Црногорци четири вјере збијају редове

среда, 19 јун 2013 13:20 Војин Грубач, ИН4С 

 Оснивање Црногорске католичке цркве у Сутомору је била новост која је донијела нове вјерске чаролије на маленом простору Монтенегра. 
Елем, морам примјетити да је основа ове идеје заложена давно, у Бару марта 2005.г., када је локалним властима те општине упућен захтјев, који је овако почињао: "Ми, дољепотписани Црногорци, припадници римокатоличке, исламске, православне и протестантске вјероисповјести обраћамо Вам се са захтјевом да се у урбаном језгру града Бара, на погодној локацији, за потребе Црногораца католичке вјероисповијести, свих католичких вјерника и дукљанско-барске Арцибискупије, додијели локација за изградњу конкатедралне цркве... јер је Арцибискупија дукљанско-барска, као древна духовна институција, била и остала духовна матица Црногораца католичке вјероисповјести и живи симбол црногорске државности."

Четири вјере а једна мисао

Тај захтјев су, као Црногорци католичке вјероисповјести, потписали - Неђељко Ђуровић и Иван Јововић, као Црногорци православне вјероисповјести: Стево Вучинић, Гојко Кастратовић, Бранко Балетић, Војислав Никчевић и Бранко Борозан, као Црногорац протестант - адвентиста Радован Аћимић, а као Црногорац муслиман - Џони Хоџић.
Црногорац католик Иван Јововић је у међувремену постао директор Директората за односе са вјерским заједницама при црногорском Министарству за људска и мањинска права, а Црногорац католик Неђељко Ђуровић- функционер Позитивне Црне Горе, и колумниста "Вијести" који је у задњем тексту "КАП и Румија" устврдио да је за колапс КАП- а, између осталих разлога, крива црква на Румији, коју зато треба срушити?!
Иако се очекивало да ће оснивање Црногорске католичке цркве ова господа дочекати са одушевљењем, те постати њени свећеници, викари, промотери материјалних интереса, сви су се ненадано ућутали. Могуће је да се ради и о чистој љубомори, јер је пројекат ЦКЦ био у ствари њихова највећа жеља.

Конкордат са Ватиканом писала Српска црква

Уочи потписивања конкордата са Ватиканом десила се оштра реакција споменутих ликова. Ево како је Стево Вучинић за "Глас Чепурака" анализирао тај документ:
"Темељни уговор потписан између Свете Столице и Црне Горе прије неколика дана као да је писан у београдској Патријаршији. Конкордат у садржинском смислу је акт уперен против територијалне цјеловитости, наше традиције и свега нашега највреднијега, мира и љубави међу припадницима различитих вјера и култура. У њега су уграђени сви правни и политички инструменти који ће на дуги рок, и територијално и духовно разграђивати и разградити Црну Гору. Творац овога уговора је показао намјерни и дубоки презир и према Дукљанско-барској арцибискупији као католичкој цркви у Црногораца католичке вјере не помињући је. Ишао је дотле да неколике хиљаде Црногораца католичке вјере, баштиника дукљанске традиције, и не помене. Чак није поменуо ни црногорски као литургијски језик у католичким црквама.
У Темељном уговору је прописано да Католичка црква може својевољно да поставља бискупе, арцибискупа и свештенике не питајући домаћу власт да ли се слаже са назначеним или изабраним личностима... Па ђе то има? О чему се овђе ради? У чије име и за чији рачун? Ко има право да нам отима наше, а нашу браћу друге вјере понижава и поништава, и њих и сву нашу баштину? Ово је дубоко темељно државно и национално питање које захтијева да о њему буду питани и саслушани нарочито они којих се особито тиче – Црногорци католичке вјере, али и цијела црногорска интелектуална и културна јавност, јер се ради о нама и нашему."
На другој страни, Црногорац католик - Иван Јововић је "Вијестима" дао следећу изјаву:
"Забрињавајуће је да нови конкордат не спомиње више хиљада Црногораца католичке вјере, који представљају апсолутну већину у Бару у оквиру ове заједнице, већ се Барска надбискупија, насљедница Дукљанске метрополије, без било каквог историјског утемељења смијешта у неку институцију која припада само албанском народу.У том смислу, захтијевам у име Матице црногорске–огранак Бар, али и бројних вјерника да Црногорци католици уђу у текст новог конкордата, да у католичким жупанијама језик у употреби буде црногорски, да се коначно Которска бискупија нађе под црквеном јурисдикцијом Барске надбискупије сходно пракси других држава, и да се у рјешавању овог питања укључе релевантни историчари и правници".
Ватикан се, очекивано, није осврнуо на примједбе ових дејатеља религије, баш као и надбискуп барски и примас српски монсињор Зеф Гаши. Укратко, критичари су откачени. Добили су ногу!

Црна Гора земља чудеса

Нема сумње, међу пионирима религије који имају бујну машту као гром из ведра неба одјекнула је чињеница да је основана Црногорска католичка црква. Господин Иван Занковић је остварио тисућљетњи сан нових вјерских активиста, и обновио оно што су они хтјели.
Ипак, морам примјетити да у овим временима чудеса још није основана Црногорска исламска заједица, која ће тражити да се позив са минарета, и молитве у џамијама, врше на црногорском језику. Очигледно је да се господин Џони Хоџић мало успавао, јер не може бити да у Црној Гори нису угрожене вјерске, језичке и националне слободе Црногораца исламске вјероисповијести!? Тај став ће сигурно потврдити и његов колега и саборац Стево Вучинић, јер му је арапско- персијски језик прилично непознат, а чим је нешто непознато- то мора бити опасно за државу.
У земљи чудеса је све могуће. Гашење КАП- а, као највеће фирме у Црној Гори, је коначно сломило економски систем Црне Горе. Један коментатор "Аналитике" је објаснио дотични проблем на следећи начин: ''Јао, колико вијести о КАП-у. Чини ми се да се то све смишљено ради како би се фокус интересовања пребацио са много битнијих питања: цркве, језика, великосрпских претензија."
Елем, као да га је писао Црногорац католик - Недјељко Ђуровић, функционер Позитивне Црне Горе. У овом коментару је сублимисана сва савремена мисао сердара на гумну, све њихове идеје и тенденције, стратегија и тактика. Самохипноза је, очигледно, дала врхунски резултат - сердари живе у паралелним свјетовима, нису они за рјешавање баналних проблема садашњице.