Од ИН4С Војин Грубач -
Црногорска новинарка Тамара Никчевић, ексклузивни интервјуер шефа
режима и новинарски специјалац за распиривање “државотворног шовинизма” у
свако доба године, поново је “заблистала” есенцијалном мржњом према
правослaвљу.
Овај пут је то урадила угостивши на гебелсовској ТВЦГ-1 у емисији
“Телескопија” (1) себе и идеолошку пометину, опскурног Ивана Вуковића,
градоначелника Подгорице.
Дакако, грађани су примјетили “случајност” поклапања те емисије са 76-годишњицом бомбардовања Подгорице, коју су Англосаксонци извршили 5. маја 1944. године, када је Подгорица сравњена са земљом.
Тамара је том емисијом потврдила јавности да је одлични пилот “Канадерa” који друштвени пожар, којег је направио неодговорни шеф режима, умјешно гаси “нафтом” убјеђујући јавност да на цистијернама те “нафте” чудно пише “вода”!
Што нешто не чините са српским поповима, кликће Тамара
Док режим интензивно прогања Митрополита, епископе, свештенство и вјернике на основама дуплих стандарда, Тамара Никчевић предлаже да се тај прогон појача инквизиторским одлукама тужилаштва али и хајкама које би морало спроводити некакво “истражавачко новинарство”.
Образложење својих ненормалних жеља Тамара је дала кроз питање упућено свом саговорнику, градоначелнику Подгорице, а које је гласило:
“Да ли су у постојећим околностима (пандемије, оп.а.) највише дошле до изражаја разлике и чињенице да у Црној Гори постоје грађани који су равноправнији од других. Мислим, на примјер, на то да су представници, попови, свештенство Српске православне цркве могли да раде буквално шта им је воља, а да је велики број људи похапшен и кажњен.” (2)
Ту небулозну опсервацију је продужила смјерницама шта радити, указавши да “наше тужилаштво и даље вијећа”(2), претпостављајући да нема ту мјеста вијећању, већ да српске попове по хитном поступку треба бацити на робију.
Њена наредна опаска и критика да “чувено црногорско истраживачко новинарство не поставља то питање, мени се чини по неком диктату, или да је то нека сугестија“(2), представља жељу Тамаре да шовинизирани режимски медији “бомбардују” тужилаштво моћним притисцима да би се оно, “напокон”, претворило у „пожељне инквизиторске лудаке”.
„Све су прилике да под под истраживачким новинарством Тамара не подразумијева коректна истраживања новинара, већ “истрагу православља и православица” кроз приземно хајкачко квазиновинарство-којем припада од када је узела перо у руке.
То новинарство. лаким провјеравањем изнијетог, јемчи да Тамара има потпуно помрачење ума у доба короне.
Потврђује да она, с ненадмашним изливима шовинизма на основу невиђења очигледног, демонстрира оперисаност од професионализма и достојног понашања.
У смислу потврде тога можемо узети само један примјер, који се десио само дан прије скаредне емисије зване Телескопија.
Наиме, 04.05.2020. медији су објавили фотографију са сједнице Одбора директора „Плантажа“(3), на којој се види флагрантно кршење прописаних мјера НКТ-а Владе Црне Горе и то, ни мање ни више, него од стране руководства тога државног предузећа. (4)
На фотографији се види да за столом сједе 22 особе, које са конобаром и фотографом чине 24 човјека (4), која нису приведена и кажњена јер су равноправнији од других грађана Црне Горе, па и од свештенства СПЦ које се прогања за мање скупове од виђеног.
Наиме, толико људи није било присутно током служења Свете Литургије у цркви на Златици, када се догодило скандалозно хапшење Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија и то, знаковито, баш на католички Ускрс, који се поклопио са празником Цвијети.
Опет, толико особа није било током служења опијела историчару др Владимиру Јовићевићу, чија је сахрана била на гробљу пред црквом Светог Атанасија на Ободу Црнојевића
Тај исти дан, опет знаковито, уочи Рамазана, Митрополит је добио позив да се због присуства сахрани хитно јави у ЦБ Цетиње као и сви остали који су били присутни, па чак и чланови ожалошћене породице.
Све су прилике да новинарка Тамара Никчевић пати од кокошијег сљепила када не види очигледно, мада, прије ће бити да се ради о некој есхалирајућој патологији на основама инфицираности бацилом мржње.
Тамара Никчевић чак није у стању да “види” свима видљиви црногорски аутобус, гдје се крше правила НКТ, и гдје нико не одговара иако је у њега било „спрцано“ педесет грађевинских радника, који један другом „сједе на глави“. (5)
Али, “врло лако” Тамара „примјећује“ мање од педесет људи који су били на последњем испраћају дивног которског проте, оца Момчила Кривокапића.
“Што тужилаштво на интервенише”, кликће Тамара, метиљајући у својој новинарској ништавности и подмуклости, захтијевајући да тужилаштво послуша њу, која своју професију опушта испод сваког цивилизацијског и људског нивоа.
Наиме, овај биједни отирач за Тамарине ципелице се сагласио да је Српска православна црква главни проблем, те навео да је за СПЦ- “ова савремена, мултиетничка, демократска, европска Црна Гора нешто што је неприродно, нешто што је-они се бар надају- пролазно, нешто што је у колизија са оним што је наш традиционални идентитет.“
Збиља, да ли је Вуковић може запазити да “ова савремена, мултиетничка, демократска, европска Црна Гора” не постоји јер не види неспорни факт да је Црна Гора у садашњем тренутку правна и цивилизацијска црна рупа планете, што је лако доказати.
Рецимо, јавност зна да су часни људи скупа с Митрополитом, због окупљања на сахрани др Владимира Јовићевића (23.04.2020.), добили срамни позив на полицијско саслушање у ЦБ Цетиње.
Ако је то факт, како онда Вуковић и Никчевићка могу објаснити да само дан касније (24.04.2020.) полицијски позив на саслушање није добило неколико стотина честитих муслиманских вјерника, који су на Врелима Рибничким достојно и масовно обиљежили долазак свог поста Рамазана? (6)
Збиља, могу ли послије тога догађаја на Врелима Рибничким Никчевићка и Вуковић образложити црногорском тужилаштву по којем то правилу и закону Митрополита, свештенство и грађане који су били на служењу Свете Литургије у цркви на Златици, као и на сахрани др Владимира Јовићевића и проте Мома Кривокапића треба судски прогањати?
Како, када је на сва та три мјеста гдје је био Митрополит свеукупно било мање учесника него на Врелима Рибничким? А можда би било лијепо да Тамара призна своју хроничну информативну поремећеност, кварност личности и бесмисленост провидне пропаганде?
Зар није логичније да црногорско тужилаштво позове на разговор Никчевићку и Вуковића због језика мржње, обмане јавности кроз давање једностраних и нетачних информација-на основу којих су погано и дрско позивали на медијски притисак и хајку на тужилаштво?
“На жалост, питали сте ме зашто немамо ону врсту компромиса, односно ону врсту консензуса какав постоји у Хрватској уназад 30-так година, а тиче се националног питања. Немамо га, између осталог, и због дјеловања Српске цркве на овим просторима.“
Невјероватно, Никчевићка и Вуковић жале што у Црној Гори нема поганог консензуса који је постојао код државног врха Хрватске када су се одлучили на прогон православаца-као “реметилачког фактора”!? Који крешендо два помамљена и подивљала лика!
А тога ненормалног консензуса нема, по Вуковићу, због дјеловања СПЦ којој се не свиђа прогон православаца (Баш чудно?!), али и због недостатка некаквог компромиса. Међу ким, свим антиправослaвним покретима и струјама у Црној Гори и региону, или како?!
Дакако, може бити да је Вуковић случајно „треснуо“ ову будалаштину јер понекад не влада собом, али је сигурно да он и Никчевићка уопште не желе видјети реалност, већ живе у паралалним свјетовима.
Наиме, у Црној Гори већ постоји консензус, и то 80 одсто грађана који су одбацили сатанистички Закон о вјероисповијести који је наметнуо шеф режима.
И то је кључни, моћни консензус којег ова два екстрема не желе видјети, иако су им косу на глави дизале слике стотина хиљада људи присутних на величанственим литијама.
Управо зато би прича о хрватском антиправославном моделу деведесетих овом режимском пропагандистичком двојцу могла „на нос скочити“.
И већ скаче, што се види по режимским порталима који овај сатанистички сегмент интервјуа Никчевићке не смију објавити нити цитирати.
Разлог је прост, режимски портали одлично знају да би их црногорска јавност коментарима раскубала и сатрла, што већ сада ради на мјестима гдје је објављен.
Чини се да је боље било да су се Никчевићка и Вуковић узели за ручице те скочили у септичку јаму него што су се нашли у студију.
Сигурно би имали много мању штету од оне коју имају и коју ће тек имати од свега што су у емисији рекли.
Рецимо, мјесто интервјуа са Вуковићем је била Подгорица и то на дан 76. годишњице најтежег бомбардовања Подгорице од стране Аглосаксонаца
Да се подсјетимо, тога 5. маја 1944. долетјело је 116 америчких бомбардера и бацило 270 тона (400 тона по другим изворима) бомби на варош од 15.000 становника, гдје су Подгорицу сравнили са земљом, убили 600 и ранили 200 цивила као и само 4 њемачка војника?!??
Дакако, мало кога сада интересује спекулација да ли су Броз и Пеко тражили бомбардовање Подгорице и Никшића 1944., јер су могли тражити што им воља.
Кључни су извршиоци, Англосаксонци, који себе убрајају у западни цивилизацијски круг.
Они су одређивали правила и модел сатирања вароши Подгорице.
А када су бомбардовали Подгорицу 1944. године, Англосакси су изабрали овај чудовишни и подмукли метод:
“У данима који су претходили петомајском бомбардовању, „савезнички“ авиони су бацали летке, на којима су обавјештавали становнике Подгорице да се сви окупе у центру града, као би избјегли страдање. И „Радио Лондон“ је слао исте сигнале.
,,Савезници“ су 5. маја у 13.10 сати, започели жестоко бомбардовање. Гађали су управо – центар града. Оно што нису успјели тог 5. маја, урадили су 6. и 7. новембра исте године, па је тако Подгорица потпуно уништена. Свједоци су говорили да су после бомбардовања авиони митраљирали, чисто да докрајче оно што бомбардери нису.”
Дакако, свако слободно бира свој цивилизацијски круг, па је у том смислу интересантна изјава Тамаре Никчевић из 2016. године, коју је као „битну државну новост“ пренио Јавни сервис РТЦГ, гдје je Тамара рекла сљедеће:
„Излазак из традиционалног источно-православног цивилизацијског круга и прикључење западном, евроатланском, једно је од највећих достигнућа Црне Горе од обнове независности“! (8)
Елем, испало је да је и ту погријешила. То је била њена фикција, стандардни неуспјешни покушај пројекције жељеног у стварно и материјализације немогућег.
Баш као и у случају када је из интервјуа с једним поремећеним маргиналцем као наслов изабрала његову сулуду мисао: „Кад нема Младића, добар је и Ђоковић“!? (9)
Ето, њеном новом „цивизацијском кругу“ смета, чак, и тенисер Ђоковић.
Она је постала центар моћног православног отпора и снаге духа који се преноси далеко иза њених државних граница.
Наравно, свима је очигледно да је државни врх Црне Горе умислио да неосатанизам и антиправославље припадају врхунским дометима “западне цивилизације”, а у тим водама неспретно плива и Тамара Никчевић.
Није спорно да је Тамара, својом слободном вољом, изашла из православља, што је њена слободна воља, али је то могла урадити достојније.
Оно што Никчевићка демонстрира у публицистици припада мрачном дијелу антицивилизацијског круга Запада, из којег је она преузела све најгоре, па и оно чему је коријен у средњевјековљу.
Али и у новијем добу, гдје је Запад своју антицивилизацијску злост демонстрирао-безумним бомбардовањима цивила и градова Србије и Црне Горе 1944. и 1999. године.
И то им је мало било, па су Црну Гору, против воље њених грађана, „за уши теглећи“ увукли у НАТО пакт да би је поново „бомбардовали“ крајем 2019. нарученим сатанистичким законом-опет против воље њених грађана.
Нецивилизацијским дивљањем, које је супростављено логици и здравом смислу, Англосаксонци су себе позиционирали као архинепријатеље православних народа што је, свакако, неразумно и глупо.
Опет, Никчевићка и Вуковић су у Телескопији показали да јадни и чемерни западни цивилизацијски круг којем они, наводно, припадају-ништа не вриједи.
Тако накарадан он не може бити алтернатива нити афричком, а камоли величанственом источно-православном цивилизацијском кругу којег у новом времену демонстрира сјајни православни народ Црне Горе.
Референце:
(1)(Јавни сервис РТЦГ, ТВЦГ 1, “Телескопија“, аутор Тамаре Никчевић, гост Иван Вуковић, градоначелник Подгорице)
(2)(“Тамара Никчевић би да прогања српске попове, а Вуковић сања модел из Хрватске деведесетих, портал ИН4С, 06.05.2020., Тамара Никчевић: „Да ли су у постојећим околности највише дошле до изражаја разлике и чињенице да у Црној Гори постоје грађани који су равноправнији од других. Мислим, на примјер, на то да су представници, попови, свештенство Српске православне цркве могли да раде буквално шта им је воља, а да је велики број људи похапшен и кажњен. Наше тужилаштво и даље вијећа, још од прије Ускрса, о томе да ли је митрополит СПЦ Амфилохије са свештенством прекршио мјере или није прекршио. Чувено црногорско истраживачко новинарство не поставља то питање, мени се чини по неком диктату, или да је то нека сугестија.“
(3)(“Бошковић-Ћировић: Одбор директора Плантажа крши мјере НКТ. Савјесни грађанине – пријављуј, нагрди нас СПЦ!”, портал ИН4С, 04.05.2020.)
(4)(“Бестидни Montenegro: За Ђурђевдан најављене контроле, док руководство „Плантажа“ крши све мјере НКТ-а”, портал ИН4С, 05.05.2020.)
(5)(“Има ли закона за BEMAX и GENEX у Бесудној: Пун аутобус радника без маски и физичке дистанце!”, Неђељко Бојовић, портал ИН4С, 16.04.2020.)
(6)(“Тамара Никчевић би да прогања српске попове, а Вуковић сања модел из Хрватске деведесетих, портал ИН4С, 06.05.2020., Иван Вуковић: „На жалост, питали сте ме зашто немамо ону врсту компромиса, односно ону врсту консензуса какав постоји у Хрватској уназад 30-так година, а тиче се националног питања. Немамо га, између осталог, и због дјеловања Српске цркве на овим просторима. Дакле, уз пуно поштовање вјерских осјећања оних који припадају тој заједници, тој организацији, али ипак стоји чињеница да све оно о чему сам ја говорио у вриједносном смислу је оно против чега се они боре дан-ноћ. Дакле, за њих је ова савремена, мултиетничка, демократска, европска Црна Гора нешто што је неприродно, нешто што је -они се бар надају- пролазно, нешто што је у колизија са оним што је наш традиционални идентитет.“)
(7)(“ДПС не хапси своје гласаче: На Конику синоћ велико окупљање и славље Рома”, портал ИН4С, 25.04.2020.)
(8)(“Никчевић: Деценија независности испунила очекивања, портал РТЦГ, 22. 05. 2016.)
(9)(Кад нема Младића, добар је и Ђоковић, Тамара Никчевић, интервју са Томиславом Марковићем, БХ Дани, 4.7.2013)
Дакако, грађани су примјетили “случајност” поклапања те емисије са 76-годишњицом бомбардовања Подгорице, коју су Англосаксонци извршили 5. маја 1944. године, када је Подгорица сравњена са земљом.
Тамара је том емисијом потврдила јавности да је одлични пилот “Канадерa” који друштвени пожар, којег је направио неодговорни шеф режима, умјешно гаси “нафтом” убјеђујући јавност да на цистијернама те “нафте” чудно пише “вода”!
Што нешто не чините са српским поповима, кликће Тамара
Док режим интензивно прогања Митрополита, епископе, свештенство и вјернике на основама дуплих стандарда, Тамара Никчевић предлаже да се тај прогон појача инквизиторским одлукама тужилаштва али и хајкама које би морало спроводити некакво “истражавачко новинарство”.
Образложење својих ненормалних жеља Тамара је дала кроз питање упућено свом саговорнику, градоначелнику Подгорице, а које је гласило:
“Да ли су у постојећим околностима (пандемије, оп.а.) највише дошле до изражаја разлике и чињенице да у Црној Гори постоје грађани који су равноправнији од других. Мислим, на примјер, на то да су представници, попови, свештенство Српске православне цркве могли да раде буквално шта им је воља, а да је велики број људи похапшен и кажњен.” (2)
Ту небулозну опсервацију је продужила смјерницама шта радити, указавши да “наше тужилаштво и даље вијећа”(2), претпостављајући да нема ту мјеста вијећању, већ да српске попове по хитном поступку треба бацити на робију.
Њена наредна опаска и критика да “чувено црногорско истраживачко новинарство не поставља то питање, мени се чини по неком диктату, или да је то нека сугестија“(2), представља жељу Тамаре да шовинизирани режимски медији “бомбардују” тужилаштво моћним притисцима да би се оно, “напокон”, претворило у „пожељне инквизиторске лудаке”.
„Све су прилике да под под истраживачким новинарством Тамара не подразумијева коректна истраживања новинара, већ “истрагу православља и православица” кроз приземно хајкачко квазиновинарство-којем припада од када је узела перо у руке.
Кокошије сљепило или патологија од бацила мржње
Новинарка Никчевић не примјећује да право истраживачко новинарство у Црној Гори постоји и да оно прави коректне паралеле да би се дошло до истине садашњег момента.То новинарство. лаким провјеравањем изнијетог, јемчи да Тамара има потпуно помрачење ума у доба короне.
Потврђује да она, с ненадмашним изливима шовинизма на основу невиђења очигледног, демонстрира оперисаност од професионализма и достојног понашања.
У смислу потврде тога можемо узети само један примјер, који се десио само дан прије скаредне емисије зване Телескопија.
Наиме, 04.05.2020. медији су објавили фотографију са сједнице Одбора директора „Плантажа“(3), на којој се види флагрантно кршење прописаних мјера НКТ-а Владе Црне Горе и то, ни мање ни више, него од стране руководства тога државног предузећа. (4)
На фотографији се види да за столом сједе 22 особе, које са конобаром и фотографом чине 24 човјека (4), која нису приведена и кажњена јер су равноправнији од других грађана Црне Горе, па и од свештенства СПЦ које се прогања за мање скупове од виђеног.
Наиме, толико људи није било присутно током служења Свете Литургије у цркви на Златици, када се догодило скандалозно хапшење Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија и то, знаковито, баш на католички Ускрс, који се поклопио са празником Цвијети.
Опет, толико особа није било током служења опијела историчару др Владимиру Јовићевићу, чија је сахрана била на гробљу пред црквом Светог Атанасија на Ободу Црнојевића
Тај исти дан, опет знаковито, уочи Рамазана, Митрополит је добио позив да се због присуства сахрани хитно јави у ЦБ Цетиње као и сви остали који су били присутни, па чак и чланови ожалошћене породице.
Све су прилике да новинарка Тамара Никчевић пати од кокошијег сљепила када не види очигледно, мада, прије ће бити да се ради о некој есхалирајућој патологији на основама инфицираности бацилом мржње.
Тамара Никчевић чак није у стању да “види” свима видљиви црногорски аутобус, гдје се крше правила НКТ, и гдје нико не одговара иако је у њега било „спрцано“ педесет грађевинских радника, који један другом „сједе на глави“. (5)
Али, “врло лако” Тамара „примјећује“ мање од педесет људи који су били на последњем испраћају дивног которског проте, оца Момчила Кривокапића.
“Што тужилаштво на интервенише”, кликће Тамара, метиљајући у својој новинарској ништавности и подмуклости, захтијевајући да тужилаштво послуша њу, која своју професију опушта испод сваког цивилизацијског и људског нивоа.
Еуфорија млађеног градоначелника, отирача за ципелице
Посебна тема овог скаредног интервјуа је опскурни градоначелник Подгорице, који је од Тамариног питања потпуно полудио, павши у неку чудну неосатанистичку хипнозу да није знао шта прича.Наиме, овај биједни отирач за Тамарине ципелице се сагласио да је Српска православна црква главни проблем, те навео да је за СПЦ- “ова савремена, мултиетничка, демократска, европска Црна Гора нешто што је неприродно, нешто што је-они се бар надају- пролазно, нешто што је у колизија са оним што је наш традиционални идентитет.“
Збиља, да ли је Вуковић може запазити да “ова савремена, мултиетничка, демократска, европска Црна Гора” не постоји јер не види неспорни факт да је Црна Гора у садашњем тренутку правна и цивилизацијска црна рупа планете, што је лако доказати.
Рецимо, јавност зна да су часни људи скупа с Митрополитом, због окупљања на сахрани др Владимира Јовићевића (23.04.2020.), добили срамни позив на полицијско саслушање у ЦБ Цетиње.
Ако је то факт, како онда Вуковић и Никчевићка могу објаснити да само дан касније (24.04.2020.) полицијски позив на саслушање није добило неколико стотина честитих муслиманских вјерника, који су на Врелима Рибничким достојно и масовно обиљежили долазак свог поста Рамазана? (6)
Збиља, могу ли послије тога догађаја на Врелима Рибничким Никчевићка и Вуковић образложити црногорском тужилаштву по којем то правилу и закону Митрополита, свештенство и грађане који су били на служењу Свете Литургије у цркви на Златици, као и на сахрани др Владимира Јовићевића и проте Мома Кривокапића треба судски прогањати?
Како, када је на сва та три мјеста гдје је био Митрополит свеукупно било мање учесника него на Врелима Рибничким? А можда би било лијепо да Тамара призна своју хроничну информативну поремећеност, кварност личности и бесмисленост провидне пропаганде?
Зар није логичније да црногорско тужилаштво позове на разговор Никчевићку и Вуковића због језика мржње, обмане јавности кроз давање једностраних и нетачних информација-на основу којих су погано и дрско позивали на медијски притисак и хајку на тужилаштво?
Вуковић сања модел из Хрватске деведесетих
Да се разумијемо, на основу премиса изврнуте стварности, гдје реалност показује другачију слику, градоначелник Вуковићи је извео сљедећу скандалозну мисао:“На жалост, питали сте ме зашто немамо ону врсту компромиса, односно ону врсту консензуса какав постоји у Хрватској уназад 30-так година, а тиче се националног питања. Немамо га, између осталог, и због дјеловања Српске цркве на овим просторима.“
Невјероватно, Никчевићка и Вуковић жале што у Црној Гори нема поганог консензуса који је постојао код државног врха Хрватске када су се одлучили на прогон православаца-као “реметилачког фактора”!? Који крешендо два помамљена и подивљала лика!
А тога ненормалног консензуса нема, по Вуковићу, због дјеловања СПЦ којој се не свиђа прогон православаца (Баш чудно?!), али и због недостатка некаквог компромиса. Међу ким, свим антиправослaвним покретима и струјама у Црној Гори и региону, или како?!
Дакако, може бити да је Вуковић случајно „треснуо“ ову будалаштину јер понекад не влада собом, али је сигурно да он и Никчевићка уопште не желе видјети реалност, већ живе у паралалним свјетовима.
Наиме, у Црној Гори већ постоји консензус, и то 80 одсто грађана који су одбацили сатанистички Закон о вјероисповијести који је наметнуо шеф режима.
И то је кључни, моћни консензус којег ова два екстрема не желе видјети, иако су им косу на глави дизале слике стотина хиљада људи присутних на величанственим литијама.
Управо зато би прича о хрватском антиправославном моделу деведесетих овом режимском пропагандистичком двојцу могла „на нос скочити“.
И већ скаче, што се види по режимским порталима који овај сатанистички сегмент интервјуа Никчевићке не смију објавити нити цитирати.
Разлог је прост, режимски портали одлично знају да би их црногорска јавност коментарима раскубала и сатрла, што већ сада ради на мјестима гдје је објављен.
Чини се да је боље било да су се Никчевићка и Вуковић узели за ручице те скочили у септичку јаму него што су се нашли у студију.
Сигурно би имали много мању штету од оне коју имају и коју ће тек имати од свега што су у емисији рекли.
Излазак из православља и цивилизацијски кругови
Тамари Никчевић се мора признати доследност у промовисању накарадне идеологије, сугуба острашћеност и поштовања правила сатанизма, гдје се увијек пажљиво бира вријеме и мјесто неког догађаја.Рецимо, мјесто интервјуа са Вуковићем је била Подгорица и то на дан 76. годишњице најтежег бомбардовања Подгорице од стране Аглосаксонаца
Да се подсјетимо, тога 5. маја 1944. долетјело је 116 америчких бомбардера и бацило 270 тона (400 тона по другим изворима) бомби на варош од 15.000 становника, гдје су Подгорицу сравнили са земљом, убили 600 и ранили 200 цивила као и само 4 њемачка војника?!??
Дакако, мало кога сада интересује спекулација да ли су Броз и Пеко тражили бомбардовање Подгорице и Никшића 1944., јер су могли тражити што им воља.
Кључни су извршиоци, Англосаксонци, који себе убрајају у западни цивилизацијски круг.
Они су одређивали правила и модел сатирања вароши Подгорице.
А када су бомбардовали Подгорицу 1944. године, Англосакси су изабрали овај чудовишни и подмукли метод:
“У данима који су претходили петомајском бомбардовању, „савезнички“ авиони су бацали летке, на којима су обавјештавали становнике Подгорице да се сви окупе у центру града, као би избјегли страдање. И „Радио Лондон“ је слао исте сигнале.
,,Савезници“ су 5. маја у 13.10 сати, започели жестоко бомбардовање. Гађали су управо – центар града. Оно што нису успјели тог 5. маја, урадили су 6. и 7. новембра исте године, па је тако Подгорица потпуно уништена. Свједоци су говорили да су после бомбардовања авиони митраљирали, чисто да докрајче оно што бомбардери нису.”
Дакако, свако слободно бира свој цивилизацијски круг, па је у том смислу интересантна изјава Тамаре Никчевић из 2016. године, коју је као „битну државну новост“ пренио Јавни сервис РТЦГ, гдје je Тамара рекла сљедеће:
„Излазак из традиционалног источно-православног цивилизацијског круга и прикључење западном, евроатланском, једно је од највећих достигнућа Црне Горе од обнове независности“! (8)
Елем, испало је да је и ту погријешила. То је била њена фикција, стандардни неуспјешни покушај пројекције жељеног у стварно и материјализације немогућег.
Баш као и у случају када је из интервјуа с једним поремећеним маргиналцем као наслов изабрала његову сулуду мисао: „Кад нема Младића, добар је и Ђоковић“!? (9)
Ето, њеном новом „цивизацијском кругу“ смета, чак, и тенисер Ђоковић.
Погубне грешке Англосакса и дух православне цивилизације
Молебани и литије, као дио величанствене православне револуције која траје, показали су да Црна Гора није изашла из православља, већ напротив.Она је постала центар моћног православног отпора и снаге духа који се преноси далеко иза њених државних граница.
Наравно, свима је очигледно да је државни врх Црне Горе умислио да неосатанизам и антиправославље припадају врхунским дометима “западне цивилизације”, а у тим водама неспретно плива и Тамара Никчевић.
Није спорно да је Тамара, својом слободном вољом, изашла из православља, што је њена слободна воља, али је то могла урадити достојније.
Оно што Никчевићка демонстрира у публицистици припада мрачном дијелу антицивилизацијског круга Запада, из којег је она преузела све најгоре, па и оно чему је коријен у средњевјековљу.
Али и у новијем добу, гдје је Запад своју антицивилизацијску злост демонстрирао-безумним бомбардовањима цивила и градова Србије и Црне Горе 1944. и 1999. године.
И то им је мало било, па су Црну Гору, против воље њених грађана, „за уши теглећи“ увукли у НАТО пакт да би је поново „бомбардовали“ крајем 2019. нарученим сатанистичким законом-опет против воље њених грађана.
Нецивилизацијским дивљањем, које је супростављено логици и здравом смислу, Англосаксонци су себе позиционирали као архинепријатеље православних народа што је, свакако, неразумно и глупо.
Опет, Никчевићка и Вуковић су у Телескопији показали да јадни и чемерни западни цивилизацијски круг којем они, наводно, припадају-ништа не вриједи.
Тако накарадан он не може бити алтернатива нити афричком, а камоли величанственом источно-православном цивилизацијском кругу којег у новом времену демонстрира сјајни православни народ Црне Горе.
Референце:
(1)(Јавни сервис РТЦГ, ТВЦГ 1, “Телескопија“, аутор Тамаре Никчевић, гост Иван Вуковић, градоначелник Подгорице)
(2)(“Тамара Никчевић би да прогања српске попове, а Вуковић сања модел из Хрватске деведесетих, портал ИН4С, 06.05.2020., Тамара Никчевић: „Да ли су у постојећим околности највише дошле до изражаја разлике и чињенице да у Црној Гори постоје грађани који су равноправнији од других. Мислим, на примјер, на то да су представници, попови, свештенство Српске православне цркве могли да раде буквално шта им је воља, а да је велики број људи похапшен и кажњен. Наше тужилаштво и даље вијећа, још од прије Ускрса, о томе да ли је митрополит СПЦ Амфилохије са свештенством прекршио мјере или није прекршио. Чувено црногорско истраживачко новинарство не поставља то питање, мени се чини по неком диктату, или да је то нека сугестија.“
(3)(“Бошковић-Ћировић: Одбор директора Плантажа крши мјере НКТ. Савјесни грађанине – пријављуј, нагрди нас СПЦ!”, портал ИН4С, 04.05.2020.)
(4)(“Бестидни Montenegro: За Ђурђевдан најављене контроле, док руководство „Плантажа“ крши све мјере НКТ-а”, портал ИН4С, 05.05.2020.)
(5)(“Има ли закона за BEMAX и GENEX у Бесудној: Пун аутобус радника без маски и физичке дистанце!”, Неђељко Бојовић, портал ИН4С, 16.04.2020.)
(6)(“Тамара Никчевић би да прогања српске попове, а Вуковић сања модел из Хрватске деведесетих, портал ИН4С, 06.05.2020., Иван Вуковић: „На жалост, питали сте ме зашто немамо ону врсту компромиса, односно ону врсту консензуса какав постоји у Хрватској уназад 30-так година, а тиче се националног питања. Немамо га, између осталог, и због дјеловања Српске цркве на овим просторима. Дакле, уз пуно поштовање вјерских осјећања оних који припадају тој заједници, тој организацији, али ипак стоји чињеница да све оно о чему сам ја говорио у вриједносном смислу је оно против чега се они боре дан-ноћ. Дакле, за њих је ова савремена, мултиетничка, демократска, европска Црна Гора нешто што је неприродно, нешто што је -они се бар надају- пролазно, нешто што је у колизија са оним што је наш традиционални идентитет.“)
(7)(“ДПС не хапси своје гласаче: На Конику синоћ велико окупљање и славље Рома”, портал ИН4С, 25.04.2020.)
(8)(“Никчевић: Деценија независности испунила очекивања, портал РТЦГ, 22. 05. 2016.)
(9)(Кад нема Младића, добар је и Ђоковић, Тамара Никчевић, интервју са Томиславом Марковићем, БХ Дани, 4.7.2013)
No comments:
Post a Comment