уче се, на дан Светог Василија Острошког, потпуно оправдано десила величанствена православна револуција у Црној Гори.
Послије Берана, гдје се претходних дана примјећивало православно
подрхтавање тла, у Никшићу се догодио православни земљотрес-када је на
Световасилијевску литију изашло преко 10 000 достојанствених Никшићана.
Световасилијевски земљотрес из Никшића је моментално прекрио
читаву Црну Гору, показавши да је народ одлучно ометлао дупле стандарде
опскурног НКТ, који је имао амбицију да се од епидемиолошког органа
претвори у некакав противзаконски идеолошки инквизиторски суд.
Синоћњи догађаји су уједно опалили јак васпитни шамар лударању шефа
режима, чију дијагнозу параноје најбоље можемо видјети преко режимских
медија који су изгубили све оријентире.
Погани режимски медији као иницијатори бунта
Тешко се отети утиску да је подмукли и безобразни акт Јавног сервиса
РТЦГ, који је на Дан побједе “грешком пустио” у етар окорјелог
неонацисту, допринио убрзавању догађаја.
Та кобна грешка Јавног сервиса је изазвала моћни бунт
јавности Црне Горе, која се запитала-да ли ће дотичног неонацисту Јавни
сервис опет “грешком репризирати” 13. јула?
И због тога се, поред осталога, режиму синоћ “догодио народ”, односно
експлозија на улицама у духу познате корачнице: “Буди се исток и запад,
буди се сјевер и југ! Кораци тутње у напад, напријед уз друга је друг!”
Јер, одлично знамо, молебани и литије су избрисали идеолошке,
националне и политичке подјеле друштва те сјајним духом облагородили
православни народ Црне Горе.
На другој страни режим, који је немилосрдном пљачком обрстио Црну
Гору и довео је на ниво социјалне трагедије, очајнички се труди да
реактивира разне идеолошке мотиве за нове подјеле.
Чак им се у том тумарању десило да “позајме” неонацисту Томпсона за
Дан побједе, па су за посљедицу добили стрмоглав у идеолошку септичку
јаму, направивиши себи нову ненадокнадиву политичку штету.
Пумпањем кварног медијског балона мржње, режим је довео ситуацију до
жестоког усијања да су спонтана окупљања грађана постали правило и норма
садашњице.
А како да се протести не десе када је подли режим дао недостојну
наредбу шпијунима и полицији да будно прате и уходе свештенике, службе,
цркве и Храмове, па чак и православне сахране?!
Дакако, режим у својој бахатости уопште не жели видјети узроке спонтаности народног бунта, што је само њихов проблем.
Када примјете попове на улици или грађане који нешто
скандирају, режимски медији у очају понављају исту смијешну мантру:
“Видите, они не поштују дистанцу!”
И баш “они не поштују дистанцу”, док им не пада на памет да сликају
стање “поштовања дистанце” у супермаркетима, на улицима и трговима
градова Црне Горе-те направе просту успоредбу фотографија.
Панични страх режима продукује спонтана окупљања
Режим је противзаконским потезима опасно уздрмао правни систем државе.
Довео до опште жеље друштва за бунтом, гдје стотине хиљада грађана
једва чека да изађе на улице и продемонстрира да су људи, а не играчке у
рукама недостојних органа државе! .
У таквој ситуацији режим нема рјешење, сваки потез ће му бити погрешан а спонтана окупљања народа загарантована.
На примјер, у немогућности да похапси 10.000 Никшићана, режим је
синоћ ухапсио Епископа Јоаникија и свештенство, са скандалозним
одређивањем притвора у трајању 72. часа?! Последично, Еписком Јоаникије и свештеници су се моментално- блиставо обрели у сјајној историји Црне Горе.
Народ добио још један оправдани и моћни разлог за окупљања, а режиму
преостало да слуша Томпсонове „шансоне“ и мисли о својој тужној
будућности.
Елем, данашња ситуација у Црној Гори неодољиво подсјећа на ситуацију
из сјајног филма Чарлија Чаплина који се зове, чини се- “Застава”.
Наиме, у узаврелој социјалној атмосфери, која најављује неизбјежни
бунт народа, поред Чаплина пролази камион са којег пада црвена
заставица.
Чаплин је диже, маше возачу да му је заставица пала, а иза њега се
појављује маса огорченог народа која је у његовом потезу видјела дрскост
предводника и вође-и креће бунт. У Чарлију је и полиција, такође,
видјела вођу бунта.
Тако је данас у Црној Гори, гдје је полиција као вође наизбјежног бунта
види било кога: свештенике које каде улицу у Беранама, једног посланика
који је најавио да ће прошетати тишину и, на концу, Епископа Јоаникија
који је са свештенством, без присуства народа, желио одржати литију.
Ситуација је постала заиста невјероватна! Данас је у Црној Гори
довољно и голубу окачити на ногицу крпицу- тробојку или крсташ, па ће се
тамо гдје слети окупити народ и отпочети скандирање и бунт.
Опет, народу је кристално јасно да је шеф режима не само перјаница
незајажљиве грабежи државе, већ и државног неосатанизма којег форсира
свим силама кроз примитивно антиправославље.
Видљиво је да је НКТ, институција дуплих стандарда-коначно постао сломљени бич у рукама шефа режима.
Изводи и последице, саборност и креација
Јавност је одавно упозоравала шефа режима да ће селективна неправда
довести до бунта и предостављала му доказе нечасних дуплих стандарда и
злоупотреба полиције.
Ређале су се пред очима јавности слике градилишта и супермаркета,
корзоа и улица, грађевинских аутобуса и џеназа, Врела Рибничких и
патрола полиције испред цркви, скупа Савјета директора Плантажа и дочека
“господара” у Никшићу.
Нити једном се режим није осврнуо на та кршења својих „строгих
правила дистанце“ заузимајући некакав провидни и јадни-селективни
квазилиберални став.
У свакој од тих ситуација режим је подло “забијао главу у пијесак”, бјежао да види очигледно, уклањао се од коментара и осврта.
Као посљедицу је закономјерно добио оправдани бунт, а синоћ и нову
православну револуцију на коју се дигло 10.000 Никшићана а потом и сви
крајеви Црне Горе.
Нема сумње, сваки наредни потез режима ће стандардно имати крупну грешку
и он ће се, у свом безнађу, котрљати ка кобној грешци када више неће
моћи владати Црном Гором.
А све то ће пратити упорност, саборност и креација јединственог
православног народа Црне Горе, уз стандардну поруку: “Наша слога биће
пораз врагу”!
No comments:
Post a Comment