Дух минхенских пивница и сањар “Олује”

Од ИН4С- 28/02/2020 Пише: Војин Грубач

 

 

Интервјуи које је шеф црногорског режима дао Тамари Никчевић (РТЦГ) и Сенаду Хаџифејзовићу (ТВ Фејс), новинарима који су му блаженим питањима подигравали концепте а он, арогантно гранајући рукама, износио утиске из паралелних свјетова, пластично су показали да се дотични високопостављени чиновник претворио у инвалидног демагошког хипнотизера.

Успут је истакао да је Црногорац, мада то опредијељење јавности није видљиво.

Наиме, оно није препознатљиво у реалном времену, јер шеф режима сада сличи неком острашћеном анационалном бићу-агресивно усмјереном против народа којем, наводно, декларативно припада.

Црногорац који не примјећује протјеране Црногорце

Какав шеф режима може бити Црногорац, када никад није отишао на Космет да се коротно поклони ојађеном простору са којег је протјерано 27.000 Црногораца од стране, гле чуда, оружаних банди његових политичких пријатеља Харадинаја и Тачија?

Елем, ако му је осим Црногораца бар мало стало до Бошњака, које стално призива у политичку помоћ, могао је приликом евентуалне посјете Космету подсјетити официјалну Приштину да је са тих простора истјерано и 32.000 Бошњака.

Скупа са Црногорцима и Бошњацима протјерано је више десетина хиљада Горанаца, Турака, Черкеза, Рома, Ашкалија и Египћана-који шефу режима нису политички неопходни да би се на њихове проблеме освртао.

Јасно је да нема никаквог интереса да примјети како је са Космета протјерано око 180.000 Срба, јер га та тема уопште не мора интересовати.

А што би се на косметске Србе освртао када га када га, као декларисаног Црногорца, уопште не занимају протјерани декларисани Црногорци са Космета, све са спаљеним кућама и разграбљеном имовином?

Како је признао “независно Косово” против воље 85 одсто грађана Црне Горе, што је потврдио његов премијер Марковић, испада да је шеф режима и то урадио против воље скоро свих Црногораца и Срба у Црној Гори, као и против воље бар половине Бошњака.

Збиља, да ли шеф режима, као декларисани Црногорац, може наћи неку битну раскрсницу у модерној историји Црне Горе да није био против жеља и воље већине декларисаних Црногораца? Одговор је-не, таквог случаја нема!

Тумарање медијским просторима региона

Шеф режима је могао отићи и до сплитске Лоре, официјалном државном затвору Хрватске и стратишту гдје су ратни заробљеници и цивили били жртве касапљења локалних монструма у полицијским униформама.

Међу брутално масакрираним жртвама Лоре били су и Црногорци, заробљеници никшићко- шавничке групе резервиста.

Умјесто да се поклони сјенима страдалника, шеф режима годинама унижава јавност Црне Горе шаљући официре на прославу нацистичке баханалије зване “Олуја”, све кличући: “Ја сам Црногорац”?! Баш чудно!

Све су прилике да предсједник Црне Горе има олују у глави која му је пореметила мождане вијуге, убила логику, развила подмуклост, катапултирала из заједнице достојних људи.

Као примјер који потврђује ту претпоставку може се направити само једна паралела, те осврнути на двије изјаве које је дао у два наведена интервјуа.

Наиме, у интервјуу Хаџифејзовићу, шеф режима је рекао: “Не идем у Сарајево, ићи ћу у Сребреницу ако ме позову”.

“Ако ме позову”, вели?! А у интервјуу Никчевићки је индиректно запријетио учесницима молебана и литија некаквом домаћом “Олујом”, иако зна да његов сатанистички закон има подршку само 20 одсто грађана Црне Горе.

Збиља, какву оцјену психолошко-политичког профила дати шефу режима који у себи носи овако моћне апсурде и контрадикторности?

Гдје се на једној страни препоручује за комеморацију у Сребреници, а на другој страни даје недвосмислене сигнале да му глави “варничи” опција домаћа “Олује” (могуће и “Сребренице”?!), јер га нервира 80 одсто грађана Црне Горе који одбацују његов сатанистички закон.
Зато се намеће питање, како “мисли” да са 20 одсто народа хипотетички отјера 80 одсто грађана Црне Горе? Логика каже- то је немогуће, чак и ако носиш “усијану главу” на раменима!

Ако шефу режима није потребно 80 одсто грађана, по закону акције-реакције он такоће није потребан њима.

У таквом случају, због кршења Устава и цивилизацијских норми, пријетње безбиједности и миру, такав државник закономјерно мора добити отказ и ослободити се свих функција које обавља.

Сатанистички закон има “историјско утемељење”?

Шефу режима, који себи допушта овакве политички погубне изјаве, нико није крив што је дефинитивно упропастио човјека у себи, претварајући се у изгубљеног монструма који тумара медијским просторима региона.

Сада “проблем са народом” грчевито покушава ријешити недопустивим: пријетњама, уцјенама, “савијањем руку службеницима”, звецкањем оружја.

А све проблеме овог времена лако може ријешити простим референдумом православног народа, гдје ће му сатанистички Закон о слободи вјероисповијести глатко бити одбачен.

Осим тога, у интервјуима Никчевићки и Хаџифејзовићу, шеф режима је открио себе као “историчара и аналитичара религије”, самољубљиво објашњавајући јавности како његов сатанистички закон има “историјско утемељење”.

Да не би и даље био у паралелним свјетовима, а пошто је све лијепо образложио јавности, преостаје само да, љубазно, референдумом предложи православном народу своју “ДПС Цркву” и “аутокефалност”.

А потом да се суочи с реалношћу што ће му обије опције бити масовно одбачене, елегантно и темељно ометлане, да више не живи у трулим илузијама.

Умјесто да се понаша достојно, разумно, мудро, шеф режима је изабрао опцију пријетњи и застрашивања, што не пролази.

Силом ријешити проблем сатанистичког закона за којег има подршку само 20% грађана је немогућа мисија.

Звецкање оружјем против 80% грађана Црне Горе или 90 одсто православаца, Срба и Црногораца, је погубна варијанта коју карактерише ненормалност и неостваривост.

Таква осионост заблудјелог државника само може довести до распада државних и локалних структура власти, престанка рада школа, факултета, и ко зна у шта се све још то може изродити.

Иначе, такав непотребни хаос се дешава у периодима историје када се власт помами и изгуби здраве резоне.

Духовна сила против ароганције земне власти

Док иду масовни протести, шеф режима размишља: Шта се то дешава, каква то невидљива сила масовно покреће православне људе на молебане и литије?!

Анализира, питајући се: Каква је то моћ, далека од његове земне власти, која му не констатује осиону реторику, погрешна бројања и пребројавања, пред којом он губи образ и нестаје као личност?

Све су прилике да режим за два дуга мјесеца молебана и литија, кроз величанствену пројаву дивног народа, није схватио свој темељни духовни и идејни пораз.

Да се подсјетимо, шеф режима је послије инаугурације на мјесто предсједника државе, поручио јавности да му је једини задатак мандата- “изградња новог идентитета”.

Усвајање сатанистичког закона је била коначна провјера да ли је успио у тој својој мисији.
Одговор народа је видио, резултат му је испод нуле. Да је нула, лакше би му било, али није.

Није чак проблем што му је темељно одбачена пројектована “творба идентитета”, коју је 
осмишљавао у идеолошким подрумима скупа са дворским историчарима и кабинетским прашинарима и штакорима.

Крупније је то, што му се није остварила жеља да кроз ту неприродну “творбу новог народа” буде уграђена ропска свијест и ропски идентитет грађана Црне Горе.

Одбацивање ропске свијести, кроз нови цивилизацијски код

Све му је одбачено кроз величанствени покрет народа. Народа који, уједињен кроз молебане и литије, објашњава чак и васиони свој свијетли људски лик, који има печат новог и непоновљивог-православног цивилизацијског кода.

Шеф режима сада слабо шта разумије, јер очито није довољно интелигентан. Он мисли да се ароганцијом и неким примитивним обликом силе може поправити то што је упрскао у домену чистог духа.

Разумљиво је што ништа не разумије, и није само проблем у томе што нема довољно капацитета у домену интелекта, јер јак интелект продукује одмјереност, мудрост и баланс.

Већи је проблем што се утриповао у систем нечистих дворских идеолога и подмуклих уредника државних медија, за којима вапе минхенске пивнице из тридесетих година прошлог вијека.

Зато је и пукла цивилизацијска провалија између њих, сочинитеља пакленог државног система, и величанственог православног народа Црне Горе чије душе, скупа са душама дивних предака, мјесецима лебде над небом Црне Горе.