utorak, 09 februar 2010 13:59 ИН4С
Незаобилазни Драшко Ђурановић лаганим темпом полако постаје познати “црквени експерт од Аналитиках”.
Наиме, у ауторском тексту “Сви предсједникови канони“ он тврди да је “Вујановић изабран вољом црногорских грађана и требало би, као познавалац права, да поштује грађане државе на чијем је челу а не да им оспорава право да буду вјерници Црногорске православне цркве.“ Одмах се поставља питање, како им то право Вујановић "оспорава"?Драшко Ђурановић каже да је то оспоравање Филип Вујановић демонстрирао тиме што је “фаворизовао Српску православну цркву тиме што пренио јавно мишљење више православних патријарха да је црногорска црква - неканонска.“
Изгледа да Драшко од Аналитиках не разумије да су фаворизацију СПЦ у Црној Гори, и одговарајућу маргинализацију НВО ЦПЦ, одредили и запечатили православни вјерници, а не државни чиновници ма којег они ранга били. А преношење мишљења више православних патријарха је изгледа проблематично зато што они имају такво мишљење које се, очигледно, Драшку не свиђа.
И онда, у тексту Ђурановића наступа напатворено лудило…
Драшко утврђује да Вујановић има право да "приватно мисли да је НВО ЦПЦ неканонска", али “ако је он црногорски предсједник и ако је Црна Гора модерно друштво у којем је религија одвојена од државе”, Вујановић по њему треба да црквена питања рјешава почевши од црквене имовине!? Елем, испада да не смије да се мијеша, али мора да се умијеша?! Ђурановић затим тврди да на црквену имовину право има НВО ЦПЦ, јер “у Црногорској православној цркви тврде да им то право природно припада, још од Краљевине Црне Горе и Устава Црногорске православне цркве из 1905. године.” Затим, Драшко поручује Вујановићу да “са канонима и тумачењем канона ваља бити посебно опрезан, баш као са тврдњама да је СПЦ једина канонска црква. Јер, ако је СПЦ једина овдје постојала, која је то онда црква чувала „зубљу црногорске слободе“ од времена када је Пећка патријаршија потпала под власт Отоманске империје? Да су Црногорци тада поштовали црквене каноне и слиједили СПЦ постали би дио Отоманске империје, изгубили идентитет и данас не би постојало црногорске државе. Ни демократски изабраног црногорског предсједника".
"Зато би Вујановић што прије требало да за собом остави причу о канонима и да се окрене обичном, лаичком, животу. У интересу је предсједника али и Црне Горе“- завршава Ђурановић. Каква демагогија на “крају баладе”, зар не?! Каже, Црногорци би изгубили идентитет?! Идентитет који изнова и на нови начин презентира Ротковић, Вучинић, ...?
Они тврде да имају…
Драшко сматра да у НВО ЦПЦ тврде да им право на имовину “природно припада, још од Краљевине Црне Горе и Устава Црногорске православне цркве из 1905.” Међутим, скоро је извјесно да то право НВО ЦПЦ природно уопште не припада, из више разлога. Прије свега НВО ЦПЦ има изразито антисрпску конотацију, чиме је суштински сама прекинула тражену везу са прошлошћу у коју жели пројектовати свој почетак. Наиме, Православна црква у књажевини/краљевини Црној Гори је била изразито српског карактера, које је здравим смислом искључивало било какво антисрпство. Антисрпство је било незамисливо. Зашто? Зато што су јој вјерници били Срби! Доказ? Школски систем у краљевини Црној Гори гдје се учило да у Црној Гори живе “чисти и прави Срби три вјере”! Наравно, данас су се ти “чисти и прави Срби” национално подијелили, и то није спорно, али...
Никакве сумње нема да је својевремено група политичких активиста одлучила да, у смислу тражења свог идентитета, постоји потреба за стварањем НВО ЦПЦ, као "своје цркве". Као и у сваком чудном новом процесу НВО ЦПЦ је требала бити црква оних вјерујућих људи који се по националности изјашњавају као Црногорци. Да ли је у томе успјела НВО ЦПЦ? Без икакве дилеме одговор је - није! Промотери НВО ЦПЦ морају признати да је идеја о томе да ће их подржати грађани црногорске националности доживјела потпуни крах. Нема сумње, главни узрок тога краха састоји се у простој оцјени православних вјерника у Црној Гори, били они Срби или Црногорци, да НВО ЦПЦ није адекватна организација. Зашто они тако мисле, вјероватно се налази у некаквој личној оцјени сваког од њих, која се разликује од вјерника до вјерника.
Треће, НВО ЦПЦ се стварала у Црној Гори на исти начин на који се стварала Адвентистичка црква и Јеховини свједоци. У том смислу нико јој не спори право на постојање, баш као ни овима другима. Међутим, могућност да она буде битан фактор у православном народу оспорили су јој вјерници. А православни вјерници су ти који одређују како ће и шта бити у Црној Гори што се тиче православне религије и њене црквене организације. На примјер, теоретски може Митрополија црногорско- приморска прогласити аутокефалност, али нема никакве сумње да би тиме остала без вјерника и свела се на ниво НВО ЦПЦ. Такође, нема дилеме да би они који подржавају НВО ЦПЦ тај развој догађаја жељели, али то само показује да у суштини они желе правити проблеме православним вјерницима. Међутим, ту пролаза нема. Ту не помаже никакав политички памфлет и координирана медијска акција у смислу "обраде јавности". Православни вјерници су издржали ударе Отоманске империје, и модерне атеистичке револуције иза које је стајао тврди апсолутистички режим, са резултатом који је био поражавајући за оне који су жељели наметнути “нови систем”.
Политика има своја правила, заснована на реалним параметрима
НВО ЦПЦ је осуђена од стране православних вјерника на таворење и бесмислено постојање, а Драшко Ђурановић и слични подржаваоци - на памфлете чији је ефекат раван нули. Управо због бројности православних вјерника у Црној Гори, нека се Ђурановић не зачуди ако један од њих, на неким изборима, на најдемократскији могући начин, постане предсједником Црне Горе. Или, прецизније речено, да му то буде један од важних фактора да побједи у тој изборној трци, упркос томе што се то не свиђа Драшку Ђурановићу. Политичари ће се увијек трудити да зараде који глас више, тако да избјегавање конфликта, и прављење добрих односа са најмногобројнијим вјерским организацијама у Црној Гори, у које не спада НВО ЦПЦ, а спадају Митрополија црногорско- приморска и Исламска вјерска заједница, па чак и Католичка црква, спада у класични политички ход. Ко не мисли тако, нека иде на изборе и провјери своју теорију у пракси.
Незаобилазни Драшко Ђурановић лаганим темпом полако постаје познати “црквени експерт од Аналитиках”.
Наиме, у ауторском тексту “Сви предсједникови канони“ он тврди да је “Вујановић изабран вољом црногорских грађана и требало би, као познавалац права, да поштује грађане државе на чијем је челу а не да им оспорава право да буду вјерници Црногорске православне цркве.“ Одмах се поставља питање, како им то право Вујановић "оспорава"?Драшко Ђурановић каже да је то оспоравање Филип Вујановић демонстрирао тиме што је “фаворизовао Српску православну цркву тиме што пренио јавно мишљење више православних патријарха да је црногорска црква - неканонска.“
Изгледа да Драшко од Аналитиках не разумије да су фаворизацију СПЦ у Црној Гори, и одговарајућу маргинализацију НВО ЦПЦ, одредили и запечатили православни вјерници, а не државни чиновници ма којег они ранга били. А преношење мишљења више православних патријарха је изгледа проблематично зато што они имају такво мишљење које се, очигледно, Драшку не свиђа.
И онда, у тексту Ђурановића наступа напатворено лудило…
Драшко утврђује да Вујановић има право да "приватно мисли да је НВО ЦПЦ неканонска", али “ако је он црногорски предсједник и ако је Црна Гора модерно друштво у којем је религија одвојена од државе”, Вујановић по њему треба да црквена питања рјешава почевши од црквене имовине!? Елем, испада да не смије да се мијеша, али мора да се умијеша?! Ђурановић затим тврди да на црквену имовину право има НВО ЦПЦ, јер “у Црногорској православној цркви тврде да им то право природно припада, још од Краљевине Црне Горе и Устава Црногорске православне цркве из 1905. године.” Затим, Драшко поручује Вујановићу да “са канонима и тумачењем канона ваља бити посебно опрезан, баш као са тврдњама да је СПЦ једина канонска црква. Јер, ако је СПЦ једина овдје постојала, која је то онда црква чувала „зубљу црногорске слободе“ од времена када је Пећка патријаршија потпала под власт Отоманске империје? Да су Црногорци тада поштовали црквене каноне и слиједили СПЦ постали би дио Отоманске империје, изгубили идентитет и данас не би постојало црногорске државе. Ни демократски изабраног црногорског предсједника".
"Зато би Вујановић што прије требало да за собом остави причу о канонима и да се окрене обичном, лаичком, животу. У интересу је предсједника али и Црне Горе“- завршава Ђурановић. Каква демагогија на “крају баладе”, зар не?! Каже, Црногорци би изгубили идентитет?! Идентитет који изнова и на нови начин презентира Ротковић, Вучинић, ...?
Они тврде да имају…
Драшко сматра да у НВО ЦПЦ тврде да им право на имовину “природно припада, још од Краљевине Црне Горе и Устава Црногорске православне цркве из 1905.” Међутим, скоро је извјесно да то право НВО ЦПЦ природно уопште не припада, из више разлога. Прије свега НВО ЦПЦ има изразито антисрпску конотацију, чиме је суштински сама прекинула тражену везу са прошлошћу у коју жели пројектовати свој почетак. Наиме, Православна црква у књажевини/краљевини Црној Гори је била изразито српског карактера, које је здравим смислом искључивало било какво антисрпство. Антисрпство је било незамисливо. Зашто? Зато што су јој вјерници били Срби! Доказ? Школски систем у краљевини Црној Гори гдје се учило да у Црној Гори живе “чисти и прави Срби три вјере”! Наравно, данас су се ти “чисти и прави Срби” национално подијелили, и то није спорно, али...
Никакве сумње нема да је својевремено група политичких активиста одлучила да, у смислу тражења свог идентитета, постоји потреба за стварањем НВО ЦПЦ, као "своје цркве". Као и у сваком чудном новом процесу НВО ЦПЦ је требала бити црква оних вјерујућих људи који се по националности изјашњавају као Црногорци. Да ли је у томе успјела НВО ЦПЦ? Без икакве дилеме одговор је - није! Промотери НВО ЦПЦ морају признати да је идеја о томе да ће их подржати грађани црногорске националности доживјела потпуни крах. Нема сумње, главни узрок тога краха састоји се у простој оцјени православних вјерника у Црној Гори, били они Срби или Црногорци, да НВО ЦПЦ није адекватна организација. Зашто они тако мисле, вјероватно се налази у некаквој личној оцјени сваког од њих, која се разликује од вјерника до вјерника.
Треће, НВО ЦПЦ се стварала у Црној Гори на исти начин на који се стварала Адвентистичка црква и Јеховини свједоци. У том смислу нико јој не спори право на постојање, баш као ни овима другима. Међутим, могућност да она буде битан фактор у православном народу оспорили су јој вјерници. А православни вјерници су ти који одређују како ће и шта бити у Црној Гори што се тиче православне религије и њене црквене организације. На примјер, теоретски може Митрополија црногорско- приморска прогласити аутокефалност, али нема никакве сумње да би тиме остала без вјерника и свела се на ниво НВО ЦПЦ. Такође, нема дилеме да би они који подржавају НВО ЦПЦ тај развој догађаја жељели, али то само показује да у суштини они желе правити проблеме православним вјерницима. Међутим, ту пролаза нема. Ту не помаже никакав политички памфлет и координирана медијска акција у смислу "обраде јавности". Православни вјерници су издржали ударе Отоманске империје, и модерне атеистичке револуције иза које је стајао тврди апсолутистички режим, са резултатом који је био поражавајући за оне који су жељели наметнути “нови систем”.
Политика има своја правила, заснована на реалним параметрима
НВО ЦПЦ је осуђена од стране православних вјерника на таворење и бесмислено постојање, а Драшко Ђурановић и слични подржаваоци - на памфлете чији је ефекат раван нули. Управо због бројности православних вјерника у Црној Гори, нека се Ђурановић не зачуди ако један од њих, на неким изборима, на најдемократскији могући начин, постане предсједником Црне Горе. Или, прецизније речено, да му то буде један од важних фактора да побједи у тој изборној трци, упркос томе што се то не свиђа Драшку Ђурановићу. Политичари ће се увијек трудити да зараде који глас више, тако да избјегавање конфликта, и прављење добрих односа са најмногобројнијим вјерским организацијама у Црној Гори, у које не спада НВО ЦПЦ, а спадају Митрополија црногорско- приморска и Исламска вјерска заједница, па чак и Католичка црква, спада у класични политички ход. Ко не мисли тако, нека иде на изборе и провјери своју теорију у пракси.
No comments:
Post a Comment