četvrtak, 28 januar 2010 13:46 ИН4С
Изгледа невјероватно, али је истинито.
Надалеко чувени предсједник Црногорског хелсиншког комитета Слободан Франовић се појавио из ниоткуда, скоро потпуно заборављен, и проговорио као гост Драшка Ђурановића на порталу Аналитика. Франовић је овај пут “до бола” био обузет имовинским питањима, јер је имовина у Црној Гори фокусирани проблем дотичног “Хелсинкија”. Наравно, гријешите ако мислите да се ова опскурна личност уопште осврнула на актуелни имовински проблем око маслињака на Валданосу, који је праћен и демонстрацијама, враћање од стране комуниста експроприсане имовине након Другог свјетског рата потомцима њихових власника, или рецимо – враћање држави имовине бившег СКЦГ која се налази у рукама ДПС-а. Однекуд искрсли, “са пјене Јадранског мора”, повратник на јавну сцену Слободан Франовић је, апсолутно сагласном, Драшку Ђурановићу рекао сљедеће:
“Велики дио имовине сакралног карактера је културно-историјско насљеђе Црне Горе и по међународним конвенцијама нико нема право да спречава коришћење те имовине. Процес рјешавања питања имовине сакралног, православног карактера у Црној Гори суштински још није отворен. Велики дио те имовине, осим што служи за обављање религијских обреда, представља и културно-историјско насљеђе свих грађана Црне Горе.Мислимо да не постоје никакви релевантни разлози да за све грађане - без обзира на њихов избор у погледу нације или цркве - буду отворене и доступне на кориштење све цркве на територији Црне Горе. У питању су заправо цркве које су несумњиво њихова заједничка имовина будући су је заједно стварали њихови преци, каже Франовић наглашавајући да би такво рјешење било у складу са најбољим традицијама Црне Горе.”
"Цркве су њихова заједничка имовина, будући да су их заједно стварали њихови преци" – кликнуо је Слободан Хелсинкић. Па, добро, нека му буде. Хајдемо да ову мисао оваплотимо у реалити шоу комедиографског типа.Узмимо било коју цркву у Црној Гори, и покушајмо послушати савјет господина Франовића да “за све грађане буду отворене и доступне на кориштење све цркве на територији Црне Горе.” Дакле, богослужење у цркви прво обављају свештеници Митрополије црногорско приморске, која има највише вјерника.
Циркус и клаунијада
Послије њих у цркву долазе вјерници друге по величини религије – Исламске вјерске заједице, да клањају. Зашто? Наравно, зато што су њихови преци у предисламском периоду такође користили те цркве, те оне представљају и њихово културно - историјско наслијеђе. “Заједно су их стварали” , рекао би премудри нам Франовић, “са садашњим православцима”. А затим, по договореном редослиједу и у складу са новим грађанским правима, у исту цркву улазе да “врше обреде” вјерници Адвентистичке цркве, НВО ЦПЦ, Јеховиних свједока, припадници вехабијског поимања ислама, и пропадници свих осталих вјерских група које су се појавиле. Наравно, и њихови преци су заједнички стварали садашње цркве, такозване сакралне објекте, како казе Франовић позивајући се на међународне конвенције. Смјехотресно, зар не?!
Али, ту се циркус не завршава. Већ увече или сљедећег јутра, дана, недјеље или мјесеца, те исте вјерске организације, по истим принципима господина Франовића иду у џамију да се Богу моле по истом редослиједу. Збиља, зашто у џамију? Свакако, и џамије су заједнички стварали преци тих истих људи, наравно, неки као главни мајстори а неки као хришћанска раја, тачније - робље .
Могуће је да намјера Слободана Хелсинкића није била да јавност бомбардује нонсенсима, али тако испада. А тек наслов Драшка Ђурановића у тој паради бесмисла, да се не повјерује : ”Црногорска држава крши права црногорских грађана”. Збиља? Ни мање, ни више него грађана. Нема сумње, овакви интелектуални подвизи имају основу у начину исхране. Ујутру се једе буника, за ручак кукуријек, а увече се користе гљиве лударе са коктелом од конопље. То помаже да се створи нова визија свијета, који ће бити љепши и старији од овог садашњег, само je треба уклопити у теорију паралелних простора.
Изгледа невјероватно, али је истинито.
Надалеко чувени предсједник Црногорског хелсиншког комитета Слободан Франовић се појавио из ниоткуда, скоро потпуно заборављен, и проговорио као гост Драшка Ђурановића на порталу Аналитика. Франовић је овај пут “до бола” био обузет имовинским питањима, јер је имовина у Црној Гори фокусирани проблем дотичног “Хелсинкија”. Наравно, гријешите ако мислите да се ова опскурна личност уопште осврнула на актуелни имовински проблем око маслињака на Валданосу, који је праћен и демонстрацијама, враћање од стране комуниста експроприсане имовине након Другог свјетског рата потомцима њихових власника, или рецимо – враћање држави имовине бившег СКЦГ која се налази у рукама ДПС-а. Однекуд искрсли, “са пјене Јадранског мора”, повратник на јавну сцену Слободан Франовић је, апсолутно сагласном, Драшку Ђурановићу рекао сљедеће:
“Велики дио имовине сакралног карактера је културно-историјско насљеђе Црне Горе и по међународним конвенцијама нико нема право да спречава коришћење те имовине. Процес рјешавања питања имовине сакралног, православног карактера у Црној Гори суштински још није отворен. Велики дио те имовине, осим што служи за обављање религијских обреда, представља и културно-историјско насљеђе свих грађана Црне Горе.Мислимо да не постоје никакви релевантни разлози да за све грађане - без обзира на њихов избор у погледу нације или цркве - буду отворене и доступне на кориштење све цркве на територији Црне Горе. У питању су заправо цркве које су несумњиво њихова заједничка имовина будући су је заједно стварали њихови преци, каже Франовић наглашавајући да би такво рјешење било у складу са најбољим традицијама Црне Горе.”
"Цркве су њихова заједничка имовина, будући да су их заједно стварали њихови преци" – кликнуо је Слободан Хелсинкић. Па, добро, нека му буде. Хајдемо да ову мисао оваплотимо у реалити шоу комедиографског типа.Узмимо било коју цркву у Црној Гори, и покушајмо послушати савјет господина Франовића да “за све грађане буду отворене и доступне на кориштење све цркве на територији Црне Горе.” Дакле, богослужење у цркви прво обављају свештеници Митрополије црногорско приморске, која има највише вјерника.
Циркус и клаунијада
Послије њих у цркву долазе вјерници друге по величини религије – Исламске вјерске заједице, да клањају. Зашто? Наравно, зато што су њихови преци у предисламском периоду такође користили те цркве, те оне представљају и њихово културно - историјско наслијеђе. “Заједно су их стварали” , рекао би премудри нам Франовић, “са садашњим православцима”. А затим, по договореном редослиједу и у складу са новим грађанским правима, у исту цркву улазе да “врше обреде” вјерници Адвентистичке цркве, НВО ЦПЦ, Јеховиних свједока, припадници вехабијског поимања ислама, и пропадници свих осталих вјерских група које су се појавиле. Наравно, и њихови преци су заједнички стварали садашње цркве, такозване сакралне објекте, како казе Франовић позивајући се на међународне конвенције. Смјехотресно, зар не?!
Али, ту се циркус не завршава. Већ увече или сљедећег јутра, дана, недјеље или мјесеца, те исте вјерске организације, по истим принципима господина Франовића иду у џамију да се Богу моле по истом редослиједу. Збиља, зашто у џамију? Свакако, и џамије су заједнички стварали преци тих истих људи, наравно, неки као главни мајстори а неки као хришћанска раја, тачније - робље .
Могуће је да намјера Слободана Хелсинкића није била да јавност бомбардује нонсенсима, али тако испада. А тек наслов Драшка Ђурановића у тој паради бесмисла, да се не повјерује : ”Црногорска држава крши права црногорских грађана”. Збиља? Ни мање, ни више него грађана. Нема сумње, овакви интелектуални подвизи имају основу у начину исхране. Ујутру се једе буника, за ручак кукуријек, а увече се користе гљиве лударе са коктелом од конопље. То помаже да се створи нова визија свијета, који ће бити љепши и старији од овог садашњег, само je треба уклопити у теорију паралелних простора.
No comments:
Post a Comment