četvrtak, 28 januar 2010 19:44 Војин Грубач
Бивши лидер Социјалдемократске партије Жарко Ракчевић је најавио стварање Грађанског форума, невладине организације “која ће окупити људе који Црну Гору доживљавају као своју домовину”, а која ће бити “тијело са високим степеном слободе, јер ће га чинити велики број интелектуалаца”. Разлог оснивања те организације Ракчевић објашњава овако: ”Црна Гора је у опасној ситуацији да због изостанка суштинских политичких и економских реформи ненадокнадиво цивилизацијски заостане. Суштински није проблем ко је на власти. Већи је проблем што тај систем који се ствара подбацује и даје резултате са којима нијесмо задовољни“. На причу се надовезао незаобилазни, пензионисани генерал Благоје Граховац који, подржавајући ту идеју, истиче: “Сигурно су потребне снаге које поштују закон, а не закон силе. Оне политичке снаге које су довољно европске, које имају довољно демократског, које се боре за социјалну правду, које су довољно грађанске и довољно црногорске”.
Прва инцијација цивилизацијског заостајања!
Господа Ракчевић и Граховац су у пар реченица рекли практично све што треба знати у вези те организације. Управо зато је неопходан осврт на пар ранијих момената који могу бацити више свјетла на ове изајаве. Зато, вратимо се, лагано, на околности познатог референдума, и чудног постреферендумског понашања.Када је, својевремено, дат предлог да за успјешност референдума о државној самосталности Црне Горе мора бити прескочена летвица од 55 одсто изашлих бирача, десила се невиђена бура. Хорским пјевањем “независних црногорских интелектуалаца” тај “инкриминисани” проценат је осуђен као: недемократски, антицивилзацијски, антиевропски, неправедан предлог - који се мора одбацити јер намеће закон силе, о којем зато нема потребе чак ни разговорати. Оштрица свих критика је са неслућеном жестином усмјеравана на могући случај да резултати гласања уђу у тзв. “сиву зону”. Како може бити, питали су се они, да за независну Црну Гору буде преко 50 одсто изашлих гласача, и да до границе од 54,99 одсто то ништа не вриједи? Да се са евентуалним резултатом који се налази у сивој зони никад неће помирити, рекли су унапријед. Да се “сива зона” полако претвара у могући ад на земљи није било сумње. Доље неправедна “сива зона” – рекле су црногорске независне демократе, тражећи праведне принципе!Референдум је дошао и прошао. Независна Црна Гора је ушла у нову фазу, када је требало направити нову и праведну конструкцију те државе. Наравно, за то постоји Устав, гдје се, између осталог, требала дефинисати и потенцијална потреба промјене државног статуса Црне Горе. И тада се десила прва важна иницијација цивилизацијског заостајања, које спомиње Ракчевић, али, коју он наводно није примијетио. Додуше, могуће је да Ракчевић примјећује само цивилизацијско заостајање, али не и посртање које води к суноврату!?
Сива зона се шири, и улази у црну зону...
Референдумски побједници су, усхићени резултатима свог рада, пали у еуфорију а потом отишли у просторе неразумне охолости. Заборавивши на све принципе које су потенцирали до јуче, донијели су Устав гдје је записано да је за промјену државног статуса потребно имати два пута двије дотрећинске већине у парламенту, што је био први услов који је скоро нереално проћи. И то им је било мало, па су увели додатну обавезу да се све то мора потврдити на референдуму са три петине уписаних гласача! У преводу, то означава сљедеће - при излазности која је равна оној на протеклом референдуму, те три петине уписаних се претвара у седамдесет одсто изашлих који морају гласати за?! С напоменом, како излазност пада квота за потврду успјешности претпостављеног референдума расте до невјероватних 100 одсто, потребној при излазности од 60 одсто. Дакле, при излазности од 60 одсто сви морају бити за, при чему се не смије десити да само један гласачки листић буде неважећи.Тако логички долазимо до закључка да су црногорски интелектуалци, као противници “сиве зоне” у дијапазону од 50 до 55 одсто, одједном постали промотери њеног проширења до квоте од цијелих 100 одсто. Међутим, одједном се појавила и нова зона. Наиме, уколико би излазност на евентуалном референдуму била од 50 до 60 одсто, улази се у “црну зону” гдје не треба пребројавати гласачке листиће, јер је референдум пропао. Излазност, значи, мора бити већа од 60 одсто.
Недостатак морала и логике
Зар се тада треба чудити што су се, са оваквим поимањем правде, морала и логике, у Уставу појавили додатни халуциногени моменти које противурјече здравом смислу. Двије трећине грађана Црне Горе говори српским језиком, а тај језик није службени. Предложени државни симболи Црне Горе су у моменту усвајања на Интернет анкети државне Побједе имали подршку између 43 и 53 одсто анкетираних, а ипак су усвојени. Недоследност се, свакако, морала прелити преко граница Устава, тако да је постало “логично” да се, упркос воље 80 одсто грађана Црне Горе који су против признавања независности Косова, то признање ипак деси. Нема сумње, постоји и друга страна медаље. Како самоубијеђеној црногорској интелектуалној елити принципи плешу од случаја до случаја, морало се десити да сами упадну у јаму коју су ископали свим грађанима Црне Горе. Ускоро ћемо видјети коначни састав екипе која ствара НВО Грађански форум 2010, али је једно сигурно, захваљујући оваквом Уставу они су постали апсолутно непотребни као заштитници црногорске државности. Да су, којим случајем, оставили било какву могућност уставне промјене државног статуса Црне Горе, могли би и даље играти улогу “чувара државе Црне Горе”, и из тога извлачити “духовно задовољство” и материјалну корист. Овако им је остало да траже друге просторе политичке афирмације, гдје се лако може налетјети на “подводне политичке мине”.
Довољно црногорски, значи - недовољно грађански
И тако, сада наводе да ће у намјери трансформисања Црне Горе “окупити снаге које су довољно грађанске и довољно црногорске”, са важним моментом обавезе да “саборци” морају да “доживљавају Црну Гору као своју домовину”. Умјесто принципа, који им очигледно недостају, одједном им је постао важан фактор некаквог “доживљаја Црне Горе”. Каквог доживљаја, као љуштуре? Или може бити да је Црна Гора ипак народ, који је заробљен у ту љуштуру која не констатује њихове жеље, права, опредјељења, па чак ни постојање. Јер, ако неко тражи да грађанин мора бити “довољно црногорски орјентисан”, да ли се то дефинише као обавеза да све нелогичности које се јавно пласирају, а дио којих је предочен и у овом тексту, буду макнуте из зоне фокусирања? Зар то, само по себи, није доказ да су они који имају такву позицију јако далеко од “довољно грађанске мисли”, која понекад тражи одређена објашњења? Скоро да нема никакве сумње да ће са Ракчевићем, Граховцем, Светозаром Јовићевићем, Илијом Вујошевићем, и сличнима који имају озбиљно ограничење у перцепцији стварности ова НВО бити у старту осуђена на резултатско ништа. Томе неће моћи помоћи ни јака медијска подршка, која празнину којом су испуњени може учинити само очигледнијом. Огромне грешке које су свјесно направили непоштовањем елементарних принципа, не да их сустижу, већ их престижу огромном брзином. Захваљујући таквом неморалном тумарању Црна Гора је заиста доживјела ненадокнадиво цивилизацијско заостајање. Форум 2010 ће се моментом свог настанка одмах наћи под стакленим звоном, спутан да било шта промијени. Да ће се отуда чути нека шифрована звоњава пливајућих принципа, коју ће се околина доживљавати као одзвољавање таквој матрици размишљања, то се већ сада назире.
Бивши лидер Социјалдемократске партије Жарко Ракчевић је најавио стварање Грађанског форума, невладине организације “која ће окупити људе који Црну Гору доживљавају као своју домовину”, а која ће бити “тијело са високим степеном слободе, јер ће га чинити велики број интелектуалаца”. Разлог оснивања те организације Ракчевић објашњава овако: ”Црна Гора је у опасној ситуацији да због изостанка суштинских политичких и економских реформи ненадокнадиво цивилизацијски заостане. Суштински није проблем ко је на власти. Већи је проблем што тај систем који се ствара подбацује и даје резултате са којима нијесмо задовољни“. На причу се надовезао незаобилазни, пензионисани генерал Благоје Граховац који, подржавајући ту идеју, истиче: “Сигурно су потребне снаге које поштују закон, а не закон силе. Оне политичке снаге које су довољно европске, које имају довољно демократског, које се боре за социјалну правду, које су довољно грађанске и довољно црногорске”.
Прва инцијација цивилизацијског заостајања!
Господа Ракчевић и Граховац су у пар реченица рекли практично све што треба знати у вези те организације. Управо зато је неопходан осврт на пар ранијих момената који могу бацити више свјетла на ове изајаве. Зато, вратимо се, лагано, на околности познатог референдума, и чудног постреферендумског понашања.Када је, својевремено, дат предлог да за успјешност референдума о државној самосталности Црне Горе мора бити прескочена летвица од 55 одсто изашлих бирача, десила се невиђена бура. Хорским пјевањем “независних црногорских интелектуалаца” тај “инкриминисани” проценат је осуђен као: недемократски, антицивилзацијски, антиевропски, неправедан предлог - који се мора одбацити јер намеће закон силе, о којем зато нема потребе чак ни разговорати. Оштрица свих критика је са неслућеном жестином усмјеравана на могући случај да резултати гласања уђу у тзв. “сиву зону”. Како може бити, питали су се они, да за независну Црну Гору буде преко 50 одсто изашлих гласача, и да до границе од 54,99 одсто то ништа не вриједи? Да се са евентуалним резултатом који се налази у сивој зони никад неће помирити, рекли су унапријед. Да се “сива зона” полако претвара у могући ад на земљи није било сумње. Доље неправедна “сива зона” – рекле су црногорске независне демократе, тражећи праведне принципе!Референдум је дошао и прошао. Независна Црна Гора је ушла у нову фазу, када је требало направити нову и праведну конструкцију те државе. Наравно, за то постоји Устав, гдје се, између осталог, требала дефинисати и потенцијална потреба промјене државног статуса Црне Горе. И тада се десила прва важна иницијација цивилизацијског заостајања, које спомиње Ракчевић, али, коју он наводно није примијетио. Додуше, могуће је да Ракчевић примјећује само цивилизацијско заостајање, али не и посртање које води к суноврату!?
Сива зона се шири, и улази у црну зону...
Референдумски побједници су, усхићени резултатима свог рада, пали у еуфорију а потом отишли у просторе неразумне охолости. Заборавивши на све принципе које су потенцирали до јуче, донијели су Устав гдје је записано да је за промјену државног статуса потребно имати два пута двије дотрећинске већине у парламенту, што је био први услов који је скоро нереално проћи. И то им је било мало, па су увели додатну обавезу да се све то мора потврдити на референдуму са три петине уписаних гласача! У преводу, то означава сљедеће - при излазности која је равна оној на протеклом референдуму, те три петине уписаних се претвара у седамдесет одсто изашлих који морају гласати за?! С напоменом, како излазност пада квота за потврду успјешности претпостављеног референдума расте до невјероватних 100 одсто, потребној при излазности од 60 одсто. Дакле, при излазности од 60 одсто сви морају бити за, при чему се не смије десити да само један гласачки листић буде неважећи.Тако логички долазимо до закључка да су црногорски интелектуалци, као противници “сиве зоне” у дијапазону од 50 до 55 одсто, одједном постали промотери њеног проширења до квоте од цијелих 100 одсто. Међутим, одједном се појавила и нова зона. Наиме, уколико би излазност на евентуалном референдуму била од 50 до 60 одсто, улази се у “црну зону” гдје не треба пребројавати гласачке листиће, јер је референдум пропао. Излазност, значи, мора бити већа од 60 одсто.
Недостатак морала и логике
Зар се тада треба чудити што су се, са оваквим поимањем правде, морала и логике, у Уставу појавили додатни халуциногени моменти које противурјече здравом смислу. Двије трећине грађана Црне Горе говори српским језиком, а тај језик није службени. Предложени државни симболи Црне Горе су у моменту усвајања на Интернет анкети државне Побједе имали подршку између 43 и 53 одсто анкетираних, а ипак су усвојени. Недоследност се, свакако, морала прелити преко граница Устава, тако да је постало “логично” да се, упркос воље 80 одсто грађана Црне Горе који су против признавања независности Косова, то признање ипак деси. Нема сумње, постоји и друга страна медаље. Како самоубијеђеној црногорској интелектуалној елити принципи плешу од случаја до случаја, морало се десити да сами упадну у јаму коју су ископали свим грађанима Црне Горе. Ускоро ћемо видјети коначни састав екипе која ствара НВО Грађански форум 2010, али је једно сигурно, захваљујући оваквом Уставу они су постали апсолутно непотребни као заштитници црногорске државности. Да су, којим случајем, оставили било какву могућност уставне промјене државног статуса Црне Горе, могли би и даље играти улогу “чувара државе Црне Горе”, и из тога извлачити “духовно задовољство” и материјалну корист. Овако им је остало да траже друге просторе политичке афирмације, гдје се лако може налетјети на “подводне политичке мине”.
Довољно црногорски, значи - недовољно грађански
И тако, сада наводе да ће у намјери трансформисања Црне Горе “окупити снаге које су довољно грађанске и довољно црногорске”, са важним моментом обавезе да “саборци” морају да “доживљавају Црну Гору као своју домовину”. Умјесто принципа, који им очигледно недостају, одједном им је постао важан фактор некаквог “доживљаја Црне Горе”. Каквог доживљаја, као љуштуре? Или може бити да је Црна Гора ипак народ, који је заробљен у ту љуштуру која не констатује њихове жеље, права, опредјељења, па чак ни постојање. Јер, ако неко тражи да грађанин мора бити “довољно црногорски орјентисан”, да ли се то дефинише као обавеза да све нелогичности које се јавно пласирају, а дио којих је предочен и у овом тексту, буду макнуте из зоне фокусирања? Зар то, само по себи, није доказ да су они који имају такву позицију јако далеко од “довољно грађанске мисли”, која понекад тражи одређена објашњења? Скоро да нема никакве сумње да ће са Ракчевићем, Граховцем, Светозаром Јовићевићем, Илијом Вујошевићем, и сличнима који имају озбиљно ограничење у перцепцији стварности ова НВО бити у старту осуђена на резултатско ништа. Томе неће моћи помоћи ни јака медијска подршка, која празнину којом су испуњени може учинити само очигледнијом. Огромне грешке које су свјесно направили непоштовањем елементарних принципа, не да их сустижу, већ их престижу огромном брзином. Захваљујући таквом неморалном тумарању Црна Гора је заиста доживјела ненадокнадиво цивилизацијско заостајање. Форум 2010 ће се моментом свог настанка одмах наћи под стакленим звоном, спутан да било шта промијени. Да ће се отуда чути нека шифрована звоњава пливајућих принципа, коју ће се околина доживљавати као одзвољавање таквој матрици размишљања, то се већ сада назире.
No comments:
Post a Comment