уче се, на дан Светог Василија Острошког, потпуно оправдано десила величанствена православна револуција у Црној Гори.
Послије Берана, гдје се претходних дана примјећивало православно
подрхтавање тла, у Никшићу се догодио православни земљотрес-када је на
Световасилијевску литију изашло преко 10 000 достојанствених Никшићана.
Световасилијевски земљотрес из Никшића је моментално прекрио
читаву Црну Гору, показавши да је народ одлучно ометлао дупле стандарде
опскурног НКТ, који је имао амбицију да се од епидемиолошког органа
претвори у некакав противзаконски идеолошки инквизиторски суд.
Синоћњи догађаји су уједно опалили јак васпитни шамар лударању шефа
режима, чију дијагнозу параноје најбоље можемо видјети преко режимских
медија који су изгубили све оријентире.
Погани режимски медији као иницијатори бунта
Тешко се отети утиску да је подмукли и безобразни акт Јавног сервиса
РТЦГ, који је на Дан побједе “грешком пустио” у етар окорјелог
неонацисту, допринио убрзавању догађаја.
Та кобна грешка Јавног сервиса је изазвала моћни бунт
јавности Црне Горе, која се запитала-да ли ће дотичног неонацисту Јавни
сервис опет “грешком репризирати” 13. јула?
И због тога се, поред осталога, режиму синоћ “догодио народ”, односно
експлозија на улицама у духу познате корачнице: “Буди се исток и запад,
буди се сјевер и југ! Кораци тутње у напад, напријед уз друга је друг!”
Јер, одлично знамо, молебани и литије су избрисали идеолошке,
националне и политичке подјеле друштва те сјајним духом облагородили
православни народ Црне Горе.
На другој страни режим, који је немилосрдном пљачком обрстио Црну
Гору и довео је на ниво социјалне трагедије, очајнички се труди да
реактивира разне идеолошке мотиве за нове подјеле.
Чак им се у том тумарању десило да “позајме” неонацисту Томпсона за
Дан побједе, па су за посљедицу добили стрмоглав у идеолошку септичку
јаму, направивиши себи нову ненадокнадиву политичку штету.
Пумпањем кварног медијског балона мржње, режим је довео ситуацију до
жестоког усијања да су спонтана окупљања грађана постали правило и норма
садашњице.
А како да се протести не десе када је подли режим дао недостојну
наредбу шпијунима и полицији да будно прате и уходе свештенике, службе,
цркве и Храмове, па чак и православне сахране?!
Дакако, режим у својој бахатости уопште не жели видјети узроке спонтаности народног бунта, што је само њихов проблем.
Када примјете попове на улици или грађане који нешто
скандирају, режимски медији у очају понављају исту смијешну мантру:
“Видите, они не поштују дистанцу!”
И баш “они не поштују дистанцу”, док им не пада на памет да сликају
стање “поштовања дистанце” у супермаркетима, на улицима и трговима
градова Црне Горе-те направе просту успоредбу фотографија.
Панични страх режима продукује спонтана окупљања
Режим је противзаконским потезима опасно уздрмао правни систем државе.
Довео до опште жеље друштва за бунтом, гдје стотине хиљада грађана
једва чека да изађе на улице и продемонстрира да су људи, а не играчке у
рукама недостојних органа државе! .
У таквој ситуацији режим нема рјешење, сваки потез ће му бити погрешан а спонтана окупљања народа загарантована.
На примјер, у немогућности да похапси 10.000 Никшићана, режим је
синоћ ухапсио Епископа Јоаникија и свештенство, са скандалозним
одређивањем притвора у трајању 72. часа?! Последично, Еписком Јоаникије и свештеници су се моментално- блиставо обрели у сјајној историји Црне Горе.
Народ добио још један оправдани и моћни разлог за окупљања, а режиму
преостало да слуша Томпсонове „шансоне“ и мисли о својој тужној
будућности.
Елем, данашња ситуација у Црној Гори неодољиво подсјећа на ситуацију
из сјајног филма Чарлија Чаплина који се зове, чини се- “Застава”.
Наиме, у узаврелој социјалној атмосфери, која најављује неизбјежни
бунт народа, поред Чаплина пролази камион са којег пада црвена
заставица.
Чаплин је диже, маше возачу да му је заставица пала, а иза њега се
појављује маса огорченог народа која је у његовом потезу видјела дрскост
предводника и вође-и креће бунт. У Чарлију је и полиција, такође,
видјела вођу бунта.
Тако је данас у Црној Гори, гдје је полиција као вође наизбјежног бунта
види било кога: свештенике које каде улицу у Беранама, једног посланика
који је најавио да ће прошетати тишину и, на концу, Епископа Јоаникија
који је са свештенством, без присуства народа, желио одржати литију.
Ситуација је постала заиста невјероватна! Данас је у Црној Гори
довољно и голубу окачити на ногицу крпицу- тробојку или крсташ, па ће се
тамо гдје слети окупити народ и отпочети скандирање и бунт.
Опет, народу је кристално јасно да је шеф режима не само перјаница
незајажљиве грабежи државе, већ и државног неосатанизма којег форсира
свим силама кроз примитивно антиправославље.
Видљиво је да је НКТ, институција дуплих стандарда-коначно постао сломљени бич у рукама шефа режима.
Изводи и последице, саборност и креација
Јавност је одавно упозоравала шефа режима да ће селективна неправда
довести до бунта и предостављала му доказе нечасних дуплих стандарда и
злоупотреба полиције.
Ређале су се пред очима јавности слике градилишта и супермаркета,
корзоа и улица, грађевинских аутобуса и џеназа, Врела Рибничких и
патрола полиције испред цркви, скупа Савјета директора Плантажа и дочека
“господара” у Никшићу.
Нити једном се режим није осврнуо на та кршења својих „строгих
правила дистанце“ заузимајући некакав провидни и јадни-селективни
квазилиберални став.
У свакој од тих ситуација режим је подло “забијао главу у пијесак”, бјежао да види очигледно, уклањао се од коментара и осврта.
Као посљедицу је закономјерно добио оправдани бунт, а синоћ и нову
православну револуцију на коју се дигло 10.000 Никшићана а потом и сви
крајеви Црне Горе.
Нема сумње, сваки наредни потез режима ће стандардно имати крупну грешку
и он ће се, у свом безнађу, котрљати ка кобној грешци када више неће
моћи владати Црном Гором.
А све то ће пратити упорност, саборност и креација јединственог
православног народа Црне Горе, уз стандардну поруку: “Наша слога биће
пораз врагу”!
У Црној Гори, држави галопирајућег безакоња, режимски медији
преузимају функцију промотера и контролора испуњавања одлука државног
шовинизма заснованог на правилима дуплих стандарда.
Ту је дозвољено и отворено кршење закона Црне Горе-ако је то
неопходно за достизање сумбурног и прилично поганог идеолошког циља.
Безакоње полиције и правила дуплих стандарда
Један од примјера лударања шовинизиране државе је незаконито
постављање полиције испред православних цркви и храмова у Црној Гори.
Рецимо, прије неки дан се појавио видео запис гдје група грађана
тражи од полицајца Дарка Милоњића, који стражари испред Храма Христовог
Васкресења у Подгорици, документ којим би потврдио своје право враћања
вјерника са врата храма.
Испало је да нема никакав документ, јер му га шефови нису дали-при
чему, очигледно, ни ти шефови полиције немају документ који потврђује
законитост наредбе полицајцима.
Дакле, неко је нешто наредио без позивања на закон, којег очито нема, и то се зове “правна држава” која стреми у ЕУ?
Грађани су полицајца Дарка Милоњића позвали да оде до Волија и Гинташа, па да тамо провјери како се “поштују одлуке НКТ”.
Он је то одбио, уз образложење да трговачке центре контролише комунална инспекција а градилишта грађевинска инспекција.
Елем, тако је испало је да полиција незаконито “контролише” цркве и
Храмове а остало их, гдје се крше укази НКТ не занима као да се то
налази у другој држави.
Исти су случај и апсурдне одредбе Владе о начину коришћења вјерских објеката. Рецимо, донесена је одлуке да један вјерник може бити на 10
квадрата цркве, а на састанку Одбора директора Плантажа је било 24 особе
на 15 квадрата, односно 16 особа на десет квадрата?! Како то?!
Опет, Влада није жељела указати колико се људи може налазити
по квадратури територије испред цркви, јер би испало да може бити више
од 500 особа, па су одлучили- максимум 20 људи, при чему то важи само за
просторе око цркви?!
Заиста је невјероватна паника режима од православних вјерника,
молебана и литија које су им усадиле трајни страх у кости због чега и
доносе ненормалне одлуке и наредбе.
Антена-М као показатељ степена болести шефа режима
Шуковићева Антена-М заузима мјесто перјанице идеолошког дивљања у медијском исијавању патолошке мржње ражима према православљу.
Уједно, то је једини портал на Балкану и у свијету који отворено
позива доушнике свих боја и тежине сопственог воња да предостављају
информација о “недозвољеним активностима СПЦ”, послије чега иде
поклич-“држава одмах да интервенише”!
А када Антена-М пошаље тај брзојав-надлежни органи по правилу моментално интервенишу чак и ако је то незаконито и апсурдно.
Ако се то не деси, Шуковићева Антена-М ће оркестрираном хајком
“притиснути неправовјерне чиновнике” да свој посао “раде како треба”,
односно-накарадно и како се не смије!
Елем, како је познато да се “риба ‘чује’ од главе”, можемо
оправдано констатовати да је неадекватно понашање режимских медија и
појединих државних органа последица новог стила управљања државом шефа
режима.
Превише јадно за “врховника”, који се жели представити некаквим државником и џентлменом, чега нема нити у назнакама.
Самим тим, даља прича о Антени-М је, прије свега, прича о шефу режима и његовим новим управљачким паранојама.
Окупљање у Беранама као “трн у оку” аветима
У фокусу Антене-М се ових дана нашло Беране, гдје је дотични портал
славодобитно објавио како је: “Основно државно тужилаштво у Беранама
дало налог за подношење кривичне пријаве поводом недавног окупљања у том
граду тј. Ђурђевданске литије”(1), гдје се “наводно спонтано окупили
грађани Берана”(1).
Нагласак је био на “наводно спонтано”, јер им се спонтаност не свиђа!
Наредним текстом су наставили историју помаме па објавили сљедеће:
“Управа полиције ЦБ Беране поднијела је кривичну пријаву против
осумњичених… свештеника Драгана Ристића, Милоша Цицмила, Предрага
(Евстатија) Драгојевића, Стефана Миловановића и грађанина Вуксана
Вешовића” (2) због “постојања основа сумње да су извршили кривично дјело
непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне
болести“. (2)
Потом се јавио Владимир Јовановић, прво трачарско перо Антене-М,
иначе експерт за јурцање по планетарним порталима одакле јавности донеси
“радосну вијест” како је негдје преминуо православни свештеник од
коронавируса, што му дође као неки “доказ” да су попови “носиоци вирусне
заразе” и опасност за васељену.
Свој петпарачки осврт је сублимирао кроз накарадни наслов: “Јереј из Србије кадио Беране и истовремено водио СМС преписку!” (3)
Успут је “чупао косе” jeр на улицама Берaна тада није био епископ
Јоаникије Мићовић, цмиздрећи што је епископ “тимe избјегао подношење
кривичне пријаве”. (3)
Али, епископу се ипак треба судити, сугерише Јовановић, јер “јасно”
је “да су свештеници на „молитвени ход” пошли по његовој иницијативи,
„благослову” или – наредби.” (3)
Шта је Јовановић хтио рећи спомињањем кандила и мобилог телефона то
виле знају, али му се учинило да је крупан проблем што је јереј Стефан
Миловановић рођен у Србији.
Збиља, што му је то проблем када његови идеолошки пајташи,
рецимо: др Миленко Перовић, Тамара Никчевић и Слободан Јовановић живе у
Србији, а родом су из Црне Горе?
Опет, да ли види проблем у томе што је др Сенад Бегић, епидемиолог и
замјеник директора ИЈЗ Црне Горе, рођен у Србији а ефендија Хусеин
Хоџић, предсједник ИВЗ за Будву и Боку, рођен у БиХ (Теочак)?
Све су прилике да је проблем лоциран само у суманутој глави
Јовановића, који се временом претворио у моралну наказу и радикалног
публицистичког ниткова, који нема мјере и баланса.
“Ђуђевданска литија”, произвољности НКТ и режима
Режимски медији и њихове пропагандне вуцибатине, као и подмукли
адвокати попут Николе Мартиновића (4), упорно кликћу-забрањено је
окупљање, а не желе одговорити-зар маса људи која је присутна на
трговима, улицама и у супермаркетима Црне Горе није окупљање?
Тако је испало да је улица у Беранама, прије доласка свештеника, била испуњена народом-и то није третирано као окупљање. Када се сe на том мјесту, гдје “није било окупљања”, обрело
само неколико свештеника да каде улицу- одмах се оно претворило у
“недозвољено окупљање”?! Како то?
У првом случају су, тврде, „поштовани здравствени прописи“, а са
доласком четири свештеника десило се “кривично дјело непоступања по
здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести”?!
Дакле, имамо ненормалне и произвољне оцјене хушкачких режимских
медија, НКТ-а и тужилаштва мотивисане кварним идеолошким разлозима.
Послије овог случаја, Антену-М је поново излуђело креативно Беране, па се 10.05.2020, појавио текст гдје пише:
”На друштвеним мрежама појавио се снимак из Берана, на којем
се види група која узвикује „не дамо светиње“ и „не дамо свештенике“.
Видно је и да се не поштује ни неопходна социјална дистанца”. (5)
Опет иста прича! Маса народа на корзоу је “поштовала норме НКТ” све до момента скандирања?!
Пошто се десило скандирање, Шуковићеви шпијуни су јаукнули и у очају видјели како “они који скандирају нису држали дистанцу”!?
Несретни Шуковић и адвокат Мартиновић су себе довели у
смјехотресну ситуацију да недјељиве шетаче који шетају истом улицом
морају дијелити у двије скупине.
На оне који не скандирају, па се самим тим „нису незаконито окупили“ и
“држе дистанцу”, и на оне који скандирају или окађују улицу, па су се
самим тим “незаконито окупили” и “не држе дистанцу”.
Сумануте оцјене НКТ-а да појава свештеника или скандирање
представљају кршење њихових одлука је толико неозбиљна да послије
тога-своје трактате о праву и правна тумачења могу “окачити мачку о
реп”.
Све су прилике да НКТ-а поред функције епидемиолошког органа жели
вршити и функцију пријеког идеолошког суда, што им неће бити дозвољено.
Пропали “акциони филм” Антене-М: „Острво цвијећа“
Колико је понашање Антене М ненормално показао је 03.05.2020. њен
“акциони филм” под називом: “Поново окупљање вјерника на Острву
цвијећа”.
Погледајте шта су том приликом извијестили у свом суманутом
тексту: “На Острву Цвијећа, на Михољској превлаци и јутрос је служена
литургија у присуству вјерника, јављају наши читаоци и шаљу фотографије и
видео записе. Савјесни грађани одмах су позвали комуналну полицију,
полицију и број 1616. Полиција је стигла у 9:55.” (5)
Укратко, савјесне шијунчине Шуковића су „видјеле литургију“ и одмах послале његовом порталу фотографије и видео записе.
Шуковић им преко портала даје инструкције шта да раде (обавезно да
назову број 1616), све са информацијом јавности када је дошла полиција
на лице мјеста. Невјероватно и смијешно! Кад оно, пропаст хајке, јер није била литургија већ подјела хуманитарне помоћи вјерницима.
Дотични шпијун је на концу испао овца и гад, јер да је направио
фотографију у маркету гдје свакодневно набавља намирнице-више би било
оних који “крше правила НКТ” него на снимку достављеном Шуковићу.
И све је испало како треба, јер је овај примјер пластично јавности
показао колике су моралне трање Шуковић и његови шпијуни, који образа и
части немају.
Неонацистичко усијање Антене М око тробојке
Шуковићева Антена-М је недавно добила неонацистичко црвенкасто
усијање, са изливима патолошке мржње кроз текст и наслов следећег вида:
“Група младића, усред дана, неометано цртала тробојке по Пљевљима”! (7)
Када Шуковићев портал каже “неометано цртала”, он
претпоставља да их је неко морао ометати, а “усред дана” представља
сугестију јавности да је група младића то морала радити ноћу, као да
раде нешто недозвољено?!
Тек је посебна прича смјехотресни текст, гдје је непознати
новинар устврдио како су момци “пјевали националистичке пјесме” не
наводећи о каквим пјесмама се ради, јер можда оне уопште нису
националистичке.
Рецимо, у тексту се навело да су ти момци “писали националистичке
графите”, а један од коментатора ФБ странице тога портала је појаснио
Шуковићевим пуленима шта је то што им личи на “националистичке графите”,
рекавши сљедеће:
“Група момака није цртала нове тробојке, већ је постојеће уљепшала са
лијепим цвијетоцима, симболима који представљају страдање наше војске у
Првом св. рату- Наталијином рамондом и Косовским Божуром у рату
1998.-1999.”
Овај скаредни текст Антене-М је био заснован на основу фотографије коју је послао увијек будни вјерни читалац из Пљеваља.
Коментатори ФБ странице Антене-М, који масовно сатиру
отворено испољавање Шуковићевог шовинизма, устврдили су да су се такви “
вјерни читаоци” раније другачије звали, алудирајући на термине попут:
шпијунчинина, доушник, шпијундара, цинкарош и слично.
Да се разумијемо, такав сој доушничких ликова ниских моралних
вриједности, сулудника и њушкала, грађани традиционално оцјењују као
фукару, олош и гњиде.
Међутим, на страну све то, много је интересантније што нечији
“национализам” Шуковићева Антена-М “види” са позиција сопственог тешког
шовинизма и патолошке искључивости.
Тробојка законом заштићена као и државна застава
У овом случају се он манифестује мржњом према тробојци, која је по
важећим законима Црне Горе заштићена једнако као и државни барјак.
Дакако, могуће је да то Дарко Шуковић не зна, или не жели да
види, па хушка шпијундаре и банду својих незнавених новинара да пишу
острашћене небулозе и неадкеватности.
Да се подсјетимо, ради се о актуелном: “Закону о државним симболима и
Дану државности Црне Горе”, који се може наћи на сајту Владе Црне Горе,
у који Шуковић не залази, а у којем постоји поглавље-“Историјски
симболи”.
У Члану 28 тога закона дословно пише сљедеће:
“Државни и војни симболи Књажевине Црне Горе и Краљевине Црне
Горе, симболи Народне Републике Црне Горе и Социјалистичке Републике
Црне Горе и симболи Републике Црне Горе утврђени Законом о Грбу и
Застави Републике Црне Горе («Службени лист РЦГ», број 56/93) уживају
заштиту, као и државни симболи утврђени овим законом.” (8)
Дакле, по важећем Закону све тробојке Црне Горе, у разним историјским
варијантама и верзијама- са грбом или без грба, или са петокраком, као и
крсташ и алај барјак су законом заштићени исто као и актуелна државна
застава.
Ако је то тако, а јесте, намеће се озбиљно питање шпијуну из Пљеваља,
али још више Дарку Шуковићу и редакцији Антене М, да ли схватају да
мржњом према тробојци директно крше дух и слово закона Црне Горе?
Ако су тек сада то сазнали, елементарни ред би био да се у име
редакције и шпијуна портала Шуковић извини јавности Црне Горе и
грађанима који одсликавају тробојке.
Дакле, законом није забрањено цртање тробојки, већ је управо
прекречавање тих тробојки радња која би се могла третирати као кршење
закона ако се то ради из побуда мржње према застави која је Законом
заштићена.
Будућност Црне Горе одређује саборност и креација
Понашање НКТ-а, који изиграва неки идеолошки инквизиторски суд, и
полиције којој се дају незаконите команде показују да је правни систем
Црне Горе темељно заљуљан.
Ипак, јасно је да грађани Црне Горе потпуно законито и
слободно могу и даље одсликавати тробојке усред бијела дана, кад желе и
колико желе, тим прије што постоји грађански консензус да је то лијепо,
пожељно и атрактивно.
Дакако, НКТ може покушати донијети одлуку да ће попови и хоџе
својом појавом на улици аутоматски бити оптужени за „организовање
недозвољеног скупа“.
Може донијети и наредбу да је шетачима „забрањено скандирање“, али ће
за све то морати наћи основу у неком закону, којег за сада нема.
До тада, шетња није окупљање а ако шетачи ‘скандирају’ или ако свештеници ‘окађују улицу’ то никако не може бити кршење закона.
Суманута идеолошка тумарања парадржавних институција и форсирање дуплих стандарда сигурно неће имати прођу у Црној Гори!
Политика режима у овој фази има одлике параноидности, супротстављености природној логици и здравом смислу.
Увјерено можемо рећи да ће будућност Црне Горе одредити само једна
ствар-наша саборност, одлучност и креација. Наша слога биће пораз врагу!
Референце:
(1) (ОДТ: Формиран предмет поводом окупљања у Беранама, “Основно
државно тужилаштво у Беранама дало је налог за подношење кривичне
пријаве поводом недавног окупљања у том граду тј. Ђурђевданске литије”,
портал Антена М, 06.05.2020., Цитат: “Формиран је предмет поводом
окупљања у Беранама, то је потврђено Антени М из Основног државно
тужилаштва у том граду. „Основно државно тужилаштво у Беранама
обавијештено је од Управе полиције ЦБ Беране да је на Јутјуб платформи
објављен снимак на којем су се наводно спонтано окупили грађани Берана
поводом Ђурђевданске литије. Том приликом службеницима Управе полиције
ЦБ Беране је дат усмени налог да се изузму сви видео снимци са садржајем
наводног спонтаног окупљања у Беранама, да се утврди број присутних
грађана, да се идентификују лица која су учесници догађаја и од њих
прикупити потребна обавјештења“, навели су из ОДТ-а.) (2) (“Кривична пријава против четири свештеника због окупљања у
Беранама”, портал Антена М, 08.05.2020., Цитат: „По налогу Основног
државног тужилаштва из Берана, а у вези Ђурђевданске литије и окупљања
грађана у Беранама 6. маја, Управа полиције ЦБ Беране поднијела је
кривичну пријаву против осумњичених Д.Р., С.М., М.Ц. и П. Д. свештеника
Манастира Ђурђеви ступови, као и против В.В. из Берана, због постојања
основа сумње да су извршили кривично дјело непоступање по здравственим
прописима за сузбијање опасне заразне болести“, саопштено је Антени М из
беранског ОДТ-а. Како сазнаје Антена М ријеч је о свештеницима Драгану
Ристићу, Милошу Цицмилу, Предрагу (Евстатије) Драгојевићу, Стефану
Миловановићу и грађанину Вуксану Вешовићу.” (3) (“Јереј из Србије кадио Беране и истовремено водио СМС
преписку!” Пише: Владимир Јовановић, портал Антена М, 08.05.2020.,
:“Стефан Миловановић, јереј СПЦ на служби у Беранама, остаће забиљежен
као први свештеник који је током обреда или „обреда” чита или води СМС
преписку. Миловановић је родом из Србије, а 2016. рукоположен је за
свештеника и одмах постављен за једнога од пароха СПЦ у Беранама.
Налазио се на челу поворке која се 6. маја о.г. кретала центром тога
града. Према снимцима с лица мјеста, види се да јереј Миловановић током
„молитвенога хода” у десној руци држи кадионицу, док му је у лијевој
мобилни телефон, који погледује, чита или води СМС преписку! Иначе, 6.
маја у Беранама је био и Миловановићев надлежни архијереј – епископ
будмљанско-никшићки СПЦ Јоаникије Мићовић. Он је у манастиру Ђурђеви
Ступови држао литургију, након које су Миловановић и још тројица
локалних свештеника кренули у „молитвени ход” кроз Беране. Јоаникије
Мићовић није им се придружио, те је тим избјегао подношење кривичне
пријаве, мада је јасно да су свештеници на „молитвени ход” пошли по
његовој иницијативи, „благослову” или – наредби.”) (4) (Мартиновић о литији у Беранама: Очекујем да правда буде
једнака за све, Ауторка: Каћуша Крсмановић, портал Побједа, 07.05.2020.
Никола Мартиновић је у разговору за „Побједу“ оцијенио да је у Беранама
прекршене мјере НКТ-а и закона рекавши: „Очекујем ефикасну реакцију
државе, поготово што су до сада кажњавани починиоци оваквих прекршаја и
кривичних дјела. Очекујем да правда буде једнака за све“, додајући да је
Ђуђевданска литија демонстрација силе СПЦ против државе). (4) (5) (“Поново окупљање присталица СПЦ у Беранама? Узвикивали – не
дамо светиње и свештеникe”, 10.05.2020., портал Антена М, Цитат: ”На
друштвеним мрежама појавио се снимак из Берана, на којем се види група
која узвикује „не дамо светиње“ и „не дамо свештенике“. Видно је и да се
не поштује ни неопходна социјална дистанца”) (6) (“Поново окупљање вјерника на Острву цвијећа, разишли се након
упозорења полиције”, портал Антена М, 03.05.2020. Цитат: “На Острву
Цвијећа, на Михољској превлаци и јутрос је служена литургија у присуству
вјерника, јављају наши читаоци и шаљу фотографије и видео записе.
Савјесни грађани одмах су позвали комуналну полицију, полицију и број
1616. Полиција је стигла у 9:55. Комунална полиција и инспекција имају надзор над јавним
површинама док, када је посриједи приватна својина, имају обавезу да
обавијесте Управу полиције, што су и урадили. Полиција је, како
сазнајемо, о свему обавијестила надлежног тужиоца. Фотографија испод
потврђује да су се вјерници СПЦ разишли након доласка полиције и
упозорења.) (7) (“Група младића, усред дана, неометано цртала тробојке по Пљевљима”!, портал Антена М, 07.05.2020.) (8) (“Закон о државним симболима и Дану државности Црне Горе”,
сајт Владе Црне Горе, датум објаве: 09.02.2010., Величина документа: 75
кБ)
Црногорска новинарка Тамара Никчевић, ексклузивни интервјуер шефа
режима и новинарски специјалац за распиривање “државотворног шовинизма” у
свако доба године, поново је “заблистала” есенцијалном мржњом према
правослaвљу.
Овај пут је то урадила угостивши на гебелсовској ТВЦГ-1 у емисији
“Телескопија” (1) себе и идеолошку пометину, опскурног Ивана Вуковића,
градоначелника Подгорице.
Дакако, грађани су примјетили “случајност” поклапања те емисије са
76-годишњицом бомбардовања Подгорице, коју су Англосаксонци извршили 5.
маја 1944. године, када је Подгорица сравњена са земљом.
Тамара је том емисијом потврдила јавности да је одлични пилот
“Канадерa” који друштвени пожар, којег је направио неодговорни шеф
режима, умјешно гаси “нафтом” убјеђујући јавност да на цистијернама те
“нафте” чудно пише “вода”!
Што нешто не чините са српским поповима, кликће Тамара
Док режим интензивно прогања Митрополита, епископе, свештенство и
вјернике на основама дуплих стандарда, Тамара Никчевић предлаже да се
тај прогон појача инквизиторским одлукама тужилаштва али и хајкама које
би морало спроводити некакво “истражавачко новинарство”.
Образложење својих ненормалних жеља Тамара је дала кроз питање
упућено свом саговорнику, градоначелнику Подгорице, а које је гласило:
“Да ли су у постојећим околностима (пандемије, оп.а.) највише
дошле до изражаја разлике и чињенице да у Црној Гори постоје грађани
који су равноправнији од других. Мислим, на примјер, на то да су
представници, попови, свештенство Српске православне цркве могли да раде
буквално шта им је воља, а да је велики број људи похапшен и кажњен.”
(2)
Ту небулозну опсервацију је продужила смјерницама шта радити,
указавши да “наше тужилаштво и даље вијећа”(2), претпостављајући да
нема ту мјеста вијећању, већ да српске попове по хитном поступку треба
бацити на робију.
Њена наредна опаска и критика да “чувено црногорско истраживачко
новинарство не поставља то питање, мени се чини по неком диктату, или да
је то нека сугестија“(2), представља жељу Тамаре да шовинизирани
режимски медији “бомбардују” тужилаштво моћним притисцима да би се оно,
“напокон”, претворило у „пожељне инквизиторске лудаке”.
„Све су прилике да под под истраживачким новинарством Тамара не
подразумијева коректна истраживања новинара, већ “истрагу православља и
православица” кроз приземно хајкачко квазиновинарство-којем припада од
када је узела перо у руке.
Кокошије сљепило или патологија од бацила мржње
Новинарка Никчевић не примјећује да право истраживачко новинарство у
Црној Гори постоји и да оно прави коректне паралеле да би се дошло до
истине садашњег момента. То новинарство. лаким провјеравањем изнијетог, јемчи да Тамара има потпуно помрачење ума у доба короне.
Потврђује да она, с ненадмашним изливима шовинизма на основу
невиђења очигледног, демонстрира оперисаност од професионализма и
достојног понашања.
У смислу потврде тога можемо узети само један примјер, који се десио само дан прије скаредне емисије зване Телескопија.
Наиме, 04.05.2020. медији су објавили фотографију са сједнице Одбора
директора „Плантажа“(3), на којој се види флагрантно кршење прописаних
мјера НКТ-а Владе Црне Горе и то, ни мање ни више, него од стране
руководства тога државног предузећа. (4)
На фотографији се види да за столом сједе 22 особе, које са
конобаром и фотографом чине 24 човјека (4), која нису приведена и
кажњена јер су равноправнији од других грађана Црне Горе, па и од
свештенства СПЦ које се прогања за мање скупове од виђеног.
Наиме, толико људи није било присутно током служења Свете Литургије у
цркви на Златици, када се догодило скандалозно хапшење
Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија и то, знаковито, баш на
католички Ускрс, који се поклопио са празником Цвијети.
Опет, толико особа није било током служења опијела историчару
др Владимиру Јовићевићу, чија је сахрана била на гробљу пред црквом
Светог Атанасија на Ободу Црнојевића
Тај исти дан, опет знаковито, уочи Рамазана, Митрополит је добио
позив да се због присуства сахрани хитно јави у ЦБ Цетиње као и сви
остали који су били присутни, па чак и чланови ожалошћене породице.
Све су прилике да новинарка Тамара Никчевић пати од кокошијег сљепила
када не види очигледно, мада, прије ће бити да се ради о некој
есхалирајућој патологији на основама инфицираности бацилом мржње.
Тамара Никчевић чак није у стању да “види” свима видљиви црногорски
аутобус, гдје се крше правила НКТ, и гдје нико не одговара иако је у
њега било „спрцано“ педесет грађевинских радника, који један другом
„сједе на глави“. (5)
Али, “врло лако” Тамара „примјећује“ мање од педесет људи
који су били на последњем испраћају дивног которског проте, оца Момчила
Кривокапића.
“Што тужилаштво на интервенише”, кликће Тамара, метиљајући у својој
новинарској ништавности и подмуклости, захтијевајући да тужилаштво
послуша њу, која своју професију опушта испод сваког цивилизацијског и
људског нивоа.
Еуфорија млађеног градоначелника, отирача за ципелице
Посебна тема овог скаредног интервјуа је опскурни градоначелник
Подгорице, који је од Тамариног питања потпуно полудио, павши у неку
чудну неосатанистичку хипнозу да није знао шта прича.
Наиме, овај биједни отирач за Тамарине ципелице се сагласио да је
Српска православна црква главни проблем, те навео да је за СПЦ- “ова
савремена, мултиетничка, демократска, европска Црна Гора нешто што је
неприродно, нешто што је-они се бар надају- пролазно, нешто што је у
колизија са оним што је наш традиционални идентитет.“
Збиља, да ли је Вуковић може запазити да “ова савремена,
мултиетничка, демократска, европска Црна Гора” не постоји јер не види
неспорни факт да је Црна Гора у садашњем тренутку правна и
цивилизацијска црна рупа планете, што је лако доказати.
Рецимо, јавност зна да су часни људи скупа с Митрополитом, због
окупљања на сахрани др Владимира Јовићевића (23.04.2020.), добили срамни
позив на полицијско саслушање у ЦБ Цетиње.
Ако је то факт, како онда Вуковић и Никчевићка могу објаснити да само
дан касније (24.04.2020.) полицијски позив на саслушање није добило
неколико стотина честитих муслиманских вјерника, који су на Врелима
Рибничким достојно и масовно обиљежили долазак свог поста Рамазана? (6)
Збиља, могу ли послије тога догађаја на Врелима Рибничким
Никчевићка и Вуковић образложити црногорском тужилаштву по којем то
правилу и закону Митрополита, свештенство и грађане који су били на
служењу Свете Литургије у цркви на Златици, као и на сахрани др
Владимира Јовићевића и проте Мома Кривокапића треба судски прогањати?
Како, када је на сва та три мјеста гдје је био Митрополит свеукупно
било мање учесника него на Врелима Рибничким? А можда би било лијепо да
Тамара призна своју хроничну информативну поремећеност, кварност
личности и бесмисленост провидне пропаганде?
Зар није логичније да црногорско тужилаштво позове на разговор
Никчевићку и Вуковића због језика мржње, обмане јавности кроз давање
једностраних и нетачних информација-на основу којих су погано и дрско
позивали на медијски притисак и хајку на тужилаштво?
Вуковић сања модел из Хрватске деведесетих
Да се разумијемо, на основу премиса изврнуте стварности, гдје
реалност показује другачију слику, градоначелник Вуковићи је извео
сљедећу скандалозну мисао:
“На жалост, питали сте ме зашто немамо ону врсту компромиса, односно
ону врсту консензуса какав постоји у Хрватској уназад 30-так година, а
тиче се националног питања. Немамо га, између осталог, и због дјеловања
Српске цркве на овим просторима.“
Невјероватно, Никчевићка и Вуковић жале што у Црној Гори нема
поганог консензуса који је постојао код државног врха Хрватске када су
се одлучили на прогон православаца-као “реметилачког фактора”!? Који
крешендо два помамљена и подивљала лика!
А тога ненормалног консензуса нема, по Вуковићу, због дјеловања СПЦ
којој се не свиђа прогон православаца (Баш чудно?!), али и због
недостатка некаквог компромиса. Међу ким, свим антиправослaвним
покретима и струјама у Црној Гори и региону, или како?!
Дакако, може бити да је Вуковић случајно „треснуо“ ову будалаштину
јер понекад не влада собом, али је сигурно да он и Никчевићка уопште не
желе видјети реалност, већ живе у паралалним свјетовима.
Наиме, у Црној Гори већ постоји консензус, и то 80 одсто
грађана који су одбацили сатанистички Закон о вјероисповијести који је
наметнуо шеф режима.
И то је кључни, моћни консензус којег ова два екстрема не
желе видјети, иако су им косу на глави дизале слике стотина хиљада људи
присутних на величанственим литијама.
Управо зато би прича о хрватском антиправославном моделу деведесетих
овом режимском пропагандистичком двојцу могла „на нос скочити“.
И већ скаче, што се види по режимским порталима који овај
сатанистички сегмент интервјуа Никчевићке не смију
објавити нити цитирати.
Разлог је прост, режимски портали одлично знају да би их црногорска
јавност коментарима раскубала и сатрла, што већ сада ради на мјестима
гдје је објављен.
Чини се да је боље било да су се Никчевићка и Вуковић узели за ручице те скочили у септичку јаму него што су се нашли у студију.
Сигурно би имали много мању штету од оне коју имају и коју ће тек имати од свега што су у емисији рекли.
Излазак из православља и цивилизацијски кругови
Тамари Никчевић се мора признати доследност у промовисању накарадне
идеологије, сугуба острашћеност и поштовања правила сатанизма, гдје се
увијек пажљиво бира вријеме и мјесто неког догађаја.
Рецимо, мјесто интервјуа са Вуковићем је била Подгорица и то на дан
76. годишњице најтежег бомбардовања Подгорице од стране Аглосаксонаца
Да се подсјетимо, тога 5. маја 1944. долетјело је 116
америчких бомбардера и бацило 270 тона (400 тона по другим изворима)
бомби на варош од 15.000 становника, гдје су Подгорицу сравнили са
земљом, убили 600 и ранили 200 цивила као и само 4 њемачка војника?!??
Дакако, мало кога сада интересује спекулација да ли су Броз и Пеко
тражили бомбардовање Подгорице и Никшића 1944., јер су могли тражити што
им воља.
Кључни су извршиоци, Англосаксонци, који себе убрајају у западни цивилизацијски круг.
Они су одређивали правила и модел сатирања вароши Подгорице.
А када су бомбардовали Подгорицу 1944. године, Англосакси су изабрали овај чудовишни и подмукли метод:
“У данима који су претходили петомајском бомбардовању,
„савезнички“ авиони су бацали летке, на којима су обавјештавали
становнике Подгорице да се сви окупе у центру града, као би избјегли
страдање. И „Радио Лондон“ је слао исте сигнале.
,,Савезници“ су 5. маја у 13.10 сати, започели жестоко бомбардовање.
Гађали су управо – центар града. Оно што нису успјели тог 5. маја,
урадили су 6. и 7. новембра исте године, па је тако Подгорица потпуно
уништена. Свједоци су говорили да су после бомбардовања авиони
митраљирали, чисто да докрајче оно што бомбардери нису.”
Дакако, свако слободно бира свој цивилизацијски круг, па је у том
смислу интересантна изјава Тамаре Никчевић из 2016. године, коју је као
„битну државну новост“ пренио Јавни сервис РТЦГ, гдје je Тамара рекла
сљедеће:
„Излазак из традиционалног источно-православног цивилизацијског круга
и прикључење западном, евроатланском, једно је од највећих достигнућа
Црне Горе од обнове независности“! (8)
Елем, испало је да је и ту погријешила. То је била њена
фикција, стандардни неуспјешни покушај пројекције жељеног у стварно и
материјализације немогућег.
Баш као и у случају када је из интервјуа с једним поремећеним
маргиналцем као наслов изабрала његову сулуду мисао: „Кад нема Младића,
добар је и Ђоковић“!? (9)
Ето, њеном новом „цивизацијском кругу“ смета, чак, и тенисер Ђоковић.
Погубне грешке Англосакса и дух православне цивилизације
Молебани и литије, као дио величанствене православне револуције која
траје, показали су да Црна Гора није изашла из православља, већ
напротив.
Она је постала центар моћног православног отпора и снаге духа који се преноси далеко иза њених државних граница.
Наравно, свима је очигледно да је државни врх Црне Горе
умислио да неосатанизам и антиправославље припадају врхунским дометима
“западне цивилизације”, а у тим водама неспретно плива и Тамара
Никчевић.
Није спорно да је Тамара, својом слободном вољом, изашла из
православља, што је њена слободна воља, али је то могла урадити
достојније.
Оно што Никчевићка демонстрира у публицистици припада мрачном дијелу
антицивилизацијског круга Запада, из којег је она преузела све најгоре,
па и оно чему је коријен у средњевјековљу.
Али и у новијем добу, гдје је Запад своју антицивилизацијску злост
демонстрирао-безумним бомбардовањима цивила и градова Србије и Црне Горе
1944. и 1999. године.
И то им је мало било, па су Црну Гору, против воље њених
грађана, „за уши теглећи“ увукли у НАТО пакт да би је поново
„бомбардовали“ крајем 2019. нарученим сатанистичким законом-опет против
воље њених грађана.
Нецивилизацијским дивљањем, које је супростављено логици и здравом
смислу, Англосаксонци су себе позиционирали као архинепријатеље
православних народа што је, свакако, неразумно и глупо.
Опет, Никчевићка и Вуковић су у Телескопији показали да јадни и
чемерни западни цивилизацијски круг којем они, наводно, припадају-ништа
не вриједи.
Тако накарадан он не може бити алтернатива нити афричком, а
камоли величанственом источно-православном цивилизацијском кругу
којег у новом времену демонстрира сјајни православни народ Црне Горе.
Референце:
(1)(Јавни сервис РТЦГ, ТВЦГ 1, “Телескопија“, аутор Тамаре Никчевић, гост Иван Вуковић, градоначелник Подгорице) (2)(“Тамара Никчевић би да прогања српске попове, а Вуковић сања
модел из Хрватске деведесетих, портал ИН4С, 06.05.2020., Тамара
Никчевић: „Да ли су у постојећим околности највише дошле до изражаја
разлике и чињенице да у Црној Гори постоје грађани који су равноправнији
од других. Мислим, на примјер, на то да су представници, попови,
свештенство Српске православне цркве могли да раде буквално шта им је
воља, а да је велики број људи похапшен и кажњен. Наше тужилаштво и даље
вијећа, још од прије Ускрса, о томе да ли је митрополит СПЦ Амфилохије
са свештенством прекршио мјере или није прекршио. Чувено црногорско
истраживачко новинарство не поставља то питање, мени се чини по неком
диктату, или да је то нека сугестија.“ (3)(“Бошковић-Ћировић: Одбор директора Плантажа крши мјере НКТ.
Савјесни грађанине – пријављуј, нагрди нас СПЦ!”, портал ИН4С,
04.05.2020.) (4)(“Бестидни Montenegro: За Ђурђевдан најављене контроле, док
руководство „Плантажа“ крши све мјере НКТ-а”, портал ИН4С, 05.05.2020.) (5)(“Има ли закона за BEMAX и GENEX у Бесудној: Пун аутобус
радника без маски и физичке дистанце!”, Неђељко Бојовић, портал ИН4С,
16.04.2020.) (6)(“Тамара Никчевић би да прогања српске попове, а Вуковић сања
модел из Хрватске деведесетих, портал ИН4С, 06.05.2020., Иван Вуковић:
„На жалост, питали сте ме зашто немамо ону врсту компромиса, односно ону
врсту консензуса какав постоји у Хрватској уназад 30-так година, а тиче
се националног питања. Немамо га, између осталог, и због дјеловања
Српске цркве на овим просторима. Дакле, уз пуно поштовање вјерских
осјећања оних који припадају тој заједници, тој организацији, али ипак
стоји чињеница да све оно о чему сам ја говорио у вриједносном смислу је
оно против чега се они боре дан-ноћ. Дакле, за њих је ова савремена,
мултиетничка, демократска, европска Црна Гора нешто што је неприродно,
нешто што је -они се бар надају- пролазно, нешто што је у колизија са
оним што је наш традиционални идентитет.“) (7)(“ДПС не хапси своје гласаче: На Конику синоћ велико окупљање и славље Рома”, портал ИН4С, 25.04.2020.) (8)(“Никчевић: Деценија независности испунила очекивања, портал РТЦГ, 22. 05. 2016.) (9)(Кад нема Младића, добар је и Ђоковић, Тамара Никчевић, интервју са Томиславом Марковићем, БХ Дани, 4.7.2013)
Црна Гора је малена државица на Балкану с већинским православним
народом, чији острашћени владар прогони православне вјернике и
свештенство на основама државног неосатанизма.
Који, као атеиста, тачније-јари антитеиста, најављује и сања своју
партијску антиправославну антицркву, иако “у џепу” има чак двије пропале
псеудорелигијске организације које су дјело италијанских мајстора
прављења квазицркви.
Штаб одмазде кроз дупле стандарде- звани НКТ
Тај владар је “заиста знаменит” јер је, “силом завртања руку” јадних
робова своје партије, који себе не уважавају, донио сатанистички закон
против православља у својој приватној држави, али и наредио хапшење
Високопреосвећеног Митрополита на Цвијети, дан када је Христос ушао у
Јерусалим. Необично острашћени лик, чији су високопостављени чиновници
уочи Васкрса запријетили православним вјерницима да се не смију окупљати
и приближавати православним црквама и Храмовима, обећавајући им за
непослушност 12 година робије.
Карикатурни лидер обезображених сеоских шпијуна-прашинара
који се мотају око православних цркви и сеоских гробаља да сликају
Митрополита, свештенике и вјернике- да којим случајем не врше службе или
опела, па да то одмaх дојаве сабираоцу информација Дарку Шуковићу, а он
полицијским централама преко “брзојава Антене М”-ради спровођења “даљег
поступка”.
Перјаница дуплих стандарда, која истим тим доушницима
наређује да не примјећују градилишта и супермаркете, аутобусе напуњене
са по педесет грађевинских радника-који крше „епидемиолошка правила“
некаквог антиуставног НКТ.
Селективни прогонитељ вјерника, који теледириговане жбире не шаље на
шпијање учесника свечаног обиљежавања почетка Рамазана на Врелима
Рибничким које је спровело пар стотина, од окова слободних, грађана тога
кварта.
А није слао, да се не би регистровало кршење закона од стране
муслиманских вјерника правила које је установио противуставно формирани
штаб одмазде кроз очигледно дупле стандарде-звани НКТ. И такав антиправославни владар, који сизифовским жаром
малтретира антиправославне грађане и свештенство Црне Горе и чији медији
хуле на православље чак и на Велики петак је, гле чуда, честитао Васкрс
управо том православном народу, којег органски не подноси.
Јавност се с гнушањем односи према тој хипокризији али и уочава моћну
провалију која је пукла између конкретног, наказног дјеловања шефа
режима у Црној Гори и његових лицемјерних порука у очито непотребној
Васкршњој “честитки”. (1)
Уосталом, о каквом се несагледивoм суноврату морала ради, најбоље је
предочио колега Ђорђије Маловић у једном свом осврту од прије неки дан.
Опсада храмова и “пандемија полиције” за Васкрс
Наиме, колега Маловић је навео шта се дешавало у Пљевима у исти дан
када је шеф режима упутио такозвану “честитку” вјерницима, те каже
сљедеће:
„Једна суботња фотографија која о томе свједочи, долази из Пљеваља,
гдје полиција брани вјерницима да уђу у цркву Свете Петке, а да само на
неколико стотина метара одатле створени су редови грађана који чекају да
плате рачун за струју”. (2)
Дан послије “честитке”, на сами Васкрс, Маловић је овако описао ситуацију у Подгорици:
„Управо ми није дозвољено да приступим храму Христовог Васкрсења у
Подгорици. Није ми дозвољено ни да запалим свијеће. Око тридесет
видљивих (униформисаних) полицајаца окупирало је храм и не допуштају
вјерницима да уђу у њега и поклоне се светињама”. (2)
На основу свега запаженог, господин Маловић изводи сљедећи закључак:
“Ова власт, која је сама по себи разбојник, оличење је и оног разбојника са Голготе који се поспрдава “Распетом Праведнику“.
Тужно је да на данашњи дан нема нити једног полицијског службеника
који ће изаћи из “Пилатовског“ чињења и размишљања- кукавичког “прања
руку“ да они само раде свој посао. (2)
Ето, то је била реалност Васкршњих дана у Црној Гори, а ево шта је, између осталога, шеф режима у тој “честитки” рекао:
“Васкрс ове године дочекујемо у условима пандемије
коронавируса, до сада непознате човјечанству, што универзалним
хришћанским вриједностима, узајамном уважавању, повјерењу и
човјекољубљу, личној, породичној и друштвеној солидарности у овим благим
данима додатно даје посебну вриједност и смисао.” (1)
Укратко, опсаду православних Храмова и „пандемију полиције“
за вријеме највећег хришћанског празника, као и пријетње вјерницима
дванестогодишњом робијом, шеф режима види као “узајамно уважавање,
повјерење и човјекољубе”?! Како то?
А под “универзалним хришћанским вриједностима” дотични лик
подразумијева доношење сатанистичког закона и непреношење Васкршње
литургије на државној телевизији Црне Горе. Зар су то оне?!
Нема сумње, у својој бахатости и охолости шеф режима не само да не
поштује универзалне хришћанске, већ нити универзалне цивилизацијске
вриједности, што је запањујуће и поразно!
Квазичеститка, демонстрација демагогије и лицемјерја
Да чудо буде веће, бар формално и коректно поштовање елементарних
цивилизацијских вриједности јавност Црне Горе је видјела у Хрватској,
БиХ и Аустрији, државама гдје је православно становништво мањинско, али
које су преносиле Васкршњу литургију из православних храмова својих
главних градова,
На другој страни, од оца Гојка Перовића, ректора Цетињске Богословије,
смо сазнали да је Јавни сервис РТЦГ одбио преношење литургије са
Острога, али и њено ретранслирање са државног канала Хрватске, што је
предлагала Митрополија.
А што је најсмјешније, шеф режима у својој “честитки” цинично дипла:
“Вјерујем да пред озбиљним изазовима, у тешком времену, сви имамо воље,
хтијења и одговорности да се издигнемо изнад подјела и разлика, и
спремности да сложно дајемо допринос…” (1)
Збиља, чему он „сложно допринос даје“, и шта уопште прича, када је
државу претворио у економску распалину коју прекривају бурлајући таласи
антиправославног идеолошког смећа његових пропагандних шерпаса са
медија?
Елем, чак и да су Васкршњу литургију, којим случајем и неким
чудом, преносили државни медији Ватикана, Ирана и Турске-то опет не би
био разлог да се трзне из сна огавни Јавни сервис РТЦГ-који се претворио
у воњајућу језуитску пропагандну трању од параде ликова без образа и
савјести.
Ипак, Васкршњу службу у Црној Гори је преносила подгоричка
А1ТВ захваљујући одлуци, дивном гесту Мелихе Мели Рамусовић (3),
директорке А1ТВ, али и Нови ТВ, који су емитовали сигнал Острог студија
који је преносио служење литургије митрополита Амфилохија.
Само тај један професионални и часни гест руководилаца та два медија,
што су грађани поздравили са благодарношћу, више је вриједио од јадне и
народом презрене “честитке” недостојног предсједника Црне Горе.
И уопште, послије свега, шта је и кога је то поздрављао хипнотисани шеф државе, јавност би хтјела знати?
Или му је био стало да формално „отандара“ квазичеститку
демонстрирајући демагогију и лицемјерје, а потом „отпраши“ у даље
официјално „шетање“ свога квалитетног одијела?
Ако је тако, а томе сличи, онда му је народна оцјена сљедећа: “Споља гладац, а унутра јадац!”
Медијска стркотина Трећег Рајха, звана РТЦГ
А како није јадац, када у честитки поручује: “Није вријеме за распре и
даља антагонизирања, већ за слогу…”, а подмукло ради све супротно.
“Није вријеме за распре”, вели, пошто су новинарке Снежана Ракоњац и
Тања Шуковић, ауторке гебелсовске нарави, склепале скаредни филм о
Митрополиту под називом “Свједок Божје љубави”, којег је РТЦГ приказала
18.02.2020. године. (4)
“Није вријеме за даља антагонизирања”, хумано кликће, а портал РТЦГ
свакодневно “у корак прати” диктирани марш режимског неонацизма.
То смо пластично видјели 22.02.2020. када је портал РТЦГ пренио
изводе интервјуа напаљеног, острашћеног и млађаног Александра Радомана,
под насловом „Мирне литије су софистициранији облик удара“. (5)
Радомана, продекана за наставу неојезутског Факултета за
црногорски језик и књижевност, који је у том јавном наступу демонстрирао
све реторичке вратоломије фрањевачке искључивости, што показује и
оргинални наслов интервјуа објављеног у Викенд новинама.
Наиме, разговор с њим је водила новинарка Весна Шофранац, а
интервју је изашао у Викенд новинама под насловом: “Медијска харанга на
Црну Гору је била артиљеријска припрема, литије су већ улазак
пјешадије.”
“Артиљеријска припрема” и “пјешадија”, каже овај миш из мекиња који никад никоме није смио изаћи на полемику.
Збиља, намеће се питање, што се тај “артиљеријски дуел” не одиграва
на РТЦГ, па да супротстављене стране изнесу аргументе а народ оцијени
гдје је правда и истина?
Због чега млади црногорски неофрањевац Александар Радоман или било
која од двије капларке медијске стркотине Трећег Рајха зване РТЦГ,
Снежана Ракоњац и Тања Шуковић, не позову у студио РТЦГ на полемички
дуел своје неистомишљенике.
Да се разумијемо, у нормалним државама се пред очима јавности
директним полемикама провјеравају тезе оних који дијаметрално супротно
мисле. То је правило цивилизованог друштва.
Умјесто да тако уради, РТЦГ се претворио у мегафон сатанистичког
режима, без икаквог суочавања с неистомишљеницима, а све због голог
страха да им се идеолошка трулеж, коју пласирају, не распадне пред очима
јавности.
Соломон Мудри у акцији „аутокефалног пута“ ка ЕУ
Умјесто очекиваних, достојних и културних полемика разних страна у
спору, помамљени РТЦГ је 27.04.2020. направио интервју с неким невиђеним
Бугарином Соломоном Пасијем (6), којег су несрећно нашли у брлогу
бјелосвјетских плаћеничких пестокупљевина. Од тога интервјуа се Црна Гора данима потресала од урнебесног
смијеха до суза, подсмјешљивог рзања коментатора и громовитог грохота
јавности, јер је тај интервју портал РТЦГ објавио под смјехотресним
насловом: “Соломон Паси: Аутокефална ЦПЦ убрзаће пут Црне Горе у ЕУ”.
(5)
Елем, да би се убрзао процес уласка Црне Горе у ЕУ, која се претвара
у: “Ђекна још није умрла, а ка’ ће не знамо”, био би ред да се спроведе
инструкција дотичног Бугарина Соломона Мудрог.
У том смислу, шеф режима имa идеалну шансу да у Скупштини Црне Горе,
уз помоћ албанских и бошњачких посланика, изгласа аутокефалност чак
двије “црногорске цркве”, да би се добило двоструко, „ракетно“ убрзање
ка ЕУ.
Једна од њих се зове НВО “Црногорска православнa црквa” која је
основана 1993. године на Цетињу, регистрована тек 17. јануара 2000.
године у ЦБ Цетиње, а води је цивил Мираш Дедеић.
Друга се зове НВО „Православна црква у Црној Гори“ која је
основана 4. јуна 2018. а регистрована у МУП Црне Горе 12. јула 2019.
године, и води је цивил Лав Лајовић. Обије ове псеудоцркве су основане уз учешће квазиправославних секти из Италије, што је објелоданио цивил Лав Лајовић.
Наиме, на конференцији за медије Лав Лајовић је рекао сљедеће: “Дио
Италијанске православне цркве очински је показао жељу да нас заштити и
да нам да благослов да дјелујемо као Црногорска црква”(7), па наставио
овако:
“Италијанска православна црква је учествовала у стварању Црногорске
православне цркве, она је произвела тадашњег протојереја Мираша Дедеића у
архимандрита и посредовала у његовој хиротонији у Бугарској, а ти исти
људи кажу, су спремни да раде “риконстракшн, ребилдинг”, реизградњу
ЦПЦ”!(7)
Укратко браћа Италијани су одлучили да Дедеићеву НВО ЦПЦ рециклирају,
јер се темељно избламирала кроз лударања Дедеића и Вучинића, те кроз
“риконстракшн и ребилдинг” обнове “бољу и старију црногорску цркву”,
коју ће водити млађи и способнији цивил Лав Лајовић.
Рашчињени католички “митрополит” и фрањевачки лингвисти
Лав Лајовић је рекао да је у “вртању изворне црногорске цркве” Мираша
Дедеића и Стева Вучинића учествовала “Италијанска православна црква
(ИПЦ)”, али није рекао да је њу основао бивши католички свештеник
Антонио Де Россо.
Наиме, опскурни католички свештеник Антонио Де Россо је планетарно
познат по томе што га је рашчинила Католичка црква јер се, пазите-лажно
представљао католичким бискупом, па је због тога годину дана био у
затвору.
Послије изласка из тамнице, овај религијски пустолов се придружио
“Белгијској Старокатоличкој Цркви“ а потом „Португалској Православној
Цркви“, из којих је такође протјеран, да би 1991. године направио
псудоправославну италијанску цркву ИПЦ.
Антонио је 1. јула 1997. године направио маневар, те постао
митрополит за Италију расколничке “Алтернативне Бугарске Православне
Цркве”, преко које је Мираш и хиротонисан 15. марта 1998. у Софији.
Послије смрти Антонија 20.02.2009. године- секта под називом ИПЦ је
2010. године одбачена од Бугара, послије чега се распадaла неколико пута
при чему је већина “свештеника” одлазила у римокатолицизам а понеко у
друге секте.
Опет, расколничка “Алтернативна Бугарска Православна Црква” се
фактички почела расипати 2005. године послије напуштања и покајања 50
њених свештеника.
У мају 2010. је њен митрополит Иноктеније одбацио Антонијеву секту
ИПЦ и затражио од бугарског партријарха Максима опроштај, који је добио
11.12.2012. године када је та расколничка организација престала
постојати.
Тако су нестали они који су „хиротонисали“ велечасног Мираша.
Ипак, мора се примјетити да црногорски режим медијски протежира и
обилато финансира из буџета државе не само језуитски пројекат НВО ЦПЦ,
већ и неофрањевачки пројекат тзв. “црногорског језика”.
Знаковита је симболика што су оба ова накарадна инострана пројекта
институционално посађена на Цетињу, око којег се ових дана воде бурне
дискусије у парламенту о његовој традицији, а Цетињани који се на том
мјесту јављају за ријеч овај апсурд нове „традиције Цетиња“ не
примјећују.
Наиме, јавности је познато да су, уз бурне скандале, пројекат тзв.
“црногорског језика” у Црној Гори “научно утемељила” двојица хрватских
лингвиста: Силић и Пранковић, који су завршили католичке школе, као и
Украјинка Васиљева, унијатка из Галиције. (10)
Рецимо, професор др Јосип Силић, главни „утемељивач“ црногорског
језика, пет разреда класичне гимназије је завршио у Бискупском
сјеменишту у Пазину, три у Бискупском сјеменишту у Ријеци, гдје је
завршио и једну годину теологије. (10)
Иво Пранковић, други хрватски „утврђивач“ тога језика, завршио је
Фрањевачку класичну гимназију у Високом, исту ону коју је својевремено
завршио и монструозни усташки злочинац Мирослав Филиповић, звани ‘фра
Сотона’. (10)
Домородачка испостава тога фрањевачког пројекта у Црној Гори су Аднан
Чиргић и Јелена Шушањ, излазници Филозофског факултета Свеучилишта
Јосипа Јураја Штросмајера у Осијеку. (10)
Неофрањевачки језички пројекат и црквени језуитски пројекат
Аднан Чиргић је у Осијеку докторирао на теми: “Језик подгоричких
муслимана”, послије чега га је режим титулисао као “првог доктора
црногорског језика”, што и данас изазива подсмијех јавности. (10)
Чиргић је ректор тзв. Факултета за црногорски језик и књижевност на
Цетињу, а проректори су му Етхем Мандић и Александар Радоман, који је
дао споменути скаредни интервју у Викенд новинама.
Што се тиче Јелене Шушањ, рођене 1980. године, она до дан данас није
окончала постдипломске студије у Осијеку али и поред недовољног
образовања ради на Чиргићевом факултету као сарадница у настави из
области лингвистике и пише уџбенике за црногорске основне и средње
школе. (10)
Интересантно је да су ову неофрањевачку варијанту “црногорског језика” одбацили апсолутно сви православни лингвисти Црне Горе.
Једнако су је одбацили лингвисти који се осјећају Црногорцима и они
који се осјећају Србима, без разлике да ли гласају ДПС или опозицију и
неважно да ли језик називају црногорским или српским.
Све њих је црногорски режим откачио те, унизивши њихове паметне главе
и научне радове, првијенство дао неофрањевачком башибозуку инсталираном
баш на Цетињу-на челу са напаљеним жутокљунцем Чиргићем.
Е сад, како шеф режима, очигледно, протежира неофрањевачки језички
пројекат и црквени језуитски пројекат у Црној Гори, тада није чудно што
је баш на католички Бадњи дан, 24. децембра 2020. године, Законодавни
одбор Скупштине Црне Горе подржао предлог сатанистичког Закона о слободи
вјероисповијести. (8)
Самим тим, уопште није необично што је Скупштина Црне Горе планирала
изгласати тај скаредни закон 26. децембра 2020. када римокатолици славе
Св. Стефана, архиђакона и првог хришћанског мученика, који је убијен
каменовањем, а Англосаксонци на тај дан празнују Дан поклона (Boxing
Day) (8)
Једино је нејасно-да ли се сатанистички закон 26. децембра планирао
“уручити као драгоцјени поклон” Англосаксонцима или се њиме жељела
симболички “каменовати Митрополија”? (8)
Послије свега виђеног, није изненађујуће што су се прије и послије
неадекватне Васкршње „честитке“ шефа режима дешавале наизглед необичне
подударности у режимском злодејанију.
Уочи “честитке” се десило хапшење Високопреосвештеног Митрополита
Амфилохија баш на католички Ускрс, који се поклопио са празником
Цвијети, а повод за хапшење је било служења Свете Литургије у цркви на
Златици. (8)
Послије “честитке”, вече уочи Рамазана, Митрополит је добио позив да
се хитно јави у ЦБ Цетиње, због „гријеха“ служења опела историчару др
Владимиру Јовићевићу, током сахране обављене на гробљу пред црквом
Светог Атанасија на Ободу Црнојевића. (9)
Дупли стандарди створили услове за молебане и литије
Шеф режима у својој антиправославној мисији сада има два блиска савезника.
Један је Корона, краљица вируса и пандемија, а други је НКТ, орган
државне одмазде, помоћу којег демонстрира некакав чудни сатанистички
спектакл над православним народом Црне Горе и свештенством.
Међутим, шефу режима изгледа није јасно да дупли стандарди стварају
нову реалност у Црној Гори јер уводе нова правила друштвеног понашања.
Нема сумње да је масовна прослава доласка поста Рамазана на Врелима
Рибничким фактички отклонила одлуке и укинула све наредбе опскурног НКТ
по питању религиозних окупљања, и то је ново неформално правило.
Самим тим, за очекивати је да ће Митрополија, озбиљно
процијенивши ситуацију са пандемијом, позвати вјернике на обнову
молебана и литија, с одговорним призивом вјерницима на коректно држање
физичке дистанце.
Чак и ако се не деси тај позив, ситуација је таква да би се,
због континуираних провокација помамљеног режима, самоиницијативно могао
догодити православни народ на трговима и улицама Црне Горе.
Рецимо, масовни излазак стотина хиљада православних Срба и Црногораца
12. маја, на Дан Светог Василија Острошког, с јасном поруком режиму да
прекине с праксом језуитскоих дивљања према Митрополији и народу.
Што се тиче Васкршње честитке шефа режима, она се му одбацује с
најљубазнијим призивом да више никада не честита православне празнике,
јер није достојан те части.
Наиме, како није познато да је послије гласа о Воскресењу Христовом
Понтије Пилат са џелатима изашао у лијепој одори да упути честитку
вјерницима, то би се шеф режима помало могао уздржати и угледати на
Понтија.
Честитке православном народу могу упућивати коректни и достојни, они
који се понашају у складу с моралним кодексима цивилизованог друштва и
правилима елементарног васпитања.
Референце:
(1)(“Предсједник Ђукановић упутио честитку поводом највећег
хришћанског празника – Васкрса”, сајт предсједника Црне Горе,
18.04.2020.) (2)(“Свијећа се не смије запалити, али се харач мора узети”, Ђорђије Маловић, портал ИН4С, 20.04.2020.) (3)(“Грубач: Захваљујући гесту Мелихе Мели Рамусовић, директорке
А1ТВ, вјерници су пратили Васкршњу литургију”, ИН4С, 20.04.2020) (4)(“Свједок Божје љубави”, аутори емисије- Снежана Ракоњац и Тања Шуковић, портал РТЦГ, 18.02.2020.) (5)(“Радоман оцјењује: „Мирне литије су софистициранији облик
удара“, Весна Шофранац/Александар Радоман, портал РТЦГ-преузето: Викенд
новине, 22.02.2020] (6)(“Соломон Паси: Аутокефална ЦПЦ убрзаће пут Црне Горе у ЕУ”,
портал РТЦГ, 27. 04. 2020. Цитат: “Соломон Паси: “Некадашњи министар
спољних послова Бугарске (2001-2005), један од најугледнијих и
најутицајних бугарских интелектуалаца, изузетног угледа ван граница
Бугарске и због свог дисидентског држања током владавине комунистичког
лидера Тодора Живкова.“) (7)(“Лав Лајовић основао цркву: Најавио “рибилдинг” подгоричко дукљанске епархије”, Пљеваљске Новине, 26. фебруар 2020.) (8) (“Знаковито хапшење Митрополита на католички Ускрс“, Војин Грубач, портал ИН4С, 16.04.2020.) (9)(“Трилер „вожда“: Рамазанско хапшење Митрополита?”, Војин Грубач, портал ИН4С, 24.04.2020.) (10)(“Хрватски пројектанти “аутентичног црногорског језика”, Војин Грубач, ИН4С, 03.09.2018., Цитати: “Професор др Јосип Силић, главни утемељивач црногорског језика, пет
разреда класичне гимназије је завршио у Бискупскоме сјеменишту у Пазину,
три у Бискупскоме сјеменишту у Ријеци, гдје је завршио и једну годину
теологије. Иво Пранковић, други главни стручњак за црногорски језик, завршио је
Фрањевачку класичну гимназију у Високом, и “аутор је низа важних и
утјецајних дјела језичне баштине фрањеваца редодржаве Босне Сребрене”.
Куриозитет је да је исту, Фрањевачку класичну гимназију у Високом,
својевремено завршио и монструозни усташки злочинац Мирослав Филиповић
(Јајце, 5. јун 1915 — Загреб, 1946). Украјинка Људмила Васиљева, која је придружена овом чудном
хрватском двојцу, је из Љвова- западне Украјине, доктор је филолошких
наука и професорица “Љвовског народног универзитета имени Ивана Франка”.
Др Васиљева је 11. маја 2018.г у Љвову- презентовала своју књигу
“Украјинско- хрватски рјечник”. Аднан Чиргић, рођен 1980. године, је одбранио докторску
дисертацију 2007. године на Филозофском факултету Свеучилишта Јосипа
Јураја Штросмајера у Осијеку, с темом- “Говор подгоричких муслимана
(синхрона и дијахрона перспектива)”, и почео радити “над новим
црногорским језиком” у 28. години живота. Јелена Шушањ, рођена 1980. године, није окончала постдипломске
студије у Осијеку. Коауторица је више уџбеника црногорског језика (као
матерњег и нематерњег) за основну и средњу школу. Коауторица је и
уџбеника Основи опште лингвистике за ученике 4. разреда филолошке
гимназије, који је у штампи. Ради на Факултету за црногорски језик и
књижевност као сарадница у настави из области лингвистике.”)
„Виспрено“ је шеф режима осјетио да му сплет изненадних околности појаве корона-епидемије даjу могућност коришћења свих сумбурних политичких “блага” које она пружа, превиђајући многобројне проблеме који долазе ако се то нечисто “благо” узима.
Зато је шеф режима противуставно формирао
опскурни НКТ, умјесто да уставно уведе ванредно стање због епидемије, да
би то НКТ тијело потом доносило сулуде одлуке које немају додирних
тачака са здравим смислом.
Опскурни НКТ и нелогичне привилегије
Тако имамо ситуацију да јавност данима
гледа снимке аутобуса незаконито испуњеног са педесетак грађевинских
радника, наводно Бемакса, баш као и скупине од по двадесетак радника на
маленој бетонској плочи једног црногорског градилишта, који
су „дистанцирани“ као да се ради о некој масовној сцени еротског филма.
Сва та, и многа друга, кршења прописа НКТ црногорска полиција уопште не примјећује.
Опскурни НКТ је, иначе, донио одлуку о
привилегијама гдје на градилиштима може радити скупина од двадесет
радника, наводно држећи физичку дистанцу, па чак је дозвољено и више
таквих група на истом градилишту.
Ипак, та иста правила на важе када су у питању вјерске службе и сахране, што је апсурд којег НКТ мора појаснити јавности. Због накарадних правила НКТ дешава се нешто
незамисливо, да црногорска полиција не хапси педесет грађевинских
радника, незаконито спрцаних у аутобус да дисати на могу, већ иде по
сахрана које су изван урбаних мјеста да би тамо “уочили непоштовање закона”.
У том тражењу „непоштовалаца“ закона “сасвим
случајно” су примјетили сахрану историчара др Владимира Јовићевића, која
се обављала на гробљу пред црквом Светог Атанасија на Ободу Црнојевића.
Та акција се уприличила да би се “привели закону и позананију права” Митрополит
Амфилохије са свештеницима, ожалошћена породица и пар људи који су
присуствовали испраћају покојника јер је, како кажу, “њихов број
превисио десет особа”.
Само десетак дана раније, умјесто да ухапсе
пословође које су грађевинске раднике груписали „на гомилу“ једног
градилишта, полиција је „случајно угледала“ цркву на Златици да би по
изласку из ње „привела закону“ Митрополита са неколико свештеника и
вјерника, јер их је било, како кажу, исто тако-“више од десет” на литургији.
Управо зато се намеће питање, зашто НКТ није
исправно дозволио да на службама и сахранама може присуствовати до
двадесет људи, па чак и неколико таквих група с обавезом да поштују
правила физичке дистанце као што се то дозволило грађевинским
организацијама?
То питање, да се разумијемо, поставља цјелокупна јавност Црне Горе с којом се није шалити.
Шеф режима као продуцент и режисер необичног трилера
Умјесто корекције наредби и одлука НКТ, које
би биле у складу са здравим разумом, ми ових дана гледамо необични
трилер којем је продуцент шеф режима а чија се радња одвија у Црној
Гори, и то на Цетињу.
Филм почиње тако што је неки непознати
црногорски доушник јавио полицији да је на сахрани извјесног и достојног
др Владимира Јовићевића било “више од десет људи”.
Полиција је одмах закључила да је пропис НКТ
прекршен, те да је први противзаконски вишак те сахране управо био
Митрополит црногорско-приморски, а не неки гост или члан ожалошћене
породице, рецимо, па је Митрополит добио позив за саслушање.
По сценарију, Митрополит се морао добровољно
појавити у полицији, гдје ће се послије саслушања харанга наставити у
режимским медијима- текстовима пробраних идеолошких блавора који би
истресли салве оптужби на рачун Митрополита и Митрополије.
Одлуку шефа режима и те текстове би обавезно
подржали знаковити ботови Црне Горе, неуморни коментатори режимских
портала, мада почесто оду и на друга мјеста.
Имена тих знаменитих тајних личности су
позната јавности, а ради се о ликовима који се потписују као:
Дауа/Дауа, Бељо комита, Ристо Сотона, Хајла/Ловћен, Јаков Даковић,
Соломон Mудри, Милуша/Милуша и Принцеза Ксенија од Црне Горе.
Али и врхунске маскиране перјанице
спиновања, као што су: Црногорски Бетовен, Томица Шпацо, Лазар Лаки,
Енко Аде Плав, Одивичић Кучки, Сунчица, Црвић, Сону, Ретро, Лео Солис и
остали истакнути чланови друштва фанова шефа режима, чија лица никада
нећемо видјети, јер се помало крију од одговорности за изречену ријеч.
Мада, чак и да се представе
именом и презименом шеф режима их не би дирао, већ можда наградио за зли
језик, тако да им изостају сви разлози за анонимност.
Хапшења су предвиђена само за оне који оштро критикују режим, поготово врхунске интелектуалце попут Бошка Вукићевића.
Бошко је данас позван у полицију
због тога што није био индиректан као шеф режима-који је, својевремено,
индиректно запријетио стотинама хиљада учесника литија неизводљивом
акцијом типа „Олује“.
Елем, како је Високопреосвећени Митрополит
апсолутно исправно одбио да иде на саслушање, трилер шефа режима би се
могао наставити скандалозним хапшењем Митрополита, ако језуитски
копродуценти тако зажеле.
Сценарију трилера недостаје динамика радње
Јавност уочава да овом сценарију филма
недостаје почетна динамика радње, али и разне сцене које би дале додатни
смисао овом изузетном пројекту.
Наиме, много би љепша била варијанта да је
тајновити црногорски доушник са Обода Црнојевића дао информацију „о
инкриминисаном случају“ полицијском хеликоптеру накрцаном специјалцима,
који би атерирао право у гробље гдје би полиција похапсила све присутне
„грешнике“, скупа са покојником.
Потом се „у игру“ филма могао убацити
аутобус Бемакса који, као случајно, пресјеца крше поред гробља, гдје би
му се приказала полиција.
Полиција, која одлучном акцијом из аутобуса
избацује 50 грађевинских радника, који не крше правила НКТ, да би се у
аутобус убацило десетак присутних са сахране др Јовићевића, који су
прекршили правила НКТ.
Дакако, међу путницима аутобуса би се морао
предвидјети и познати полицијски инспектор из Даниловграда, маскиран у
одијело грађевинског радника.
Његова би улога била да кршима гађа полицајце
у моменту када радници протествују због хапшења Митрополита и људи који
су присуствовали сахрани, да би тако дао повод полицији да „по закону“
пребије раднике, што „дозвољавају правила НКТ“.
Даље би филм могао ићи овако, док се аутобус
љуља путем ка ЦБ Цетиње, ухапшени и полиција кроз прозоре гледају како
поред пута петнаест комита, уз махање државним барјацима, пребијају
голобрадог момка, док шеф полицајаца наређује шоферу: “Дај гас,
мајсторе, да ово не гледамо!”
Погађате, овакав филм је могао изрежирати само велики редатељ, покојни Живко Николић, који јеапсурдне моменте са разних крајева Црне Горе сабирао у исти простор у исто вријеме.
Данашњи творац таквих филмова у реалном
животу Црне Горе је шеф режима, који ствара апсурдне сцене пуним
замахом и у огромном обиму, што можемо видјети из многоупечатљивих примјера.
Хапшење Митрополита на католички Ускрс и уз Рамазан
Наиме, јавности је познато да је
Високопреосвештени Митрополит Амфилохије скандалозно ухапшен на Цвијети,
дан када је Христос ушао у Јерусалим, а повод за хапшење је било Његово
служења Свете Литургије у цркви на Златици.
Шеф режима сада има велику шансу да
Митрополита опет ухапси, овај пут због опела на гробу др Владимира
Јовићевића, јер је Високопреосвештени одбио да се због тог опела одазове
саслушању полиције на Цетињу.
Како је прво хапшење Митрополита било
знаковито, јер се догодило баш на католички Ускрс, који се поклопио с
празником Цвијети, ово друго би такође могло бити знаковито, јер ће се
евентуално хапшење сигурно десити за вријеме муслиманског поста
Рамазана.
Мада, логично би било да то буде одмах,
односно први дан Рамазана, а не неки други дан муслиманског поста јер је
први дан упечатљивији.
Збиља, мора се признати шефу режима
да идеално поштује симболику идеолошких сила подземља, таме и мрака
гдје се, по правилу, свако злодејање с неким значајним датумом мора
поклопити.
Јасно је да шеф режима не жели
прихватити чињеницу да су одлуке НКТ нелогичне, те да је полицији јако
непримјерено упадати у цркве када се врше службе, као и на гробља када
се сахрањују покојници, јер се у оба случаја скрнаве осјећања људи.
На Ободу Црнојевића се радило се о
скрнављењу осјећања породице покојника, али и момента када је испраћан
на вјечни починак др Владимир Јовићевић, за кога је Митрополит на мјесту
укопа рекао:
“И име му је часно и честито. То име суносили и Свети Јован Владимир и Владимир Кијевски.
То древно словенско име носио је наш Владимир часно и честито. И не само име, него и дух својих предака који су овдје прије њега живјели.
Носио је, прије свега и изнад свега вјеру у
живога Бога, у вјечно људско достојанство. Није се клањао лажним и
пролазним земаљским боговима који данас јесу а сјутра нијесу.”
Постлитијске трауме, разлог прогањања Митрополита
Суштински разлог прогањања, привођења и хапшења Митрополита Амфилохија је итекако познат јавности.
Ради се о томе да је шеф режима од
вишемјесечних масовних молебана и величанствених литија добио тако тешке
стресове и разарајуће психичке трауме, да кроз прогањање Митрополита
тражи лијека својој отвореној душевној и политичкој рани. Та унутрашња бол је тако велика да шеф режима
уопште не примјећује панични крик отаџбинских економиста да држави,
којом он суверено влада, тренутно недостаје 450 милиона еура за голи
опстанак.
Дакако, те новце ће, највјероватније, морати
просити у жестоког играча који се зове ММФ, а та финансијска институција
стандардно тражи смањење броја чиновника и полицајаца, замрзавање
плата, повећање комуналних услуга, као и увођење осталих мјера које ће
попити крв народу.
У нелијепој ситуацији, шеф режима има идеалну
могућност да тај главни проблем државе ријеши врло лако, покаже људску
ширину, спаси државу и народ од гибељи, отвори свијетле перспективе
будућности, што би грађани сигурно искрено поздравили.
Елем, шеф режима хитно може само лаганим
дизањем кажпрста вратити у Црну Гору заборављених 800 милиона еура које
су узете као мито од КАП-а.
Ту суму је давно посвједочио бивши
предсједник парламента Црне Горе, тада врло храбри господин Ранко
Кривокапић, а њему сви вјерују јер није ухапшен послије те жестоке
оптужбе. Послије вртања мита, који је државна својина, могуће је све те стотине милионе еура правилно распоредити.
Рецимо, од њих попунити 450 милиона еура које
недостају буџету Црне Горе, 150 милиона еура дати осиромашеним
грађанима Црне Горе као и за опоравак привреде, а преосталих 200 милиона
оставити себи за џепарац, поштено заслужен честитим враћањем новца и
спашавањем државе.
Умјесто да о томе размисли, шеф режима се
беспотребно бави отимањем црквених имања и прогањањем свештеника,
вјерника и чланова ожалошћених породица по гробљима Црне Горе.
Због свих наведених околности, а у складу
са нелијепом ситуацијом, нема сумње да је одлука Митрополита да га
ухапсе, ако желе, била логична, достојанствена и часна.
Митрополит: Што се мене тиче нека изволе да хапсе
А Митрополит је у обраћању јавности рекао следеће: „Што се мене тиче нека изволе да хапсе. Па мој претходник Јоаникије убијен је са свештенством, а Митрополит
Арсеније одлежао шест година у затвору. Да сам ја био у његово вријеме
био бих сигурно стријељан или доживотно осуђен”.
Након тих ријечи, Митрополит је своје кратко обраћање овако закључио:
“Власт може да ради шта хоће и како хоће. Ја сам ипак митрополит Црне
Горе и то Митрополије која је родила Црну Гору, ону праву, петровићевску
изворну Црну Гору. Ова власт нека што себе брука, него брука и Црну
Гору пред међународном јавношћу, својим безакоњем и понашањем. Објавили
су рат Богу и Цркви која је стварала ову државу“.
Нема сумње, порука Високопреосвећеног Митрополита је била врло јасна, искрена, часна и свима разумљива.
Власт је направила такав хаос да се чак службе и сахране у држави не могу одржавати регуларно, тако да шеф режима мора одлучити којим му је путем даље ићи.
Један пут је, да настави тренд и ухапси
Високопреосвећеног Митрополита у складу са новопеченим језуитским
свјетоназорима, не обаћајући пажњу на последице.
Други пут је, да призна своје грешке као и
погубност политике која Црну Гору води у провалију из које ће се држава и
народ јако тешко извући, па да се покрене у дијаметрално супротном
смјеру од зацртаног.
Шеф режима, као и сви остали, има могућност избора, па нека изабере пут који му се највише допада.
Што се тиче грађана и јавности, свима је све
напокон кристално јасно, баш као и Његошеви стихови: „Нада нема вјере ни
у кога, н’о у Бога и у своје руке!“
У сусрет Васкрсу, највећем хришћанском празнику, православна Црна
Гора с особитом пажњом очекује један посебан догађај-ексклузивни прасак
реторичког празнословља врха државе.
Нарочито онај који ће бити чудо над чудима- и упечатљиви
примјер демонстрације традиционалног и трагичног лицемјерја шефа режима.
Наиме, очекује се, на гебелсовској РТЦГ, медијска појава највећег
прогонитеља православних хришћана у историји Црне Горе који ће, на опште
изненађење јавности- честитати Васкрс онима које органски не подноси!
Честитати Воскресење Христово православним “лудацима” од
чијег свијетлог лика добија оспице и сунчеве пеге, а од њихових литија и
молебана тешке стресове и неиздржљиве трауме.
Чека се демагошки говор, који умире од стида
Дакле, јавност нестрпљиво очекује да се шеф режима, та утемељено
антиправославна државна фигура, појави у скупоцјеном и јако елегантном
одијелу те отменим покретима главе и елегантним гранањем руку предочи
честитку у покушају!
Ипак, јавност се нада да тај говор неће бити реприза неадекватне
“Божићне честитке” (6. јанура 2020.) коју је упутио послије суровог
лобирања сатанистичког му закона.
У тој “Божићној честитки” перјаник државног неосатанизма је рекао сљедеће:
“Универзалне вриједности човјечанства, суживот, човјекољубље и
солидарност, садржане у хришћанском учењу, уткане су и у темеље модерне
црногорске државе. Грађански и демократски дух, неодвојиви дио
идентитета црногорског друштва, одњегован и у најизазовнијим временима
нашег миленијумског опстајања, основа је свих наших данашњих успјеха.”
А потом је, тај непримјерени говор, имао следећи наставак: “Савремену
Црну Гору карактерише динамичан економски и демократски развој и
добросусједска сарадња, на путу усвајања европских и евроатлантских
вриједности. Сигуран сам да само толеранцијом, бољим разумијевањем и
међусобним уважавањем, можемо превазилазити подјеле и разлике и око
неких круцијалних питања, на добро свих наших грађана и наше државе Црне
Горе.”
И одједном, само кроз три недеље, у Тивту на Светога Саву
(27.01.2020.), шеф режима је људе којима је „јyче“ честитао Божић
„сутра“ назвао припадницима “лудачког покрета”- темељно
унеређујући сопствене тезе да “само толеранцијом, бољим разумијевањем и
међусобним уважавањем, можемо превазилазити подјеле и разлике”.
Да констатујемо, обзивање „лудацима“ преко 99 одсто православних
вјерника, Срба и Црногораца Црне Горе, шефу режима је „примјер
толеранције и уважавања“?! Како то, а шта је неуважавање, тада?
Дакако, неостанистички дух шефа режима одмах су пропратили огавни
режимски медији, који пјене од бјеснила и кипте од мржње према
православним вјерницима и Митрополији црногорско-приморској.
Што је најинтересатније, ти погани режимски сијачи помаме су
убијеђени да само говором мржње могу промовисати “универзалне
вриједности човјечанства, суживот, човјекољубље и солидарност”, што су
тезе које су фигурисале у говору шефа режима 6. јануара.
Тако је шестојануарски говор, који се у моменту изношења гушио од
демагогије, закомјерно преминуо мученичком смрћу од стида, бруке и
лицемјерја, те остао упамћен као „млаћење празне сламе“ шефа режима.
Љековити НАТО шпијуни умјесто медицинске опреме
У тој „Божићној честитки“ шеф режима је чак навео да је Црна Гора “на
путу усвајања европских и евроатлантских вриједности”, при чему је
остало нејасно какве везе имају те “вриједности” са Божићем?
Јавност је уочила да је на том “путу усвајања евроатлантских
вриједности” црногорски режим недавно васпитно ишамаран и добио „ногу у
подгузове“-јер се дрзнуо да од НАТО тражи неку здравствену помоћ за
пандемију.
Познато је да је министар одбране Предраг Бошковић, иначе
познати “експерт” за проблеме “кашичица за причешће”, послао НАТО
алијанси огромни списак разних неопходности за борбу Црне Горе са
коронавирусом.
Учитавајући „моћан персонални значај“ и „геостратешку громадност“
фигуре црногорског полководца Предрага Бошковића, НАТО пакт је одлучио
да га љубазно откачи нуђењем такси услуга „ако негдје друго нађе помоћ у
свијету“, а списак медицинске опреме му је са стилом бачен у кош.
Дакако, НАТО функционери су могли Бошковићу хитно послати 100.000
кашичица за причешће, да би му ријешили кључни проблем који га мучи-али
нису, јер је он толика шепртља да кашичице чак није ставио на списак
који је послат у Брисел.
Ипак, да није све тако црно показује факт да је Брисел чуо
Бошковићеве вапаје да му Оружане снаге посустају у борби против
хибридних ратника, па су му хитно послали сајбер-шпијуне .
Режимска „Побједа“ нам је ту новост саопштила кроз спектакуларни наслов,
који гласи: “НАТО контрахибридни тимови ангажовани у Црној Гори због
дезинформацоја о коронавирусу”!
Дакле, НАТО је напокон схватио да обољеле грађане Црне Горе не убија
коронавирус, већ дезинформације о коронавирусу, што морамо ставити у
заслугу министру одбране који их је у ту истину убиједио.
Зато се НАТО и одлучио да Црној Гори не шаље медицинску опрему, већ
шпијуне који ће нити компатибилни са јадним теренским режимским
прашинарима: доушницима, шпијунчинама и шпијунчагама актуелног режима
Црне Горе.
Задатак тога заједничког шпијунског тима ће, прије свега, бити да уходе за православним свештенством и вјерницима.
Али, и да из околног жбуња будно надгледају православне Храмове и
цркве, пратећи да неко ко је у мантији из реденика не извуче кашичицу за
причешће, и тиме изврши „биолошки терористички акт“ с намјером да Црна
Гора нестане као државе.
Да је такав сценарио могућ, објаснио нам је портал Аналитика, који је
прије пар дана (16.04.2020.) сублимирао изјаву Ненада Чанка кроз
знаковити наслов: “Чанак оптужује дио СПЦ за биолошки тероризам!”
Срећно вам 12 година робије, ако будете прослављали Васкрс
Свима је очигледно да је у говору 6, јануара ове године шеф режима
направио мноштво идеолошких и логичких грешакам, те потпуно промашио
тему-а тема је била Божић.
Да би исправно честитао предстојећи православни Васкрс, најбоље био било
да шеф режима пројави виши степен искрености и контакта с реалношћу.
Дакле, мора се „ребрендирати“ и „набилдовати“ новим идејама.
Рецимо, могао би да узме у обзир сугестије-које је православном
народу Црне Горе ових дана упутио в.д. Врховног државног тужиоца Црне
Горе.
Ако то узме у обзира, шеф режима би у Васкршњој честитки могао рећи
сљедеће: “Дозволите ми да вас, на ваш велики празник Воскресења
Христовог, поздравим с најљепшом поклоном који се може упутити вама,
православним хришћанима Црне Горе, а који гласи: Срећно вам 12 година
робије, ако се нађете испред цркви и Храмова на Васкрс!”
Такву честитку лидера државе, која је „економски тигар Западног Балкана“,
одмах би ставили у наслов РТЦГ и Побједа, а режимски коментатори и
ботови с портала ЦдМ, Антена М и Аналитика би то наградили стандардним
салвама мржње према православцима.
У знак подршке “вођи”, дио режимских коментатора би ускликнуо: “О,
Боже, погледајте га како дивно изгледа”, а ботови би дали конкретан
предлог: “Ухапсите Риста, баците га у тамницу”!
Дакако, јавило би се стоструко више „нежељених“ коментатора, који би сатрли и говор шефа режима и његове ботове у прах и пепео.
А понеко би констатовао: “Е баш вам дивно изгледа овај модерни Ирод,
којем је ненадани стратешки партнер Корона, краљица епидемија”
Између меркантилности и идеолошке острашћености
Збиља, на који начин шеф режима може честитати Васкрс Митрополиту и
свештенству, када су они симболично ухапшени на Цвијети, а додатно
принешени као сакралне жртве на олтар католичког Ускрса, који је био у
исти дан?
Како, када је на Велики петак (17.04.2020.) портал ЦдМ извукао из
идеолошког контејнера убуђалог хрватског аналитичара Давора Ђенера, те
предочио његову мисао кроз сликовити наслов: “Ђенеро: Ристо Радовић и на Цвијети провоцирао државу”!?
Ђенеро је заиста дјелимично у праву-није требало провоцирати државу која не воли цркве али зато воли градилишта.
Умјесто службе на Златици, Митрополит је могао изнајмити неколико
грађевинских аутобуса, који би били достојанствено напуњени до последњег
мјеста свештенством и вјерницима, те отићи у слободну зону.
Рецимо, до оближњег градилишта и тамо одржати Литургију, знајући да
се полиција градилиштима не смије примаћи, нити их контролисати, јер
тамо влада закон Аутокефалних црногорских градилишта, којима је
патријарх шеф режима.
Да је то тако, свједочи данашња Велика субота, гдје је полиција
опсједнула православне црква и Храмове, успут приводећи вјернике, а
истовремено градилишта и супермаркети представљају „слободну територију“
која је изван било какве контроле државе.
Бесмисао политичког постојања шефа режима
Елем, свима је јасна дубина провалије која је пукла између Црне Горе и
шефа режима, разапетог између назајажљиве меркантилности и идеолошке
антиправославне острашаћености, гдје брзином свјетлости губи образ,
политички утицај и људски лик.
Од шефа режима је преостала само љуштура: кравата, одијело, гранање
рукама и мимика лица којом покушава објаснити немогуће, да је сасвим
нормална његова ненормалност.
Е сад, можете ли замислити ту муку, несрећу и јад да се ипак мора
обратити “лудацима” које прогони и честитати им велики празник Христовог
Воскресења?!
А можда је боље да не реагује, превиди празник и утихомири се у бесмислу свога постојања?