Komentari na tekstova IN4S

Tekst: Moze li biti jedinstva opozicije?

http://in4s.net/x/index.php?option=com_content&view=article&id=12539:2009-09-20-17-39-16&catid=58:cg&Itemid=181

MOJI KOMENTARI:

- Bojkot je jedino rjesenje jer drugih varijanti opozicija nema. Sve ostale varijante su upropastili.

- RE : Ми треба да настојимо да организујемо српске политичке снаге и да се мање бавимо сепаратистима, позиционим и опозиционим.За нашу ствар је боља организована, чврсто утемељена, хомогена структура са јасним и смисленим програмом,макар и мање бројна од дружине скупљене са коца и конопца!"
Vladimire,
sa ovim se ne slazem. Kao sto sam ranije rekao, sve sto je vezano za prava Srba treba izmjestiti iz politike. Razlozi su sljedeci: - politicari koje smo do sada gledali su trgovci, koje uglavnom vodi licni interesi, te njihova borba za zagarantovana nacionalna prava koja su sasvim dovoljna svima, prestaje onog momenta kada se pocinju trgovati. - svi nasi politicari su pokazali da su nesposobni da se bore za ono sto je cak garantovano Ustavom, i te bitke lako izgube. - politicke organizacije u Crnoj Gori su interesne skupine ljudi koji te organizacije vode. Zato je ogranizovanje srpskih politickih grupa nemoguce, kako vi predlazete. Nemoguca misija. Umjesto toga, borbu za odsnovna nacionalna prava treba izmjestiti iz politike i napraviti srpske institucije koje ce onemoguciti diskriminaciju. One trebaju da budu garant tih prava, a ne karakterno promjenjivi i trgovacki nastrojeni politicari. Dakle, ako sumnjate u potrebu za smjenom vlasti i trazite garancije, ne trazite ih od drugih vec insistrirajte na stvaranju vanpolitickih mehanizma koji ce biti efektivni, i koji ce vjecno biti u sigurnim rukama.

- RE: Ево, одмах стиже! napisao Владимир Павићевић
1. Признавање српског језика као службеног (њим говори 65% људи у ЦГ )
2. признавање Србима права да се школују на свом језику (и да уче историју у којој нису окупатори сопствене земље!)
3. да добију право на пропорционалну заступљеност у јавној управи, судству, школству, полицији, дипломатији... (није ваљда да само "Црногорци соја дукљанскога" умију да управљају, суде, бију, саслушавају, прислушкују, примају добре дипломатске плате, иду на амбасадорске банкете итд)
4. државно дотирање културних установа српског народа у Црној Гори (ТВ, позориште, новине итд)
5. признавање права на двојно држављанство
6. употреба српских симбола без страха од казне и шикане
7. да се све ово запише у уставу и да се одреди јасна динамика остваривања постављених захтјева (да се то не би развлачило до куковдана). Много? Мало? Поштено? Непоштено?

- Izgleda da smo pisali u isto vrijeme, pa da kazem da sve sto ste nabrojali se moze svesti u jedno - postovati odredbe sadasnjeg Ustava, osim tacke pet za koju nam nije potrebna nicija saglasnost jer o dvojnom drzavljanstvu se ne odlucuje u CG. Dakle, vasi uslovi su postovanje pozitivnih odredbi sadasnjeg diskriminatorskog Ustava. To niko ne moze osporiti.
- Vladimire, TV, pozoriste i novine smo sami trebali da osnujemo davno. Imali smo dvadeset godina. Za to snose krivicu srpski politicari, svi koji su se vukli parlamentom svo to vrijeme.

- Za prvu predstavu Srpskog pozorista u Crnoj Gori je bila potrebna mala suma novca koji je dobijen iz budzeta. SNS ga je skockao u politicku kampanju, zeljom ljudi iz Savjeta. Dakle, bacili su taj novac u Moracu! Odgovornost za to ne snose ni pred kim, osim pred sobom. Sebe ne pozivaju na odgovornost i tu se prica zavrsava.

- S obzirom na to da je pitanje nasih prava iskljucivo u nasim rukama, nasoj samosvijesti i ozbiljnosti da stvorimo sami svoje institucije, to ja nemam nikakvih sumnji da sa svima koji to zele treba rusiti vlast bojkotom svih drzavnih i opstinskih institucija.

- napisao Владимир Павићевић , 21. 09, 2009 Стога: организовати се у политички покрет који ће да изнесе наше захтјеве као недовосмислен политички програм од кога се неће одустати ни због каквог вишег циља (а смјена Курте Муртом заиста није виши циљ)

- Vladimire, nikada taj politicki pokret nece moci de se stvori. Treba stvoriti vanpoliticki pokret, kroz razne institucije i organizacije. Recimo, Matica Srba bi mogla da bude osnova svega toga, ako se bude stvorila na zdravim osnovama, bez uticaja politicara i drugih organizacija. Savjet je bio idealna sansa koja je propustena. Idemo dalje, valjda cemo od petnaest pokusaja jednom uspjeti. Ovaj portal je napravljem entuzijazmom malog broja ljudi, i ne bih precjenjivao ako bih ustvrdio da je on, uslovno receno, najznacajnija "srpska institucija" danas, ma kakav on bio. Doduse, da se na njemu potencira razgovor a ne jezik parolama nekih cudnih komentatora, efekt nalazenja ispravnog rjesenja bi bio mnogo veci. Prije par sati na ovom portalu je bilo skoro pet stotina gostiju. Ne ukljucuju se u razgovor zbog Petrusina i desetak takvih modifikacija. Kada prestane petrusinizacija komentara ovog portala njegov uticaj ce se visestruko povecati.

- RE : "1. тешко ћемо створити аутентичан политчки покрет. "Матрикс" ће нам послати по којег Агента Смита, а ми ћемо брзо посвађати око ко ће бити Нео. "
Postovani Vladimire,
ne treba na Smit, to je u sustini politicke duse, politicari su vec progranirani da to bude tako. Sjutra, kada se desi demokratizacija Crne Gore nastace medjustrancka i unutarstranacka tuca oko funkcija. U toj tuci, zaboravice na sve. Zato se izlaz nalazi u izvanpolitickom djelovanju. Jedan dobar medij, samo jedne dobre dnevne novine vise vrijede od svega sto su uradili i sto ce uraditi svi srpski poliicari u Crnoj Gori.

- RE: "slušati stare fraze u novom ruhu, reciklirane kafanske teorije o tome kako skloniti nedemokratski poredak u Crnoj Gori, koje skoro bez izuzetka i dosledno pogrešno polaze od "srpskog pitanja". Tu nemoguću misiju uporno valjaju srpske grupe u Crnoj Gori, uprkos zakonu gravitacije koji glasi - ako hoćete boljitak, idite tamo gde je vlast, s njima se dogovarajte jer jedni drugima trebate."

Ovdje ima istine, jer ako "srpsko pitanje" treba brzo rijesiti - to se radi trenutnim ulaskom u koaliciju sa DPS. DPS bi tako osigurala vlast u narednih dvadesetak godina i rijesilo bi se "srpsko pitanje", i to bez problema uz postovanje pozitivnih odredbi Ustava, cemu niko ne bi mogao da prigovori, jer su ga stvarali samo suverenisti i niko vise. Medjutim, platila bi se visoka cijena opstim stradanjem obicnih gradjana, samim tim i Srba. Dobila bi se nacionalna prava, najvjerovatnije, mozda, uslovno, ..., jer su ona ustavna kategorija, ali bi se izgubila sva ostala gradjanska prava. Sta Cetinjanima znaci to sto im Ustav odgovara, ako je Cetinje ekonomski unisteno? Nista! Ako gimnazijalci ne mogu da dobiju direktora Gimnazije kojeg zele vec protestuju vec tri nedjelje zajedno sa roditeljima? Nista! Zato se meni ne bi svidjala drzava u kojoj su nacionalna prava data, kazem DATA iako te sleduje to ustavom, a da se osjecas kao da si u Africi. Zato sam za to da se promijeni sve. Ekstremnije orjentisani Crnogorci su udarili glavom u zid. Ja bih se udruzio sa onima drugima, demokratski orjentisanima, i mijenjao sve. Naravno, i sa Bosnjacima, Albancima, Hrvatima itd... to se podrazumijeva.

- RE "Ali ne. Slobodni mislioci, teoretičari svega i svačega, samouki i opskurni likovi "naoružani" sumnjivim znanjem jedini izlaz vide u još većem zatvaranju i konfrontaciji, stvaranju tela i institucija koje, gle čuda, ne priznaje ni ceo srpski korpus u Crnoj Gori. I povrh svega "ne priznaju" Crnu Goru. Ali priznaju pare koje od nje dobijaju, tu nema problema jer je po zakonu. E dok tako radite nećete se ni za šta izboriti, niti ćete išta dobiti. Mogu samo Obama i OEBS da vam pomognu."

Sa ovim se ne slazem. Dakle, "slobodni mislioci, teoretičari svega i svačega, samouki i opskurni likovi "naoružani" sumnjivim znanjem", su u pravu kao oni koji nisu tako "opskurni" kada traze srpske institucije i medije jer to nije "izlaz u još većem zatvaranju i konfrontaciji", iz vise razloga... - glavni razlog je to sto drugi narodi imaju isto to, pa ih niko nije optuzio za hermeticko zatvaranje i konfrontaciju - cuvanje i njegovanje svoje kulture, jezika i stvaranje svog kulturnog i medijskog prostora predstavlja pozitivni oblik nacionalne afirmacije, te ne spada u red "konfrontacija" vec naprotiv - to je pravo ustavna kategorija i svaka borba protiv tih prava se racuna kao iskljucivost. Iskljucivost je to nazvati - zeljom za konfrontacijom, sto moze biti proizvod losih namjera doticne osobe. Na kraju spocitavanje o nepriznavanju Crne Gore je nelogicno jer je ona medjunarodno priznata. Legitimno je osporavanje ispravnosti rezultata referenduma, ali to ne proizvodi nikakve konsekvence. Samim tim konstatacija "dobijate pare a ne priznajete Crnu Goru" ne stoji, tim prije sto se porez uzima i od onih koji "ne priznaju Crnu Goru", a niko iz drzavnih organa nije predocio da - oni koji ne priznaju Crnu Goru ne moraju placati porez.

Komentari na tekstove DNMN

Albin Kurti: Crna Gora se nakon proglašenja nezavisnosti nikad nije odredila prema kolonizaciji albanskih teritorija tokom 20. vijeka, operacijom “Orlov let” imitira Srbiju

http://dailynewsmn.wordpress.com/2009/09/20/albin-kurti-crna-gora-se-nakon-proglasenja-nezavisnosti-nikad-nije-odredila-prema-kolonizaciji-albanskih-teritorija-tokom-20-vijeka-operacijom-%e2%80%9corlov-let%e2%80%9d-imitira-srbiju/

 KOMENTARI:

Vojin Grubac -- Albin Kurti: Crna Gora se nakon proglašenja nezavisnosti nikad nije odredila prema kolonizaciji albanskih teritorija tokom 20. vijeka, operacijom “Orlov let” imitira Srbiju
A koje su to albanske teritorije? One koje su kolonizirali Albanci?Albanski politicari pate od nerealnosti i nedostatka pricipjelnosti samo zbog jednog razloga koji se zove SAD.Sta cemo sa Kurdima kojih ima u Turskoj, Siriji, Iraku, Iranu, …?
Zato ovdje komunikacija ne pomaze, jer Milosevic je krivac za Kosovo, a ko je krivac za pobunu Albanaca u Makedoniji gdje nije bilo Milosevica?Albanski politicari su navikli na maksimalizam, moze im se – kad je SAD takodje za albanske maksimalizme.Vjerovatno treba pitati americke geostratege zasto je to tako.

- Inace, vjest je u ispostavljanju racuna, dali smo vam nezavisnost dajte opstinu Tuzi!
Kaze: “Ako bude implementirana etnički bazirana decentralizacija, onda je pred nama bosnizacija Kosova. Ukoliko neoliberalna privatizacija bude sprovedena u energetskom sektoru, rudarstvu i telekomunikacijama očekuje nas nigerizacija Kosova. Ta dva procesa moraju se spriječiti kako bi bilo prilika za napredak.”
Zasto bosnizacija? Moze se koristiti izraz kosovizacija Kosova. Ili, makedonizacija Kosova. Da bi se sprijecila nigerizacija Kosova – energetski sektor, rudarstvo i telekomunikacije trebaju da pokupuju lokalni narko bosovi i eto srece.
Eto prilike za napredak.

- RE: Ulcinj…
Slozimo se nesto sa ovim covjekom i nemojmo bjezati od istine pominjajuci sada Kurde, Turke siriju i slicno!

Vojin Grubac - Znate, ja se nesto sa tim covjekom mogu sloziti, ali generalno to sto se Albancima daje od strane SAD ne Balkanu ne daje se nikome drugom.Recite nam – koje su to albanske teritorije kolonizovane? A ujedno, po istom principu- koje su teritorije kolonizovane Albancima?Na drugoj strani, u kontektu “ugrozenosti Albanca”, kako se medju albanskimpoliticarima gleda na fakt sto su u Albaniji nasilno mijenjana, albanizovana, imena i prezimena drugih naroda?Inace, vas komentar je izuzetno korektan i koristan, i slazem se sa vecinom onoga sto je u njemu izneseno. Sto se tice statusa Tuzi u to se necu mijesati, jer se ne nalazi u domenu mog interesovanja, bas kao i kada je u pitanju Zeta.



Vojin Grubac - Hajde da ne uzimamo Kurde – sta se desilo u Makedoniji?Prva je primila americke jedinice na svojoj teritoriji, nije imala Milosevica, primila je sa Kosmeta stotinu hiljada albanskih izbjeglica i dobila – oruzani ustanak 2001.g.?Poslije toga je primila makedonske izbjeglice iz Makedonije.Pitanje je, zasto oruzani ustanak, koji su njegovi ciljevi, te da li su se ti ciljevi mogli ostvariti mirnim putem?Zasto ustanak?

- Na primjer, ovo je tacno: “Podsjećajući da Albanci čine preko pet odsto stanovništva bez dijaspore, Kurti je istakao da oni nijesu dovoljno zastupljeni u državnim institucijama, sudstvu i policiji. On je naveo da nemaAlbanca zaposlenog u Ministarstvu prosvjete i u Ministarstvu kulture, sporta i medija. Čak i glavni tužilac u Ulcinju nije Albanac.”
Ovo takodje: “Premijer Đukanović je priznao Kosovo i pored pritiska iz zemlje i Beograda, a očekuje se i uspostavljanje diplomatskih odnosa. Smatrate li da je takva politika prema Prištini iskrena ili je u pitanju međunarodni pritisak?
Postoje dvije vrste predsjednika. Jedni vode zemlju, dok drugi balansiraju sa pritiscima; prvi su dinamične vođe,dok drugi su statički menadžeri. Kada je u pitanju međunarodna politika i odnos prema Kosovu, može se reći da Đukanović pripada ovom drugom tipu.”
A sto se tice ovog pitanja – Crnogorska Vlada tražila je od Prištine da učini više za povratak raseljenih na Kosovo i uvrsti crnogorsku manjinu u Ustav Kosova. Kako bi trebalo riješiti te probleme?
Ovdje nije dao precizan odgovor osim konstrukcije da “Srbi neće prihvatiti uključivanje Crnogoraca u Ustav, jer bi time značajno smanjili svoju procentualnu zastupljenost i kontrolu na Kosovu”.
Istina je sadrzana u sledecem, znacajnija procentualna zastupljenost Srba na Kosovu se rjesava povratkom izbjeglica a ne konstrukcijom gospodina Kurti.Znacajniji procentualna zastupljenost Crnogoraca se moze desiti povratkom izbjeglica Crnogoraca.Koliko mogu primjetiti njega pitanja povratka izbjeglica ne interesuje, vec procentualna zastupljenost malobrojnih Crnogoraca u opstem zbiru malobrojnih Srba i Crnogoraca.Samim tim se i patronat medjunarodne zajednice, koji mu smeta iz dijelom opravdanih razloga, cini logicnim i opravdanim. Jer, koliko vidim, nepovratak izbjeglica na Kosmet nije u domenu njegovog interesovanja, vec je procentualna nezastupljenost Albanaca u raznim administracijama u Crnoj Gori, sto je tacno, veci prioritet.

- Ishodeci iz ove price, mislim da sam jos ubjedjeniji da Kosmet treba podijeliti. Tu tezu zastupam vec dvadesetak godina, i sad sam, kao i mnogo godina ranije, siguran da je to jedino ispravno rjesenje.Cak nije vazno da li se to tako istorijski slozilo ili se radi o posebnom mentalitetu naroda.

- RE: Ulcinj… “granica sa Crnom Gorom, Rozaje, Plav i Gusinje, Tuzi, Ulcinj. Sve su to teritorije koje su histrojskim tokovima mjenjale drzavu. Ali narod je ostao isti. Negdje je albansko zivlje ocuvalo identitet a negdje je dozivila asimilaciju. Primjer Plav i Gusinje.

Vojin Grubac - Gospodine, kada su Albanci u Rozajama, Plavu i Gusinju asimilovani i od koga? Da li su asimilovani od strane Bosnjaka?U doba Otomanske imperije?Znate, cisto sumnjam da ste u pravu jer mi nije logicno, tako da pozivam nekoga ko to bolje razumije, jos bolje Bosnjaka sa tih teritorija da vam odgovori na tu tezu jer je sirgurno kompetentiniji od mene.
Inace, pricu o asimilaciji Albanaca u Crnoj Gori i Srba, Crnogoraca u Albaniji ne mozete staviti u isti kos, jer se radilo o sustinski razllicitim stvarima.Vama se stavljalo IC na kraju prezimena. U kojem procentu su zabiljezene takve deformacije drustva – koliko procenata Albanaca je to uradilo?Sto se tice Srba i Crnogoraca u Albaniji, kao i svih ostalih nealbanaca. koliko ja znam, to je bilo totalno zatiranje identiteta, protpuna promjena imena i prezimena. Slazem se da je komunisticki rezim krivac za takve deformacije drustva, ali rezim drustva u vremenima Broza nije bio tako opak kao u vrijeme Hodze.

Vojin Grubac - Sa paznjom sam pogledao to sto ste predocili i, koliko sam razumio, pitanje gubitka nacionalnog identiteta Albanaca nije vezano za nasilno pobosnjacenje vec mijesanje naroda, koje je rezultovalo time. Mislim da je to bio prirodni proces. Ali, oni danas nisu Albanci. Isto se desavalo i sa albanizacijom mnogih naroda na teritoriji Albanije, o cemu govori akademik Kaplan Burovic upravo na, meni davno poznatom, sajtu koji ste predocili…http://www.moraca-rozafa.org/info/dopristo.html
Akademik Burovic, inace, osporava mnoge navode novih albanskih istoricara.
On, kaze… “Od godine ulaska u istoriju Albanije, iz Mata Albanci su se permanentno, iz veka u vek, pa i iz decenije u deceniju, sirili na sve strane danasnje Albanije. Enormnim mnozenjem, novim pridoslicama iz gora Srednje Albanije i asimiliranjem tamosnjeg nealbanskog stanovnistva, Srbo-Crnogoraca, Srbo-Makedonaca, Bugara, Vlaha, Grka, Italijana, Turaka, Kurda, Armena, Tatara, ne samo sto ce nadvladati brojcano, vec ce – posle turske okupacije – preko svoje feudalne klase poceti da igraju i ulogu od prve ruke.”
Naravno, ja nisam istoricar, pretpostavljam ni vi , ali govoriti o tome da su asimilovani kroz istoriju samo Albanci – a da nisu albanizovani drugi narodi ne stoji.
Sto se tice Ulcinja i tel. imenika mislim da to nije nacin da se utvrdi stanje, pogotovo u nedostatku vremena, tako da cu svaku vasu tvrdnju o procentima prihvatiti.Medjutim, da li vam ko brani da vratite svoje prezimena i izbrisete ” ic”. Ne znam ko je izmislio tu glupost da dodajete taj nastavak, tim prije sto ima mnogo srpskih prezimena koja se ne zavrsavaju na “ic”, pa i moje. Ne mogu prihvatiti cinjenicu sto ste natjerani da dodate “ic” – da je to ugrozilo vas nacionalni identitet. Mislim da je islamizacija vise uradila u tom pravcu na nivou imena, mozda i prezimena – ne znam.

- Jedna interesantna informacija: “Lideri albanskih političkih partija u Crnoj Gori zatražili su od predsjednika Albanije Bamira Topija da utiče na crnogorsku vlast da dozvoli stvaranje lokalne samouprave u Malesiji i da od crnogorskog predsjednika Filipa Vujanovića zatraži amnestiju za albanske političke zatvorenike. Predstavnik koalicije “Perspektiva” Vaselj Siništaj rekao je, u intervjuu podgoričkom Danu, da je od Topija tražio da utiče na puštanje iz zatvora albanskih političkih zatvorenika, decentralizaciju i autentičnu zastupljenost Albanaca u crnogorskom institucijama.”
O kakvoj je decentalizaciji rijec- institucionalnoj ili teritorijalnoj? Ili se radi o jednoj i drugoj?

- RE: Ulcinj
Recite mi , gospodine, koliko ima Srba i Crnogoraca u Albaniji?

Vojin Grubac - Akademik Kaplan Burovic je u jednom pismu rekao:
” Srpsko-crnogorska nacionalna manjina Albanije, koja danas broji oko 200.000 stanovnika, u vrlo teškom je stanju u svakom pogledu. Njen glavni dio je u Skadru i okolini. Zahvaljujući nekakvim promjenama, koje su se desile u Albaniji poslije 1990-te, srpsko-crnogorski stanovnici Skadra i okoline formirali su svoje Udruženje srpsko-crnogorske manjine MORAČA-ROZAFA, koje se ne finansira od nikoga, a sami članovi tog Udruženja, budući u većini bez posla, nemaju ni nasušni hljeb za sebe. Pa i oni koji su se inkuadrirali u kakav posao, tako su slabo plaćeni, da jedva preživljavaju. U razgovoru koji sam imao sa predsjednikom tog Udruženja, gospodinom Milanom Brajovićem (Počasni građanin Jugoslavije, njegovu kratku biografiju imate u BIBLIOGRAFSKI LEKSIKON Milene Milovanović SRBI U SVETU – KO JE KO, Beograd 1996), obećao sam mu da ću vam izložiti njihovo stanje i potrebu za vašom pomoći. On je spreman da lično dođe, da porazgovara sa vama o svemu i da vašu pomoć lično ponese sa sobom.
Osnivaci udruzenja Moraca- Rozafa su :1. Milan Brajović2. Burhan Čulić3. Mihajlo Štirkić4. Ćemal Ademović
Bilo bi interesntno da mi uporedite prava Albanaca u Crnoj Gori i Srba, Crnogoraca u Albaniji trenutno. Komunizam je davno pao, tako da je ovo vrijeme mjerodavno.

- RE: Ulcinj
Postovani gospodine,

na znam koliko su podaci iz hrvatske Wikipedie tacni, ali tamo stoji:

Etničke grupe Albanije:

UN Country Population (2007) 3,190,000; oko 10 naroda.

Albanci,
Gegi 605,000
Toski 1,741,000
Britanci 200
Crnogorci 11,000
Grci 101,000
Makedonci 35,000
Mandarinski Kinezi 200
Romi 86,000
Srbi 301,000
Vlasi 302,000
Židovi 500
Ostali pojedinci/neizjašnjeni, 1,000
http://hr.wikipedia.org/wiki/Etničke_grupe_Albanije

Vojin Grubac -
 Dakle, u pravu ste, ako je ovo tacno, da je Kaplan Burovic pogrijesio. Srba u Albaniji ima 301 000, a Crnogoraca 11 000.Ako ste primjetili da na doticnom sajtu nema c od crnogorskog, pretpostavljam da ste Crnogorcima u Albaniji trebali to predociti. Ipak, to nije dokaz da su oni asimilirani od Srba, jer se mozda se osjecaju kao Crnogorci srpskog porijekla, pa im je svejedno. Kazem , mozda jer ne znam.Ali, to je banalna stvar u odnosu na broj Srba i Crnogoraca u Albaniji i obim krsenja njihovih ljudskih prava, koji vam je poznat.
Da li oni imaju jednu jedinu opstinu u Albaniji, kao sto imaju Albanci u Crnoj Gori Ulcinj?
Da li imaju teritorijalnu autonomiju kao sto su imali Albanci na Kosmetu?
Da li im je obim nacionalnih prava manji nego Albancima u Makedoniji prije ustanka?
Kaplan Burovic je pricao istu pricu prije nego sto se Milosevic uopste pojavio. Bio je u Albaniji osudjen na 43 godine zatvora. Ne kazem da su njegove teorije ispravne, i ne mogu da ih ocijenim jer nisam istoricar, medjutim, on dosledno prica godinama. Ali, on nije tema ove price, mozda Wikipedija laze?
Kazete da Albanci imaju problem u Grckoj? Kakav je polozaj 101 000 Grka danas u Albaniji?

Komentari na tekstove u DNMN

Jedan od autora jedne od verzija crnogorskog pravopisa, Adnan Čirgić, napustio Filozofski fakultet

http://dailynewsmn.wordpress.com/2009/09/15/jedan-od-autora-jedne-od-verzija-crnogorskog-pravopisa-adnan-cirgic-napustio-filozofski-fakultet/

MOJI KOMENTARI:

- Adnan Cirgic prosto pravi politicku karijeru, i tu se zavrsava sva prica o njegovom “jezickom geniju”. Zakasnio je par stotina godina sa tom pricom.Naravno, ne sporim nikom pravo da jezik naziva kako mu volja, ali pretpostavljam da ce se ta prica zavrsiti krahom.
Evo dva osvrta sa hrvatske strane, prvu je u “Vjesniku” predocio Srecko Radovic:
Među govornicima hrvatskog jezika vode se besciljne i neargumentirane javne polemike koje ne traže jezične odgovore, nego se pretvaraju u najobičnije jezične dogmatske floskule. To je razlog zašto govornici hrvatskog jezika iz dana u dan postaju sve nepismeniji. Zbog nepismenosti, oni se lošije razumiju, a to postaje veliki problem u međusobnom komuniciranju.Najodgovorniji za takvo stanje u hrvatskom jeziku su hrvatski vukovci koji, zbog svojih taština, ne mogu standardizirati ni hrvatsku vukovicu. Kako bi onda vukovci mogli normirati i standardizirati dva hrvatska dijalekta koje uopće ne razumiju, dok mali broj vukovaca može čitati glagoljicu.Oni, čini mi se, žive na drugom planetu, jer još nisu shvatili da je materinski jezik većine Hrvata u Hrvatskoj čakavica i kajkavica te da se ti dijalekti i danas koriste u svakodnevnom komuniciranju.Dakle, Hrvatima je nametnut ijekavizirani srpski jezik koji je iz hrvatskog jezika istisnuo izvorne hrvatske riječi i učinio ih arhaičnima. To je glavni uzrok hrvatske nepismenosti.Hrvatski vukovci se ne mogu složiti ni kad je riječ o vukovskom pravopisu. Jedni bi pisali greška, drugi bi pisali grješka, a treći bi pisali griješka. Koja varijanta je ispravna? Smatram da bismo trebali standardizirati varijantu greška jer na to upućuje etimologija. Ako nisam u pravu, zašto onda riječ grašak ne bismo pisali grjašak, jer obje riječi imaju istu etimologiju.
Drugu, u H-alteru Karmen Loncarek:
Odjeljivanje hrvatskog jezika od srpskoga i ostalih izvedeno je da ne može biti jednostavnije: gdje god su za neki pojam postojala dva izraza, jednoga se dodjeljivalo hrvatskome, a drugoga ostalim trima standardima. Tu smo metodu svi savladali vrlo rano, još u dječjoj dobi, a u znanosti i šire poznata je kao „jedna meni – jedna tebi.” Kao posljedica, hrvatski jezik ostao je osiromašen za mnoge riječi kojima upotreba kroz povijest daje puno pravo da se nazivaju hrvatskima. Na primjer, svaki dogmatik hrvatskog jezika ustvrdit će da je „gvožđe” srpska riječ, dok je hrvatska pravovjerna inačica „željezo”.
Sijamske blizance ne može se uvijek podijeliti na način „jedna meni – jedna tebi”, pogotovo kad se radi o vitalnim dijelovima tijela. No kad ih se odjeljuje, to se čini sofisticiranom kirurškom tehnologijom, a ne pilom i sjekirom
Da ironija bude veća, stotine riječi koje su iskovali hrvatski pisci i jezikoslovci (poput “sladoled”, “parobrod”, “zločin”…) s vremenom su ušli u srpski književni jezik. A nas su, eto, dopali suosnik, dalekovidnica i zrakomlat.
Ipak, izmišljanje novih hrvatskih riječi ostalo je razonoda za “intelektualnije” krugove, dok su takve riječi u širokom građanstvu – baš kao i titlovanje srpskih filmova – dočekivane s podsmijehom i ispraćene porugom montipajtonovskih kalambura (bicikl = međunožno guralo, kravata = okolovratni dopupnik).
Trijebljenje srbizama iz hrvatskoga nije urodilo samo osiromašenjem hrvatskog leksika, već je, postavši obavezom i znakom domoljublja, stvorilo opasnu iluziju da hrvatski građani ne znaju dobro svoj jezik. Zamisao da ljudi ne znaju svoj materinji jezik toliko je izvan zdrave pameti da nema smisla razglabati je.
Uzrok takvog stanja u našem jeziku, kao i mnogih drugih domaćih naopakosti, jest činjenica da budućnost u nas ustrajno kasni. Naime, u balkanskoj regiji još uvijek živi, inače nadvladana, romantičarsko-nacionalistička ideja s kraja 18. stoljeća o svetom trojstvu jezika, nacije i države, po kojoj svaki narod mora imati jezik koji pripada samo njemu.

- Cini mi se da je Glusica ukapirala ono o cemu pricaju hrvatski komentatori, a Cirgic to ne moze da razumje jer, iako je postiplomske studije zavrsio kod hrvatskih vukovaca on prosto ne voli Vuka.Zato ce uzeti razultate Vukove reforme i prosto na njima napisati svoje ime.To je isto kao da napravi fabriku automobila gdje ce kupovati Opelova auta, skidati oznaku Opel i stavljati oznaku Adnan.

- Inace, s obzirom na to da je doktorska disertacija Cirgica bila – ” Govor podgorickih muslimana” interesuje me da li se taj govor razlikuje od govora podgorickih pravoslavaca ili katolika?Da li samim tim priznaje da se govor u Crnoj Gori razlikuje od toga kojoj vjerskoj grupi pripada gradjanin, cak u okviru jednog grada?Da li to znaci da se u raznim gradovima govori razlicito?Zar nije logicno da je on doktor jezika podgorickih muslimana, a ne crnogorskog jezika?Ili se politicar Cirgic negdje sapleo?
- Da li postoji negdje elektronska verzija njegove disertacije, jer me interesuju ta istrazivanja?Sokirala bi me cinjenica da je jezik podgorickih muslimana fundamentalno razlicita od jezika rozajskih muslimana.
- Kada bih citao tu disertaciju bio bih jako koncentrisan, kao moj drug Banjo.Naime, prisustvovali smo izlozbi slika jedne poznate niksicke slikarke. On se pred jednom slikom zadrzao vise od pola sata. Iznerviran, pitao sam ga – Banjo sta vise to radis? Kaze – trazim. Sta? Penis.Pa ti si lud!Ne, mora biti tu negdje, na svakoj slici on postoji, mora postojati i na ovoj.Zbilja, a kako se kaze na jeziku…?

- Karmen Loncarek, H- alter:
Pa upotrijebimo onda znanstvene metode koje nas ne koštaju ništa (eto, još jedan dokaz da su najbolje stvari još uvijek besplatne), i usporedimo tvrdnju naših jezikoslovaca da su srpski i hrvatski dva odjelita jezika sa iskustvenom stvarnošću.
Jezikoslovni pokus prvi.
Prvi praktični eksperiment u razgraničenju hrvatskog od srpskog jezika bila je hrvatska premijera srpskog filma “Rane” režisera Srđana Dragojevića 1999. godine titlovanog (možda je ispravnije reći: titlanog? titliranog?) na hrvatski.
Kad je u prvoj minuti lik s filmskog platna rekao “Vežite se, polećemo”, i pojavio se titl „Vežite se, polijećemo”, kinodvoranom je prostrujao kikot.Kad se na filmskom platnu pojavio latinični natpis “Beograd, jesen 1991.”, a ispod njega je latinični titl objasnio: “Beograd, jesen 1991.”, dvoranom se zaorio takav smijeh da bi režiseru filma i autorima titlova pozavidio i besmrtni Charles Chaplin. Time su hrvatski građani odaslali vrlo jasnu poruku što misle o prevođenju sa srpskoga na hrvatski.
Titl u kojem je „p.z.a” prevedena kao „p.č.a” već je ušao u legendu, pa ćemo ga u ovom, strogo znanstvenom razmatranju pristojno zaobići.

- Dragan Jurak:(u rubrici Film & video)
“Vežite se, polećemo”, kaže lik s filmskog platna, a ispod piše: Vežite se, polijećemo. Baš tako. Onda se na platnu pojavi latinični natpis “Beograd, jesen 1991.”, a ispod njega nam latinični titl objašnjava: “Beograd, jesen 1991.”… U kinu ludilo. Smijeh, suze radosnice i oduševljeno pljeskanje po koljenima, a još nije prošla ni prva minuta filma. Nema zbora, ovo je valjda najluđe filmsko ostvarenje u povijesti filma, usporedivo možda tek s otvaranjima filmova iz američke nijeme komedije. Naravno, ovo su “Rane i titlovi”, prvi srpski film u službenoj i suverenoj hrvatskoj filmskoj distribuciji…, a sve ostalo već je legenda. Kozmički happening dijaloga i titlova koji je nama naša borba i naša Partija dala.
//
Miljenko Jergović: Hrvatski prijevod srpskog filma “Rane” ili kako zapakirati isti nježnik u drugi tetrapakMARŠ U SPORNI ORGAN!
U Hrvatskoj već devet godina traje čupanje jezika. Do 1990. smo, mišljenja su naši jezikotvorci, uglavnom govorili srpski, a nakon što je došla demokracija propisano nam je što zapravo hrvatski jezik jest. To je onaj jezik kojim nitko, pa ni sam Tuđman, ne govori, ali je njegova golema lingvistička prednost u tomu što taj jezik nije srpski. A kakav god neki jezik bio, on postaje hrvatski čim prestaje biti srpski.
Jezična osnovica “Rana” je beogradski sleng, ispunjen popriličnom količinom živopisnih psovki, a tu leži i prvo iskušenje prevoditelja. Naime, naši su jezikotvorci u proteklih devet godina izmislili čak tri hrvatske riječi za helikopter (uvrtnjak, vrtolet i zrakomlat), ali nisu nas do dana današnjega izvijestili kako stoje stvari sa spolnim radnjama i organima, koji se, valjda igrom slučaja, i u Srba i u Hrvata najčešće rabe za tvorbu psovki. I tako, ostavljen na suhom i od akademika Brozovića i od akademika Babića i od svih drugih jezikotvornih bojovnika, naš se prevoditelj našao u grdnom čudu kad mu se odmah na početku dijalog-liste ukazala rečenica: “Neću da bežim ko pička!” Tko zna koliko mu je samo trebalo vremena i konzultiranja s literaturom da dođe do ovakvog prevodilačkog rješenja: “Neću bježati kao pizda!”
Nešto kasnije eto nam deminutiva iste riječi, ali tu je prevoditelj baš sasvim doveo u pitanje naše poznavanje materinskog jezika i tvorbe riječi u njemu. Naime, ako ste mislili da bi hrvatski bilo reći pizdica, e tu ste se grdno prevarili: kaže se – pičkica! Ej, gdje ste sad, Brozovići i Babići, pa da nam objasnite zašto se mala pizda zove pičkica!
U biti, nije se dogodilo ništa strašno. Dragojevićev film ovim titlovima nije ništa izgubio, gledateljstvo je dobilo priliku da se u prvih deset minuta filma smije na račun hrvatske državne i jezične politike, a priča o apokalipsi koju je Beogradu donio Slobodan Milošević samo je, ispod slike, nadograđena jednim malim i slatkim Tuđmanovim prilogom. Gledano iz perspektive narodnih paranoika i zaslužnika, moglo bi se reći da je Srđan Dragojević gadno ocrnio svoju zemlju i uopće nije nastojao da mrak traži i na drugim stranama, ali su se Hrvati ipak pobrinuli da njegovo djelo učine politički korektnijim. Zašto bi, naime, samo Srbi bili degenerirani manijaci i zašto i sami ne bismo našli svoje mjesto u priči, barem u dnu platna, barem u titlu.
Na kraju ostaje mjesta i za jedno zgodno pitanje. Ne narušavaju li “Gruntovčani” hrvatski jezični identitet u većoj mjeri od Dragojevićevih “Rana”? Nije li Boris Dvornik u “Velom mistu” gledatelju iz Krapine manje razumljiv od Dragana Bjelogrlića u “Ranama”? Pa, zašto se onda i hrvatski filmovi i serije ne bi titlovali u skladu s vladajućom jezičnom politikom? Ako se već ne razumijemo, hajde onda da se ne razumijemo totalno. Bila bi to krajnja konzekvenca čupanja hrvatskoga jezika.

- Maja- Zasto su u bosni a i u sjevernim krajevima cg muslimani vecinom plavi a srbi crni,vjerovatno sto su srbi imali obavezu da svoje zene prvu noc poslju ko turcina,dok srbi koji su uzeli islam nijesu.Ispada da su ovi sto danas srbuju velikoturci a ne srbi.
- Odgovor Maji:
Majo, da li nam mozete temeljnije pojasniti tu vasu teoriju?Na primjer. Rekli ste – Srbi morali?Da li su morali Bugari, Makedonci, Hrvati, Grci, Cincari, Albanci …Da li ste vi plavusa, pa zelite istaci cistotu svoje rase?Ako ste plavusa, onda ispada da ste Srpkinja? Ili Crnogorka?Ako niste plavusa, onda se ne isticete prevelikom inteligencijom jer su vasi preci morali da, sta?

Komentari na tekstove u DNMW

Tekst o Svetozaru Jovicevicu

I Svetozar Jovićević bivši funkcioner PZP (danas DC) iznio svoj stav o bojkotu: Dio koji nije suverenistički nema šansu za osvajanje vlasti ako državu u kojoj živi ne smatra svojom

http://dailynewsmn.wordpress.com/2009/09/13/i-svetozar-jovicevic-bivsi-funkcioner-pzp-danas-dc-iznio-svoj-stav-o-bojkotu-dio-koji-nije-suverenisticki-nema-sansu-za-osvajanje-vlasti-ako-drzavu-u-kojoj-zivi-ne-smatra-svojom/

MOJI KOMENTARI:

- Jovićević je rekao agenciji MINA da je bitno da onaj dio koji se ne može nazvati suverenističkim shvati da nema šansu, niti da je logično da očekuje osvajanje vlasti ako državu u kojoj živi ne smatra svojom.
Ovo nije tacna pretpostavka, i profesor Jovicevic je zalutao u bespuce istorijske zbilje. Mislim da onaj dio javnosti koji nije suvernisticki i koji drzavu u kojoj zivi ne smatra svojom obavezno mora biti prisutan prilikom promjene vlasti i biti dio vlasti.Prisutnost predstavnika toga dijela javnosti u vlasti, podrazumijeva profesinalni odnos prema svojim cinovnickim obavezama, koje treba da obavljaju najbolje sto znaju. I to je jedina obaveza koja im se moze ispostaviti, ali – takvu obavezu imaju i svi ostali.Vise obaveza ne postoji.Ljubav nigdje nije obavezna, i niko ne pita, npr. inzinjera, da li on voli gradjevinarstvo i firmu u kojoj radi ili ne. Samo se ocjenjuje – doprinos, izrazen profitom koji donosi njegov rad.U ovom slucaju radi se o cinovnickom radu i doprinosu razvoju drustva.Zatom, kada se u politici spominje ljubav, kao sto to radi profesor Jovicevic, ja to tumacim podvalom.Mozda ce nam predloziti neki instrument – mjerac ljubavi prema drzavi, pa da nosi zutu traku onaj koji nema dovoljno uspjesan rezultat.

- A pazite ovo:
„Deformacije koje ispoljavaju nosioci vlasti u zadnje vrijeme sve drastičnije i izrazitije predstavljaju najozbiljniju opasnost za opstanak takve države jer se sasvim prirodno kod mnogih građana suverenistički raspoloženih javlja dilema zašta su to glasali“, ocijenio je on.”
Necuveno!
Svi ti nosioci vlasti su prosli instrument za odredjivanje ljubavi prema drzavi i dobili od Jovicevica vrhunsku ocjenu. Sad ispade da ljubavnici drzave unistise drzavu!Da nije ljubav presla u sado- mazo, cim takvi besporni ljubitelji drzave, koji je vole beskonacno, postadose OPASNOST za NJEN OPSTANAK?!?Mislim da bi profesor Jovicevic, u skladu s praksom ovog portala trebao da se javi, pa da pojasnimo odredjene stavove.Polemika, profesore Jovicevicu, dosta je bilo da ispod staklenog zvona drzite predavanja koja, ocigledno, slabo sta vrijede.Javite se, pojasnite, ucestvujte. Odogovorite na podpitanja, ohih koje prozivate i diskvalifikujete na osnovi “ljubavi”.

- Gdje ste profesore Jovicevicu?Javite se!
Da li politicari iz Ulcinja i Tuzi u Crnoj Gori pokazuju dovoljnu ljubav prema drzavi? Zasto im ne date autonomiju kada gradjani Ulcinja i Tuzi to zele, nezavisno od nacionalne i vjerske pripadnosti, da bi bili zadovoljni?Naravno, necemo gledati ko je koje nacije, to je prevazidjeno, vec prosto konstatovati da su to gradjani Ulcinja i Tuzi, i da to zele.Da li ste primjetili da SDPS ucjenjuju nacionalne partije Bosnjaka, Albanaca i Hrvata da ce im dati Ustavom zagaratovana prava pod uslovom da budu dio njihove koalicije. Ako jeste, sto se ne javiste?Da li zbog toga sto interes drzave nije sadrzan samo u dokazivanju ljubavi prema drzavi, vec i na necem drugom?Sta mislite, ako je ljubav prema drzavi potreban uslov, sta je dovoljan uslov?Izadjite profesore Jovicevicu iz sjenke, ako imate hrabrosti. Ima mnogo tema koje treba ispricati, a evo zadrzacemo se samo na ovoj koju ste vi izabrali. Necemo uopste siriti pricu.

- Sta da radimo sa sportistima profesore Jovicevicu?Mozete li zamisliti da medju sportistima crnogorske vaterpolo reprezentacije ima onih koji ne vole svoju drzavu, a doprinose maksimalno njenim pobjedama.Da ih izbacimo?Sto ce Omar Kuk u kosarkaskoj reprezentaciji, kada nije bio prikljucen na vas instrument koji odredjuje stepen ljubavi prema drzavi? Ili postoji neoborivi dokaz da je njegova lubav prema drzavi toliko velika da je to nevjerovatno?Shvatate li vi, uopste, sta ste rekli?

- Sto se ne javljate gospodine Jovicevicu?Da li postoji problem logickog rezonovanja u stvaranju novih koncepcija?Eliminisali ste one “koji ne vole drzavu”. Od onih koji vole drzavu, eliminisani su oni koji su sumnjivi – a takvih je mnogo.I sto je ostalo – nije ostalo cijelo, jer je negativnom selekcijom eliminisano mnogo onih koji su sposobni od strane onih nesposobnih, pa ste dobili rezultat koji je ocigledan.I sada vi pedlazete rjesenje koje nije gradjansko. Oprostite, da li ljubav prema bilo kome, ili bilo cemu, spada u pitanje koje ima gradjansku kategoriju?Postoje pravila i zakoni.Vi dodajete neku novu kategoriju?Na kojoj osnovi?Cuo sam da su ljudi odgovarali jer su krsili zakon. Izvinite, pokrenite zakon o neohodnosti projavljivanja ljubavi.Dajte predlog zakona o obavezi da se nesto voli i predlozite sankcije – to ce biti zakonski.

- Postovana profesorice Kuljak,
Neosporno je da u rukovodecim strukturama buduce vlasti moraju biti najsposobniji ljudi, nezavisno od vjeroispovjesti, nacije, politickih ubjedjenja, ljubavi prema drzavi i slicno.Buducim cinovnicima, nezavisno da li su predsjednici vlade, ministri ili na nekim drugim polozajima, treba reci da ce uvazavanje prema njima kao cinovnicima – biti proporcionalno kvalitetu posla koji obavljaju.Njihova ubjedjenja su njihova ubjedjenja, a njihov rad treba da bude transpartentan i kvalitetan. Transparentnost i okruzenje ljudi koji prate taj rad su garanacija da ubjedjenja nece dovesti do namjernog nekvalitetnog rada. Takodje, nekvalitetan rad ce biti tretiran kao nepozeljan nezavisno od faktora koji dovode do njega.Siguran sam da ce samo nestrucnost biti razlog necijeg nekvalitetnog rada, a ne ubjedjenja i slicne trice i kucine.

- “Ne moraju Srbi voljeti Crnu Goru, ali kada prihvate realnost da je i to njihova domovina postujuci Ustav i njene zakone i granice onda se moze pricati o davanju povjerenja i njihovim biracima.”
Vi ste, ocigledno, nesto pobrkali.
Gospodine, postovanje zakona i granica je regulisano sankcijama od drzave. Koliko ja znam povredu granica Crne Gore ne vrsi ovaj ili onaj narod vec uglavnom kriminalci.Ako vas interesuje koji “narod” ne postuje granice Crne Gore trazite izvjestaj MUP – a o nacionalnoj strukturi kriminalnih grupa koje su povredile granicu.Kazete da Srbi ne moraju voljeti Crnu Goru, oprostite, zasto samo Srbi? Niko ne mora voljeti Crnu Goru, bez obzira na nacionalnu i vjersku pripadnost, ako ne zeli da je voli, to ste htjeli reci? Ako ste to htjeli reci – slazem se.Svi moraju postovati zakone i truditi se da ne narusavaju granicni rezim, kazete? Slazem se!Na kraju, vi kazete da ce se poslije nekih uslova desiti da vi date povjerenje necijim biracima. Znate, u demokratskim drzavama ne postoji glasanje o povjerenju biracima, vec postoji glasanje biraca koji nekom daju ili ne daju povjerenje.To je kao da ste rekli, na zadnjim izborima Vlada Crna Gore je dala povjerenje svojom biracima. Cini mi se, bilo je obrnuto.

- pg je rekao: "Garantujte mi drzavu nakon smjene vlasti, a ne borbu protiv nje, njeno ukidanje i stavljanje pod patronat srbije. slobodna i nezavisna crna gora !! sloboda, demokratija, nezavisnost.

Gospodine, vi trebate da garantujete drzavu. Vi treba da je napravite takvom da ima sto manje ljudi koji je ne vole.Da pitate one sto je ne vole – zasto je to tako?Tada ce se dobiti mnostvo razloga, od kojih su neki razlozi lako rjesivi. A moze se desiti da cete i vi reci da su oni opravdani, stavljajuci sebe u istu poziciju po sitemu, ne bih zelio da nekom uradim nesto sto ne bih zelio da meni neko uradi.Evo, ako se ustanovi princip da je moguca promjena drzavnog statusa Crne Gore sa 55 odsto glasaca koji su za promjenu, da li je to sporno? Ako vas interesuje moja procjena, mislim da se nikada nece skupiti toliko procenata da bi se taj status mijenjao. I da se skupi, pitanje je da li bi nas vise iko zelio, da li bi SAD to dozvolile,Kod nas postoje bezrazlozni strahovi.Kazete, sloboda, demokratija, nezavisnost. Mislim da je jadna nezavisnost ako u uslovima slobode i demokratije bude opredjeljujuce veliki dio gradjana protiv nje.Da li se to moze desiti u CG? Vec sam rekao, cini mi se da ne moze.

- Ako vas to moze smiriti, ja sam za to da srpska strana ne postavlja uslov – prvo referendum pa demokratija.Za to sam da se ne ponasa kao sto se ponasao veliki dio, preovladjujuci dio suverenisticke javnosti zahtijevajuci -prvo drzava pa demokratija, dosavsi tome u ugao gdje ne postoji govora o promeni sistema vrijednosti u CG, gdje ne postoji sloboda i demokratija a samim tim i drzava.Cak sam za to da se ta tema ne podize pet do deset godina uopste, vec da se sve uradi u korist drustva, pa da se onda vidi da li je to potrebno ili ne stavljati na dnevni red.

- Evo, mislim da ne moze biti ni uslov da se mora povuci priznanje Kosova, vec da se treba to staviti na glasanje pa neka gradjani odluce.Ukoliko bi se desilo da jednog dana, nekad u istoriji, ipak bude preovladjujuci dio gradjana za zajednicku drzavu sa Srbijom, i to se desi u obliku konfederacije, bio bih za to da Crna Gora ima svoje reprezentacije u sportovima na medjunarodnom planu, za koje ce igrati oni koji zele za nju igrati.Samim tim, smatram da gradjani Crne Gore koji ne zele da igraju za reprezentaciju Crne Gore, dobiju pravo da bez uvreda i slicnih bahanalija igraju za reprezentacije drzava za koje zele igrati.Da li je to sporno?

- Vladimire, konsenzus ce se postici poslije teske bitke sa protivnicima promjena koji tvrde – zlo se trpi od straha gorega!Po meni, ima ih jednako na obje strane.To se vidi i ovdje i na Inforsu.Ne treba takve ljude odbacivati, kroz praksu da sa njima ne treba razogvarati. Mislim da je najvaznije sa njima razgovarati, jer se dobija bistrina vode na velikoj dubini.Ovaj brod ne smije da ide po mulju, kojeg se trudimo da ne primjecujemo, a time ga sami stvaramo i njegujemo.

- Ja se ne bih davao preveliki znacaj ekstremnim izjavama pojedinih komentatora, ma sa koje strane to islo. Prosto, postoje nepotrebna praznjenja koja nisu prijatna, i koja su neprihvatljiva.Sto se tice Intet Glemta ja ga znam kao izvanrednog i civilizovanog sagovornika. Ako se desio neki ekces prije cu tvrditi da je to ispalo slucajno u zaru rasprave, nego da je to njegov generalni pristup.Ne znam o cemu se radi, jer nisam citao te rasprave.Ne znam zasto se dize lopta tako visoko u vazduh, mislim da se moze raspravljati o svemu bez nervoze.Pa eto, neka milospg objasni sta podrazumijeva pod pojmom velikosrbin u Crnoj Gori, jer mi nije jasno sta je sve tome “velikosrbinu” pripisano. Ja ne mogu cak pretpostaviti sta se pod tim terminom podrazumijeva.Mislim da sam do sada bar dvadesetak puta pitao ljude koji koriste taj termin da mi ga definisu, i imao sam maler da mi niko nije uspio dati definiciju.

- Gospodine diz,
razni ljudi imaju razlicite dojmove, mene konkretno iinteresuje sta se pod tim pojmom podrazumijeva u danasnjoj Crnoj Gori.Tacnijee, recite mi sta su konkretni ciljevi toga inkriminisanog “velikosrbina” u Crnoj Gori po vasem misljenju. Da ga proanalizramo i desifrujemo – pukt po punkt, pa da ga demontiramo kao nepoznanicu.

- Rade,
svako ima pravo da donosi odluke u skladu sa svojim interesima. Moj interes je promjena rezima, sa tacno definisanim ciljem da se promijeni sistem vrijednosti, zavladaju demokratski principi, nezavisnost sudstva, ….Sto se tice seta nacionalnih i ljudskih prava on mora biti po najvisim standardima. Sporne momente rjesavati izjasnjavanjem gradjana na referendumu, ma kakav ishod bio.Dakle, promjenom vlasti i uspostavljanjem civilizovanog sistema, realno ocekujem pad tenzija i lagano rjesavanje svih problema koji danas postoje.I to ne temeljim na nelogicnim pretpostavkama, vec na konkretnom primjeru kada je opozicija jedan jedini put vladala Niksicem.Rusi kazu – ko ne rizikuje taj sampanjac ne pije.

- Gospodine Montero, trebali ste to krace reci, na primjer – ova nedemokratska vlast, koja je sve odluke donosile u nedemokratskom sistemu, namjerno praveci razdore gdje je to bilo moguce, se mora duboko postovati dok se ne promijeni demokratskim putem, sto je nemoguce.

- RE: CETINJANKA
Gospodjo,
odluka Bulatovica da zbog bilo kojeg razloga raskine koaliciju sa LSCG je bila sumanuta.To je, po meni, kljucni momenat zbog kojeg smo danas ovdje gdje smo.Zivkovic je morao biti kaznjen u okviru opozicije za ono sto je uradio. Recimo, gubitak nekoliko mjesta gradonacelnika. I da to bude princip, opoziciona partija koja napravi krupnu gresku to placa sa nekoliko cinovnickih mjesta u zavisnosti od stepena njene sugubnosti.Sta se desilo?
Bulatovic je kaznio opoziciono orjentisane gradjane. One, koji glasaju opoziciju. Upropastio ih.Problem pojave obada na glavi krave, Bulatovic je rijesio maljem kojim je ubio kravu.
Dakle, ako ikada u buducoj opozicionoj koalicionoj vlasti u Crnoj Gori cinovnik neke partije napravi krupnu gresku, koja kvari imidz koalicije, ili pravi ogromnu stetu za drzavu i drustvo – treba postojati dogovor – da ta partija mora snositi sankcije gubljenjem cinovnickih mjesta.

- Gospodine Montero,
uvazavanje ili neuvazavanje prema drzavi se moze iskazati na razne nacine.Recimo, mislim da je optimalno rjesenje da u slucaju smjene ove vlasti i dolaska demokratskih znaga, od toga momenta svi ispostuju drzavne simbole doke se ne nadje rjesenje koje ce biti svima prihvatljivo.Mislim da prevliki znacaj dajete faktu da se ne ustaje uz himnu i zastavu ( grb je regularan, koliko sam shvatio, mada bosnjacki politicari zele raspravu na tu temu, sto je legitimno), a zanemarujete one koji ustaju uz himnu i zastavu – a ugrobise citav sistem na kojem se zasniva moderna demokratska drzava.Ja smatram da su ovi drugi vise gresni.Vi kazete ovi prvi ne uvazavaju, a ja kazem da je ovi drugi ruse!Neka bude da smo zajedno u pravu?

- Dakle, da se u slucaju promjene sistema i dolaska opozicije na vlast ustaje, ne zato sto ti volis ili ne volis tu verziju simbola, vec u znak dobre volje, novog duha saradnje,…Mislim da ne bi nepostovanje simbola mogli vezati za samo jednu etnicku grupu, znate, ima i Crnogoraca koji ne zele da postuju te simbole.Neki bosnjacki politicari, koji ustaju uz simbole, rekli su da nikada ne bi dozvolili da taqkvu zastavu nose svatovi na svadbama gdje ze zeni/udaje neko od njegovih bliznjih.Albanski politicari ustaju uz simbole, a na Dan albanske zastave, mediji su prenijeli, medju hiljadama albanskih zastava u Ulcinju i Tuzima tesko da cete naci drzavnu.Isti tako, albanski politicari postuju simbole ali i traze autonomiju.Problem je kompleksniji nego sto se cini na prvi pogled.Nadam se da se slazete?

- Da, rekli ste :”Što se poslednje tvrdnje o apsurdu tiče, samo da konstatujem da postojanje države smatrate neraskidivim od postojanja demokratije u njoj, s čime ću složiti, i da dodam da ako te demokratije nije bilo prije nezavisnosti, ljudi o kojima govorite nisu je ni mogli izgubiti dolaskom te iste nezavisnosti.”
Apsolutno se slazem da je nedemokratska Crna Gora u SCG za obicne gradjane bila isto sto i samostalna nedemokratska Crna Gora. Tu se nista nije izgubilo.Sve je isto. Mozda je ta nedemokratska vlast dobila u zamahu nedemokratije, medjutim, da je ostala drzavna zajednica pretpostavljam da bi se isto desilo.Sta su, dakle, izgubili gradjani koji su bili za zajednicku drzavu?Izgubili su to – sto su dobili status drzavnih neprijatelja, sa svim konsekvencama koje proizilaze.Izgubili su to – sto se pitanje identiteskih odredbi Ustava rijesilo manevrom Medojevica, kojem su gradjani dali povjerenje za sve osim toga, jer to nije precizirao u svojim predizborim obecanjima.Po tim pitanjima gradjanima nije ponudjen referendum, jer su se vlast i PZP plasili da taj referedum nece proci.Pretpostavljam da i danas na referendumu ne bi prosle te odredbe.Mislim da sam bio dovoljno precizan.Sada se vracam na pojam “velikosrbi”.Pretpostavljam da ste se prilikom pokusaja definisanja toga pojma u ovom vremenu, i sa ciljevima koje ti inkriminisani “velikosrbi” trebaju imati, susreli sa istim onim sa cime su se susreli moji prethodni sagovornici.Problemom definisanja, gdje, kada otpadne sve ono sto je bilo u proslosti taj pojam gubi funkciju u sadasnjosti. On u sadasnjosti samo moze biti strasilo od papira.Sami ste rekli – danas su ti ciljevi malo skromniji!Od svega ste nabrojali samo- osporavanje referenduma.Znate, ne bih osporavanje referenduma podveo pod “velikosrpstvo”. Mislim da tu grijesite.Legitimno je nesto osporavati, ali, dobro znamo da to osporavanje ne moze ponistiti rezutate toga referenduma.To je zavrseno.Isto kao sto je legitimno osporavati prisajedinjenje Crne Gore kraljevini SHS, ali to u praksi nema nikakav efekat.

- Zakljucujem da im opstanak rezima sasvim odgovara jer im omogucuje da se mrze – izgleda da oni vole sto se mrze, a Djukanovic im to daje.
Gospodjo Ksenija,
u pravu ste. Ako sam potvrdio da je u Niksicu, a gospodja a Cetinjanka potvrdila da je na Cetinju promjenom rezima, kada je opozicija bila na vlasti u tim opstinama, bila potpuno relaksirana situacija, ne vidim razloga za bezgranicni strah od promjena.Sve se moze dogovoriti. Oko svega mogu biti sprovedena demokratskim metodama rjesenja. Pa cak i ako necije rjesenje ne prodje na referendumu po nekom pitanju unutrasnje problematike, i toj strani se mora dati sve sto se moze dati da bi se ona osjecala komforno.U takvoj atmosferi i duhu, niko se nece osjecati porazenim i ugrozenim.

- Gospodine Montero,
ne slazem se s vama da su izbori bili regularni. Ako imate prijatelje na Zabljaku pitajte ih sta je bilo na zadnjim izborima.Poslusajte sta kaze Milic. Dzipovi su se parkirali pred pojedinim kucama da demonstriraju silu, i to po nekoliko.Mislim da se radilo o neogranicenim sumama novca.Na republickom nivo bilo je slicno, ipak se lakse na Zabaljak fokusirati, a to sto opozicija nista nije vidjela, treba ih pitati zasto?Slazem se s vama da je neustajanje na drzavne simbole ruzno. Mislim da SNP se od vlasti trazi neki minimum da bi se naslo privremeno rjesenje, i eliminisala kriz tog pitanja.Ali, to rjesenje nece biti nadjeno jer vlastima odgovara podjela. Zacarani krug.Mislim da je Medojevic kljucni krivac.Uoci rasprave o Ustavu, rekao je jednu ispravnu stvar. Naime, svaka drzava ima nekoliko zastava: drzavnu, predsjednika drzave, zastavu armije, zastavu pomorske flote, narodnu, …Da se bar drzao toga svog principa tajbi se detalj elegantno rijesio.To je bio njegov predlog koji je bio odlican.Nikada necemo saznati -zasto je zapetljao ovu situaciju?Kao i to – da li ce opet da zapetlja nesto, ili neko drugi iz opozicije?Nasi su probelmi zajednicki, i oni su na sve strane, i bice ih vise, jer ova vlast to mora produkovati da bi opstala.Za nas su izbori prosto izbori, mozemo ih mnogo puta izgubiti, a za njih je to sve na svijetu.

- Naravno, krivo je glumljenje demokraskih procedura. I jos nesto, prije svega je krivo nedogovaranje, jer nekorektnim dogovorima ne mogu pomoci korektne procedure. Mislim da svi mogu uvijek biti zadovoljni.U dobrom duhu korektnog razgovora, zavrsavam dijalog.

Izjave NVO Akademska alternativa, septembar 2009.g.

Грубач: Чудно интересовања мисије ОЕБС-а

nedjelja, 13 septembar 2009 00:11 ИН4С

НВО Академска алатернатива сматра да
неубједљива реакција шефице мисије ОЕБС- а у Црној Гори Параскеве Бадеску по питању судске пресуде Андреју Николаидису - "нема неопходну логичку основу."Једино што је у овом судском процесу ишло у прилог Николаидису је факт непостојања независности судства у Црној Гори што би, свакако, требало бити у сталном фокусу интересовања мисије ОЕБС-а", наводи се у саопштењу Војина Грубача предсједника НВО Академске алтернативе.
Шефица мисије ОЕБС-а у Црној Гори Параскева Бадеску изразила је недавно забринутост због одлуке Врховног суда да потврди пресуду којом су "Монтиор" и новинар Андреј Николаидис дужни да режисеру Емиру Куструци плате 12 хиљада еура.
Из Академске алтернативе наводе да ово није први случај да Николаидис шири мржњу и вјерску нетрпељивост.
"Да дотични вулгарни иступ Николаидиса није јединствени, изоловани случај свједочи његова књига "Мимесис", гдје је између осталога рекао: "Православље у Црној Гори смрди као кужна лешина, све до неба. Паства је, као и свуда, злочинацка." По нашем мишљењу овакав говор мржње, који евидентно постоји и у инкриминисаном тексту против режисера Емира Кустурице, не потпада под категорију умјетничког дојма и естетских категорија, већ отвореног распиривања вјерске нетрпељивости.
У исто вријеме, какао су навели из ОЕБС, "личности из јавног живота требало би да демонстрирају већи степен толеранције према критици него обични грађани јер се подразумијева да су они својим јавним ангажманом прихватили да њихов рад и резултати буду подвргнути јавној оцјени и критици.
Предсједник Академске алтернативе, Војин Грубач у саопштењу достављеном порталу ИН4С закључује да се у конкретном случају ради о лошој намјери.
"Дилему јавности да ли се у таквим инцидентним ситуацијама ради о лошој намјери или прегрубој слободи изражавања дотичног писца, ријешио је сам Николаидис у интервјуу новинару Сеаду Врани за портал Урбан Буг, предочивши да би "био почаствован ако би његов рад био инспиративан за било коју фундаменталистичку групу, било исламску или протестантску". Ова изјава недвосмислено свједочи да је Кустурица "крив" пред Николаидисом због тога што не припада вјерским фундаменталистичким групама које Николаидис отворено преферира."
Из ОЕБС-а позивајући се на европске стандарде и стандарде саме организације ОЕБС очекују да одштетни захтјеви буду сразмјерни економској снази куће и стварној доказној штети.
"Европски и стандарди ОЕБС-а предвиђају да новчани одштетни захтјеви треба да буду сразмјерни, како економској снази медијске куће, тако и стварној доказивој штети", како се наводи се у изјави мисије ОЕБС.
"Ако је организација коју предводи Параскева Бадеску предназначена да се бави питањима безбједности и сарадње, жељели би знати – како изјаве нетрпељивости,скандалозни интервјуи и инкриминисане књиге Николаидиса доприносе унапређењу тих питања", запитали су се у Академској алтернативи
/////////////////////////////////////////////////

Komentari na DNMN na izjavu Nikolidisa:
"Autor teksta Andrej Nikolaidis kaže da u situaciji u kojoj se mediji u Crnoj Gori nalaze nije trebalo očekivati drugu presudu do osudjujuće:
“Da sam ja napisao da je Gebels nacistički ratni zločinac, i da me je tužila preživjela rodbina tog čovjeka, ja bih bio osuđen. Vrhovni sud bi potvrdio tu presudu, zbog toga što ne postoji pravosnažna presuda po kojoj je Gebels ratni zločinac i ja ne mogu da pružim materijalne dokaze da je on ratni zločinac. Znači ovdje je jedino bitno da li je Slobodan Milošević bio dželat u ratu u Bosni i jeli Emir Kusturica stao na njegovu stranu tokom rata u Bosni. Ja tvrdim da jeste. Znači sve ostalo kao umjetnički dojam, ako je to tako, te ljude ne možete uvrijediti zato što je njihov prestup i zlo koje su napravili toliko veliko, da je potpuno irelevantno što ćete im reći. Druga stvar, ne može Vrhovni sud da presuđuje o estetskim sudovima. Znači ja sam tu osuđen zbog toga što sam sa previše sarkazma i previše negativno govorio o njegovim umjetničkim dostignućima. Znači prostor estetskog i estetske kritike ne može biti tretirano od ni jednoga suda. To je potpuno van razuma. “

Moji komentari:

- U “Dzelatovo segrtu” Nikolaidis je napisao sljedece: “Ja sam pravoslavni hrišćanin”, kaže Emir. Ne precizira koje mu je kršteno ime – Panta, Miloje, Dobrilo… Njegova porodica je, tvrdi, izvorno pravoslavna. Što će reći da su mu se preci, kada su klanjali, Allahu molili kao pravoslavci. “Moj otac je ro en kao musliman, ali je prije svega bio Srbin”, kaže Emir. Ali Emir neće da bude musliman. Jer mu je porodica, negdje u dubini prošlosti, bila pravoslavna. Ako bi zakopao dublje, otkrio bi da je, još ranije, bio paganin. Na dnu iskopine porijekla otkrio bi, tvrdio je Darvin, majmuna.”
Ja ovo mogu tretirati kao neumjesno i uvrjedljivo kopanje po identitetu ljudi. Dakle, ako se sa Kusturicom ne slaze politicki niko mu ne daje za pravo da ga vrijedja na ovakav malogrdjanski nacin.A tek: ” Ali Emir neće da bude musliman”!? Ovo je smijesno. Vjerovatno je zelio reci- Emir mora biti …Cini mi se da je ovim tekstom, kao petparacki pisac, pokusao da bude uspjesan skandalist.Mislim da je jedino u cemu mu se moze dati za pravo to sto ga je osudio doticni sud, koji nema kredibilitet nezavisnog suda, i sto sudstvo u Crnoj Gori nije nezavisno.

- Nikoalidis kaze:” Znači sve ostalo kao umjetnički dojam, ako je to tako, te ljude ne možete uvrijediti zato što je njihov prestup i zlo koje su napravili toliko veliko, da je potpuno irelevantno što ćete im reći”.Znaci on procjenjuje da je zlo Kusturice toliko veliko da je potpuno irelevantno kako ce ga obzivati, i u te svoje bahanalije ukljuciti njegovu porodicu.Postavlja se pitanje, odakle mu pravo da subjektivno sudi o zlu? Za zlo ne postoji sud, znaci, nego njegova licna sudska presuda.Smijesno.Evo jednog umjetnickog dojma Nikolaidisa: ” Božić se u Crnoj Gori smatra najboljim datumom za masovna ubistva. Ako neko u Crnoj Gori ima potrebu da izvrši omanji genocid, to će svakako učiniti na Božić. I taj običaj ustanovio je sveštenik, onaj koji je volio da piše poeziju. Vladika Petar II Petrović je u „Gorskom vijencu” opjevao pokolj koji su Crnogorci izvršili nad muslimanima. Na Badnje veče, naravno.”
Ova glupost i nebuloza se zove umjetnicki dojam?
Svojevremeno je Nikolaidis je za sajt “Urban Bug”, između ostalog, izjavio da bi “bio počastvovan ako bi njegov rad bio inspirativan za bilo koju fundamentalističku grupu, bilo islamsku ili protestantsku”.
Kako o zlu moze da prica osoba koja bi bila Pocastvovana ako bi njegov umjetnicki dojam bio inspirativan za BILO KOJU fundamentalisticku grupu, islamsku ili protestantsku.Da li bi bio pocastvovan da je njegov “umjetnicki dojam” postao inspiracija za neku fundamentalisticku pravoslavnu ili katolicku grupu?Da li ova osoba uopste kontrolise sta pise?Evo, fundamentalisticka islamisticka grupa je Al- Kaida, protestantska je Kju – Kluks – Klan. One spadaju u BILO KOJU.Po cemu se tada on razlikuje od Milosevica?Da li je razlika u tome sto podrzavaju RAZLICITE fundamentalisticke grupe?Velika razlika … Tada je jasno zasto ovaj ekstremista misli ruzno o onom ekstremisti, jer se nalaze na suprotnim polovima ekstremizma.

-
Za vas je njegov antiratni angazman neupitan, a po meni je njegov otvoreni i fanaticni sovinizam neosporan.Mozda bi mogla da se napravi kompilacija te dvije konstatacije na sledeci nacin – Antiratni angazman jednog soviniste!
Evo kako ta osoba “talentovano” kaze u Mimesisu:
“Pravoslavlje u Crnoj Gori smrdi kao kužna lešina, sve do neba. Pastva je, kao i svuda, zločinacka…”
Meni ovo izgleda kao govor mrznje.
Mozemo li to nazvati- Sumanuti govor mrznje jednog neupitnog antiratnog djelatnika.
Vec sam citirao njegovu izjavu za portal Urban Bug: ” Bio bih počastvovan ako bi moj rad bio inspirativan za bilo koju fundamentalističku grupu, bilo islamsku ili protestantsku”.
Opet, kompilacija – Antiratni angazman jednog podrzavaoca vjerskog fundamentalizma.
Znate, po mom misljenju Nikolaidis je vatrogasac, koji, gaseci pozar na jednoj kuci potpali usput pet kuca!
Opet kompilacija- Vatrogasac piroman!
Postovani gospodine, mislim da se radi o fanaticnom piromanu, koji ponegdje ugasi pozar.
Stomatologu, koji ti popravi jedan zub a i usput izvadi pet zdravih. Da, stomatolog dobro popravlja zube, ali …Pretpostavljam da sam bio precizan.

-Ujedno, da vas podsjetim na momenat kada je Al – Kaida udarila na Menhetn.Vjerovatno se sjecate svjetski poznate vulgarne karikature gdje je karikaturista prikazao proroka Muhameda kao teroristu. Sta se potom desilo svima je poznato.Nedvosmisleno se radio o sljedecem – Antiratno i antiteroristicki orjentisani karikaturista je “talentovano” potpalio pozar vjerske mrznje.

-Mislim da je “osnovni grijeh” Emira Kusturice odluka o definisanju sopstvenog nacionalnog i religijskog identiteta. Naravno, moram reci da se to nalazi u domenu osnovnih ljudskih prava i da niko nije imao pravo da mu na toj osnovi bilo sto spocitava. Ako neko misli da ima pravo to da radi onda je potrebno da se na isti nacin osvrne na definisanje principa po kojem se nekom po tom pitanju nesto moze zamjeriti. Poslije definisanja tih principa Niolaidis bi, prije svega, trebao sebe da postavi u ulogu “opitnog kunica”
Na sajtu Urban Bug Nikolaidis je bio predstavljan kao Crnogorac grcko- cincarskog porijekla. Mozete li zamisliti da ga neko na osnovi porijekla, na nikolaidisovski nacin, propusti kroz vulgarno sovinisticko reseto. Doduse, mozda je gomila uvreda koje je uputio Kusturici i njegovoj porodici na toj osnovi, bila upravo vezana za slucaj sopstvenog identiteta.
Naime, hrvatski kriticar Mario Grgic je za Nikolaidisa rekao da je “presvjestan grčkog porijekla da bi bio dokraja Crnogorac”, tvrdeci za Memisis, iz kojeg sam prezentirao par radikalnih djelova -” Nikolaidis je napisao bijesan tekst kojim pokušava odraditi nedostatak identiteta nabrajanjem recentnih strahota. Zemlju u kojoj živi prikazao je kao mjesto na kojemu je degeneracija preduvjet napretka, a retardiranost siguran znak karaktera.”Nadam se da ste primjetili da g. Grgic nije sebi dozvolio da se na primitivan, nikolaidisovski nacin, nacin bavi identitetom Nikolaidisa.Dakle, identitetsko definisanje Kusturice je izazvalo provalu primitivnog bijesa, bez ikakavog civilizacijskog razloga, i sa nekakvom teorijom o “izdaji”.S obzirom na to da u inkriminisanom tekstu Nikolaidis spominje i Sidrana, moram reci da je Sidran u vremenu zestokih napada na Emira izazvao, takodje, bujicu protesta od strane istih vulgarnih ljudi, kada je rekao o Kusturici za “Radio Bosna” sljedece: “Kustu sam sanjao vjerovatno stotinak puta, pičim na motoru, planiramo nove scenarije, nešta raspravljamo, posvunoć. Nema, u podsvijesti, njegovog izdajstva.”Ovih dana, vidim, izaslo je u javnost vijest da ce se Kusturica i Sidran opet sresti i razgovarati. Mozda ce se desiti jedan dobar film na osnovi jednog dobrog scenarija.Tako ispada, da je mijesanje Nikolaidisa u odnose izmedju Kusturice i Sidrana, bilo, dopunski, vrlo neumjesno.Zavrsavajuci dijalog, moram reci da se slazem s vama da je bilo i od strane Kusturice gasenja vatre kerozinom.Zahvaljujem vam se na razgovoru.


..............................................................

Неопходна смјена лидера, а не приватизација странака

nedjelja, 06 septembar 2009 17:43 ИН4С

НВО Академска алтернатива оцјењује да је крајње неконструктиван позив одређених опозиционих партијских функционера упућен независним интелектуалцима у виду апела за помоћ у смјени садашњег режима.
"Да би тај позив био озбиљно прихваћен мораће доћи до озбиљних структуралних и суштинских демократских промјена у свим опозиционим странкама, наводи се у саопштењу Војина Грубача, предсједника Академске алтернативе.
Грубач наводи да би такве транформације би могле бити гарант јавности Црне Горе да "опозиционе странке нису у међувремену прерасле у комерцијална друштва – тј. фирме у власништву руководства тих странака"."Црној Гори је потребна темељна промјена система вриједности , а не промјена властодржаца која не носи са собом апсолутно никакве еволутивне демократске помаке", каже се у саопштењу.
Из Академске алтернативе позивају лидере странака које су забиљежиле пад на прошлим изборима да поднесу оставке.
"Да би опозиционе странке убиједиле јавност Црне Горе да су спремне за суштинске промјене, неопходно је да лидери странака које су на задњим изборима вољом гласача пале са рејтингом, или нестале из Парламента – поднесу оставке. Послије тога се као неопходност јавља да најспособнији људи у тим странкама напокон уђу у најужа партијска руководства, што до сада није био случај због постојања нецивилизацијског страха од високостручне унутарстраначке конкуренције".
"Када се испуне та два услова, јавности Црне Горе ће бити јасно да опозиционе странке искрено желе промјену система вриједности, те да им тада морају помоћи све заинтересоване изванстраначке личности да би дошло до озбиљне трансформације друштва, што би закономјерно произвело промјену садашњег резима власти", истакао је Војин Грубач предсједник НВО Академска алтернатива.

Lora – Morinj – Ad absurdum!

srijeda, 01 jul 2009 00:55, kolumna IN4S

Pred Višim sudom u Podgorici ide suđenje šestorici pripadnika aktivnog i rezervnog sastava bivše JNA ”zbog ratnog zločina izvršenog u logoru Morinj kraj Kotora”. Okrivljenima je stavljeno na teret da su od 3. oktobra 1991. do 18. avgusta 1992. godine, kršeći pravila međunarodnog prava, naređivali i vršili mučenja, nečovječna postupanja i povrede tjelesnog integriteta, prema 169 ratnih zarobljenika i civila, koji su dovedeni s dubrovačkog područja. Na prvu vijest da će ta optužnica biti podignuta, svojevremeno je u magnovenju reagovao Vrhovni državni tužilac Hrvatske Mladen Bajić. On je “pozdravio odluku crnogorskog tužilaštva da podigne optužnicu za slučaj Morinj, ocjenjujući da je to dobra vijest koja govori da je pravda dostižna i da podizanje optužnice predstavlja dobar primjer saradnje Crne Gore i Hrvatske kada je u pitanju pravosuđe”. Međutim, veliko je pitanje da li je pravda zaista dostižna i da li Vrhovni državni tužilac Hrvatske u suštini samo baca javnosti prašinu u oči!?
Da podsjetim, u periodu izmedju 1991- 1997 u Hrvatskoj je postojao čak 221 logor i sabirni centar za srpske civile i ratne zarobljenike, a na teritoriji nepriznate Herceg Bosne su bila registrovana dodatna 44 hrvatska logora za srpske i bošnjacke zatočenike. Kod hrvatske političke elite, u dosadašnjoj praksi, nikad nije bilo prevelike političke volje za sveobuhvatnim rješavanjem pitanja zločina počinjenih u tim logorima, što se na analogni nacin prenosilo i na hrvatske sudove.
Može se, bez greške, reći da volja za rješavanjem pitanja sudbine nesretnih logoraša kod hrvatske političke elite i Vrhovnog državnog tuzioca Hrvatske postoji samo u slučaju kada se traži energično rješavanje stradanja pripadnika hrvatskog naroda od strane svih drugih, bilo gdje da se to desilo, kao što se radi u “slucaju Morinj”, ali ne i kada se radi o zločinima počinjenih u hrvatskim logorima nad civilima i ratnim zarobljenicima nehrvatima. A o kakvim zločinima se radilo u “Lori” najslikovitije govore svjedoci…

Brutalna likvidacija Nikšićana u “Lori”
Izvještaj Amnesti internešnala za 1993. godinu sadrži potresno svjedočenje Gavrila Tripkovića iz Čapljine, svjedok 259-94-6, o zvjerskom mučenju i likvidaciji petorice Nikšićana u Lori. Evo šta je u tom dokumentu zabilježeno…

"Jedno veče, ne sjećam se tačnog datuma, oko pola noći Tomo Dujić, koji je izgleda imao poseban pik na mene, izveo me je iz moje ćelije i odveo u drugu prostoriju. Tamo sam zatekao pet muškaraca koji su bili obučeni u standardne uniforme JNA. Po govoru sam shvatio da su to Crnogorci. Ovi ljudi su bili toliko izmrcvareni, polomljenih ruku i nogu, da je to na mene ostavilo jedan težak utisak. Ovaj prizor nikada neću moći da zaboravim. Koliko se sjećam svima su im bile odsječene uši, odnosno čini mi se da je samo jednom od njih ostalo jedno uvo. Oni su bili poređani po podu, tako što su neki bili naslonjeni na zid, a neki od njih u polu ležećem položaju. Nekima od ovih ljudi su već bile izvađene oči, a nekima su predamnom oči vadili. Sjećam se kako je jedan od mučitelja jednom od njih zabio nož u jezik i povukao nož te mu je tako odsjekao jezik. Jednom od ovih Crnogoraca nijesu izvadili oči, tako da je mogao da vidi šta se dešava, pa su zatim počeli da kolju jednog po jednog. Klali su tako što su ih rukama držali za kosu, a nožem sjekli u predjelu vrata. Tom prilikom svakom je glava bila odvojena od tijela. Ako je neko i pokušao da se odbrani brzo je bio savladan, pošto je mučitelja bilo pet, a oni su svi bili prebijeni i u jako teškom stanju. Na kraju je ostao živ samo onaj kome nijesu izvadili oči. Jedan od mučitelja je poređao tri noža, jedan pored drugog, i rekao da bira nož kojim će ga zaklati. Ovaj mučenik, kome je zaista bilo dosta muka i poniženja, upro je rukom u jedan od noževa. Jedan od mučitelja, nijesam tačno siguran koji, ali mi se čini da je to bio onaj koji je zahtijevao da bira nož, potpuno je pobijesneo, više je ličio ne zvijer nego na čovjeka, i munjevitom brzinom dograbio je taj nož i za delić sekunde prišao Crnogorcu i jednim zamahom odvojio mu glavu od trupa. Beživotno tijelo se prevrnulo, a glava je ostala u vazduhu, pošto ju je ovaj držao za kosu. Ovo je bio stravičan prizor koji se jedva može opisati. Dok je ubica držao glavu, oči zaklanog su bile otvorene, a takođe i usta i ona su se u takvom stanju otvarala i zatvarala nekoliko puta. Od ovog prizora su se i zlikovci uplašili. Kada je, posle izvesnog vremena , onaj koji je držao glavu došao k sebi iz sve snage ju je tresnuo o zid, tako da se ona jednostavno rastavila i video sam mozak kako treperi”. Gavrilo Tripković, koji je zajedno sa bratom Damjanom bio žrtva i svjedok zvjerstava u Lori, razmijenjen je posredstvoma MCK u Nemetinu.

Otvoreno skrivanje hrvatskih zločina
Hrvatski režiser Nenad Puhovski je pokušao, kroz dokumentarne filmove "Paviljon 22 " i " Lora, svjedočanstva ", osvijetliti događaje u samo dva hrvatska logora, međutim, ti filmovi nikad nisu objavljeni na Hrvatskoj radio televiziji iz političkih razloga. Da li se to moze nazvati - “iskreno suočavanje Hrvatske sa prošlošću”!? U filmu "Paviljon 22" režiser Puhovski je rasvjetljavao pitanje logora na Zagrebačkom sajmištu, gdje su bili zatočeni srpski civili iz Zagreba i okoline, od kojih su mnogi završili svoj život na gubilištu Pakračka dolina. Kuriozitet je da negativnom junaku toga filma, izvjesnom Miroslavu Bajramoviću, koji je u jednom intervjuu priznao da je ubio 71 srpskog zatočenika, nikada nije suđeno za taj zločin pred hrvatskim sudovima.
Hrvatska još nije podigla optužnice za zvjerska mučenja i teška ubistva zarobljenika nikšićko-šavničke grupe, koja su se desila u splitskoj Lori, da ne govorimo o jos četrdeset do pedeset na slican nacin brutalno ubijenih logoraša u tom logoru. Sve što se desilo u Lori pripisano je osmorici hrvatskih policajaca koji su na prvom sudjenju bili čak i oslobođeni, a na dodatnom dobili zatvorske kazne od šest do osam godina za ubistvo samo dva logoraša- Nenada Kneževića i Gojka Bulovića, od kojih nijedan nije bio iz nikšićko-šavničke grupe!
Zbilja, šta se to desilo sa tim nedostižnim suđenjem ubicama zarobljenika nikšićko-šavničke grupe, kao i ostalim stradalnicima ubijenim u Lori, Pakračkoj dolini, Medačkom džepu , Dretelju, Helidromu i Gabeli, ...? Šta je sa onima pravdi nedokučivim, koji su sve te zarobljenike do momenta ubistva mučili – ostaje otvoreno pitanje za predsjednika Vrhovnog suda Hrvatske, koji tvrdi da je pravda dostižna?!
Naravno, nije sporno da se trebao pokrenuti sudski proces zbog maltretiranja hrvatskih zatvorenika u Morinju, ali je očigledno da se trebala podići optužnica i protiv svih onih koji su na isti, ili cak gori nacin, prebijali i mučili ratne zarobljenike nikšićko-šavnicke grupe, od momenta hapšenja u Mostaru, preko tamnica u Bijelom Brijegu i Grudama, do momenta ubistva u Lori. A posebno postoji potreba da se, prije svih, kazne upravo oni koji su na svirepi način lišili te zarobljenike života bez sudske presude. Dakle, skoro je očigledno da su ta dva procesa trebala otpočeti istovremeno, da je zaista postojala “iskrena želja dva tužilastva” u rješavanju pitanja prošlosti na korektan način. U tom smislu ne čudi dvoličnost hrvatskog pravosuđa, koliko poražava licemjerje crnogorskih vlasti, njihova bezosjecajnost i kriminalno slijepa neodgovornost.

Balkanski principi i praksa
Dosadasnja praksa je pokazala da se u Hrvatskoj sudski goni maleni broj onih koji su ubijali u logorima, i to samo oni koji su morali biti izvedeni pred sud zbog iznenadnog pritiska javnosti i realne mogućnosti narušavanja međunarodnog ugleda te države. Ako Hrvatska do sada nije podigla opsežnu optužbu za brutalni zločin u Lori, jasno je da ona neće biti podignita i za razne torture koje su se regularno dešavale u 265 hrvatskih logora. Ako hrvatsko tužilastvo do sada nije ažurno procesuiralo slučajeve mučenja koja nisu završena smrtnim ishodom- realno se može zaključiti da se po pitanju Morinja, gdje se radi o torturama koje nisu zavrsene smrtnim ishodom, u suštini radi o providnoj političkoj igri hrvatskih vlasti. Kakvoj?
Jasno je da je Balkan prostor gdje se odnos prema zločinima izgrađuje po formuli prikrivanja i relativizovanja svojih i naduvavanja tuđih zločina. Gdje se u složenim diplomatskim igrama pitanje elementarnog poštenja drugih tretira kao njihova slabost, koja daje mogućnost za sopstvenu diplomatsku kontraofanzivu kroz dodatne nesuvisle optužbe. Zato se pitanje Morinja nalazi izmedju želje za suočavanjem Crne Gore sa dijelom svoje prošlosti i pozicije - da oni koji se nijesu suočili sa svojom prošlošću, kao što je Hrvatska, iskoriste priliku da providnim napadom prikriju svoje grijehe, neažurnost i nedostatak volje da kroz svoj primjer pokažu kako se takva složena pitanja rješavaju na "evropski nacin". Zato se logično nameće pitanje- gdje se crnogorska vlast nalazi u dionici savjesti između Lore i Morinja? Odgovor je jako jednostavan - nema je! Naravno, zbog toga i postoji istorijska odgovornost za sve, koja može biti spora, ali je apslolutno dosižna. I ona je jako blizu, nevažno od vremenskih parametara i besmislene balkanske političke providnosti.

Narod ne postoji

nedjelja, 05 april 2009 00:55, kolumna in4s

Poslednji parlamentarni izbori u Crnoj Gori su donijeli neizostavnu pobjedu DPS- a, kao i novi, tradicionalni potop opozicije. Sve je bilo u duhu tvrde tradicije, na koju smo se navikli, osim što je netradicionalno došlo do pojave velike izborne metle, koja je snagom "gigantskog lahora" oduvala mnoštvo stranaka sa političke pozornice Crne Gore.

U jednom jedinom kišnom danu su nestali ordinirajući sudionici neobuhvatne farse, u vremenu i prostoru, od Parlamenta Crne Gore, poput – Narodne stranke, Liberalne partije, Demokratske srpske stranke, Demokratskog centra,…

Ako gledamo pojedinačne rezultate svake ove stranke, dijelivši u slučaju dvojne koalicije njihove glasove i procente po pola, ispada da su među onima koji odlaze sa političke scene ubjedljivo najjači bili invalidi i penzioneri Crne Gore. Stranka penzionera i invalida (SPI) je osnovana neposredno uoči izbora. Na izborima je učestvovala bez izbornog štaba i izbornog programa, bez ijednog profesionalnog političara, kao i bez neke valjane infrastrukture. I pored toga ona je, sa par medijski aktivnih i živahnih penzionera, lagano pretrčala po snazi sve ostale poznate i "silne partije" koje su ostale ispod cenzusa. Lideri penzionera i invalida su ličili na odlazeće supermene u poređenju sa prilično bajatim, neprofesionalnim liderima stranaka koje nisu prešle cenzus. To što se desilo u vezi SPI je izazvalo krupne nedoumice i neotektonske poremećaje na svijetlim marginama odlazeće političke pozornice Crne Gore, jer više nikom nije jasno – koji je od lidera ispodcenzusnih stranaka bio politički invalid, ko je bio hramajući profesionalac, a ko tradicionalni politički penzioner!?

Koalicija penzionera i invalida politike!?

Ako vođe stranaka koje nisu ušle u Parlament ne žele da se povuku sa, u porazu utemeljenog, mjesta propalih lidera svoje stranke, jer je u Crnoj Gori postala ne samo moda, već i velika čast biti propali lider propale stranke – tada bi bilo najkorektnije da se svi okupe oko SPI, trenutno najjače ispodcenzusne opozicione partije u Crnoj Gori, kao stožera buduće Velike koalicije penzionera i invalida političkog rada i truda Crne Gore.

Ali, šalu na stranu, osnovno je pitanje – da li iko zna za šta se se uopšte borili lideri partija koje ne mogu dostići samo polovinu izbornog cenzusa? Koje ćak taj goli cenzus ne mogu proći ni u dvojnoj koaliciji sa drugim strankama!? Pa zašto tada takve stranke u Crnoj Gori uopšte postoje? Ko zna, izgleda da im je prava osnova bivstvovanja bila isključivo komercijalne prirode, a jedina svrha njihovog jadnog postojanja – da im nesmjenjivi lider dobije taj jedan nevažni poslanički mandat i nebitnu poslaničku privilegiju. Stranke koje nisu ušle u Parlament sada mogu da promjene rukovodstvo i program, ali je za njihov povratak u politiku sve to – više nego zakašnjela reakcija. Čak i u slučaju transformacije one mogu na sljedećim izborima proći samo još gore, i ništa više. Zar nije tada logično da se takve stranke ugase, pa da više ne smetaju na političkoj sceni Crne Gore? Naravno da jeste, baš kao što je jasno da se to neće desiti, jer i blistave političke olupine imaju svoju polovnjačku političku cijenu u Crnoj Gori. Ako ništa drugo, neke od njih mogu podmigivati Milu Đukanoviću da im nađe neko mjesto na sljedećim izborima, kao što su podmigivali do sada.

Očigledno je da te stranke nisu imale ideje i lidere koji će se svidjeti čak i onim najneprobirljivijim glasačima. Neke od njih su pokušale negativnom kampanjom da uvećaju biračko tijelo, ne znajući osnovnu političku istinu da se negativnom kampanjom plodotvorno stvaraju apstinenti i glasači nekih drugih partija – koje sigurno prelaze cenzus i šalju pomirljive poruke. Njihovi lideri kao da nisu znali – da je negativna kampanja siguran put za uništenje sopstvenog biračkog tijela. Zašto su tada vodili negativnu kampanju, prekrivši njenom bombastičnom snagom svoje najbolje ideje, otišli zbog nje ispod cenzusa i predali svoje glasove vladajućoj koaliciji?

Parlamentarna besmislenost opozicije

Strankama koje su ušle u Parlament ne može se zamjeriti da su izigrale glasače na ovim izborima time što nisu prešle izborni cenzus. SNP. NDS i PzP su glatko, bez ikakvih problema, ušle u poslaničke klupe, mada nije jasno – šta ce tamo da rade!? Jer, više od položaja statista u narednoj skupštinskoj koreografiji one ne mogu imati.

Dovoljno je napomenuti činjenicu da ove tri stranke, poslije par decenija tumaranja, nemaju svoj opozicioni TV medij, da se nisu uspjele koaliciono ujediniti za ove izbore – pa da se izvuče zaključak da je smisao njihovog postojanja, takođe, krajnje problematičnog karaktera. Kome su one, i zašto, tada potrebne? Nema sumnje, opoziciono orjentisanim građanima Crne Gore takve stranke teško da mogu biti od koristi, jer se od njih ne može očekivati životno potrebna promjena vlasti.

Tim strankama su sada krivi neki mediji i nesporno negativna kampanja drugih stranaka, umjesto da konstatuju da su glavni krivci za teški poraz od vladajuće koalicije upravo njihove loše koncepcije i netalentovani izborni štabovi. Da su imali svoje medije, neku originalnost u javnim nastupima i visprene političare koji znaju kako se treba boriti protiv negativne kampanje – njihov bi rezultat sigurno bio mnogo bolji. Zbilja, da li profesionalni opozicioni političari u Crnoj Gori znaju – kako se treba boriti protiv negativne kampanje? Ako to ne znaju – šta tada rade u politici!? Za početak, neka pogledaju kako to rade Berluskoni ili Žirinovski, i mnoge stvari će im postati jasnije. Pravo je uživanje posmatrati kako se Vladimir Volfović bori protiv negativne kampanje, kako nosioca negativne kampanje u direktnom duelu ostavlja bez perja, izlazeći iz bitke kao neprikosnoveni superheroj, kome aplaudiraju čak i ljuti politički protivnici.

Gdje je narod u ovoj priči?

Izgleda da građani Crne Gore u svoj ovoj političkoj priči uopšte ne figurišu u bilo kakvom obliku. Jednako su ih preveslali svi koji su učestvovali u zadnjoj izbornoj papazjaniji, doduše, na razne načine. A narod je samo želio da mu opozicija priušti promjenu duha prostora, koji je ustajao dvadesetogodišnjom vladavinom istih lica.

Moguće je da bi se isti rezultat desio i da se opozicija ujedinila, jer je i na ovim izborima opet poklekla infrastruktura glavnih opozicionih stranaka na mjestima kontrole glasanja. Dovoljno je samo reći da se na izbornim mjestima u Nikšiću rezultat pobjedničke vladajuće koalicije kretao u rasponu od 21,43 do 86,67 odsto!? Da li su u jednom te istom gradu uopšte mogući ovako različiti rezultati bez poznatih metodologija vještačkih uticaja hajdučko-uskočkog tipa? Opozicija tvrdi da je sve bilo regularno. Nenormalni izborni rezultati na osnovnim izbornim jedinicama pokazuju suprotno. Ko laže – koza ili rog? Dakle, oronuloj opoziciji, osim svih ostalih nedostataka, dodatno fali profesionalna infrastruktura. Pa dobro, šta su tada radili ove dvije posljednje decenije, kad nemaju infrastrukturu, medije, koncepcije, ideje, efektne lidere,…?

Svojevremeno sam, prije dvadesetak godina u Sarajevu, nadahnuto i vatreno pričao jednom profesoru Filozofskog fakulteta o značaju demokratije, koja donosi mogućnost da se mijenja vlast, kao i predsjednici stranaka koji se ne pokažu dovoljno sposobnim. On me je kratko upitao: "A ko će da ih mijenja, mladi moj gospodine"? "Kako ko profesore!? Narod će da ih mijenja!" – odgovorio sam mu odlučno, prilično začuđen pitanjem. A on mi je blago rekao: "Ali, mladi moj gospodine, narod ne postoji!" To što sam ostao bez teksta, shvatajući da mi profesor, koji je doktorirao na djelima Dostojevskog, šalje neobično važnu informaciju – nije bio najvažniji momenat, koliko je bilo bitno to što me je svojom porukom u magnovenju reprogramirao. I natjerao da stvari uvijek posmatram i sa one druge obale rijeke, sa koje se uvijek vide čuda nad čudima. Baš kao i na ovim izborima, gdje je vlast opet izabrala sebe, a opozicija levitirala u svakidašnjim iluzijama, ne figurišući, baš kao i narod, u bilo kakvom kakvom obliku.