НВО Пета колона- Одвојити Црну Гору од САД

понедељак, 27 мај 2013 07:43 Војин Грубач, ИН4С 

Група грађана, окупљена око НВО Пета колона, је покренула иницијативу да се у Црној Гори организује нови референдум са питањем - "Да ли сте за то да се Црна Гора одвоји од САД"? Руководиоци ове организације тврде да су САД ставиле под контролу политички систем у Црној Гори, те да је због тога безочно фалсификовање избора на свим нивоима постала пракса. "САД обезбјеђују међународну подршку махинацијама на изборима у Црној Гори, а све са циљем подршке провјерних и Вашингтону послушних владајућих структура из ДПС и СДП"- истакли су из НВО ПК. Реакције у јавности на ову контраверзну иницијативу су биле жестоке...

Не кварити односе са Вашингтоном

Представници ДПС су се оштро успротивили идеји о отцијепљењу од САД, сматрајући да би такав референдум могао да угрози улазак Црне Горе у НАТО. "И не само то", додао је неименовани представник ДПС, "већ би такав несмотрени потез значио и погоршавање односа са Вашингтоном, што Црној Гори није у интересу". Њихови коалициони партнери из СДП су такође одбацили иницијативу, тврдећи да би свако одвајање државе значајно нарушило углед Црне Горе. "За Црну Гору је најважније да је међународно призната", рекао је шеф СДП и, са руком на срцу, појаснио: "Ми, провјерени патриоти вјечне нам Црне Горе, сматрамо да је питање недовољне или поништене независности, или изгубљене самосталности- последица глобалне економске кризе, раста организованог криминала, и ми ту ништа не можемо да урадимо".
На другој страни, државотворна партија Позитивна Црна Гора је одбила да изнесе свој коначни став, вежући судбину евентуалног "референдума за одвајање од САД" рјешавањем питања Сребренице, Милошевића, као и неопходности поштовања државних симбола. "Када се испуне ови услови, ми ћемо имати и нову листу услова", истакли су руководиоци ПЦГ.


Академик ДАНУ Новак Килибарда у овој иницијативи НВО Пета колона види прсте Београда. "Сваки покушај да се Црна Гора референдумом одвоји од Вашингтона скопчана је са са жељама Београда да успостави нову доминацију над Црном Гором", рекао је Килибарда, и наставио: "Aко власт Црне Горе мора бити послушна, под нечијом демократском контролом, или чизмом, знате, а то се дешава, онда је боље да је то буде Вашингтон, никако Београд". У том смислу је Килибарда препоручио нову крилатицу: "Са Србијом никада, под Вашингтоном заувијек".

Одвајање или припајање

Предсједник НВО Пета Колона је реаговао на ове изјаве представника власти, напомињући да је Црна Гора, као међународно призната држава, дефектна уколико то признање није повезано са правом на сувереност и самосталност, бар у том домену да власт у Црној Гори на изборима може бити смјењива. "Ако ова идеја о референдуму за одвајање од САД није прихватљива, тада ми предлажемо да се организује референдум за припајање Црне Горе САД", истакао је он.
Амбасада САД у Подгорици је, изнервирана, оштро реаговала на нове иступе шефа НВО Пета колона. "Припајање Црне Горе САД није могуће", рекла је амбасадорка, "јер би то било оптерећење за буџет наше државе која има финансијске проблеме". "Ни одвајање Црне Горе од САД није паметна идеја", рекла је њена Екселенција, "јер постоје индиције да се у Црној Гори крије хемијско оружје, на шта би Пентагон могао реаговати, као и у сличним случајевима у свијету". Госпођа амбасадорка се, уједно, захвалила опозиционим партијама у Црној Гори што се нису освртале на иницијативе НВО ПК, најављујући да ће се око Нове године састати са челницима опозиционих партија да би се изнио заједнички став по овој теми која је узбуркала јавност.
Изјаву амбасадорке САД у Подгорици су, у заједничком појављивању пред медијима , подржали предсједник Црне Горе, предсједик Скупштине Црне Горе и предсједник Владе Црне Горе, и у оштро формулисаном саопштењу нагласили да је Вашинигтон увијек у праву! "Мислимо да би интервенција САД у Црној Гори поводом постојања хемијског оружја била исправна, уколико се ови неразумни предлози о референдуму не повуку", истакли су главни функционери државе.

Договор о немогућем није могућ

Представници УСАИД- а из Подгорице су оцијенили највишом оцјеном овакав иступ функционера Црне Горе, и објаснили да свако одвајање балканских држава од САД може изазвати ланчану реакцију. Иако је УСАИД најавио гашење ове организације у Црној Гори, постоје индикације да се то неће десити. Наиме, функционери УСАИД- а су упутили званично извињење амбасади САД због тога што на вријеме нису процијенили да ипак постоје одређене НВО које нису под контролом. У том извињењу се наглашава да је "степен покривености партија и НВО у Црној Гори већи него у било којој другој држави у свијету". "Таква оданост црногорских партија и НВО постулатима међународног права је гарант стабилности Балкана, његове демократизације и процеса евроатланстских интеграција које су кључ стабилности региона", истакли су челници УСАИД- а.
Високи функционер ДПС-a из Будве је, поводом свега, на свом блогу дао нове информације заинтересованој јавности и потпуно објаснио ситуацију, рекавши следеће:"Некаква НВО Пета колона жели унијети режирани хаос и неповјерење у Црну Гору да би се пријатељ окренуо против пријатеља. Све ја то разумијем, и ћутим, јер знам да је то политика. Нажалост, све ме ово подсјећа на моју судбину, гдје ближећи се крају знам да ми је ближи почетак, онај прах од којег сви потичемо, из којег су сви моји- и у који ћу се и ја претворити. Договор о немогућем није могућ. Зато сви морају да разумију реално да би пронашли могуће. Ја вјерујем да је то могуће. Немогуће је добити оно што желиш, а не дати нешто што помаже да то добијеш. То нису само преговарачке максиме, већ моралне премисе одговорних, политички зрелих људи."

Црна Гора - амерички сан и кловнови патриотизма

уторак, 14 мај 2013 09:10 Војин Грубач - ИН4С 

Панични страх од политичких промјена је и даље јарко изражен код појединих кловнова државног патриотизма, иако је свима јасно да инострани агенти утицаја у потпуности контролишу Црну Гору, њен политички систем, власт и опозицију.Један од таквих је и црногорски књижевник Милорад Поповић, који је прије десетак дана у интервјуу за хрватски "Јутарњи лист" оцијенио да "матрицу политичког пројекта Миодрага Лекића чине српски националисти, СПЦ и ЦАНУ, потпомогнути некадашњим „перјаницама црногорства", медијским власницима листова Вијести и Монитор." Поповић је своје примједбе националне нечистоплотности панично проширио и на одређене грађане, констатујући следеће:"На задњем попису становништва имате 45 посто Црногораца, од тога најмање половица њих има двојну националну свијест."
Да би слика била комплетна, Поповић је додатно објаснио да је "проблем процрногорске опције тај што побјеђује захваљујући мањинама", истакавши:„Црногорска неовисност и процрногорске снаге не би лако добивале на изборима и избориле неовисност да нема те подршке националних мањина - албанске, бошњачке и хрватске." Збиља, а гдје је у тој причи питање фалсификовања свих избора, независно од гласања мањина?!\

Тајна вечера државотворне колоније

Поповић је, очигледно, побркао све лончиће. У стању необичне хистерије он види просрпске снаге у грађанима који се изјашњавају као Црногорци, у црногорским суверенистима који желе промјене, у Миодрагу Лекићу који својом избалансираношћу представља образац човјека неопходног за промјену накарадног политичког система у Црној Гори. На другој страни, Поповић, као лик који је учествовао на тзв. "Тајној вечери" опскурних патриота, коју је својевремено сазвао Рањо Кривокапић у "Вила Горица", наводно није примјетио да је међународно призната Црна Гора бесповратно изгубила и независност и сувереност. Интересантно, а ту "ситницу" је чак озвучио и патриотски испуњени, али и пројавом истине запрепашћени Рањо Кривокапић на сједици у вези КАП- а. А ствар је проста- чапра и папци државе Црне Горе су остали као сувенир занесеним патриотама недореченог државотворства, док је месо те државе завршило на трпезама иностраних финансијских група, чије интересе заједнички штите корумпирани међународни и домаћи чиновници.
 Да је уочио тај важни моменат, вјероватно се Поповић не би провалио у том интервјуу изјавом да ће у случају промјене власти- Црном Гором управљати, ништа више него- српски амбасадор у Подгорици. Елем, ако му као "патриоти" смета да Црном Гором управља некакав инострани амбасадор, тада би био ред да, колико јуче, изрази свој оштри патриотски протест америчкој амбасадорки у Подгорици, која је реални господар Црне Горе.

Овцекрадица у тору буџета

Милорад Поповић то неће урадити јер се, као сасвим просјечан књижевник, без икаквих међународних признања за своје стваралаштво, добро окористио буџетом економски пропале Црне Горе. Поповић је, наиме, 2009.г. добио награду Мирослављево јеванђеље, која се у Црној Гори традиционално додјељује политички подобним и послушним црногорским ствараоцима, а са њом и големи новчани износ од- 150 најнижих цијена рада у Црној Гори. Само два мјесеца послије учешћа на чувеној "Тајној вечери", Милорад Поповић је волшебно достигао пик животног успјеха и црногорски сан. Наиме, на предлог Министарства културе, на сједници одржаној 24.новембра 2011. године, донијето је рјешење којим се статус "Истакнути културни стваралац" додјељује, између осталих, Милораду Поповићу и Новаку Килибарди.
  Милорад Поповић је овим статусом добио пензију у својој 54 години живота, која ће му се мјесечно исплаћивати у висини двије просјечне нето зараде у Црној Гори. Иако је Поповић улетио у државни бужет Црне Горе као овцекрацида у тор, и "поплашио" све чега се могао дочепати, то му није сметало да у дотичном интервјуу опредијели дијагнозу за суверенисте који су се нашли у опозицији режиму, оцијенивши да су "или полуђели, или корумпирани новцем или политичким положајем." Елем, испаде, на крају, да су сви меркантилни осим њега, штитоносца власти, иако је јасно да је "орден за ништа", који се дијелио и у позоришној представи "Дуго путовање у Јевропу", максимум признања које би могао овај Поповић добити за свој рад.

Патриоти продају државу за шаку долара

У Црној Гори је чувена америчка демократија, која подразумијева петљавине и послушност домородаца, направила хаос у политичком и друштвеном систему. Оваквих као што је Поповић има на све стране, само што не кукумавче и не јадикују на државотоврном гумну, као он. Рецимо, у априлу ове године саопштено је из америчке амбасаде у Подгорици да Америчка агенције за међународни развој (УСАИД) у јуну обуставља помоћ Црној Гори, јер је у претходних 12 година дала разним адресама 238 милиона долара. Иако је објашњено да се помоћ прекида "јер Црна Гора даље може самостално да настави пут изградње демократског друштва и отвореног тржишта без УСАИД-а", напоменуто је да ће се "други програми америчке амбасаде који се фокусирају на демократију, одбрамбену реформу и владавину права наставити и након престанка помоћи УСАИД-а."
Политички, финансијски и економски колапс Црне Горе, брука око афере "Снимак ", хаос на предсједничким изборима, су дефинитивно показале колико је УСАИД помогао Црној Гори. Нема сумње, тих 238 милиона долара УСАИД- а је била цијена куповине свих могућих позиционих и опозиционих домаћих политичара и јавних радника у Црној Гори. Могуће и- корумпираних међународних чиновника који, наводно, "надгледају демократију" у овој држави. Патриоти свих боја, а посебно тзв. суверенисти- што је неочекивано, су "вољену државу" продали за шаку долара, и сматрају то нормалним?!
Елем, недавно је боливијски предсједник Ево Моралес протјерао амерички УСАИД из своје земље. Боливијски министар Хуан Рамон Куинтана је тим поводом рекао: "УСАИД je стигао у Боливију 1964.g. с циљем промоције одрживог развоја, здравља и еколошких пројеката. За вријеме неолибералне ере УСАИД је увјерио становнике Боливије да ће продаја стратешких пословања довести до развоја земље. Као последица се десило то да је и поред милијарди долара становништво Боливије остало сиромашно. У исто вријеме УСАИД је контролисао земљу без икакве опозиције, јер су десничарске странке све више уживале у доларима који пристижу из УСАИД-а. "

Каубојска САД "демократија" у Црној Гори

Оцјена боливијских власти је по питању УСАИД а била једнозначна: "УСАИД је заправо америчка институција створена са сврхом ширења политичке контроле и стављања сваке опозиције у склад с америчким интересима"! А у Црној Гори, како је било?
УСАИД је радио пола вијека свој посао у Боливији, па је отјеран, а у Црној Гори је обавио посао за дванаест година и сам се угасио. Резултат је хаос и безнађе у грађанству, као и податак да је из Црне Горе у периоду од 2005. до 2010. године незаконито изнијето невјероватних шест милијарди и 254 милиона америчких долара у комбинацији шверца, организованог криминала, корупције, утаје пореза и прања новца.
И сада се, послије недавних предсједничких избора, чудимо- како то да власт отворено фалсификује изборе, а опозиција испада бесконачно "неспретна и наивна". Ми живимо у времену каубојске америчке демократије у Црној Гори, гдје је све намјештено и ништа није случајно. Избори су обесмишљени. Народ живи све горе. Државне институције су у распаду- а америчка амбасада, која неодговорно влада Црном Гором под геслом: "Што горе- то боље", говори о томе да је Црна Гора достигла ружичасти амерички сан. Ујка Сем се шали, баш као и покојни шеик Саид бин Султан ал Нахијан који је приликом бизнис- посјете Црној Гори рекао: "Лијепа је ова ваша Македонија."

НВО Матица црногорска позива на кршење Устава и утјеривање идентитета

subota, 06 februar 2010 11:54 ИН4С

НВО Матица црногорска, кроз опскурни лик свог генералног секретара Марка Шпадијера , тражи отворено кршење Устава Црне Горе по питању јасно дефинисаних идентитетских обавеза државе.
Наиме , на страницама портала "Аналитика", и уз суфлерисање њеног "незаобилазног" уредника Драшка Ђурановића, Марко Шпадијер оптужује црногорску власт за ретроградну свијест, замјерајући јој што “не покушава да систематски гради важан, идентитетски дио бића Црне Горе.”
Шпадијер даље наставља: “ Увијек постоје неки пречи послови, нека дневна политика. Не спроводи се ни оно што је усвојено. На примјер, Црна Гора је усвојила правопис црногорског језика. Одлука је објављена у Службеном листу. Али, у свакодневном животу остављено је на слободну вољу политичарима, наставницима, чиновницима да сами одлучују хоће ли или не примјењивати правопис. Као да државни прописи не обавезују никога из државне администрације да их спроводи.
Не постоји визија да се све то обједини у цјеловиту националну политику, наглашава Шпадијер уз напомену да се, и три године након осамостаљења, финансирају послови који у суштини воде обезличењу државног идентитета. И да се све то ради – државним новцем и у дневнополитичке сврхе.”
Истичући да црногорска власт врши деструкцију властитих темеља, он наводи примјер: “Инциденти попут скраћивања химне или покушаја преправљања националних симбола, су манифестације и симболи да не постоји јасно дефинисана државна политика чувања идентитета државе и друштва."

Да ли је Шпадијер читао Устав?

Нема сумње да Матица црногорска, са својим ригидним генсеком Марком Шпадијером, позива на отворено кршење Устава. Наиме, Уставом Црне Горе је гарантована заштита идентитета народа, и ту је врло децидно дефинисано да се јемчи "слободно коришћење националног језика и писма у приватној, јавној и службеној употреби." Марко Шпадијер је у свом иступу несумњиво против тога.
Међутим, у случајевима када се нека организација залаже за оно што генсек Шпадијер протежира, а то је кршење зајемчених права и слобода, као и изазивање мржње и нетрпељивости, Уставом Црен Горе је по члану 55 предвиђено сљедеће: „Забрањено је дјеловање политичких и других организација које је усмјерено на насилно рушење уставног поретка, нарушавање територијалне цјелокупности Црне Горе, кршење зајемчених слобода и права или изазивање националне, расне, вјерске и друге мржње и нетрпељивости.“
Дакле, нема сумње да би под нормалним околностима и у правној држави ставови Шпадијера изнесени на порталу Аналитика били повод јавне расправе о законској потреби укидања Матице црногорске, са одговарајућим судским епилогом. У том смислу би се требали запитати, шта ради Ферхат Диноша у свом министарству које је задужено за интервенцију у таквим случајевима? Гдје је црногорски омбудсман и шта чине предсједници националних савјета свих народа у Црној Гори када се неко очигледно и јавно залаже за кршење основних грађанских и националних права, као што је то у овом примјеру случај са Шпадијером и Матицом црногoрском?

Ригидни националисти НВО Матица црногорска се финансирају из буџета

Невјероватно је, али истинито, да се активности ове националистичке организације, која полако почиње да демонстрира шовинизам, финансирају из буџета Црне Горе. Само за 2010. годину планирано је да им се из буџета Црне Горе пребаци на рачун 320 000 еура. Самим тим, поставља се логично питање, да ли се из буџета који пуне сви грађани и народи у Црној Гори треба финанасирати црногорски шовинизам?
Нарaвно, оснивачи НВО МЦ су избјегли да свој оргинални шовинистички импулс унесу у свој статут и програм, тако да је у Закону о Матици црногорској написано: "Матица црногорска, основана 1993. године на Цетињу, наставља да остварује своје програмске циљеве и да врши дјелатност од јавног интереса у складу са овим законом, као самостална и непрофитна организација у области културе. Матица афирмише државотворну културу и национални идентитет црногорског народа и обавља активности којима се промовише и развија мултиетнички карактер Црне Горе. Матицом управљају њени чланови преко органа управљања. Матица, ради остваривања својих програмских циљева, обавља сљедеће дјелатности: развија вриједности мултиетничког и мултикултуралног демократског друштва; учвршћује и развија национални и културни идентитет Црногораца; афирмише национални и културни идентитет других народа који живе у Црној Гори... Средства за рад Матице, у циљу финансирања њених програмских активности и рада стручне службе, обезбјеђују се из буџета Републике."
Дакле, у Закону о Матици црногорској говори се о промоцији и развијању мултуетничког карактера Црне Горе, а у стварности од тога нема ништа. Може се констатовати да су оснивачи те организације покушали бити лукави, да би се домогли буџетских средстава, које ће трошити на кршење Устава и промоцију идеја националне нетрпељивости, као и распиривање националне мржње у Црној Гори.

Постизборна левитација и међународни диригенти

субота, 04 мај 2013 08:06 ИН4С-Војин Грубач 

Последњи предсједнички избори у Црној Гори су донијели вјетрове политичке апокалипсе позиционим и опозиционим лидерима и партијама, као и корумпираним међународним чиновницима - који себе представљају у виду непостојеће, виртуалне, међународне заједнице.  
Владајућој партији није било довољно што је бирачке спискове потпуно унередила, у које је убацивала непостојеће и преминуле личности али и брисала, наводно, сахрањене - а потпуно живе грађане.
Куповина личних карата, малверзације око гласања писмом, потпуни хаос на гласачким мјестима - гдје су лопатама убацивали унапријед попуњене гласачке листиће, су били додатни ресурси који су изборе довели до апсурда. Елем, мора се признати да је воља ДПС - а за побједом по сваку цијену била на граници фанатизма. Да је требало додатно  довозити авионе гласача из иностранства: Кинезе, Сомалијце, Mексиканце… шеф ДПС- а би то без размишљања и урадио.

Системска опозиција, или расплинутост жеља?

Збиља, а гдје је у тој причи било мјесто опозиције? Очигледно је да се воља и жеља за побједом на изборима није тако јасно оцртавала код опозиционих партија. Помирљива и хармонична личост кандидата Миодрага Лекића је била довољна да се “саспе у прах и пепео” реално - изванредно професионално одрађена ПР кампања његовог противкандидата Вујановића, а све у амбијенту афере “Снимак” и сексуалних скандала државних чиновника.

Опозиционим партијама је само преостајало да помогну Лекићу, и себи, рјешавајући озбиљно и банално питање - заштите гласачких мјеста, те да направе програм постизборне активности уколико се направи хаос на гласачким мјестима. Нити једно, нити друго, опозиционе партије нису урадиле! Шта те партије тада раде у политичком систему, питање је које се намеће само по себи?
И не само то, координација ДФ са СНП и ПЦГ је била на неадекватном, очајном  нивоу. Елем, да су пројекат постизборне кампање исправно урадили, вјероватно би челници ДФ видјели да морају свој изборни ангажман координирати и са грађанима који су за бојкот избора. Ту, прије свега, мислим на групу “Грађанска непослушност - отпор диктаторском режиму”, чије активности коиндицирају са исправним понашањем у случају фалсификовања избора. Елем, ни то се није десило!
Све то је довело до ситуације да један дио грађанства сматра да је опозиција у Црној Гори системска, тј. дио вјештачког система који се координира на тај начин да опозиција глуми своју улогу. Ипак, постоји и други аспект посматрања. Наиме, лако може бити да је опозиција у својој улози нечистоплотна у својим  стремљењима, јер свако достизање циља са собом носи одређене губитке на које она није спремна. Рецимо, тако удобна опозициона неодговорност се губи пред нуждом да се мора бити крајње одговоран уколико кандидат опозиције постане предсједник државе. Долазак новог предсједника Црне Горе, опет, мијења позицију јавне снаге опозиционих партијских лидера у његову корист, а то лидери партија можда и не желе. Ма колико чудно било, постоји могућност да је због нерашћености поимања сопствене позиције у случају побједе Лекића опозиција видјела мноштво проблема са којима се није хтјела суочити.

Црна Гора је колонија

Наравно, у тој причи је и владајућа СДП имала комичну улогу. Јавни анимозитет према кандидатури Вујановића, и наношење отворене политичке штете кандидату коалиционог партнера, је остало у сјенци очигледности да СДП није жељела укинути систем изборних превара. Наравно, разлог је и у томе што је СДП на рачун тог истог механизма изборних малверзација  годинама била важни дио система, који јој је омогућавао више од трећине чиновничких мјеста у апарату Црне Горе. СДП, послије свега доживљеног,  изгледа као да је у трансу, па се десило и то да је лидер те странке чак "открио топлу воду" у недавном иступању.
Наиме, лидер СДП Ранко Кривокапић је, у расправи око КАП-а, устврдио да је Црна Гора колонија, те самим тим на симболе независности Црне Горе ставио државотворну короту. Рању Кривокапићу лампице пале са кашњењем. Тек је сад увидио да је Црна Гора безнадежна  колонија?! Занесен “патриотским идејама” није ни примјетио како се гасе предузећа по Црној Гори, како се улази у дужничко ропство, како расте корупција и безакоње?! Дакако, још му није дошла мисао да је он био у естаблишменту који је довео до ситуације да Црна Гора, као међународно призната држава, није ни самостална, нити независна. Рањо је на том закономјерном путу илузија био невољно-незнавени инквизитор “великих идеја” своје партије. Прецизније, један од промотера колонијализма неких других над самим собом.

Међународна заједница које нема

Наравно, све ове недемократске појаве нису узели за озбиљно корумпирани међународни чиновници - јер им тренутна власт у Црној Гори, очигледно, одговара. Масиране препоруке опозицији од стране тих уважених међународних разбојника да се гласање призна, а потом кроз корумпиране домаће институције система тражи некаква правда - разбили су мит о добрим намјерама те тзв. међународне заједнице.
Економски, финансијски и политички колонизатори Црне Горе у виду виртуалне међународне заједницe јавно и званично траже да се чиновници Црне Горе изборе са криминалом и корупцијом, а истовремено ти исти владају домаћим политичарима управо механизмима политичког криминала и корупције, уцјењивањем преко досијеа.
Међународним чиновницима, патронима и колонизаторима Црне Горе,  једино одговара таква власт у Црној Гори на коју имају дебео и тежак досије, па да простором државе могу управљати по својој вољи и- без икакве одговорности. Да је тим корумпираним међународним чиновницима стало до грађана Црне Горе, они би подржали промјену власти, тим прије што су грађани на последњим изборима реално изгласали промјену структуре врха државе. Тиме би омогућили да се нова власт, на новим основама, избори са корупцијом и криминалом - на чему они инсистирају, а што је неопходно да би грађани живјели у нормалним, цивилизоаним, просторима.
У таквим условима безнађа се наставља чудна игра власти и опозиције у Црној Гори, додатно компликована волшебним  диригентима плаћеника и агената утицаја из фиктивних међународних кругова. Народ у тој причи, за сада - не постоји!

Предсједник не станује овдје!

Objavio Vojin Grubač Blog 16. Apr. 2013. | 20:58

У Црној Гори се још не завршавају најчуднији избори за њеног предсједника. Ти избори су избацили невјероватну количину политичког муља са скривеног дна на свима видљиву површину, право у лице грађанима. Уједно, десило се нешто невјероватно- први пут се ДПС није усудио да јавно прослави изборни резултат који је предочио, тако да је обиљежавање “побједе” провео у комеморативној атмосфери.   

Јелко,  Кетрин  и Миланов олук

Елем, послије постављања ултиматума Србији у вези Косова, који се провалио, госпођа Кетрин Ештон је ужурбаним корацима дошла у Подгорицу да постави ултиматум опозицији. Изгледа да се нервозно, уочи њеног доласка, тражио вагон у којем ће опозиција, по жељи ЕУ, потписати безусловну капитулацију, а потом вјероватно отићи у Мозамбик да тамо буде опозиција.

Јелко Кацин, самоубијеђени словеначки политички инквизитор Балкана, јарки представник словеначке политичке корупције- први је дао скандалозну изјаву о овим изборима: “Ванинституционална борба, коју најављује црногорска опозиција, је више деструктивни него конструктивни приступ”. Истовремено,  у његовој Словенији иде вишемјесечна ванинституционална борба грађана, врло жестоко и врло упорно, против разарајуће политичке корупције која је уништила политички и економски систем те некада најпросперитетније ЈУ државе. Да напоменем, Драго Кос, председник Словеначке државне Комисије за спречавање корупције је изјавио: “Грађани у Словенији, кад говоре о тој негативној појави мисле, углавном, на такозвану велику корупцију, присутну у политичким круговима и државном апарату. Горан Клеменчич га је само допунио: “Словенија је у задњих 20 година изгубила десетак милијарди еура због корупције”.  Недавно се појавила и сљедећа неординарна вијест: “Док је бивши словеначки председник Милан Кучан у вечерњим часовима са супругом гледао ТВ крадљивци су скинули бакарни олук с његове куће у Љубљани. Елем, распони крађе у Словенији су прошли кривудави пут од милијарди еура до бакарног олука њеног предсједника.

Прави предсједник Црне Горе је неко трећи

Ипак, и поред завршетка избора остало је питање, а ко је сада прави предсједник Црне Горе?  С обзиром на то да је тзв. међународна заједница затворила очи пред  крупним малверзацијама на овим изборима, одговор је скоро јасан. Прави предсједник Црне Горе није рођен у Црној Гори, нити је један од два кандидата који су учествовали на изборима.  Тај предсједник и управљач Црне Горе је неко трећи, неко изван њених граница, највјероватније у Вашингтону. Јер, Црна Гора је против воље 80 одсто њених грађана признала Косово као независну државу. Исто ће се десити и са уласком у НАТО, гдје се грађани такође неће питати.  И на управо завршеним изборима грађани се нису питали, као и на оним парламентарним  који су били прошле године.

Јасно је да те међународне кругове не интересује то што се јавио ојађени дилер личних карата  у Подгорици, те у очају бацио шесто легитимација на сто новинара, рекавши да не може да исплате грађане који су продавали своја документа. То што у Црној Гори живе проглашавају мртвима, а мртве живима, коригујући их уједно у бирачким списковима.  Што у Рожајама има 4 000 гласача више него пунољетних грађана. Што је за пет мјесеци направљен режирани хаос у бирачким списковима, гдје је брисано, уписивано и пребацивано са једног гласачког мјеста на друго преко 13 000 грађана.  

Међународна заједница све то не жели да види, јер та међународна заједница уопште и не постоје.  Постоје интересне групе у међунардним круговима, тимови плаћених чиновника који управљају протекторатима попут Црне Горе, Ирака, Авганистана, … 

Међународна заједница не постоји

 Елем, некада давно је Београд оптуживан да је он кривац што Црна Гора није независна.  Ипак, све су прилике да је Црна Гора послије државног осамостаљења одмах изгубила  независност. Послије референдума се могло посекундно одбројати од десет до нула да би се то десило. Ипак, они који су узели независност тек обновљеној самосталној држави Црној Гори не смију се оптуживати.  Вашингтон није Београд, тако да свака оптужба у правцу Вашингтона може довести било ког црногорског политичара у ситуацију да понови судбину Гадафија.

Управо зато, ситуација је све јаснија. Међународним чиновницима, патронима Црне Горе,  једино одговара таква власт у Црној Гори на коју имају дебео и тежак досије, па да државом могу управљати по својој вољи и без икакве одговорности. Очигледно је да такав неопходни досије немају на опозицију, или имају у тој мјери која је недовољна.

Виртуална међународна заједница јавно и званично тражи да се чиновници Црне Горе изборе са криминалом и корупцијом, а истовремено та иста међународна заједница влада домаћим политичарима управо механизмима политичког криминала и корупције, уцјењивањем преко досијеа. Када се такве ствари дешавају јасно је да су наступила смутна времена, те да се у будућности ништа лијепо не може очекивати. 

Давитељи против давитеља

Да је тој виртуалној међународној заједици стало да се у Црној Гори живи цивилизовано- она би подржала или поставила добру, а не лошу власт.  Ипак, њој, изгледa, исто као и у Словенији, одговара само лоша власт у државама на простору Балкана, самим тим и у Црној Гори. Мотиви за такво понашање могу бити разни. Рецимо, сопствени профит коруптивно орјентисаних међународних чиновника и банкарских кругова, или се они просто играју стратешких игара, или им је напросто досадно … 

На списку мотива може бити и предрасуда, слична оној бизарној коју имамо  у одличном Шијановом филму “Давитељ против давитеља”, гдје се у Београду, како би он уистину постао Град, морао појавити масовни убица. Елем, a шта је масовни убица него осиромашени уранијум који је та међународна заједница поклонила Балкану приликом бомбардовања које се звало “Милосрдни анђео”.

Идеолошки пандури “новог доба”

Портал ИН4С, недеља, 02 јануар 2011 17:57 Војин Грубач

Свака презентација ближе и даље прошлости Црне Горе исказана у моделу такозване “модерне црногорске политичке мисли”, коју јавности пласирају самозвани „носиоци коначних животних истина” у Црној Гори, искрено ме, и без остатка, одушевљава.

Јер, оно што каже само један од тих ликова, ви ћете хорски чути кроз пар недјеља, као неизбјежни ехо те идентичне приче. Рецимо, недавно се новинар Данило Бурзан у једном свом ауторском тексту осврнуо на “свечану прославу годишњице нестанка Црне Горе”, устврдивши да је то “антицрногорска свечана прослава, својеврсна спрдачина са државом, противуставно понашања овђе, а све финансирано из буџета Црне Горе”?!


Овдје, овђе, вођен или тудијер!?

Наравно, дотични господин се осврнуо на прославу годишњице Велике народне скупштине Српског народа у Црној Гори, која се ове године жељом групе грађана догодила у Пљевљима. Господин Бурзан је негирао могућност да су oдлуке Подгоричке слупштине из 1918.г. биле укинуте одлукама Трећег засједања АВНОЈ-а, што наводно, тврде, негови “опоненти” у власти?! Да би се те одлуке дефинитивно укинуле, господин Бурзан је напоменуо да у том смислу постоји петиција коју је парламенту Црне Горе упутило шест хиљада грађана, а која чека на скупштинску процедуру и реализацију.

Да се господин Бурзан на овоме зауставио било би сасвим довољно за једну озбиљну причу и полемику, али није! Наиме, у истом тексту замјерио је црногорским властима што су дозволиле да се формира Српски национални савјет, тврдећи да чланови тог Савјета желе да промјене статус Срба на тај начин да Срби не буду мањина у Црној Гори. Споменуо је, у смислу потребе укидања тог Савјета, чињеницу да “већина Срба у Црној Гори оправдано одбацује статус мањине”. Понављам, рекао је оправдано, што значи да је господин Бурзан наводни противник идеје да су Срби у Црној Гори мањина, или је погријешио у куцању текста, што лако може бити.

Да све буде интересантије, назвао је спрдачином могућност да и Црногорци оснују свој савјет по Закону о мањинама, те се на крају заложио за рушење “металне скаламерије на Румији”.

Отприлике је ово била фабула текста господина Бурзана, па је ред да је мало пропустимо кроз сопствена размишљања. Наравно, свако на свој начин.


Укидање или не питање је сад

Заиста ме радује чињеница да је у једном оштро-антисрпски конотираном тексту господин Бурзан констатовао да је противник идеје да Срби буду национална мањина у Црној Гори.

“Штета” је што би господин Бурзан укинуо Српски национални савјет, али не би никада јавно рекао да Срби требају у Уставу бити уписани као конститутивни народ. Елем, док се то не деси, тешко је могуће укинути тај Савјет. Иако сам давно напустио Српски национални савјет, не само као потпредсједник, већ и као члан, не могу а да не констатујем да је таква институција потребна. Наравно, она мора бити темељно модификована да би служила сврси, те да би била ефективнија у свом раду. Ово што сада видимо у вези Српског националног савјета сигурно није адекватна прича, јер захтјева многобројне и корјените измјене, као и креативнији приступ потребама Срба у Црној Гори.

Ипак, за разлику од г. Бурзана, ја не бих искључио могућност да се створи и Црногорски национални савјет. Ако не неко други, онда би Црногорци који говоре српским језиком, и који немају анимозитет према Србима, као што то има круг око Бурзана, могли то врло лако урадити из сопствених идентитетских разлога. Наравно, и због потребе да у Црној Гори влада неопходна сагласност и хармонија. Тиме се не би десила спрдачина, како каже Бурзан, већ закономјерни протест против оваквог Устава и стања у друштву. Дакле, то ће се сигурно десити у некој перспективи, а када ће то бити остаје да сачекамо.

А што се тиче мањинских осјећаја у Црној Гори, мишљења сам да ни један народ нема потребу да се осјећа мањинским. Не само Срби, јер ја не вјерујем да се Бошњаци, Муслимани, Хрвати,..., у Црној Гори требају осјећати мањином. Дакле, сви би требали да се осјећају конститутивним народима, али и да имају своје националне савјете и новац потребан за одржавање своје културе и идентитета на високом нивоу.

Наравно, да се предсједници националих Савјета у Црној Гори јутром не буде са ознаком евра у очима, већ да се искрено боре за промоцију свог националног језика у школама, као и пропорционалне заступљености својих сународника у државним органима, што садашњи Устав Црне Горе јемчи, то би слика људских права у Црној Гори била нормалнија и адекватнија.

Празници и прославе

Давно сам престао да водим рачуна о “државним и историјским” празницима, или тачније, не интересује ме нити један од њих. Сви ти празници су временом напрсли, извитоперени или темељно срушени, тако да су добили сасвим други смисао.

Ипак, ако неко жели да слави дан Велике подгоричке скупштине, Петровданске скупштине, Трећег засиједања АВНОЈ- а, Дана албанске заставе, што се мене тиче може га славити колико хоће. Међутим, код Бурзана то изазива громке реакције негодовања. Зашто? Зато што живи у свом свијету пливајућих принципа, гдје би са својим кружоком одређивао шта треба, а шта не, да раде грађани Црне Горе. Наиме, прошло је вријеме таквих ригидних идеолошких пандура, који се из гроба прошлих тоталитарних система покушавају на силу реинкарнирати.

Заиста не знам да ли су одлуке Трећег засиједања АВНОЈ- а укинуле одлуке Велике подгоричке скупштине, али по факту се на том засиједању укинуло много чега. И Метохија је укинута као дио Црне Горе, и Косово као дио Србије, и све монархије, и демократија, а Православна црква доведена на ниво уништења. Управо сада нека оцијени господин Бурзан шта је укинуто, а шта није на дотичном АВНОЈ- у. Ипак, колико ме сјећање памти, Петровданска скупштина на Цетињу је сигурно “укинула” одлуке Велике подгоричке скупштине, али то Бурзан не смије рећи. Да ли се стиди Петровданске скупштине, или је нешто друго у питању, потребно је објашњење!? Ево, рецимо, његов млађи колега, господин Новак Аџић, прославља одлуке Петровданске скупштине скоро сваким својим текстом, па то “другу Бурзану” не смета!?

Скаламерије и сличне ствари

Господин Бурзан има анимозитет према лијепој цркви на Румији, изражен до те мјере да је назива металном скаламеријом. Колико разумијем, скламерија је гомила несклада или нешто томе слично. Па добро, ако господину Бурзану сметају скаламерије, зашто пише овакве текстове који би се могли подвести под појам скаламерије.

Ако му се не свиђа што је та лијепа црквица метална, то се она може модификовати у било ком виду материјала. Споља се може обложити мермером, дрветом, изнутра кориговати металном орнаментиком или каменом. Кров може бити бакарни, позлаћени, или на примјер, прекривен Теголом канадезе. Па да та малена лијепа црквица добије нову одежду. Или ја гријешим, можда није на метал мислио овај господин. Можда му је “демократско рушење” из разлога нетрпељивости, и то оне атеистичке, био лајт мотив ове чудне приче?!


Нови стил и нови дух

Све ове скаске господе, све те небрушене идеје, зачињене нелогичностима и контраверзама, закономјерно морају доживјети свој идеолошки крах. Уосталом, они ни сами не виде, у свој заносу, да све иде тим путем, јер сила није прича која пролази у дужем периоду.

А ми нигдје не журимо, за разлику од њих који журе и саплићу се. Ту смо да им укажемо на саплитања, која их у једном моменту могу одвести на маргине свих догађања. Онамо гдје неће имати уопште никакав утицај на нове процесе који ће услиједити. Јер, да опоненти такве господе почну користити исте антипринципе, теорију да је све дозвољено, нисам убијеђен да би такве “радикалне промоције” имале дуги вијек.

Управо у таквом духу конструктивне, опонирајуће мисли, која једино има прођу у свим временима, желим Вам, драги читаоци, срећну наступајућу Нову годину, и благе дане Рождества Христовог.

Да их проведете у спокојству, миру, оптимизму и добром здрављу, а нема разлога да тако не буде.

Пинкогорци- медијска Света Инквизиција?

Objavio Vojin Grubač Blog 04. Apr. 2013. | 23:24

У подгоричком локалу “Дали” састали су се власник телевизије “Пинк” Жељко Митровић, новинар и публициста Шеки Радончић и бизнисмен Беба Поповић.
“Ми смо анализирали медијску сцену у Црној Гори не само у принтаним него и у електронским медијима, тако да смо дошли до закључка да постоји заиста велики простор, посебно када се ради о публици процрногорске орјентације”, објаснио је Шеки Радончић смисао састанка. Елем, све су прилике да вођа процрногораца у Црној Гори недостаје, па је “самоувоз” свјежих кадрова био неопходан.
Укратко, ванредни београдско- сарајевски експресни воз напречац забринутих појединаца је допутовао са транспарентом “Процрногорци свих околних земаља, свих вјера и нација, уједините се!”. Возовође локомативе тога воза су искочиле на станицу “Подгорица”, те одлучиле да ужурбано, у стању узбуне од некаквог пријетећег напада  из ваздуха, са мора и копна, формирају  “процрногорске новине и телевизију”, и то већ првог маја.

Отац, Син и Дух свети процрногорски?

Наравно, одмах се намеће и питање- а ко су ти процрногорци, та гладна и жедна публика за коју се у трку организују нови медији? Да ли ту циљну групу у ствари чине: Срби, Бошњаци, Албанци, Хрвати и Црногорци који су-  процрногорци? На примјер,  да ли је Србин који, схватајући озбиљност тешке социјално- економске ситуације у држави, сарађује са Црногорцима политички опредјељенима против власти у ствари- Србин процрногорац? Ако није, онда значи да Црногорци који су за промјене, и који су опозиција режиму,  такође нису процрногорци?! Гдје је та танка линија раздвајања публике коју виде:  Жељко-  који претендује да буде Отац процрногораца, Беба- као вјероватни Син процрногораца и  Шеки који хода као неки Дух свети процрногорски? Или је ово надобудно Свето Тројство напречац дотрчалих ликова у ствари брзопотезно пројектована балканска Света медијска инквизиција за простор Црне Горе?
Шта год да је у питању, једно је очигледно- да су у својој мисији орјентисани против Господара ову тројицу ликова би Срђан Кусовац кроз неку од својих “Побједа” одмах окарактерисао као здружену испоставу Београда и Сарајева,  коју су послали непријатељи да систематски униште државу Црну Гору! Како тих  оптужби нема,  онда је ова нова медијска иницијатива знак да су неспособни државни медији, електронски и штампани, потписали безусловну капитуацију пред опозиционим медијима у Црној Гори! Укратко, пропали су као и сва остала црногорска предузећа, те зрели за рециклажу и замјену.

Црта раздвајања и конфузије


Да резимирамо, Жељко и Шеки, са својом Бебом,  у наредним недјељама ће нам, наравно, објаснити и прецизирати ко су ти њихови претпостављени процрногорци као циљна медијска група.  Дакле, мораће дефинисати линију фронта, успут пратећи догађаје, који се у Црној Гори одвијају филмском брзином, да се не би спотакли.
Рецимо, колико до јуче Рањо Кривокапић је био највећи признати процрногорски Црногорац. Ипак, изненада је испалио изјаву у којој је устврдио да евентуални долазак Лекића на чело државе неће дестабилизовати Црну Гору, те њоме неочекивано поломио све главне изборне играчке свога коалиционог партнера. Наравно, не треба бити превише аналитичан па закључити да је главна играчка представника власти- ширење страха од промјена. Да ли је Рањо тим поступком заслужио избацивање из процрногорске публике нових медија, све са чланством, то би Света Инквизиција требала да каже?  Све и да не зна одговор на ово питање, једно је сигурно- ови сватови су село погријешили!