ДРУГИ ПИШУ ... ИН4С, колумна Бошка Радовића,
"Жанр сцена"
субота, 22 јануар 2011 12:59 ИН4С
Aко неко жели пронаћи ''мустру'' политичког дјеловања црногорског шовинистичког круга, треба само да посматра њихов однос према међунационалним сукобима на простору бивше Југославије.
Иако су константно емитовали представу о себи као шампионима правичности, суживота, европских и општечовјечанских вриједности, алгоритам понашања црногорског шовинистичког картела је врло прост. У сваком међунационалном сукобу у ком су Срби били једна од страна, они су доследно били на страни оних других. Страдање српских цивила, десетине хиљада убијених, стотине хиљада прогнаних нису се никад појавили ни као фусноте у њиховим изразима забринутости и исказима бола за људске судбине у ратним страдањима. Врло често, па и данас, они ревносно негирају српска страдања, а каткад им се и ругају у злурадом, оргијашком тону. Неријетко ћете срести црногорске шовинисте који се подсмјевају судбини распетог српског Косова, крајишких Срба и уопште свакој српској несређи. Стога, све више испливава истина да су Црногорци црногорског језичког идентитета одавно преузели штафету мржње према Србима од својих НДХ-овских узора.
Тамница народа
Патолошки фалсификатори из црногорског шовинистичког круга тврде да је Краљевина Југославија била ''тамница народа''. Очекивано, по њима је и Савезна република Југославија, а потом и државна заједница Србија и Црна Гора, била такође ''тамница народа''. Те државе су биле ''тамнице'' јер су, наводно, у њима били обесправљени сви народи осим Срба.
Ево, сада постоји феудални провизоријум који су жељели, а он се зове независна Црна Гора. За разлику од претходних државних творевина, за Црну Гору постоје јасни статистички докази о бруталној дискриминацији веће групе народа. Оператери црногорског шовинистичког кружока избацили су ван система Србе, Бошњаке, Муслимане, Хрвате, Албанце, па чак и, по њима, неподобне и сумњиве Црногорце који говоре српским језиком и припадају Митрополији црногорско-приморској. Просто речено, учешће представника тих народа у државним структурама Црне Горе је необорив доказ класичног апартхејда.
Видно је да се не поштује ни Устав у дијелу који, испада само формално, даје врло широки спектар права за све народе у Црној Гори. Чак и тај Устав, који су сами осмислили и писали, потрудили су се да утамниче разбукталим шовинистичким страстима.
Промрзли врапци пјевуше на гранама, зидови такође говоре да све државне, књижевне, па чак и награде локалног значаја добијају искључиво активни творци и промотери црногорског шовнистичког круга. Па какав је то гестаповски механизам који обезбјеђује такву монструозну прецизност? А кад додамо томе чињеницу да је сваки економско-финансијски монопол у њиховим рукама, јасно је да се ради о тешко обољелом систему од неонацистичког облика расизма.
Дојучерашњи пацифисти, наводне демократе и наводни Европљани, стргли су маске и искезили се у лице свим оним који су макар на тренутак повјеровали у њихове моралне вриједности. Данас лицемјерно оргијају над невољом обичног човјека, који није скројен по њиховим идеолошким мјерама. Да ли ће их стићи било који осјећај стида и одговорности? Не надајте се! Нама преостаје да стрпљиво скупљамо чињенице из ове хронике бестиђа. Свако нека пронађе начин, у складу са могућностима, сопственог учешћа у активној борби против црногорског неонацизма. Знамо да неке кривице не застаријевају, а неписано је правило да фукаре обично дуго живе. Зато, скупљајте и чувајте доказе. Ваљаће! Боримо се!
Monday, January 31, 2011
Изјаве НВО Академска алтернатива, јануар 2011. године
АА: Уредништво ''Побједе'' распирује мржњу и нетрпељивост према православним вјерницима
недеља, 23 јануар 2011 20:02 ИН4С
НВО Академска алтернатива сматра да Срђан Кусовац, главни и одговорни уредник “Побједе”, са страница тога гласила дозвољава и форсира промоцију шовинизма усмјереног према Православној цркви у Црној Гори. Како другачије тумачити ударни текст “Побједе”, у којем “новинари” наводе да је Православна црква “узурпирала и окупирала” своје цркве, манастире и црквена имања у Црној Гори. Још се стиче смјешнији и апсурднији утисак када то гласило тврди да су “до тога закључка дошли након разговора са бројним експертима из ове области”.
Наравно, није тешко уочити да су ти, такозвани, “експерти Побједе” који говоре језиком нетрпељивости и мржње - у ствари бивши, пропали марксисти–лењинисти, који су се темељно изгубили у простору дивљег капитализна и социјалне неправде која влада у Црној Гори.
Зато се и дешава ситуација да борбени, убијеђени атеисти и господа која носе у себи дубоко антихришћанске идеје, могу са гласила које уређује господин Кусовац малтретирати православне вјернике и свештенство својим опскурним текстовима који су пуни агресивног шовинистичког набоја.
Изгледа да ликови из Побједе не схватају да су главни и једини експерти за црквена питања, као и питања православне вјере, само и искључиво православни вјерници и свештенство, који сами требају да уреде просторе своје вјере без уљеза са стране. Вјерске заједнице сигурно не могу уређивати и “сређивати” такозвани “Побједини” експерти, који вјернике третирају искључиво као “животиње које запишавају територију”, а државу и државна средства информисања као забран за своје шовинистичко иживљавање.
Војин Грубач,
Предсједник Академске алтернативе
.................................................
АА: Тужилаштво разумије оне који кажу да православци ''запишавају територију''
среда, 19 јануар 2011 18:28 ИН4С
Најава да ће Више државно тужилаштво у Подгорици поднијети захтјев за покретање прекршајног поступка против митрополита Амфилохија, због наводног говора мржње, представља неумјесну демонстрацију недостатка такта у приступању најбројнијој, православној, религијског групи у Црној Гори.
Могуће је да се у овом случају Више државно тужилаштво руководило принципима оних атеистичких и политичких група у Црној Гори које, не први пут, показују анимозитет према православном свијету у Црној Гори и његовим вјерским објектима.
НВО Академска алтернатива жели указати на чињеницу да се отворени и груби говор мржње већ сусретао код тих атеистичких и политичких група, које су вјерски објекат на Румији називали „металном скаламеријом, конзервом и шкатулом“. Наравно, несагласје са материјалом од којег је црква направљена није им давало за право да дају такве вулгарне квалификације, јер се материјал од којег је црква саградјена мозе кориговати облагањем каменом, покривањем бакром, и сличним стандардним градјевинским интервенцијама.
Сматрамо да је говор мржње постојао и у иступима одређених политичких личности који су постављање цркве на Румији називали „запишавањем територије“, што значи да су Православну цркву у Црној Гори и њене вјернике директно упоређивали са животињама. Па добро, ако већ носиоци идеја о такозваном „запишавању територије“ приликом постављања вјерских објеката желе показати да се то није односило само на Православну цркву, нека тада кажу који су то општи принципи према којима се постављање вјерских објеката може, или не може, посматрати кроз призму тога суманутог термина.
Све те скарадне и опасне изјаве о скаламернијама, конзервама и запишавањима територије су прошле мимо Вишег државног тужилаштва у Подгорици, из разлога могуће политизације те важне државне институције. Зато сматрамо да би Више дрзавно тужилаштво у Подгорици требало бити изван утицаја борбених атистичких и поличких група које у својим позицијама итекако имају присутан говор мржње и отворено непријатељски однос према вјерницима и вјерским институцијама.
Предсједник НВО Академска алтернатива,
Војин Грубач
недеља, 23 јануар 2011 20:02 ИН4С
НВО Академска алтернатива сматра да Срђан Кусовац, главни и одговорни уредник “Побједе”, са страница тога гласила дозвољава и форсира промоцију шовинизма усмјереног према Православној цркви у Црној Гори. Како другачије тумачити ударни текст “Побједе”, у којем “новинари” наводе да је Православна црква “узурпирала и окупирала” своје цркве, манастире и црквена имања у Црној Гори. Још се стиче смјешнији и апсурднији утисак када то гласило тврди да су “до тога закључка дошли након разговора са бројним експертима из ове области”.
Наравно, није тешко уочити да су ти, такозвани, “експерти Побједе” који говоре језиком нетрпељивости и мржње - у ствари бивши, пропали марксисти–лењинисти, који су се темељно изгубили у простору дивљег капитализна и социјалне неправде која влада у Црној Гори.
Зато се и дешава ситуација да борбени, убијеђени атеисти и господа која носе у себи дубоко антихришћанске идеје, могу са гласила које уређује господин Кусовац малтретирати православне вјернике и свештенство својим опскурним текстовима који су пуни агресивног шовинистичког набоја.
Изгледа да ликови из Побједе не схватају да су главни и једини експерти за црквена питања, као и питања православне вјере, само и искључиво православни вјерници и свештенство, који сами требају да уреде просторе своје вјере без уљеза са стране. Вјерске заједнице сигурно не могу уређивати и “сређивати” такозвани “Побједини” експерти, који вјернике третирају искључиво као “животиње које запишавају територију”, а државу и државна средства информисања као забран за своје шовинистичко иживљавање.
Војин Грубач,
Предсједник Академске алтернативе
.................................................
АА: Тужилаштво разумије оне који кажу да православци ''запишавају територију''
среда, 19 јануар 2011 18:28 ИН4С
Најава да ће Више државно тужилаштво у Подгорици поднијети захтјев за покретање прекршајног поступка против митрополита Амфилохија, због наводног говора мржње, представља неумјесну демонстрацију недостатка такта у приступању најбројнијој, православној, религијског групи у Црној Гори.
Могуће је да се у овом случају Више државно тужилаштво руководило принципима оних атеистичких и политичких група у Црној Гори које, не први пут, показују анимозитет према православном свијету у Црној Гори и његовим вјерским објектима.
НВО Академска алтернатива жели указати на чињеницу да се отворени и груби говор мржње већ сусретао код тих атеистичких и политичких група, које су вјерски објекат на Румији називали „металном скаламеријом, конзервом и шкатулом“. Наравно, несагласје са материјалом од којег је црква направљена није им давало за право да дају такве вулгарне квалификације, јер се материјал од којег је црква саградјена мозе кориговати облагањем каменом, покривањем бакром, и сличним стандардним градјевинским интервенцијама.
Сматрамо да је говор мржње постојао и у иступима одређених политичких личности који су постављање цркве на Румији називали „запишавањем територије“, што значи да су Православну цркву у Црној Гори и њене вјернике директно упоређивали са животињама. Па добро, ако већ носиоци идеја о такозваном „запишавању територије“ приликом постављања вјерских објеката желе показати да се то није односило само на Православну цркву, нека тада кажу који су то општи принципи према којима се постављање вјерских објеката може, или не може, посматрати кроз призму тога суманутог термина.
Све те скарадне и опасне изјаве о скаламернијама, конзервама и запишавањима територије су прошле мимо Вишег државног тужилаштва у Подгорици, из разлога могуће политизације те важне државне институције. Зато сматрамо да би Више дрзавно тужилаштво у Подгорици требало бити изван утицаја борбених атистичких и поличких група које у својим позицијама итекако имају присутан говор мржње и отворено непријатељски однос према вјерницима и вјерским институцијама.
Предсједник НВО Академска алтернатива,
Војин Грубач
Идеолошки пандури “новог доба”
Портал ИН4С, недеља, 02 јануар 2011 17:57 Војин Грубач
Свака презентација ближе и даље прошлости Црне Горе исказана у моделу такозване “модерне црногорске политичке мисли”, коју јавности пласирају самозвани „носиоци коначних животних истина” у Црној Гори, искрено ме, и без остатка, одушевљава.
Јер, оно што каже само један од тих ликова, ви ћете хорски чути кроз пар недјеља, као неизбјежни ехо те идентичне приче. Рецимо, недавно се новинар Данило Бурзан у једном свом ауторском тексту осврнуо на “свечану прославу годишњице нестанка Црне Горе”, устврдивши да је то “антицрногорска свечана прослава, својеврсна спрдачина са државом, противуставно понашања овђе, а све финансирано из буџета Црне Горе”?!
Овдје, овђе, вођен или тудијер!?
Наравно, дотични господин се осврнуо на прославу годишњице Велике народне скупштине Српског народа у Црној Гори, која се ове године жељом групе грађана догодила у Пљевљима. Господин Бурзан је негирао могућност да су oдлуке Подгоричке слупштине из 1918.г. биле укинуте одлукама Трећег засједања АВНОЈ-а, што наводно, тврде, негови “опоненти” у власти?! Да би се те одлуке дефинитивно укинуле, господин Бурзан је напоменуо да у том смислу постоји петиција коју је парламенту Црне Горе упутило шест хиљада грађана, а која чека на скупштинску процедуру и реализацију.
Да се господин Бурзан на овоме зауставио било би сасвим довољно за једну озбиљну причу и полемику, али није! Наиме, у истом тексту замјерио је црногорским властима што су дозволиле да се формира Српски национални савјет, тврдећи да чланови тог Савјета желе да промјене статус Срба на тај начин да Срби не буду мањина у Црној Гори. Споменуо је, у смислу потребе укидања тог Савјета, чињеницу да “већина Срба у Црној Гори оправдано одбацује статус мањине”. Понављам, рекао је оправдано, што значи да је господин Бурзан наводни противник идеје да су Срби у Црној Гори мањина, или је погријешио у куцању текста, што лако може бити.
Да све буде интересантије, назвао је спрдачином могућност да и Црногорци оснују свој савјет по Закону о мањинама, те се на крају заложио за рушење “металне скаламерије на Румији”.
Отприлике је ово била фабула текста господина Бурзана, па је ред да је мало пропустимо кроз сопствена размишљања. Наравно, свако на свој начин.
Укидање или не питање је сад
Заиста ме радује чињеница да је у једном оштро-антисрпски конотираном тексту господин Бурзан констатовао да је противник идеје да Срби буду национална мањина у Црној Гори.
“Штета” је што би господин Бурзан укинуо Српски национални савјет, али не би никада јавно рекао да Срби требају у Уставу бити уписани као конститутивни народ. Елем, док се то не деси, тешко је могуће укинути тај Савјет. Иако сам давно напустио Српски национални савјет, не само као потпредсједник, већ и као члан, не могу а да не констатујем да је таква институција потребна. Наравно, она мора бити темељно модификована да би служила сврси, те да би била ефективнија у свом раду. Ово што сада видимо у вези Српског националног савјета сигурно није адекватна прича, јер захтјева многобројне и корјените измјене, као и креативнији приступ потребама Срба у Црној Гори.
Ипак, за разлику од г. Бурзана, ја не бих искључио могућност да се створи и Црногорски национални савјет. Ако не неко други, онда би Црногорци који говоре српским језиком, и који немају анимозитет према Србима, као што то има круг око Бурзана, могли то врло лако урадити из сопствених идентитетских разлога. Наравно, и због потребе да у Црној Гори влада неопходна сагласност и хармонија. Тиме се не би десила спрдачина, како каже Бурзан, већ закономјерни протест против оваквог Устава и стања у друштву. Дакле, то ће се сигурно десити у некој перспективи, а када ће то бити остаје да сачекамо.
А што се тиче мањинских осјећаја у Црној Гори, мишљења сам да ни један народ нема потребу да се осјећа мањинским. Не само Срби, јер ја не вјерујем да се Бошњаци, Муслимани, Хрвати,..., у Црној Гори требају осјећати мањином. Дакле, сви би требали да се осјећају конститутивним народима, али и да имају своје националне савјете и новац потребан за одржавање своје културе и идентитета на високом нивоу.
Наравно, да се предсједници националих Савјета у Црној Гори јутром не буде са ознаком евра у очима, већ да се искрено боре за промоцију свог националног језика у школама, као и пропорционалне заступљености својих сународника у државним органима, што садашњи Устав Црне Горе јемчи, то би слика људских права у Црној Гори била нормалнија и адекватнија.
Празници и прославе
Давно сам престао да водим рачуна о “државним и историјским” празницима, или тачније, не интересује ме нити један од њих. Сви ти празници су временом напрсли, извитоперени или темељно срушени, тако да су добили сасвим други смисао.
Ипак, ако неко жели да слави дан Велике подгоричке скупштине, Петровданске скупштине, Трећег засиједања АВНОЈ- а, Дана албанске заставе, што се мене тиче може га славити колико хоће. Међутим, код Бурзана то изазива громке реакције негодовања. Зашто? Зато што живи у свом свијету пливајућих принципа, гдје би са својим кружоком одређивао шта треба, а шта не, да раде грађани Црне Горе. Наиме, прошло је вријеме таквих ригидних идеолошких пандура, који се из гроба прошлих тоталитарних система покушавају на силу реинкарнирати.
Заиста не знам да ли су одлуке Трећег засиједања АВНОЈ- а укинуле одлуке Велике подгоричке скупштине, али по факту се на том засиједању укинуло много чега. И Метохија је укинута као дио Црне Горе, и Косово као дио Србије, и све монархије, и демократија, а Православна црква доведена на ниво уништења. Управо сада нека оцијени господин Бурзан шта је укинуто, а шта није на дотичном АВНОЈ- у. Ипак, колико ме сјећање памти, Петровданска скупштина на Цетињу је сигурно “укинула” одлуке Велике подгоричке скупштине, али то Бурзан не смије рећи. Да ли се стиди Петровданске скупштине, или је нешто друго у питању, потребно је објашњење!? Ево, рецимо, његов млађи колега, господин Новак Аџић, прославља одлуке Петровданске скупштине скоро сваким својим текстом, па то “другу Бурзану” не смета!?
Скаламерије и сличне ствари
Господин Бурзан има анимозитет према лијепој цркви на Румији, изражен до те мјере да је назива металном скаламеријом. Колико разумијем, скламерија је гомила несклада или нешто томе слично. Па добро, ако господину Бурзану сметају скаламерије, зашто пише овакве текстове који би се могли подвести под појам скаламерије.
Ако му се не свиђа што је та лијепа црквица метална, то се она може модификовати у било ком виду материјала. Споља се може обложити мермером, дрветом, изнутра кориговати металном орнаментиком или каменом. Кров може бити бакарни, позлаћени, или на примјер, прекривен Теголом канадезе. Па да та малена лијепа црквица добије нову одежду. Или ја гријешим, можда није на метал мислио овај господин. Можда му је “демократско рушење” из разлога нетрпељивости, и то оне атеистичке, био лајт мотив ове чудне приче?!
Нови стил и нови дух
Све ове скаске господе, све те небрушене идеје, зачињене нелогичностима и контраверзама, закономјерно морају доживјети свој идеолошки крах. Уосталом, они ни сами не виде, у свој заносу, да све иде тим путем, јер сила није прича која пролази у дужем периоду.
А ми нигдје не журимо, за разлику од њих који журе и саплићу се. Ту смо да им укажемо на саплитања, која их у једном моменту могу одвести на маргине свих догађања. Онамо гдје неће имати уопште никакав утицај на нове процесе који ће услиједити. Јер, да опоненти такве господе почну користити исте антипринципе, теорију да је све дозвољено, нисам убијеђен да би такве “радикалне промоције” имале дуги вијек.
Управо у таквом духу конструктивне, опонирајуће мисли, која једино има прођу у свим временима, желим Вам, драги читаоци, срећну наступајућу Нову годину, и благе дане Рождества Христовог.
Да их проведете у спокојству, миру, оптимизму и добром здрављу, а нема разлога да тако не буде.
Свака презентација ближе и даље прошлости Црне Горе исказана у моделу такозване “модерне црногорске политичке мисли”, коју јавности пласирају самозвани „носиоци коначних животних истина” у Црној Гори, искрено ме, и без остатка, одушевљава.
Јер, оно што каже само један од тих ликова, ви ћете хорски чути кроз пар недјеља, као неизбјежни ехо те идентичне приче. Рецимо, недавно се новинар Данило Бурзан у једном свом ауторском тексту осврнуо на “свечану прославу годишњице нестанка Црне Горе”, устврдивши да је то “антицрногорска свечана прослава, својеврсна спрдачина са државом, противуставно понашања овђе, а све финансирано из буџета Црне Горе”?!
Овдје, овђе, вођен или тудијер!?
Наравно, дотични господин се осврнуо на прославу годишњице Велике народне скупштине Српског народа у Црној Гори, која се ове године жељом групе грађана догодила у Пљевљима. Господин Бурзан је негирао могућност да су oдлуке Подгоричке слупштине из 1918.г. биле укинуте одлукама Трећег засједања АВНОЈ-а, што наводно, тврде, негови “опоненти” у власти?! Да би се те одлуке дефинитивно укинуле, господин Бурзан је напоменуо да у том смислу постоји петиција коју је парламенту Црне Горе упутило шест хиљада грађана, а која чека на скупштинску процедуру и реализацију.
Да се господин Бурзан на овоме зауставио било би сасвим довољно за једну озбиљну причу и полемику, али није! Наиме, у истом тексту замјерио је црногорским властима што су дозволиле да се формира Српски национални савјет, тврдећи да чланови тог Савјета желе да промјене статус Срба на тај начин да Срби не буду мањина у Црној Гори. Споменуо је, у смислу потребе укидања тог Савјета, чињеницу да “већина Срба у Црној Гори оправдано одбацује статус мањине”. Понављам, рекао је оправдано, што значи да је господин Бурзан наводни противник идеје да су Срби у Црној Гори мањина, или је погријешио у куцању текста, што лако може бити.
Да све буде интересантије, назвао је спрдачином могућност да и Црногорци оснују свој савјет по Закону о мањинама, те се на крају заложио за рушење “металне скаламерије на Румији”.
Отприлике је ово била фабула текста господина Бурзана, па је ред да је мало пропустимо кроз сопствена размишљања. Наравно, свако на свој начин.
Укидање или не питање је сад
Заиста ме радује чињеница да је у једном оштро-антисрпски конотираном тексту господин Бурзан констатовао да је противник идеје да Срби буду национална мањина у Црној Гори.
“Штета” је што би господин Бурзан укинуо Српски национални савјет, али не би никада јавно рекао да Срби требају у Уставу бити уписани као конститутивни народ. Елем, док се то не деси, тешко је могуће укинути тај Савјет. Иако сам давно напустио Српски национални савјет, не само као потпредсједник, већ и као члан, не могу а да не констатујем да је таква институција потребна. Наравно, она мора бити темељно модификована да би служила сврси, те да би била ефективнија у свом раду. Ово што сада видимо у вези Српског националног савјета сигурно није адекватна прича, јер захтјева многобројне и корјените измјене, као и креативнији приступ потребама Срба у Црној Гори.
Ипак, за разлику од г. Бурзана, ја не бих искључио могућност да се створи и Црногорски национални савјет. Ако не неко други, онда би Црногорци који говоре српским језиком, и који немају анимозитет према Србима, као што то има круг око Бурзана, могли то врло лако урадити из сопствених идентитетских разлога. Наравно, и због потребе да у Црној Гори влада неопходна сагласност и хармонија. Тиме се не би десила спрдачина, како каже Бурзан, већ закономјерни протест против оваквог Устава и стања у друштву. Дакле, то ће се сигурно десити у некој перспективи, а када ће то бити остаје да сачекамо.
А што се тиче мањинских осјећаја у Црној Гори, мишљења сам да ни један народ нема потребу да се осјећа мањинским. Не само Срби, јер ја не вјерујем да се Бошњаци, Муслимани, Хрвати,..., у Црној Гори требају осјећати мањином. Дакле, сви би требали да се осјећају конститутивним народима, али и да имају своје националне савјете и новац потребан за одржавање своје културе и идентитета на високом нивоу.
Наравно, да се предсједници националих Савјета у Црној Гори јутром не буде са ознаком евра у очима, већ да се искрено боре за промоцију свог националног језика у школама, као и пропорционалне заступљености својих сународника у државним органима, што садашњи Устав Црне Горе јемчи, то би слика људских права у Црној Гори била нормалнија и адекватнија.
Празници и прославе
Давно сам престао да водим рачуна о “државним и историјским” празницима, или тачније, не интересује ме нити један од њих. Сви ти празници су временом напрсли, извитоперени или темељно срушени, тако да су добили сасвим други смисао.
Ипак, ако неко жели да слави дан Велике подгоричке скупштине, Петровданске скупштине, Трећег засиједања АВНОЈ- а, Дана албанске заставе, што се мене тиче може га славити колико хоће. Међутим, код Бурзана то изазива громке реакције негодовања. Зашто? Зато што живи у свом свијету пливајућих принципа, гдје би са својим кружоком одређивао шта треба, а шта не, да раде грађани Црне Горе. Наиме, прошло је вријеме таквих ригидних идеолошких пандура, који се из гроба прошлих тоталитарних система покушавају на силу реинкарнирати.
Заиста не знам да ли су одлуке Трећег засиједања АВНОЈ- а укинуле одлуке Велике подгоричке скупштине, али по факту се на том засиједању укинуло много чега. И Метохија је укинута као дио Црне Горе, и Косово као дио Србије, и све монархије, и демократија, а Православна црква доведена на ниво уништења. Управо сада нека оцијени господин Бурзан шта је укинуто, а шта није на дотичном АВНОЈ- у. Ипак, колико ме сјећање памти, Петровданска скупштина на Цетињу је сигурно “укинула” одлуке Велике подгоричке скупштине, али то Бурзан не смије рећи. Да ли се стиди Петровданске скупштине, или је нешто друго у питању, потребно је објашњење!? Ево, рецимо, његов млађи колега, господин Новак Аџић, прославља одлуке Петровданске скупштине скоро сваким својим текстом, па то “другу Бурзану” не смета!?
Скаламерије и сличне ствари
Господин Бурзан има анимозитет према лијепој цркви на Румији, изражен до те мјере да је назива металном скаламеријом. Колико разумијем, скламерија је гомила несклада или нешто томе слично. Па добро, ако господину Бурзану сметају скаламерије, зашто пише овакве текстове који би се могли подвести под појам скаламерије.
Ако му се не свиђа што је та лијепа црквица метална, то се она може модификовати у било ком виду материјала. Споља се може обложити мермером, дрветом, изнутра кориговати металном орнаментиком или каменом. Кров може бити бакарни, позлаћени, или на примјер, прекривен Теголом канадезе. Па да та малена лијепа црквица добије нову одежду. Или ја гријешим, можда није на метал мислио овај господин. Можда му је “демократско рушење” из разлога нетрпељивости, и то оне атеистичке, био лајт мотив ове чудне приче?!
Нови стил и нови дух
Све ове скаске господе, све те небрушене идеје, зачињене нелогичностима и контраверзама, закономјерно морају доживјети свој идеолошки крах. Уосталом, они ни сами не виде, у свој заносу, да све иде тим путем, јер сила није прича која пролази у дужем периоду.
А ми нигдје не журимо, за разлику од њих који журе и саплићу се. Ту смо да им укажемо на саплитања, која их у једном моменту могу одвести на маргине свих догађања. Онамо гдје неће имати уопште никакав утицај на нове процесе који ће услиједити. Јер, да опоненти такве господе почну користити исте антипринципе, теорију да је све дозвољено, нисам убијеђен да би такве “радикалне промоције” имале дуги вијек.
Управо у таквом духу конструктивне, опонирајуће мисли, која једино има прођу у свим временима, желим Вам, драги читаоци, срећну наступајућу Нову годину, и благе дане Рождества Христовог.
Да их проведете у спокојству, миру, оптимизму и добром здрављу, а нема разлога да тако не буде.
Диже Новак "рало и волове"
PCNEN, 05. Jan 2011, 23:10
Десило се чудо, "преведен" је Његош на црногорски језик, што представља велики успјех једног, јавности непознатог, професора српско- хрватског језика, који је у магновењу ушао у легенду. Толико је непознат, да мало ко зна његов генијални идентитет.
Пропратни текст за тај превод је написао професор Новак Килибарда, који је раније истицао да је "Горски вијенац" геноцидно дјело, а сада тврди да се ради "о најузвишенијем књижевном дјелу црногорског језика". Елем, све ми је јасно! Док је Горски вијенац био писан на српском, хрватском, босанском, македонском, руском, ..., језику, владика Радe је био "геноцидан". Сада, када је преведен на језик у коме се геноцидност не може препознати, нити на том језику уопште постоји такав израз, осим израза Слобода, тим прије ако се ради о књижевницима са простора Црне Горе и Боке, велико "бреме одговорности је далеко у изразима неких прошлих језика".
Антиисламизам, антитурство, и биографија
Елем, гостујући у једној емисији црногорске ИН Телевизије господин Килибарда је окарактерисао Његоша као тешког "антиисламисту и антитурчина", цитирајући при том да је за ислам написао: "Куго људска, да те Бог убије!".
"Нема антиисламскијега писца на планети него што је Његош, јер му је требало као идеологу или политичару...."- изјавио је тада г. Килибарда.
Ипак, осјећајући да се све може корјенито промијенити евентуалном преводом "Горског вијенца", професор Килибарда је направио, као и увијек, себи одступницу рекавши: "Његошев тешки антиисламизам и антитурство, мени су врло позитивне категорија за своје вријеме, јер је требало Османлијама виђети леђа... Веома је позитивно тај Његошев Милош (Обилић, оп.а.) дјеловао све до Берлинског конгреса и до 1912.г,..., али не можемо остајати ми у облацима те магле."
Не желећи бити визионар прије времена, дозволите ми да претпоставим да ће биографија др. Новака Килибарде, приликом превода на црногорски језик доживјети невјероватне промјене.
Наиме, у тој варијанти биографија извјесног Слободана П., за којег се лажно тврди да је штитио бошњачке избјеглице (ако се узме у обзир биографија писана на - српском, хрватском и босанском језику), би се промијенила у том смислу да би, "преводом" на црногорски језик, он био тај који је хапсио, а затим аутобусом возио дотичне избјеглице право у ратно жариште. И негдје у Кривошијама, по беспућу, господин Килибарда оре, али не "брда и долине", већ Он "оре републичке друмове". Елем, наилази аутобус, и тада Новак "диже рало и волове", а господин Слободан П. бјежи, избезумљен од те натчовјечанске силе. Свакако, за волан аутобуса сједа господин Килибарда, одвози избјеглице, пушта их на слободу у неко безбједно мјесто, и говори: "Ово сам Вам демократска Црна Горо данас изорао"!
Какав ће бити превод биографије дотичног професора, пардон, академика , у вези Дубровачког ратишта, од којег власт бјеши као од куге, ту је већ надлежна ДАНУ. Али, да ће та биографија засијенити причу о барону Минхаузену, као и "Милоша (Обилића, оп.а. ) до Берлинског конгреса, и до 1912.г." у то нема сумње.
Савјетник
Елем, владика Раде Томов није имао претензије типа нестандардне чудовишности само од господина Килибарде, већ и од савјетника предсједника Скупштине Црне Горе, аутора књиге "Мемесис и остале приче", господина Андреја Николаидиса, који је дао свој став у вези те важне личности у историји Црне Горе, кроз сљедеће ставове и мисли везане за "Горски вијенац":
"Православље у Црној Гори смрди као кужна лешина, све до неба. Паства је, као и свуда, злочиначка али прави зликовци су попови. Ако неко у Црној Гори има потребу да изврши омањи геноцид, то ће свакако учинити на Божић. И тај обичај установио је свештеник, онај који је волио да пише поезију. Владика Петар II Петровић је у „Горском вијенцу" опјевао покољ који су Црногорци извршили над муслиманима. На Бадње вече, наравно."
Као и осврт на пјесмu "Ноћ скупља вијека":
"Епска свијест је као сифилис - не можете је се ослободити. Она човјека чини еректираним и усмјерава га ка херојству, а херојство и јесте - еректираност према смрти. Али га, као и у случају сифилиса, на концу управо та еректираност кошта живота. И није случајно што највећи пјесник епске Црне Горе, владика Петар II Петровић Његош, скончава од посљедица сифилиса. Тако смрћу заводника умире овај православни свештеник, који је у "Ноћи скупља вијека" нашао за сходно да испише оду пички!"
Ако је вјеровати савјетнику најцрногорскијег од свих најцрногорскијих предсједника Скупштине Црне Горе, то ће приликом превода "Ноћи скупље вијека", управо ове двије задње ријечи господина Николаидиса бити преведене као наслов те пјесме. Наравно, та прича не може проћи без професора Килибарде.
Уколико професор Килибарда буде пролазио никшићким улицама, трaжећи адекватне личности за сленгове и изразе које ће помоћи непознатом професору српско- хрватског језика, а који ће сигурно преводити "Ноћ скупља вијека" на црногорски језик, могу се десити чудеса. На примјер, да један стих превода буде: "Има добро тијело , али је лоше грађена у главу". У односу на потенцијални наслов, господина савјетника најцрногорскијег од свих најцрногорских предсједника Скупштине Црне Горе, наравно, Андреја Николаидиса, ово би била "симфонија" од стиха!?
И наравно, све би то било попраћено коментаром- а да је Раде Томов жив, он би сада то рекао овако ...
Десило се чудо, "преведен" је Његош на црногорски језик, што представља велики успјех једног, јавности непознатог, професора српско- хрватског језика, који је у магновењу ушао у легенду. Толико је непознат, да мало ко зна његов генијални идентитет.
Пропратни текст за тај превод је написао професор Новак Килибарда, који је раније истицао да је "Горски вијенац" геноцидно дјело, а сада тврди да се ради "о најузвишенијем књижевном дјелу црногорског језика". Елем, све ми је јасно! Док је Горски вијенац био писан на српском, хрватском, босанском, македонском, руском, ..., језику, владика Радe је био "геноцидан". Сада, када је преведен на језик у коме се геноцидност не може препознати, нити на том језику уопште постоји такав израз, осим израза Слобода, тим прије ако се ради о књижевницима са простора Црне Горе и Боке, велико "бреме одговорности је далеко у изразима неких прошлих језика".
Антиисламизам, антитурство, и биографија
Елем, гостујући у једној емисији црногорске ИН Телевизије господин Килибарда је окарактерисао Његоша као тешког "антиисламисту и антитурчина", цитирајући при том да је за ислам написао: "Куго људска, да те Бог убије!".
"Нема антиисламскијега писца на планети него што је Његош, јер му је требало као идеологу или политичару...."- изјавио је тада г. Килибарда.
Ипак, осјећајући да се све може корјенито промијенити евентуалном преводом "Горског вијенца", професор Килибарда је направио, као и увијек, себи одступницу рекавши: "Његошев тешки антиисламизам и антитурство, мени су врло позитивне категорија за своје вријеме, јер је требало Османлијама виђети леђа... Веома је позитивно тај Његошев Милош (Обилић, оп.а.) дјеловао све до Берлинског конгреса и до 1912.г,..., али не можемо остајати ми у облацима те магле."
Не желећи бити визионар прије времена, дозволите ми да претпоставим да ће биографија др. Новака Килибарде, приликом превода на црногорски језик доживјети невјероватне промјене.
Наиме, у тој варијанти биографија извјесног Слободана П., за којег се лажно тврди да је штитио бошњачке избјеглице (ако се узме у обзир биографија писана на - српском, хрватском и босанском језику), би се промијенила у том смислу да би, "преводом" на црногорски језик, он био тај који је хапсио, а затим аутобусом возио дотичне избјеглице право у ратно жариште. И негдје у Кривошијама, по беспућу, господин Килибарда оре, али не "брда и долине", већ Он "оре републичке друмове". Елем, наилази аутобус, и тада Новак "диже рало и волове", а господин Слободан П. бјежи, избезумљен од те натчовјечанске силе. Свакако, за волан аутобуса сједа господин Килибарда, одвози избјеглице, пушта их на слободу у неко безбједно мјесто, и говори: "Ово сам Вам демократска Црна Горо данас изорао"!
Какав ће бити превод биографије дотичног професора, пардон, академика , у вези Дубровачког ратишта, од којег власт бјеши као од куге, ту је већ надлежна ДАНУ. Али, да ће та биографија засијенити причу о барону Минхаузену, као и "Милоша (Обилића, оп.а. ) до Берлинског конгреса, и до 1912.г." у то нема сумње.
Савјетник
Елем, владика Раде Томов није имао претензије типа нестандардне чудовишности само од господина Килибарде, већ и од савјетника предсједника Скупштине Црне Горе, аутора књиге "Мемесис и остале приче", господина Андреја Николаидиса, који је дао свој став у вези те важне личности у историји Црне Горе, кроз сљедеће ставове и мисли везане за "Горски вијенац":
"Православље у Црној Гори смрди као кужна лешина, све до неба. Паства је, као и свуда, злочиначка али прави зликовци су попови. Ако неко у Црној Гори има потребу да изврши омањи геноцид, то ће свакако учинити на Божић. И тај обичај установио је свештеник, онај који је волио да пише поезију. Владика Петар II Петровић је у „Горском вијенцу" опјевао покољ који су Црногорци извршили над муслиманима. На Бадње вече, наравно."
Као и осврт на пјесмu "Ноћ скупља вијека":
"Епска свијест је као сифилис - не можете је се ослободити. Она човјека чини еректираним и усмјерава га ка херојству, а херојство и јесте - еректираност према смрти. Али га, као и у случају сифилиса, на концу управо та еректираност кошта живота. И није случајно што највећи пјесник епске Црне Горе, владика Петар II Петровић Његош, скончава од посљедица сифилиса. Тако смрћу заводника умире овај православни свештеник, који је у "Ноћи скупља вијека" нашао за сходно да испише оду пички!"
Ако је вјеровати савјетнику најцрногорскијег од свих најцрногорскијих предсједника Скупштине Црне Горе, то ће приликом превода "Ноћи скупље вијека", управо ове двије задње ријечи господина Николаидиса бити преведене као наслов те пјесме. Наравно, та прича не може проћи без професора Килибарде.
Уколико професор Килибарда буде пролазио никшићким улицама, трaжећи адекватне личности за сленгове и изразе које ће помоћи непознатом професору српско- хрватског језика, а који ће сигурно преводити "Ноћ скупља вијека" на црногорски језик, могу се десити чудеса. На примјер, да један стих превода буде: "Има добро тијело , али је лоше грађена у главу". У односу на потенцијални наслов, господина савјетника најцрногорскијег од свих најцрногорских предсједника Скупштине Црне Горе, наравно, Андреја Николаидиса, ово би била "симфонија" од стиха!?
И наравно, све би то било попраћено коментаром- а да је Раде Томов жив, он би сада то рекао овако ...
Интернационала и блудни синови комунизма...
PCNEN, 03. Oct 2010, 21:00
А шта мори сужње?
Одговор на ово питање дјелимично се налази у саопштењу Уније слободних синдиката поводом дешавања у никшићкој Жељезари, гдје се каже:”Сваким даном све се више потврђује да је Црна Гора земља вулгарног капитализма, који се развија уз директну подршку (чињењем или нечињењем) институција система. Нови власници “транзиционог” капитала оснажени су логистичком подршком коју добијају од стране владиних ресора који нас за багателу продају “стратешким” партнерима, а потом крију купопродајне уговоре и њихове инвестиционе обавезе”!
Вулгарни капитализам, шта је то?
Овај појам покушао је објаснити, и то урадио, чини ми се, врло ефектно, господин Јанко Вучинић, човјек који је упутио горе наведене оштре ријечи такозваним газдама Жељезаре, рекавши сљедеће: “Чињеница да је у Жељезари за шест мјесеци направљен губитак од 20 милиона еура је неразумљив и немогућ податак. Ево да узмемо да фабрика није радила шест мјесеци, за исплату бруто плата за тај период потребно је око седам милиона еура. Поставља се логично питање- гдје је тај новац? Изгледа да су представници МНСС-а прави умјетници за прављење губитака, те самим тим није тачна оптужба пословодства да су за једно послијеподне изгубили купце и тржиште.”
Слика постаје комлектна када се овоме дода осврт господина Александра Рогановића, потпредсједника Синдиката и предсједника синдикалне подружнице Челичане, који је подсјетио јавност на чињеницу да у последњих осамнаест мјесеци сваку плату добијају путем протеста.
Садо- мазо привреда
Схема дотичног проблема у Никшићу је оваква- послије исплате свих плата радницима, које су се додијелиле тек послије њихових протеста, послије тровања свих грађана Никшића опасним материјама из Своје фабрике, зато што господа власници не желе уградити филтере тамо гдје су они неопходни у процесу производње челика, власници фабрике су направили губитак од двадесет милиона еура. Невјероватно?
Колико ми се чини, логични закључак је да власници Жељезаре Никшић уживају да трују грађане Никшића опасним материјама, радују се увећању канцерогених обољења код њих, обожавају да не исплаћују плате радницима, и на крају добијају невјероватно додатно задовољство до тога што имају милионске губитке у пословању.
Знате, нешто ту није логично. Тачније, и прецизије речено, ту апсолутно ништа није логично! Логична је само констатација да се ради о свирепим и неприродним ликовима, који тиранишу свијет око себе, из нама непознатог разлога, а себе називају власницима једног привредног, или, тачније речено, антипривредног објекта. Све ово је, дакако, блиско некој чудној садо- мазо привредној концепцији.
Јавио се премијер, судија, кадија, ...
У сву ту причу, изненада се умијешао актуелни премијер Црне Горе који је рекао сљедеће: “Уставом је речено да је право на својину неповредиво и да надлежни државни органи, гдје год је то право повријеђено, морају енергично реаговати. Овдје је ријеч о томе да је неко себи дао за право да у оквиру средстава синдикалне борбе узурпира нечије својинско право и то право страног инвеститора, што додатно појачава потребу сензибилне и благовремене реакције државе. Мислим да је то инспирација за државне органе који су задужени у систему да штите својинска права, а то није Влада, него правосудни органи. Очекујем већ данас, сјутра и прекосјутра енергичне реакције...”
Елем, тврдња премијера да у Уставу пише да "државни органи морају енергично реаговати" није на мјесту, јер такве формулације у Уставу уопште нема! Можда је премијер читао неки други Устав, а не Устав Црне Горе!? Тачно је само то да се јемчи право на својину, али не само капиталиста већ свих грађана.
Уосталом, да видимо шта у Уставу пише...
Члан 58 - Јемчи се право својине. Нико не може бити лишен или ограничен права својине, осим када то захтијева јавни интерес, уз правичну накнаду.
Члан 23 - Свако има право на здраву животну средину. Свако је, а посебно држава, обавезан да чува и унапређује животну средину.
Члан 59 - Јемчи се слобода предузетништва. Слобода предузетништва може се ограничити само ако је то неопходно ради заштите здравља људи, животне средине, природних богатстава, културне баштине или безбједности и одбране Црне Горе.
Члан 54 - Забрањено је политичко организовање у државним органима. Судија Уставног суда, судија, државни тужилац и његов замјеник, заштитник људских права и слобода, члан Савјета Централне банке, члан Сената Државне ревизорске институције, професионални припадник Војске, Полиције и других служби безбједности не може бити члан политичке организације.
Дакле, право на својину зајемчено је Уставом, али је истом снагом зајемчено право на здраву животну средину, због које се по Уставу може ограничити чак и зајемчена слобода предузетништва, а то је у случају власника Жељезаре неопходно урадити. Међутим, проблем је у томе што премијер неке одредбе Устава Црне Горе жели поштовати на неке не. Зашто се понаша тако, ред је да објасни јавности.
И не само то, јер премијер Црне Горе својом изјавом додатно крши Устав Црне Горе мијешањем у правосудни систем. Наиме, он пријети правосуђем, које је одвојено од њега као челника извршне власти. Објективно судство, на примјер, у овом случају, може утврдити да су кривци управо извршна власт и власници Жељезаре, а не синдикалне вође. Додуше, ако је премијеру до Устава и одвојености судске и извршне власти стало колико и до лањског снијега, тада је он заиста у праву, те може прејудицирати судске пресуде. Али, он тада није премијер већ кадија! Феудализам, дакле, је назив за тај "систем вриједности".
Од комунистичког полетарца до жандарма капитализма
Постављајући на чело и у одборе некада државних фирми партијске послушнике, од којих већина појма нема шта ту треба да ради, осим да мјерка какав стан, кредит, премију и слично, власт је угробила те исте фирме. Јавашлук сличног типа слично се десио и са избором иностраних партнера. Да ли су ту провизије опредјељивале њихов избор- вријеме ће показати. Радници и синдикати апсолутно исправно траже своје мјесто у тој причи, јер су сви остали очигледно намирени.
Власт се боји радничког бунта, и то је логично- јер те побуне не носе политички већ социјални карактер. Да запазимо- двије партије које формирају власт у Црној Гори носе у свом називу префиксе "социјалистичка" и "социјалдемократска". У пракси оне немају ништа заједничко са тим префиксима, који су, изгледа, у њиховим називима остали као давно заборављени реликти прошлих времена. Да је то тако доказује и задња изјава премијера Црне Горе, који не само да не размишља о правима радника и социјалној правди, већ се оштри на хапшења и судске процесе. Пут од комунистичког полетарца до жандарма капитализма очигледно није био трновит, већ, напротив, поплочан златним плочама.
Што се тиче овог конкретног случаја побуне, нема сумње - онај објективни дио јавности Црне Горе је на страни радника и синдиката.
А што се тиче својине, о којој говори премијер, све је кристално јасно, власници Жељезаре су бескрупулозно насрнули на својину својих радника неисплаћивањем плата, као и на својину, у виду здравља, свих грађана Никшића, па је ред да се све то стави на сто и почне са рјешавањем проблема. И на крају...
Укратко, подржавам синдикате!
„Сматрамо да више нијесте власници Жељезаре“, рекао је предсједник Синдиката “Жељезаре Никшић” њеним власницима, и додао: ”Имате десет минута да напустите зграду ако нећете ми да вас изнесемо“!
А шта мори сужње?
Одговор на ово питање дјелимично се налази у саопштењу Уније слободних синдиката поводом дешавања у никшићкој Жељезари, гдје се каже:”Сваким даном све се више потврђује да је Црна Гора земља вулгарног капитализма, који се развија уз директну подршку (чињењем или нечињењем) институција система. Нови власници “транзиционог” капитала оснажени су логистичком подршком коју добијају од стране владиних ресора који нас за багателу продају “стратешким” партнерима, а потом крију купопродајне уговоре и њихове инвестиционе обавезе”!
Вулгарни капитализам, шта је то?
Овај појам покушао је објаснити, и то урадио, чини ми се, врло ефектно, господин Јанко Вучинић, човјек који је упутио горе наведене оштре ријечи такозваним газдама Жељезаре, рекавши сљедеће: “Чињеница да је у Жељезари за шест мјесеци направљен губитак од 20 милиона еура је неразумљив и немогућ податак. Ево да узмемо да фабрика није радила шест мјесеци, за исплату бруто плата за тај период потребно је око седам милиона еура. Поставља се логично питање- гдје је тај новац? Изгледа да су представници МНСС-а прави умјетници за прављење губитака, те самим тим није тачна оптужба пословодства да су за једно послијеподне изгубили купце и тржиште.”
Слика постаје комлектна када се овоме дода осврт господина Александра Рогановића, потпредсједника Синдиката и предсједника синдикалне подружнице Челичане, који је подсјетио јавност на чињеницу да у последњих осамнаест мјесеци сваку плату добијају путем протеста.
Садо- мазо привреда
Схема дотичног проблема у Никшићу је оваква- послије исплате свих плата радницима, које су се додијелиле тек послије њихових протеста, послије тровања свих грађана Никшића опасним материјама из Своје фабрике, зато што господа власници не желе уградити филтере тамо гдје су они неопходни у процесу производње челика, власници фабрике су направили губитак од двадесет милиона еура. Невјероватно?
Колико ми се чини, логични закључак је да власници Жељезаре Никшић уживају да трују грађане Никшића опасним материјама, радују се увећању канцерогених обољења код њих, обожавају да не исплаћују плате радницима, и на крају добијају невјероватно додатно задовољство до тога што имају милионске губитке у пословању.
Знате, нешто ту није логично. Тачније, и прецизије речено, ту апсолутно ништа није логично! Логична је само констатација да се ради о свирепим и неприродним ликовима, који тиранишу свијет око себе, из нама непознатог разлога, а себе називају власницима једног привредног, или, тачније речено, антипривредног објекта. Све ово је, дакако, блиско некој чудној садо- мазо привредној концепцији.
Јавио се премијер, судија, кадија, ...
У сву ту причу, изненада се умијешао актуелни премијер Црне Горе који је рекао сљедеће: “Уставом је речено да је право на својину неповредиво и да надлежни државни органи, гдје год је то право повријеђено, морају енергично реаговати. Овдје је ријеч о томе да је неко себи дао за право да у оквиру средстава синдикалне борбе узурпира нечије својинско право и то право страног инвеститора, што додатно појачава потребу сензибилне и благовремене реакције државе. Мислим да је то инспирација за државне органе који су задужени у систему да штите својинска права, а то није Влада, него правосудни органи. Очекујем већ данас, сјутра и прекосјутра енергичне реакције...”
Елем, тврдња премијера да у Уставу пише да "државни органи морају енергично реаговати" није на мјесту, јер такве формулације у Уставу уопште нема! Можда је премијер читао неки други Устав, а не Устав Црне Горе!? Тачно је само то да се јемчи право на својину, али не само капиталиста већ свих грађана.
Уосталом, да видимо шта у Уставу пише...
Члан 58 - Јемчи се право својине. Нико не може бити лишен или ограничен права својине, осим када то захтијева јавни интерес, уз правичну накнаду.
Члан 23 - Свако има право на здраву животну средину. Свако је, а посебно држава, обавезан да чува и унапређује животну средину.
Члан 59 - Јемчи се слобода предузетништва. Слобода предузетништва може се ограничити само ако је то неопходно ради заштите здравља људи, животне средине, природних богатстава, културне баштине или безбједности и одбране Црне Горе.
Члан 54 - Забрањено је политичко организовање у државним органима. Судија Уставног суда, судија, државни тужилац и његов замјеник, заштитник људских права и слобода, члан Савјета Централне банке, члан Сената Државне ревизорске институције, професионални припадник Војске, Полиције и других служби безбједности не може бити члан политичке организације.
Дакле, право на својину зајемчено је Уставом, али је истом снагом зајемчено право на здраву животну средину, због које се по Уставу може ограничити чак и зајемчена слобода предузетништва, а то је у случају власника Жељезаре неопходно урадити. Међутим, проблем је у томе што премијер неке одредбе Устава Црне Горе жели поштовати на неке не. Зашто се понаша тако, ред је да објасни јавности.
И не само то, јер премијер Црне Горе својом изјавом додатно крши Устав Црне Горе мијешањем у правосудни систем. Наиме, он пријети правосуђем, које је одвојено од њега као челника извршне власти. Објективно судство, на примјер, у овом случају, може утврдити да су кривци управо извршна власт и власници Жељезаре, а не синдикалне вође. Додуше, ако је премијеру до Устава и одвојености судске и извршне власти стало колико и до лањског снијега, тада је он заиста у праву, те може прејудицирати судске пресуде. Али, он тада није премијер већ кадија! Феудализам, дакле, је назив за тај "систем вриједности".
Од комунистичког полетарца до жандарма капитализма
Постављајући на чело и у одборе некада државних фирми партијске послушнике, од којих већина појма нема шта ту треба да ради, осим да мјерка какав стан, кредит, премију и слично, власт је угробила те исте фирме. Јавашлук сличног типа слично се десио и са избором иностраних партнера. Да ли су ту провизије опредјељивале њихов избор- вријеме ће показати. Радници и синдикати апсолутно исправно траже своје мјесто у тој причи, јер су сви остали очигледно намирени.
Власт се боји радничког бунта, и то је логично- јер те побуне не носе политички већ социјални карактер. Да запазимо- двије партије које формирају власт у Црној Гори носе у свом називу префиксе "социјалистичка" и "социјалдемократска". У пракси оне немају ништа заједничко са тим префиксима, који су, изгледа, у њиховим називима остали као давно заборављени реликти прошлих времена. Да је то тако доказује и задња изјава премијера Црне Горе, који не само да не размишља о правима радника и социјалној правди, већ се оштри на хапшења и судске процесе. Пут од комунистичког полетарца до жандарма капитализма очигледно није био трновит, већ, напротив, поплочан златним плочама.
Што се тиче овог конкретног случаја побуне, нема сумње - онај објективни дио јавности Црне Горе је на страни радника и синдиката.
А што се тиче својине, о којој говори премијер, све је кристално јасно, власници Жељезаре су бескрупулозно насрнули на својину својих радника неисплаћивањем плата, као и на својину, у виду здравља, свих грађана Никшића, па је ред да се све то стави на сто и почне са рјешавањем проблема. И на крају...
Укратко, подржавам синдикате!
Tuesday, September 7, 2010
НВО Академска алтернатива
Грубач: Све је у рукама Српског националног савјета
Српске новине ЦГ, понедјељак, 06 септембар 2010 10:09
Увођењем новог Закона о општем образовању и васпитању владајућа коалиција у Црној Гори је грубо прекршила Устав Црне Горе у оном дијелу који јемчи равноправност свих пет службених језика.
Српске новине ЦГ, понедјељак, 06 септембар 2010 10:09
Изјава за јавност Војина Грубача, предсједника НВО Академска алтернатива
"Главни проблем владајућих кругова у Црној Гори нису српски и црногорски политичари који говоре српским језиком, а немају правне механизме да дођу до својих језичких права, већ управо Српски национални савјет који по питању заштите српског језика има права и механизме који су утврђени највишим актима државе.
Прецизније речено, све је у рукама Српског националог савјета, чије претензије да се мора вратити српски језик у школе на основу Устава Црне Горе и Закона о мањинским правима и слободама не могу бити судски опорене. Управо зато је судска одлука о враћању српског језика у школски систем неминовна и извјесна.
Да ли ће у та одјељења слати своју дјецу Срби који себе сматрају конститутивним народом у Црној Гори и Црногорци који говоре српским језиком - спада у њихово право на сопствену одлуку и избор. Суштина, да ће бити уведена одељења на српском језику, важнија је од начина и механизама како се до тога дошло, у овом случају - преко Српског националног савјета.
На другој страни, министар науке и просвјете Стијеповић би требао приликом заказивања уџбеника на црногорском језику узети у обзир чињеницу да ће велики дио школских одјељења у Црној Гори бити на српском језику. Сматрамо да нема потребе трошити новац на уџбенике који ће бити очигледни вишак, јер се тај новац може употребити , рецимо, за корекцију уџбеника историје на српском језику,који су у овом садашњем облику крајње неадекватни и увриједљиви до границе непристојности."
........................................Академска алтернатива: Стијеповић и Диноша одговорни за дискриминацију
Сада имамо ситуацију да је једино албански језик уведен у школе, да се донијела допунска одлука о увођењу црногорског језика, а да се одлука о увођењу у школе службеног: српског, босанског и хрватског језика заобишла, и то изненадним кршењем Устава.
Нема никакве сумње да су у Влади Црне Горе за овакву противуставну ситуацију одговорна два министра - министар просвјете и науке Славољуб Стијеповић и министар за људска и мањинска права Ферхат Диноша. Умјесто да министри Стијеповић и Диноша безрезервно спроводе одредбе Устава, на основу врло јасних закона који прописују школовање на пет службених језика, они демонстративно показују својим дјеловањем и понашањем недозвољиви анимозитет према српском, хрватском и босанском језику.
Министар Диноша очигледно мисли само о правима Албанаца, министар Стијеповиц само о онима који говоре црногорским језиком, што у преводу значи да у Влади Црне Горе имамо двојицу очигледних националиста, којима је Устав Црне Горе апсолутно безначајан документ. Јавност Црне Горе нема потребу да трпи министре националисте који свој патриотизам демонстрирају кршењем Устава и грађанских слобода других народа! Када министри Стијеповић и Диноша буду коректни националисти, који не крше Устав и законе, тада ћемо се према таквој појави министарског национализма односити на други начин.
Уједно, сматрамо скоро невјероватним да се владајућој коалицији сада не свиђа Устав Црне Горе који је сама донијела, те су спремни да га отворено крше. Наравно, уколико овакво противуставно понашање власти доведе до озбиљних поремећаја у извођењу наставе, у виду њеног бојкота, НВО Академска алтернатива ће безрезервно подржати такве протесте грађана.
Војин Грубач, предсједник НВО Академска алтернатива
Subscribe to:
Posts (Atom)