„Сматрамо да више нијесте власници Жељезаре“, рекао је предсједник Синдиката “Жељезаре Никшић” њеним власницима, и додао: ”Имате десет минута да напустите зграду ако нећете ми да вас изнесемо“!
А шта мори сужње?
Одговор на ово питање дјелимично се налази у саопштењу Уније слободних синдиката поводом дешавања у никшићкој Жељезари, гдје се каже:”Сваким даном све се више потврђује да је Црна Гора земља вулгарног капитализма, који се развија уз директну подршку (чињењем или нечињењем) институција система. Нови власници “транзиционог” капитала оснажени су логистичком подршком коју добијају од стране владиних ресора који нас за багателу продају “стратешким” партнерима, а потом крију купопродајне уговоре и њихове инвестиционе обавезе”!
Вулгарни капитализам, шта је то?
Овај појам покушао је објаснити, и то урадио, чини ми се, врло ефектно, господин Јанко Вучинић, човјек који је упутио горе наведене оштре ријечи такозваним газдама Жељезаре, рекавши сљедеће: “Чињеница да је у Жељезари за шест мјесеци направљен губитак од 20 милиона еура је неразумљив и немогућ податак. Ево да узмемо да фабрика није радила шест мјесеци, за исплату бруто плата за тај период потребно је око седам милиона еура. Поставља се логично питање- гдје је тај новац? Изгледа да су представници МНСС-а прави умјетници за прављење губитака, те самим тим није тачна оптужба пословодства да су за једно послијеподне изгубили купце и тржиште.”
Слика постаје комлектна када се овоме дода осврт господина Александра Рогановића, потпредсједника Синдиката и предсједника синдикалне подружнице Челичане, који је подсјетио јавност на чињеницу да у последњих осамнаест мјесеци сваку плату добијају путем протеста.
Садо- мазо привреда
Схема дотичног проблема у Никшићу је оваква- послије исплате свих плата радницима, које су се додијелиле тек послије њихових протеста, послије тровања свих грађана Никшића опасним материјама из Своје фабрике, зато што господа власници не желе уградити филтере тамо гдје су они неопходни у процесу производње челика, власници фабрике су направили губитак од двадесет милиона еура. Невјероватно?
Колико ми се чини, логични закључак је да власници Жељезаре Никшић уживају да трују грађане Никшића опасним материјама, радују се увећању канцерогених обољења код њих, обожавају да не исплаћују плате радницима, и на крају добијају невјероватно додатно задовољство до тога што имају милионске губитке у пословању.
Знате, нешто ту није логично. Тачније, и прецизије речено, ту апсолутно ништа није логично! Логична је само констатација да се ради о свирепим и неприродним ликовима, који тиранишу свијет око себе, из нама непознатог разлога, а себе називају власницима једног привредног, или, тачније речено, антипривредног објекта. Све ово је, дакако, блиско некој чудној садо- мазо привредној концепцији.
Јавио се премијер, судија, кадија, ...
У сву ту причу, изненада се умијешао актуелни премијер Црне Горе који је рекао сљедеће: “Уставом је речено да је право на својину неповредиво и да надлежни државни органи, гдје год је то право повријеђено, морају енергично реаговати. Овдје је ријеч о томе да је неко себи дао за право да у оквиру средстава синдикалне борбе узурпира нечије својинско право и то право страног инвеститора, што додатно појачава потребу сензибилне и благовремене реакције државе. Мислим да је то инспирација за државне органе који су задужени у систему да штите својинска права, а то није Влада, него правосудни органи. Очекујем већ данас, сјутра и прекосјутра енергичне реакције...”
Елем, тврдња премијера да у Уставу пише да "државни органи морају енергично реаговати" није на мјесту, јер такве формулације у Уставу уопште нема! Можда је премијер читао неки други Устав, а не Устав Црне Горе!? Тачно је само то да се јемчи право на својину, али не само капиталиста већ свих грађана.
Уосталом, да видимо шта у Уставу пише...
Члан 58 - Јемчи се право својине. Нико не може бити лишен или ограничен права својине, осим када то захтијева јавни интерес, уз правичну накнаду.
Члан 23 - Свако има право на здраву животну средину. Свако је, а посебно држава, обавезан да чува и унапређује животну средину.
Члан 59 - Јемчи се слобода предузетништва. Слобода предузетништва може се ограничити само ако је то неопходно ради заштите здравља људи, животне средине, природних богатстава, културне баштине или безбједности и одбране Црне Горе.
Члан 54 - Забрањено је политичко организовање у државним органима. Судија Уставног суда, судија, државни тужилац и његов замјеник, заштитник људских права и слобода, члан Савјета Централне банке, члан Сената Државне ревизорске институције, професионални припадник Војске, Полиције и других служби безбједности не може бити члан политичке организације.
Дакле, право на својину зајемчено је Уставом, али је истом снагом зајемчено право на здраву животну средину, због које се по Уставу може ограничити чак и зајемчена слобода предузетништва, а то је у случају власника Жељезаре неопходно урадити. Међутим, проблем је у томе што премијер неке одредбе Устава Црне Горе жели поштовати на неке не. Зашто се понаша тако, ред је да објасни јавности.
И не само то, јер премијер Црне Горе својом изјавом додатно крши Устав Црне Горе мијешањем у правосудни систем. Наиме, он пријети правосуђем, које је одвојено од њега као челника извршне власти. Објективно судство, на примјер, у овом случају, може утврдити да су кривци управо извршна власт и власници Жељезаре, а не синдикалне вође. Додуше, ако је премијеру до Устава и одвојености судске и извршне власти стало колико и до лањског снијега, тада је он заиста у праву, те може прејудицирати судске пресуде. Али, он тада није премијер већ кадија! Феудализам, дакле, је назив за тај "систем вриједности".
Од комунистичког полетарца до жандарма капитализма
Постављајући на чело и у одборе некада државних фирми партијске послушнике, од којих већина појма нема шта ту треба да ради, осим да мјерка какав стан, кредит, премију и слично, власт је угробила те исте фирме. Јавашлук сличног типа слично се десио и са избором иностраних партнера. Да ли су ту провизије опредјељивале њихов избор- вријеме ће показати. Радници и синдикати апсолутно исправно траже своје мјесто у тој причи, јер су сви остали очигледно намирени.
Власт се боји радничког бунта, и то је логично- јер те побуне не носе политички већ социјални карактер. Да запазимо- двије партије које формирају власт у Црној Гори носе у свом називу префиксе "социјалистичка" и "социјалдемократска". У пракси оне немају ништа заједничко са тим префиксима, који су, изгледа, у њиховим називима остали као давно заборављени реликти прошлих времена. Да је то тако доказује и задња изјава премијера Црне Горе, који не само да не размишља о правима радника и социјалној правди, већ се оштри на хапшења и судске процесе. Пут од комунистичког полетарца до жандарма капитализма очигледно није био трновит, већ, напротив, поплочан златним плочама.
Што се тиче овог конкретног случаја побуне, нема сумње - онај објективни дио јавности Црне Горе је на страни радника и синдиката.
А што се тиче својине, о којој говори премијер, све је кристално јасно, власници Жељезаре су бескрупулозно насрнули на својину својих радника неисплаћивањем плата, као и на својину, у виду здравља, свих грађана Никшића, па је ред да се све то стави на сто и почне са рјешавањем проблема. И на крају...
Укратко, подржавам синдикате!
No comments:
Post a Comment