Бошко Радовић - Црногорски шовинистички круг

ДРУГИ ПИШУ ... ИН4С, колумна Бошка Радовића,

"Жанр сцена"

субота, 22 јануар 2011 12:59 ИН4С


Aко неко жели пронаћи ''мустру'' политичког дјеловања црногорског шовинистичког круга, треба само да посматра њихов однос према међунационалним сукобима на простору бивше Југославије.

Иако су константно емитовали представу о себи као шампионима правичности, суживота, европских и општечовјечанских вриједности, алгоритам понашања црногорског шовинистичког картела је врло прост. У сваком међунационалном сукобу у ком су Срби били једна од страна, они су доследно били на страни оних других. Страдање српских цивила, десетине хиљада убијених, стотине хиљада прогнаних нису се никад појавили ни као фусноте у њиховим изразима забринутости и исказима бола за људске судбине у ратним страдањима. Врло често, па и данас, они ревносно негирају српска страдања, а каткад им се и ругају у злурадом, оргијашком тону. Неријетко ћете срести црногорске шовинисте који се подсмјевају судбини распетог српског Косова, крајишких Срба и уопште свакој српској несређи. Стога, све више испливава истина да су Црногорци црногорског језичког идентитета одавно преузели штафету мржње према Србима од својих НДХ-овских узора.

Тамница народа

Патолошки фалсификатори из црногорског шовинистичког круга тврде да је Краљевина Југославија била ''тамница народа''. Очекивано, по њима је и Савезна република Југославија, а потом и државна заједница Србија и Црна Гора, била такође ''тамница народа''. Те државе су биле ''тамнице'' јер су, наводно, у њима били обесправљени сви народи осим Срба.

Ево, сада постоји феудални провизоријум који су жељели, а он се зове независна Црна Гора. За разлику од претходних државних творевина, за Црну Гору постоје јасни статистички докази о бруталној дискриминацији веће групе народа. Оператери црногорског шовинистичког кружока избацили су ван система Србе, Бошњаке, Муслимане, Хрвате, Албанце, па чак и, по њима, неподобне и сумњиве Црногорце који говоре српским језиком и припадају Митрополији црногорско-приморској. Просто речено, учешће представника тих народа у државним структурама Црне Горе је необорив доказ класичног апартхејда.

Видно је да се не поштује ни Устав у дијелу који, испада само формално, даје врло широки спектар права за све народе у Црној Гори. Чак и тај Устав, који су сами осмислили и писали, потрудили су се да утамниче разбукталим шовинистичким страстима.

Промрзли врапци пјевуше на гранама, зидови такође говоре да све државне, књижевне, па чак и награде локалног значаја добијају искључиво активни творци и промотери црногорског шовнистичког круга. Па какав је то гестаповски механизам који обезбјеђује такву монструозну прецизност? А кад додамо томе чињеницу да је сваки економско-финансијски монопол у њиховим рукама, јасно је да се ради о тешко обољелом систему од неонацистичког облика расизма.

Дојучерашњи пацифисти, наводне демократе и наводни Европљани, стргли су маске и искезили се у лице свим оним који су макар на тренутак повјеровали у њихове моралне вриједности. Данас лицемјерно оргијају над невољом обичног човјека, који није скројен по њиховим идеолошким мјерама. Да ли ће их стићи било који осјећај стида и одговорности? Не надајте се! Нама преостаје да стрпљиво скупљамо чињенице из ове хронике бестиђа. Свако нека пронађе начин, у складу са могућностима, сопственог учешћа у активној борби против црногорског неонацизма. Знамо да неке кривице не застаријевају, а неписано је правило да фукаре обично дуго живе. Зато, скупљајте и чувајте доказе. Ваљаће! Боримо се!