Вјерници, реалност и Драшко од "Аналитиках"

utorak, 09 februar 2010 13:59 ИН4С

Незаобилазни Драшко Ђурановић лаганим темпом полако постаје познати “црквени експерт од Аналитиках”.
Наиме, у ауторском тексту “Сви предсједникови канони“ он тврди да је “Вујановић изабран вољом црногорских грађана и требало би, као познавалац права, да поштује грађане државе на чијем је челу а не да им оспорава право да буду вјерници Црногорске православне цркве.“ Одмах се поставља питање, како им то право Вујановић "оспорава"?Драшко Ђурановић каже да је то оспоравање Филип Вујановић демонстрирао тиме што је “фаворизовао Српску православну цркву тиме што пренио јавно мишљење више православних патријарха да је црногорска црква - неканонска.“
Изгледа да Драшко од Аналитиках не разумије да су фаворизацију СПЦ у Црној Гори, и одговарајућу маргинализацију НВО ЦПЦ, одредили и запечатили православни вјерници, а не државни чиновници ма којег они ранга били. А преношење мишљења више православних патријарха је изгледа проблематично зато што они имају такво мишљење које се, очигледно, Драшку не свиђа.

И онда, у тексту Ђурановића наступа напатворено лудило…

Драшко утврђује да Вујановић има право да "приватно мисли да је НВО ЦПЦ неканонска", али “ако је он црногорски предсједник и ако је Црна Гора модерно друштво у којем је религија одвојена од државе”, Вујановић по њему треба да црквена питања рјешава почевши од црквене имовине!? Елем, испада да не смије да се мијеша, али мора да се умијеша?! Ђурановић затим тврди да на црквену имовину право има НВО ЦПЦ, јер “у Црногорској православној цркви тврде да им то право природно припада, још од Краљевине Црне Горе и Устава Црногорске православне цркве из 1905. године.” Затим, Драшко поручује Вујановићу да “са канонима и тумачењем канона ваља бити посебно опрезан, баш као са тврдњама да је СПЦ једина канонска црква. Јер, ако је СПЦ једина овдје постојала, која је то онда црква чувала „зубљу црногорске слободе“ од времена када је Пећка патријаршија потпала под власт Отоманске империје? Да су Црногорци тада поштовали црквене каноне и слиједили СПЦ постали би дио Отоманске империје, изгубили идентитет и данас не би постојало црногорске државе. Ни демократски изабраног црногорског предсједника".
"Зато би Вујановић што прије требало да за собом остави причу о канонима и да се окрене обичном, лаичком, животу. У интересу је предсједника али и Црне Горе“- завршава Ђурановић. Каква демагогија на “крају баладе”, зар не?! Каже, Црногорци би изгубили идентитет?! Идентитет који изнова и на нови начин презентира Ротковић, Вучинић, ...?

Они тврде да имају…

Драшко сматра да у НВО ЦПЦ тврде да им право на имовину “природно припада, још од Краљевине Црне Горе и Устава Црногорске православне цркве из 1905.” Међутим, скоро је извјесно да то право НВО ЦПЦ природно уопште не припада, из више разлога. Прије свега НВО ЦПЦ има изразито антисрпску конотацију, чиме је суштински сама прекинула тражену везу са прошлошћу у коју жели пројектовати свој почетак. Наиме, Православна црква у књажевини/краљевини Црној Гори је била изразито српског карактера, које је здравим смислом искључивало било какво антисрпство. Антисрпство је било незамисливо. Зашто? Зато што су јој вјерници били Срби! Доказ? Школски систем у краљевини Црној Гори гдје се учило да у Црној Гори живе “чисти и прави Срби три вјере”! Наравно, данас су се ти “чисти и прави Срби” национално подијелили, и то није спорно, али...
Никакве сумње нема да је својевремено група политичких активиста одлучила да, у смислу тражења свог идентитета, постоји потреба за стварањем НВО ЦПЦ, као "своје цркве". Као и у сваком чудном новом процесу НВО ЦПЦ је требала бити црква оних вјерујућих људи који се по националности изјашњавају као Црногорци. Да ли је у томе успјела НВО ЦПЦ? Без икакве дилеме одговор је - није! Промотери НВО ЦПЦ морају признати да је идеја о томе да ће их подржати грађани црногорске националности доживјела потпуни крах. Нема сумње, главни узрок тога краха састоји се у простој оцјени православних вјерника у Црној Гори, били они Срби или Црногорци, да НВО ЦПЦ није адекватна организација. Зашто они тако мисле, вјероватно се налази у некаквој личној оцјени сваког од њих, која се разликује од вјерника до вјерника.
Треће, НВО ЦПЦ се стварала у Црној Гори на исти начин на који се стварала Адвентистичка црква и Јеховини свједоци. У том смислу нико јој не спори право на постојање, баш као ни овима другима. Међутим, могућност да она буде битан фактор у православном народу оспорили су јој вјерници. А православни вјерници су ти који одређују како ће и шта бити у Црној Гори што се тиче православне религије и њене црквене организације. На примјер, теоретски може Митрополија црногорско- приморска прогласити аутокефалност, али нема никакве сумње да би тиме остала без вјерника и свела се на ниво НВО ЦПЦ. Такође, нема дилеме да би они који подржавају НВО ЦПЦ тај развој догађаја жељели, али то само показује да у суштини они желе правити проблеме православним вјерницима. Међутим, ту пролаза нема. Ту не помаже никакав политички памфлет и координирана медијска акција у смислу "обраде јавности". Православни вјерници су издржали ударе Отоманске империје, и модерне атеистичке револуције иза које је стајао тврди апсолутистички режим, са резултатом који је био поражавајући за оне који су жељели наметнути “нови систем”.

Политика има своја правила, заснована на реалним параметрима

НВО ЦПЦ је осуђена од стране православних вјерника на таворење и бесмислено постојање, а Драшко Ђурановић и слични подржаваоци - на памфлете чији је ефекат раван нули. Управо због бројности православних вјерника у Црној Гори, нека се Ђурановић не зачуди ако један од њих, на неким изборима, на најдемократскији могући начин, постане предсједником Црне Горе. Или, прецизније речено, да му то буде један од важних фактора да побједи у тој изборној трци, упркос томе што се то не свиђа Драшку Ђурановићу. Политичари ће се увијек трудити да зараде који глас више, тако да избјегавање конфликта, и прављење добрих односа са најмногобројнијим вјерским организацијама у Црној Гори, у које не спада НВО ЦПЦ, а спадају Митрополија црногорско- приморска и Исламска вјерска заједница, па чак и Католичка црква, спада у класични политички ход. Ко не мисли тако, нека иде на изборе и провјери своју теорију у пракси.

Грубач: Коњевић демонстрира неваспитаност и примитивну вјерску нетрпељивост!

nedjelja, 07 februar 2010 12:54 ИН4С

Називањем Српске православне цркве и Митрополије црногорско приморске “окупаторском црквом у Црној Гори” Рашко Коњевић, високи функционер Социјалдмократске партије, је демонстрирао висок степен политичке неваспитаности и примитивну вјерску нетрпељивост- рекао је у данашњој изјави Војин Грубач, предсједник НВО Академска алтернатива.
Члан предсједништва СДП, Рашко Коњевић, је у јучерашњој изјави за подгорички дневник "Вијести" рекао да је "подређивање државе “окупаторској цркви у Црној Гори” наноси ненадокнадиву штету и црногорском међународном угледу јер “нас враћа у вријеме за које смо мислили да је за вазда затворено након референдума 2006. године".

У изјави НВО Академска алтернатива тражи се појашњење тог навода Коњевића...

НВО Академска алтернатива сматра да је дотични функционер СДП-a дужан јавности предочити принципе по којима његова странка одређује која је вјерска заједица у Црној Гори окупаторска а која то није?! Наиме, интересантно би било чути од истог Рашка Коњевића да ли по тим принципима његова странка Исламску вјерску заједницу у Црној Гори такође третира као окупаторску, или је та етикета резервисана само за православну Цркву према којој имају нескривени анимозитет?!
Ако се узме у обзир да преко деведесет одсто грађана који се изјасњавају као Црногорци у вјерском смислу припадају Митрополији црногорско приморској, па чак међу њима има функционера и чланова Социјалдемократске партије, то изјава Коњевића представља очигледну логичку бесмислицу. И уопште, како Коњевић своје ставове може износити “у име свих Црногораца”, када његова партија не може освојити на парламентарним изборима нити пет одсто црногорских гласова? Нема сумње, Коњевић и слични њему су умислили да су неки битан политички фактор, и то послије грабежа функционерских мјеста у којима је ова странка недостижна по незајажљивости.

Агитпроповски памфлет “Побједе”, наводно против Вујановића!?

nedjelja, 07 februar 2010 17:55 ИН4С

У стилу давно заборављене агитпроповске пропаганде на станицама “Побједе” је објављен класични памфлет, наводно упућен предсједнику Црне Горе Филипу Вујановићу, а у суштини, без сваке сумње, грађанима Црне Горе. Памфлет “Адвокат свих грађана” је потписао Горан Секуловић, чије ћемо одређене дјелове овдје пренијети и прокоментарисати.
У том тексту Секуловић каже сљедеће: “Предсједник Црне Горе је поручио Црногорској православној цркви да „поштује став четрнаест православних патријарха, а то је да је у Црној Гори канонски легитимна према канонском устројству Митрополија црногорско-приморска“. Зар приоритетна обавеза предсједника државе није да поштује став, осјећања, мишљења... грађана оне државе чији је предсједник, а не грађана неке друге државе?
Зар није обавеза предсједника државе да поштује ставове свих грађана, без обзира да ли су теисти или атеисти, па дакле без обзира, када је ријеч о православним вјерницима или пак само поштоваоцима, да ли је ријеч о онима који преферирају српску или црногорску цркву? Господину Вујановићу су, очито, неки „равноправнији“ од других…”

Не примјећују да Митрополију црногорско приморску "протежира" огромна бројност вјерника

Наравно, само овај дио текста показује да новинар Секуловић, или тачније "Побједа", не желе да прихвате нешто што је реалност Црне Горе – да је Митрополија црногорско приморска највећа и најбројнија вјерска организација у Црној Гори. И не само да је нејбројнија, већ и најуваженија по свим могућим анкетама јавног мњења које се у Црној Гори спроводе, па чак и од Секулићевих истомишљеника. Да ли уопште треба спомињати у прилог томе десетине хиљада православних вјерника у Црној Гори који присуствују литијама и службама у организацији Митрополије црногорско приморске?
"Побједа", и њен новинар специјалац Горан Секуловић, то не виде или, тачније речено – не желе да виде. А желе да се прсе својим наводно објективним новинарством које је пластично демострирано и у овом приземном памфлету. Наравно, није само проблем у томе што било какву очигледност не виде, ови вајни професионални новинари државног листа, већ што су спремни сваког момента да другима спочитају напрофесионалност. У овом случају је то пребацивање непрофесионалности било упућено предсједнику Црне Горе Филипу Вујановићу, који је, може се рећи, случајна мета "Побјединог" безобразлука. Права мета су ипак били – вјерници Митрополије, и то је несумњиво и очигледно.

Смјеса кокаина и шовинизма! Кокаински шовинизам?

Наравно, овај памфлет ни би био довршен "у великом стилу" да његов потписник није управо те вјернике Митрополије црногорско приморске назвао - грађанима друге државе? Јер, шта значи сљедећа реченица: “Зар приоритетна обавеза предсједника државе није да поштује став, осјећања, мишљења... грађана оне државе чији је предсједник, а не грађана неке друге државе?
Да поједноставимо ситуацију, Вујановић је изнио став деведесет одсто православних вјерника у Црној Гори. А ти вјерници очигледно нису “грађани неке друге државе”, већ Црне Горе. Наравно, постоји мањина која се не слаже, и која се преко новинара као што је Секулић представља као наводна већина, која преко "Побједе" добија титулу "свих грађана ове државе"?! А остали су, погађате, туђинци. Виртуелно реалност, зар не? Наравно!
Коме је тада био потребан памфлет Секуловића, пребукиран нелогичностима и нонсенсима. Да није, можда, овај памфлет имао неки други циљ? На примјер, да скрене пажњу са проблема организованог криминала и пропалих предузећа широм Црне Горе, од којих је најпропалије, свакако - "Побједа". Наравно, уочавамо да и у том пропадању "Побједа" умије да "херојски" избаци још који тону познатог шовинизма. Неко шовинизма, неко кокаина, а све руку под руку, у "својој држави"!

НВО Матица црногорска позива на кршење Устава и утјеривање идентитета

subota, 06 februar 2010 11:54 ИН4С

НВО Матица црногорска, кроз опскурни лик свог генералног секретара Марка Шпадијера , тражи отворено кршење Устава Црне Горе по питању јасно дефинисаних идентитетских обавеза државе.
Наиме , на страницама портала "Аналитика", и уз суфлерисање њеног "незаобилазног" уредника Драшка Ђурановића, Марко Шпадијер оптужује црногорску власт за ретроградну свијест, замјерајући јој што “не покушава да систематски гради важан, идентитетски дио бића Црне Горе.”
Шпадијер даље наставља: “ Увијек постоје неки пречи послови, нека дневна политика. Не спроводи се ни оно што је усвојено. На примјер, Црна Гора је усвојила правопис црногорског језика. Одлука је објављена у Службеном листу. Али, у свакодневном животу остављено је на слободну вољу политичарима, наставницима, чиновницима да сами одлучују хоће ли или не примјењивати правопис. Као да државни прописи не обавезују никога из државне администрације да их спроводи.
Не постоји визија да се све то обједини у цјеловиту националну политику, наглашава Шпадијер уз напомену да се, и три године након осамостаљења, финансирају послови који у суштини воде обезличењу државног идентитета. И да се све то ради – државним новцем и у дневнополитичке сврхе.”
Истичући да црногорска власт врши деструкцију властитих темеља, он наводи примјер: “Инциденти попут скраћивања химне или покушаја преправљања националних симбола, су манифестације и симболи да не постоји јасно дефинисана државна политика чувања идентитета државе и друштва."

Да ли је Шпадијер читао Устав?

Нема сумње да Матица црногорска, са својим ригидним генсеком Марком Шпадијером, позива на отворено кршење Устава. Наиме, Уставом Црне Горе је гарантована заштита идентитета народа, и ту је врло децидно дефинисано да се јемчи "слободно коришћење националног језика и писма у приватној, јавној и службеној употреби." Марко Шпадијер је у свом иступу несумњиво против тога.
Међутим, у случајевима када се нека организација залаже за оно што генсек Шпадијер протежира, а то је кршење зајемчених права и слобода, као и изазивање мржње и нетрпељивости, Уставом Црен Горе је по члану 55 предвиђено сљедеће: „Забрањено је дјеловање политичких и других организација које је усмјерено на насилно рушење уставног поретка, нарушавање територијалне цјелокупности Црне Горе, кршење зајемчених слобода и права или изазивање националне, расне, вјерске и друге мржње и нетрпељивости.“
Дакле, нема сумње да би под нормалним околностима и у правној држави ставови Шпадијера изнесени на порталу Аналитика били повод јавне расправе о законској потреби укидања Матице црногорске, са одговарајућим судским епилогом. У том смислу би се требали запитати, шта ради Ферхат Диноша у свом министарству које је задужено за интервенцију у таквим случајевима? Гдје је црногорски омбудсман и шта чине предсједници националних савјета свих народа у Црној Гори када се неко очигледно и јавно залаже за кршење основних грађанских и националних права, као што је то у овом примјеру случај са Шпадијером и Матицом црногoрском?

Ригидни националисти НВО Матица црногорска се финансирају из буџета

Невјероватно је, али истинито, да се активности ове националистичке организације, која полако почиње да демонстрира шовинизам, финансирају из буџета Црне Горе. Само за 2010. годину планирано је да им се из буџета Црне Горе пребаци на рачун 320 000 еура. Самим тим, поставља се логично питање, да ли се из буџета који пуне сви грађани и народи у Црној Гори треба финанасирати црногорски шовинизам?
Нарaвно, оснивачи НВО МЦ су избјегли да свој оргинални шовинистички импулс унесу у свој статут и програм, тако да је у Закону о Матици црногорској написано: "Матица црногорска, основана 1993. године на Цетињу, наставља да остварује своје програмске циљеве и да врши дјелатност од јавног интереса у складу са овим законом, као самостална и непрофитна организација у области културе. Матица афирмише државотворну културу и национални идентитет црногорског народа и обавља активности којима се промовише и развија мултиетнички карактер Црне Горе. Матицом управљају њени чланови преко органа управљања. Матица, ради остваривања својих програмских циљева, обавља сљедеће дјелатности: развија вриједности мултиетничког и мултикултуралног демократског друштва; учвршћује и развија национални и културни идентитет Црногораца; афирмише национални и културни идентитет других народа који живе у Црној Гори... Средства за рад Матице, у циљу финансирања њених програмских активности и рада стручне службе, обезбјеђују се из буџета Републике."
Дакле, у Закону о Матици црногорској говори се о промоцији и развијању мултуетничког карактера Црне Горе, а у стварности од тога нема ништа. Може се констатовати да су оснивачи те организације покушали бити лукави, да би се домогли буџетских средстава, које ће трошити на кршење Устава и промоцију идеја националне нетрпељивости, као и распиривање националне мржње у Црној Гори.

Краљ Бодин демантовао Новака Аџића!

ponedjeljak, 01 februar 2010 13:19 ИН4С

Новак Аџић, црногорски правник, који се уједно представља као историчар и политичар, јуче је открио “топлу воду “ и у изјави за јавност ("Вијести", текст - "Очекујемо извињење Србије") рекао сљедеће:"Српска владајућа идеологија и политика се, у односу на Црну Гору, вјековима понашала као освајач, угњетач и асимилатор, а не као пријатељ и савезник. То је историјска чињеница – од Немањића све до данашњих дана, с тим што је кулминација била 1918. године када је Црна Гора била жртва великосрпске војне окупације и анексије. Њемачки канцелар и добитник Нобелове награде за мир, Вили Брант, се у име Њемачке извинио жртвама нацизма и холокауста, а још се, нажалост, није родио нико у Србији, мислим на оне који врше власт у тој држави, ко би се извинио за све оно што су лоше направили према Црној Гори”.

Са историјским излетима овог правника, које дотични с лакоћом преводи у политичку мисaо, тешко се може разговарати без призивања духова прошлости, тако да смо у недостатку медијатора призивали неке историјске факте, које ћемо покушати прокоментарисати у комедиогафском стилу, који пропагира Новак Адџић кроз своју изјаву.

У том смислу , ево пар неоспорних историјских чињеница...

“Краљ Бодин проширује државу ( Дукљу/ Зету) припајањем Рашке, Босне и Захумља, а крајем вијека у својој пријестоници Скадру угошћује крсташе И крсташког похода предвођене Рејмондом Тулуским. Након његове смрти, око 1101. године, Зету почињу да потресају унутрашње размирице међу Војислављевићима, што доводи до њеног слабљења и губитка краљевске круне. Завршни чин владавине династије Војислављевића се одиграва током 80-тих година 12. вијека, када их рашки велики жупан Стефан Немања потискује као византијске вазале из Зете и око 1186. године цјелокупну Зету припаја својој држави и даје је на управу свом најстаријем сину Вукану.“

Црногорски Вили Брант одмах да упути извињење!

Ако је вјеровати овим подацима, спора нема да древни краљ Бодин својим освајањима демантује наводе правника Новака Аџића боље од било које савремене и модерне политичке странке у Црној Гори.
Ови историјски подаци сликовито показују да Новак Аџић треба да потражи и нађе црногорског Вили Бранта који ће да се извини Рашкој, Босни и Захумљу због ове агресије, али и Албанији јер је Бодин "намјерно" направио пријестоницу у Скадру. Да не говоримо о томе што је у Скадру "дрско" дочекивао крсташе, "превиђајући чињеницу" да ће те просторе у будућности насељавати грађани исламске вјероисповијести, који то могу, у Аџићевом стилу несувислог мијешања прошлог и садашњег, данас тумачити као "вјерску нетолеранцију".

Жртве великодукљанске окупације скрећу пажњу ДАНУ и СДП на своје постојање!

Дакле, нема сумње да су простори данашње Федерације БиХ, Републике Српске, Србије и Албаније били "жртве великодукљанске војне окупације и анексије", али и показали да је Дукља била "освајач, угњетач и асимилатор, а не пријатељ и савезник", како би рекао сам Аџић.За портал ИН4С и његове читаоце остаје велика дилема, из које организације треба да се роди црногорски Вили Брант да упути ово извињење? Из Социјалдемократске Партије Црне Горе, Дукљанске академије наука и умјетности или из неке друге националне институције која "баштини скривање духа дукљанских освајања", представљајући ту "окупаторски орјентисану државу" као жртву насиља?
Нађимо, предлажимо, адекватног црногорског Вили Бранта за ово историјско извињење Дукље, које мора бити упућено због унапређења мира и толеранације у региону и шире? Елем, и ради мира у кући.

Ретардирана логика Михаила Терзића, или лутање кроз смисао?

petak, 29 januar 2010 20:54 ИН4С

Михаило Терзић, предсједник НВО Црногорска национална заједница (ЦНЗ), која има сједиште у Београду, је недавно (дневник “Политика”, 12.01.2010.године, текст - ”Ђукановић одлази чим се на то одлучи“) оставио коментар у којем каже: “У Црној Гори пристижу нове генерације које нијесу вакцинисане идеолошком вакцином САНУ "да су Црногорци најбољи Срби". На помолу је оригинални менталитет Црногораца који ће моћи да воле Србе а да не буду Срби,…”.
У јучерашњој изјави, коју преносе подгоричке “Вијести” кроз текст "Црногорци нијесу Шумадинци", дотични господин је рекао сљедеће: “Док Борис Тадић упућује оштар пријекор Србима у Црној Гори јер су пристали да буду национална мањина, иако су "аутохтони народ који је учествовао у цјелокупној историји и стварању Црне Горе", нови патријарх српски Иринеј је још радикалнији и у својој изјави за Црногорце дао је прецизан опис ретардираних људи, јер их назива безумним и неразумним зато што су гласали за независну Црну Гору. Нажалост, док Црногорци у Србији немају услова да остваре основна мањинска права, Србима у Црној Гори су дата права недовољна, па добијају критику од предсједника Србије, зашто не траже још више, јер су они, наводно, стварали државу Црну Гору. У ЦНЗ-у очекују од политичког естаблишмента Црне Горе да захтијева поштовање принципа реципроцитета када су у питању Црногорци у Србији, и да још једном понове ко је учествовао у стварању хиљадугодишње државности Црне Горе, ко се борио против ње и на референдуму рекао НЕ сопственој држави”.

Краљ Никола I Петровић – “ Црногорци су најбољи Срби”

Прва груба нетачност исказа Михаила Терзића се састоји у томе што тврди да је идеја "Црногорци су набољи Срби" – очигледна "вакцина САНУ". Изгледа да Терзић не зна, или не жели да погледа стварности у очи. Та идеја о којој он говори је идеја црногорске династије Петровић, која је доживјела свој врхунац за вријеме краља Николе кроз наставне програме за дјецу у школама Црне Горе. Да је то тако, треба погледати те уџбенике или прочитати историјски оглед “Српство у Црној Гори”, црногорског историчара Живка Андријашевића, па ће све бити јасно. Навешћемо као пријер само неке поднаслове које је у том огледу дао сам аутор:

За Ивана Црнојевића се писало да је био “Србин чисте крви”
Никола је “ора српски” а Милена “у Српству најпрва Српкиња”
Књаз Никола је био опсједнут идејом да буде “први у српству”
Пошто је “очувала српски аманет” Црној Гори припада “првјенство”
Доказати свим ђацима да су Срби и да нација и вјера нијесу исто
Циљ школе је био да васпита “Србина, а не космополиту”

То је факт о томе које је националности био народ Црне Горе у доба Петровића, заједно са својом династијом! Наравно, историчар Живко Андријашевић је овакву школу посматрао као врсту насиља(!?), па је констатовао сљедеће: ”Црногорски ђак је морао подлећи оваквој идеолошкој тортури”. Чак и да је то била идеолошка тортура, гледана тако очима дотичног историчара, факти остају непромјењени. И ту никаква САНУ не игра чак споредну, а камоли битну улогу. Тим прије ако Андријашевић тврди и ово: “Погрешно би било тврдити да им је српска свијест наметнута од некога споља или да је неки извањац унио ову свијест у Црну Гору. Напротив, српска свијест у Црној Гори изворни је црногорски производ, али се не може спорити да су за њено снажење увелико заслужни и неки извањци.”
Андријашевић свом огледу говори о уџбеницима у књажевини Црној Гори сљедеће: “Нека објашњења о националном карактеру Црногораца, тј. држављана Црне Горе, налазимо и у уџбенику географије (земљописа) за трећи разред основне школе. О томе да су сви становници Црне Горе - Срби, без обзира којој вјери припадају, истиче се и у одјељку уџбеника који је насловљен са “Народ”: “У Црној Гори живе све само чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их на 300 000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати, да смо сви српскога поријекла и српске народности.” Значи, ово није рекао партијарх српски Иринеј, нити академици САНУ, ово је " изворни црногорски производ"!

"Ретардирани људи" или "ретардирана логика" Михаила Терзића

Терзић тврди да је партијарх српски Иринеј третирао Црногорце као ретардиране људе због изјаве у којој партијарх каже сљедеће: “Знате, таква деоба која се десила између Црне Горе и Србије је безумна и неразумна ствар. Ми смо један исти народ, ма колико то порицали. И у овом тешком времену за наш народ у целини уместо да смо пришли једни другима, дошло је до поделе која се не може ничим оправдати.” Ако се из овога може извући чак и примисао да је у изјави патријарх дао “прецизан опис Црногораца као ретардираних људи”, једини се закључак може извести да Михаило Терзић има крајње ретардирану логику. Из тако ретардиране логике није чудно да Терзић извлачи закључак који личи на питање, рекавши: “И да још једном понове ко је учествовао у стварању хиљадугодишње државности Црне Горе, ко се борио против ње и на референдуму рекао “не” сопственој држави”?Одговор Терзићу на питање ко се борио за хиљадугодишњу државност Црне Горе, је већ дат на почетку овог текста, и то "из прве руке", користећи се само поднасловима историјског огледа црногорског историчара Андријашевића. Дакле, никако се не може оспорити припадност српском народу људи који су стварали државу Црну Гору. Наравно, може се све то покушати тумачити у облику да су Срби у Црној Гори сами себе репресирали српским школским системом. Да су Петровићи носиоци српског идеолошког терора у Црној Гори, и то над својим народом који није знао којој националости припада, па су му владари морали то објаснити и наметнути. Може се рећи чак и то да Петровићи из незнања нису знали које су стварно националности, те да су били у заблуди, па да им постхумно то треба објашњавати. Али, не може се оспорити да су били Срби, јер су се тако осјећали. Као што се Михаило Терзић осјећа као Црногорац, те је самим тим грађанин црногорске националности. Баш као што би било јако чудно да кроз сто година, када не буде Михаила Терзића нити нас, неко устврди да Михаило није био Црногорац него Србин, те да је његов национали осјећај био последица идеолошке тортуре овога времена.

Реципроцитет у правима

Михаило Терзић тражи реципроцитет националних права Срба у Црној Гори и Црногораца у Србији. Да би се појаснило шта жели Терзић погледајмо националну слику црногорских исељеника у Србији.
Од 263 000 исељеника из Црне Горе који живе у Србији, на попису становништва се изјаснило да је црногорске нације 69 049 људи. Већина од осталих 194 000 црногорских исељеника се национално дефинишу као Срби. Језичка структура Црногораца у Србији је сљедећа- српским језиком говори 68 587 људи или 99, 3 %. Осталих о,7% Црногораца говоре сљедећим матерњим језицима: 19- мађарским, 8- хрватским, 7- албанским, 6- македонским, 3- ромским, 3- словачким, 2- босанским, 1- румунским, 1- бугарским, 150- неизјашњено по језику, 262 говоре - осталим матерњим језицима.
Умјесто дужег коментара поставићемо само пар питања. Да ли Михаило Терзић, спомињући реципроцитет, говори о националним правима 68 587 Црногораца у Србији који говоре српским језиком? Да ли он њих представља? Ако их не представља – кога тада представља? Дакле, говори се о рецироцитету, али - кога и с ким?

Звоно за Грађански форум 2010

četvrtak, 28 januar 2010 19:44 Војин Грубач

Бивши лидер Социјалдемократске партије Жарко Ракчевић је најавио стварање Грађанског форума, невладине организације “која ће окупити људе који Црну Гору доживљавају као своју домовину”, а која ће бити “тијело са високим степеном слободе, јер ће га чинити велики број интелектуалаца”. Разлог оснивања те организације Ракчевић објашњава овако: ”Црна Гора је у опасној ситуацији да због изостанка суштинских политичких и економских реформи ненадокнадиво цивилизацијски заостане. Суштински није проблем ко је на власти. Већи је проблем што тај систем који се ствара подбацује и даје резултате са којима нијесмо задовољни“. На причу се надовезао незаобилазни, пензионисани генерал Благоје Граховац који, подржавајући ту идеју, истиче: “Сигурно су потребне снаге које поштују закон, а не закон силе. Оне политичке снаге које су довољно европске, које имају довољно демократског, које се боре за социјалну правду, које су довољно грађанске и довољно црногорске”.

Прва инцијација цивилизацијског заостајања!

Господа Ракчевић и Граховац су у пар реченица рекли практично све што треба знати у вези те организације. Управо зато је неопходан осврт на пар ранијих момената који могу бацити више свјетла на ове изајаве. Зато, вратимо се, лагано, на околности познатог референдума, и чудног постреферендумског понашања.Када је, својевремено, дат предлог да за успјешност референдума о државној самосталности Црне Горе мора бити прескочена летвица од 55 одсто изашлих бирача, десила се невиђена бура. Хорским пјевањем “независних црногорских интелектуалаца” тај “инкриминисани” проценат је осуђен као: недемократски, антицивилзацијски, антиевропски, неправедан предлог - који се мора одбацити јер намеће закон силе, о којем зато нема потребе чак ни разговорати. Оштрица свих критика је са неслућеном жестином усмјеравана на могући случај да резултати гласања уђу у тзв. “сиву зону”. Како може бити, питали су се они, да за независну Црну Гору буде преко 50 одсто изашлих гласача, и да до границе од 54,99 одсто то ништа не вриједи? Да се са евентуалним резултатом који се налази у сивој зони никад неће помирити, рекли су унапријед. Да се “сива зона” полако претвара у могући ад на земљи није било сумње. Доље неправедна “сива зона” – рекле су црногорске независне демократе, тражећи праведне принципе!Референдум је дошао и прошао. Независна Црна Гора је ушла у нову фазу, када је требало направити нову и праведну конструкцију те државе. Наравно, за то постоји Устав, гдје се, између осталог, требала дефинисати и потенцијална потреба промјене државног статуса Црне Горе. И тада се десила прва важна иницијација цивилизацијског заостајања, које спомиње Ракчевић, али, коју он наводно није примијетио. Додуше, могуће је да Ракчевић примјећује само цивилизацијско заостајање, али не и посртање које води к суноврату!?

Сива зона се шири, и улази у црну зону...

Референдумски побједници су, усхићени резултатима свог рада, пали у еуфорију а потом отишли у просторе неразумне охолости. Заборавивши на све принципе које су потенцирали до јуче, донијели су Устав гдје је записано да је за промјену државног статуса потребно имати два пута двије дотрећинске већине у парламенту, што је био први услов који је скоро нереално проћи. И то им је било мало, па су увели додатну обавезу да се све то мора потврдити на референдуму са три петине уписаних гласача! У преводу, то означава сљедеће - при излазности која је равна оној на протеклом референдуму, те три петине уписаних се претвара у седамдесет одсто изашлих који морају гласати за?! С напоменом, како излазност пада квота за потврду успјешности претпостављеног референдума расте до невјероватних 100 одсто, потребној при излазности од 60 одсто. Дакле, при излазности од 60 одсто сви морају бити за, при чему се не смије десити да само један гласачки листић буде неважећи.Тако логички долазимо до закључка да су црногорски интелектуалци, као противници “сиве зоне” у дијапазону од 50 до 55 одсто, одједном постали промотери њеног проширења до квоте од цијелих 100 одсто. Међутим, одједном се појавила и нова зона. Наиме, уколико би излазност на евентуалном референдуму била од 50 до 60 одсто, улази се у “црну зону” гдје не треба пребројавати гласачке листиће, јер је референдум пропао. Излазност, значи, мора бити већа од 60 одсто.

Недостатак морала и логике

Зар се тада треба чудити што су се, са оваквим поимањем правде, морала и логике, у Уставу појавили додатни халуциногени моменти које противурјече здравом смислу. Двије трећине грађана Црне Горе говори српским језиком, а тај језик није службени. Предложени државни симболи Црне Горе су у моменту усвајања на Интернет анкети државне Побједе имали подршку између 43 и 53 одсто анкетираних, а ипак су усвојени. Недоследност се, свакако, морала прелити преко граница Устава, тако да је постало “логично” да се, упркос воље 80 одсто грађана Црне Горе који су против признавања независности Косова, то признање ипак деси. Нема сумње, постоји и друга страна медаље. Како самоубијеђеној црногорској интелектуалној елити принципи плешу од случаја до случаја, морало се десити да сами упадну у јаму коју су ископали свим грађанима Црне Горе. Ускоро ћемо видјети коначни састав екипе која ствара НВО Грађански форум 2010, али је једно сигурно, захваљујући оваквом Уставу они су постали апсолутно непотребни као заштитници црногорске државности. Да су, којим случајем, оставили било какву могућност уставне промјене државног статуса Црне Горе, могли би и даље играти улогу “чувара државе Црне Горе”, и из тога извлачити “духовно задовољство” и материјалну корист. Овако им је остало да траже друге просторе политичке афирмације, гдје се лако може налетјети на “подводне политичке мине”.

Довољно црногорски, значи - недовољно грађански

И тако, сада наводе да ће у намјери трансформисања Црне Горе “окупити снаге које су довољно грађанске и довољно црногорске”, са важним моментом обавезе да “саборци” морају да “доживљавају Црну Гору као своју домовину”. Умјесто принципа, који им очигледно недостају, одједном им је постао важан фактор некаквог “доживљаја Црне Горе”. Каквог доживљаја, као љуштуре? Или може бити да је Црна Гора ипак народ, који је заробљен у ту љуштуру која не констатује њихове жеље, права, опредјељења, па чак ни постојање. Јер, ако неко тражи да грађанин мора бити “довољно црногорски орјентисан”, да ли се то дефинише као обавеза да све нелогичности које се јавно пласирају, а дио којих је предочен и у овом тексту, буду макнуте из зоне фокусирања? Зар то, само по себи, није доказ да су они који имају такву позицију јако далеко од “довољно грађанске мисли”, која понекад тражи одређена објашњења? Скоро да нема никакве сумње да ће са Ракчевићем, Граховцем, Светозаром Јовићевићем, Илијом Вујошевићем, и сличнима који имају озбиљно ограничење у перцепцији стварности ова НВО бити у старту осуђена на резултатско ништа. Томе неће моћи помоћи ни јака медијска подршка, која празнину којом су испуњени може учинити само очигледнијом. Огромне грешке које су свјесно направили непоштовањем елементарних принципа, не да их сустижу, већ их престижу огромном брзином. Захваљујући таквом неморалном тумарању Црна Гора је заиста доживјела ненадокнадиво цивилизацијско заостајање. Форум 2010 ће се моментом свог настанка одмах наћи под стакленим звоном, спутан да било шта промијени. Да ће се отуда чути нека шифрована звоњава пливајућих принципа, коју ће се околина доживљавати као одзвољавање таквој матрици размишљања, то се већ сада назире.