У име државе: Лудило је што црногорски официр прославља “Олују” с убицама мученика Лоре

Од Војин Грубач - 05/08/2018 21

Присуство официра црногорске војске на прослави злочиначке, нимало херојске, антихеројске и антиљудске хрватске “Олује”, представља коначни акт потпуног моралног, логичког, људског посрнућа.

Класично подлизивање злочину и злочинцима, бесконачно унижење државе, бијесно љуљање сопственог идентитета, до границе пуцања и краха личности и образа!

Ако се узме у обзир да представници државе, коју представља овај официр, никада нису отишли да положе вијенац пред споменик својим мученицима, резервистима никшићко- шавничке групе, брутално ликвидиранима у сплитској Лори, долазимо у простор коначног апсурда и психолошке патологије.

А управо је тај дан црногорским официрима мјесто било с пушкама пред спомеником у Никшићу, и са вијенцем испред сплитске “Лоре”, да напомену слављеницима Олује детаље њихове “славне борбе”!
А ево како је то било у Лори…

Брутална ликвидација Никшићана у “Лори”

Извјештај Амнести интернешнала за 1993. годину садржи свједочење Гаврила Трипковића из Чапљине, свједок 259-94-6, о звјерском мучењу и ликвидацији петорице Никшићана у Лори.
Ево шта је у том документу забиљежено…
„Једно вече, не сјећам се тачног датума, око пола ноћи Томо Дујић, који је изгледа имао посебан пик на мене, извео ме је из моје ћелије и одвео у другу просторију.
Тамо сам затекао пет мушкараца који су били обучени у стандардне униформе ЈНА. По говору сам схватио да су то Црногорци.

Ови људи су били толико измрцварени, поломљених руку и ногу, да је то на мене оставило један тежак утисак. Колико се сјећам свима су им биле одсјечене уши, односно чини ми се да је само једном од њих остало једно уво.
Они су били поређани по поду, тако што су неки били наслоњени на зид, а неки од њих у полу лежећем положају.

Некима од ових људи су већ биле извађене очи, а некима су предамном очи вадили.
Сјећам се како је један од мучитеља једном од њих забио нож у језик и повукао нож те му је тако одсјекао језик.

Једном од ових Црногораца нијесу извадили очи, тако да је могао да види шта се дешава, па су затим почели да кољу једног по једног.

Клали су тако што су их рукама држали за косу, а ножем сјекли у предјелу врата. Том приликом сваком је глава била одвојена од тијела.

Ако је неко и покушао да се одбрани брзо је био савладан, пошто је мучитеља било пет, а они су сви били пребијени и у јако тешком стању.

На крају је остао жив само онај коме нијесу извадили очи. Један од мучитеља је поређао три ножа, један поред другог, и рекао да бира нож којим ће га заклати.

Овај мученик, коме је заиста било доста мука и понижења, упро је руком у један од ножева.

Један од мучитеља, нијесам тачно сигуран који, али ми се чини да је то био онај који је захтијевао да бира нож, потпуно је побијеснео, више је личио не звијер него на човјека, и муњевитом брзином дограбио је тај нож и за делић секунде пришао Црногорцу и једним замахом одвојио му главу од трупа.

Беживотно тијело се преврнуло, а глава је остала у ваздуху, пошто ју је овај држао за косу. Ово је био стравичан призор који се једва може описати.

Док је убица држао главу, очи закланог су биле отворене, а такође и уста и она су се у таквом стању отварала и затварала неколико пута. Од овог призора су се и зликовци уплашили.

Када је, после извесног времена , онај који је држао главу дошао к себи из све снаге ју је треснуо о зид, тако да се она једноставно раставила и видео сам мозак како трепери”.

Гаврило Трипковић, који је заједно са братом Дамјаном био жртва и свједок звјерстава у Лори, размијењен је посредством МЦК у Неметину.