Тројански коњ: Друга фамилија и грађанске партије!

Од Војин Грубач- 12/02/2018

 

 

Поред свих посебности које има, Црна Гора је на Балкану позната и по томе да у њој постоје егзотичне “грађанске партије”.

Које услове треба да задовољи нека партија да би била "грађанска", нико не зна?! По којем систему се одређује да ли је нека партија у клубу "грађанских партија", нико појма нема!?

Мада, зна се да је "бува грађанштине" измишљена да вјештачки подијели опозиционе партије, као и да ту класификацију највише рабе вође "Друге фамилије"- Мишко Перовић и Жексон Ивановић, познати монополисти “опозиционог медијског простора” у Црној Гори.

Нагађајући принципи грађанштине

Како нема јасних принципа и правила по том питању, нити их творци те флоскуле дају, остаје нам само да “нагађамо”- како да “препознамо” црногорске грађaнске партије?!

И тако, прво што нам пада на памет је да су, вјероватно, грађанске партије- оне партије које у свом саставу имају припаднике свих народа који живе у Црној Гори?!

Да чудо буде веће, ту норму, на први поглед, и у одређеној формалној мјери- задовољавају само двије партије у Црној Гори, а то је владајући ДПС и Бечићеве Демократе! Нико више!

Али, то је само задовољење потребног услова, формалног карактера! Осим њега, неопходно је да ДПС и Демократе задовоље и тзв. довољни услов, круцијално важни.

А то је, да процентуални национални састав  органа обије ове странке, а када је у питању ДПС-  и органа власти које је та странка формирала- буде подударан са процентима националне структуре становништва у Црној Гори. Може и приближно подударан, с невеликим одступањима, да будемо толерантни! 

Да ли Бечићеве Демократе задовољавају тај услов, могу сами погледати, направивши анализу националне структуре својих партијских органа.

Али, по том услову- владајућа ДПС се не може третирати грађанском странком, јер је очигледно да у њеним партијским органима, затим на државном нивоу, у Влади Црне Горе, као и на нивоу локалне управе, скоро да уопште нема Срба, који у Црној Гори чине 34 одсто њеног становништва!

 

И то је драстичан примјер, наопак и опасан, јер су Срби у Црној Гори, у историјском и фактичком смислу-  конститутивни народ скупа са Црногорцима, при чему уопште није важно како се припадници православног народа у том смислу данас изјашњавају.   

Осим Срба, да чудо буде веће, у државним органима Црне Горе нема довољно припадника мањинских народа, који чине око 25 одсто њеног становништва, а све то ћемо јасно уочити кроз наредни официјални документ Владе Црне Горе.

Министарство Владе узалудно сигналише жестоку националну дискриминацију

Министарство за људска и мањинска права Владе Црне Горе је, на свом сајту, у марту 2015. године, објавило "Извјештај о развоју и заштити права мањинских народа и других мањинских националних заједница за 2014. годину".

У том документу увод је следећи: ”У складу са чланом 79, тачка 10 Устава Црне Горе, којим се припадницима мањина јамчи право сразмјерне заступљености у јавним службама, органима државне власти и локалне самоуправе, овом Информацијом је презентовано стварно стање које служи као основ за даље активности у спровођењу овог уставног одређења.

Сходно томе, Министарство за људска и мањинска права, у сарадњи са Управом за кадрове током 2014. године урадило је истраживање о заступљености мањинских народа и других мањинских националних заједница у државним органима и органима државне управе.” 

У њему се, потом, наводе резултати истраживања, гдје пише: ”Национална структура запослених (бројчано и процентуално) обухватила је 51. државни орган и орган државне управе (МУП и Управа полиције су послали обједињене податаке).

Од укупног броја од 6,808 упитника, у националном смислу, запослени су се изјаснили као: Црногорци 5.590 (82,11%), Срби 497 (7,30%), Албанци 90 (1,32%), Бошњаци 333 (4,89%), Муслимани 149 (2,19%), Роми 2 (0,03%), Хрвати 27 (0,40), остали 24 (0,35%) а није се изјаснило 96 (1,41).”

Ради поређења с оним како би требало бити, да би Устав био испоштован, наводи се следеће:

“Према подацима Завода за статистику (МОНСТАТ) у Црној Гори на основу пописа становништва обављеног 2011. години је пописано 620.029 држављана и то: Црногораца 278.865 (44,91%), Срба 178.210 (28,73%), Албанаца 30.439 (4,91%), Бошњака 53.605 (8,65%), Муслимана 20537 (3,31%) Рома 6.251 (1,01%) и Хрвати 6021 (0,97%).”

И на крају слиједи закључак: “Сходно томе, Министарство за људска и мањинска права дописом је свим органима обухваћеним истраживањем указано на неиспуњавање поменутих Уставних и законских норми у дијелу сразмјерне заступљености мањинских народа и других мањинских националних заједница, те Ваше законске обавезе да, као старјешина органа, водите рачуна о остваривању овог права.”

Резултат ове интервенције Министарства за људска и мањинска права Владе Црне Горе, које има обавезу да сваке године прави овај извјештај, је познат- нико се на њега није осврнуо!

Фалсификовање пописа становништва 2011.

Не само да је у Црној Гори наметнута оштра национална дискриминација када је у питању запошљавање грађана у државним органима, већ је држава постала толико изопачена да се десило нешто што није забиљежено нигдје у цивилизованом свијету, а то је- фалсификовање  пописа становништва, који је у Црној Гори био 2011. године.

Шеф режима Мило Ђукановић је у емисији "Жива истина" на ТВ ИН, непосредно прије пописа 2011. године- рекао ово: “Јесте одговорност на власти да се не дозволи да се грешка из 2003. године понови.”

Шеф режима је у овом случају мислио на “грешку”- што је Срба у Црној Гори на попису 2003. године било “превише”!  Тачније, "грешка из 2003." је била у томе што се тај попис није фалсификовао, на шта новинар Дарко Шуковић није имао примједби, дакако,  ако се та "грешка" фасификовањем пописа поправи?!

Мјесец дана прије скандалозног пописа становништва 2011. године, десила се контраверзна промјена директора Монстата, када је на то мјесто постављен шеф формиране фалсификаторске групе- извјесна Гордана Радојевић.

На том фалсификованом попису је неких 20. одсто Срба, вољом шефа режима, “преиначено у Црногорце”, разумије се- на папиру, јер је стварност немогуће измијенити

Милутин Ђукановић, политичар и посланик опозиционе НСД је, имајући обимну документацију пописа,  предложио властима да се провјери попис становиштва по националној структури и језику у само једној мјесној заједници у Никшићу.

И том приликом рекао, ако се установи да је попис само ту тачан- одмах ћемо прихватити да је попис тачан у цјелости.

Шеф режима је одбио тај предлог, и прича се завршила тако што је Монстат могао своје ништавне резултате пописа- "окачити мачку о реп".

Дакако, стварни резултати пописа и изјашњавања грађана 2011. се одлично знају. Они су потврђени из разних извора, озбиљних анкета разнородних тимова, и могу се узети као изузетно тачни, у оквирима само једног процента евентуалне грешке. Зато ћемо дати примјере.

Стварни резултати пописа становиштва у Црној Гори

Режимска невладина организација ЦЕДЕМ је у  децембру 2010. године направила истраживање јавног мњења, које је показало да Срба у Црној Гори има 33,6 одсто.

Потом је невладина организација Матица црногорска, која уопште није благонаклона према Србима,  и таквом националном изјашавању превославног становништва,  спровела озбиљно истраживање у марту 2011. године по истом питању.

Установила је да у Црној Гори живи 34 одсто Срба и 40,4 одсто Црногораца, и те податке штампала у свом часопису Матица, који је имао 534 стране.

Ипак, часопис Матица није пуштен у продају када је Монстат средином јула 2011. објавио своје фризиране резултате пописа становиштва.

У емисији ТВ Б92 „Утисак недеље“, која се емитовала у недјељу, 10. априла 2011. године, др Горан Николић,  иначе научни сарадник Института за европске студије из Београда,  изјавио је да је проценат Срба у Црној Гори 35. одсто.

Ту процјену је базирао на великом узорку који је прављен у току пописа, а закључен у недељу 10. априла 2011. када је фактички завршен теренски дио пописа. Допустио је могућу грешку у омјеру плус- минус 1 одсто.

И на крају, Нова српска демократија, која је учествовала на попису, и код себе имала узорак од 206. хиљада обрађеног пописног материјала,  утврдила је да проценат Срба износи најмање 33,3 одсто.

Ако узмемемо да је мјеродавна анкета Матице Црногорске, са малим одступањима, у Црној Гори живи 34 одсто Срба и 40,4 одсто Црногораца. Ово можемо упоредити са фалсификатом  Монстата, по којем у Црној Гори има 28,73 одсто Срба и 44,91 одсто Црногораца.

Шеф режима се обрукао на попису, “Друга фамилија”- ћути

Тако је шеф режима направио пројекцију да Срба има 5 одсто мање, а Црногораца 5 одсто више у Црној Гори. 

Као резултат добио је ништа, већ се само обрукао! Наравно, Монстат је могао да напише што му воља, па и да Срба уопште нема, али је факт остао- да у Црној Гори живи 34 одсто Срба и 40,4 одсто Црногораца.

Наравно Ђукановић је и језичку структуру становиштва формално измјенио и фалсификовао на штету српског језика,  у омјеру минимум 5 одсто.

Међутим, у стварности, на терену, се ништа није промијенило, јер је фалсификат само искривљена слика која се не узима у обзир.

Дакако, све нас ово доводи до важног закључка- да се владајућа ДПС, у власништву “Прве фамилије”- не може третирати као грађанска странка, већ као- ригидни носилац националне и језичке дискриминације становиштва.

Та дискриминација има катастрофалне размјере, а имаће и крупне последице по друштво у цјелини, поготово када је у питању запошљавање!

“Друга фамилија”, оличена у Мишку и Жексону, никада није реаговала на државни шовинизам у Црној Гори, нити на ова два примјера која имају ореол непролазног и незаобилазног државног скандала.

Да се одмах разумијемо, дискриминација народа у државним органима и фалсификовање пописа није идентитетска прича, већ је то стандардна прича о људским правима. Симболи, језик и правопис нису тема овог текста, већ ће бити анализирани другом приликом, у неком наредном тексту.

На страну то што Мишко и Жексон жмуре пред државним шовинизмом, они годинама уносе раздор у опозицију, издвајајући из ње, наводно подобне партије, које називају- "грађанским"!

А по њиховој класификацији, главне и тврде "грађанске партије" у Црној Гори су само СДП, УРА и Лекићев Демос. Остале "грађанске" су отприлике СНП и Демократе, али оне нису баш по њиховом укусу, па се морају пред Мишком и Жексоном доказивати да су такве.   

"Лидери" грађанске опозиције "донијели одлуку"?

Да је то тако, набоље свједочи новост објављена 9.2.2018. на порталу Вијести,  гдје је наднаслов тескта био "Лидери тзв. грађанске опозиције донијели одлуку", а наслов-  "Милку Тадић Мијовић желе за предсједницу".

 У тексту се каже: “Представници тзв. грађанске опозиције синоћ су разговарали са новинарком Милком Тадић Мијовић о могућности да буде заједнички кандидат опозиције на предсједничким изборима, сазнају “Вијести”.

Разговор са Тадић Мијовић услиједио је након низа интензивних консултација опозиционих лидера, а грађанску опозицију су представљали предсједник Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић, Социјалдемократске партије (СДП) Ранко Кривокапић и функционерка Демоса Тина Димић Раичевић.”

Kaо што се види, током разговора са госпођом Тадић Мијовић није било представника "грађанских"- Демократа и СНП?! О Демократском фронту, који је опозициона суперсила, да не говоримо!

Дакле, Друга фамилија је, преко својих партија УРА, СДП и Демоса, које све да наступе заједно на било којим изборима- једва могу прећи цензус, одлучила да наметне опозицији свог кандидата.

Фућка се Мишку и Жексону на руководство и гласаче Демократа и ДФ, који су једина два озбиљна и јака опозициона политичка субјекта у Црној Гори.

Иако, сви знају- ко ће бити евентуални заједнички предсједнички кандидат опозиције на следећим изборима- логично би морали одлучити Бечић и Мандић. Остали би се само могли сагласити, или бацити на сметлиште политичке историје своје предлоге. 

Они који сигурно нису имали право да се истрчавају, било шта предлажу, или намећу рејешење- јер на то немају право, управо су Грађан паше Буџетлије, у виду овог двојца Друге фамилије!

УРА, СДП и Демос не задовољавају "грађанске стандарде"

Али, да се вратимо на основну тему- правила грађанштине. Наиме, очигледно је да политички пулени Друге фамилије у виду УРА, СДП и Демоса, не могу бити грађанске партије јер њихова партијска структура не одражава националну структуру Црне Горе.

У тим партијама уопште нису препознати политичари српске националности, а могуће је да их уопште и нема, иако Срби у Црној Гори чине 34 одсто становиштва.

На другој страни, припадници мањинских народа: Бошњаци, Албанци и Муслимани у тим партијама (УРА, СДП и Демос) не виде заступнике својих елементарних националних и економских права, па их и не гласају. Или, тачније- то гласање је на нивоу статистичке грешке.

Како, УРА, СДП и Демос уопште тешко могу прећи цензус, то је јасно да их ни грађани црногорске националности очигледно не симпатишу.

Па ко их тада воли? Изгледа да их волe само Мишко и Жексон, или како?!

По чему су, тада,  те партије "грађанске"? По чему су оне "екслузивне", на "већем цивилизацијском нивоу" од осталих, тзв. "неграђанских"?  Кога оне уопште представљају?

Одговор на то питање је прост! Oне представљају само интересе Друге фамилије, можда невољно! "Грађанске" су јер су им патрони- Мишко и Жексон додијелили ту титулу, да би им дали важност,  и преко њих уцјењивали најјаче факторе опозиције, а све у корист свога материјалног интереса.  

Самим тим, та класификација коју је увела Друга фамилија је фалшива у својој суштини, баш као и резултати пописа шефа режима. Та ненормална подјела опозиције на "грађанску- неграђанску" се може лагано поцијепати и бацити у корпу за отпатке.

Наравно,  ова прича ће имати свој наставак у следећем тексту, али се већ сада могу извући неки додатни закључци.

Наиме, осим што снага партије шефа режима нагло слаби, ми видимо тоталну пропаст политике мешетарења клана Друге фамилије.

УРА, СДП и Демос, ако имају неке шансе да се ипак пројаве као неки фактори на политичкој сцени Црне Горе- морају хитно да се отргну од адског загрљаја Друге фамилије, јер им гласачи то неће опростити.

А хибридни лидери Друге фамилије би морали да се замисле шта раде, јер својим неадекватним понашањем стварају против себе једну велику лавину политичке срџбе, прејаку за њихову умишљеност и нереалне политичке амбиције!