Трагикомично проклизавање “патријотизма” (фашионизма) сердара на
„државотворном гумну Црне Горе“ траје годинама. У међувремену је тај
фашионизам потпуно иструлио, довео себе до бесмисла, те више није
супермоћан, као што је у почетку изгледао због буке коју је правио, већ
супернемоћан- да се лагано, у лијепом стању позитивног духа, могу
збијати шале на његов рачун. Уз напомену да сам термин “фашионизам”, као
чудни политички израз за екстремне сердаре Црне Горе, прихватио на
предлог мог опонента- штованог “Лада Тајовића”, неизоставно се намеће
питање- шта је довело те опскурне сердаре до беспомоћне ситуације?
Послије референдума и стицања државне независности Црне Горе- ови интелектуалци су се експресно трансформисали у фашионисте. Наиме, приликом доношења Устава независне Црне Горе они су заборавили на сопствене „принципе праведности“. Новим Уставом Црне Горе су превидјели да је за успјех било каквог референдума, о државности и важним тачкама Устава, потребна подршка двије трећине уписаних бирача?! Дакле, при излазности од 60 одсто- „За“ мора гласати свих 100 одсто изашлих грађана. При немогућој излазности од 100 одсто- за промјену мора бити бити цијелих 60 одсто грађана Црне Горе. Укратко, тим наводним интелектуалцима је било неправедно референдумских 55 одсто, а потом им је било „праведно“ нових референдумских- 60 до 100 одсто?!
Колико је тај потез фашиониста био непотребан и контрапродуктиван најбоље свједочи Устав Црне Горе, гдје је за било какво расписивање референдума два пута потребна двотрећинска већина посланика. Наиме први пут се мора двотрећинском већином посланика гласати за “Нацрт акта о промјени Устава”, а други пут, послије јавне расправе, а потом истом двотрећинском већином и за “Предлог акта о промјени Устава”, послије чега тек може да се „распише“ референдум. Укратко, са оваквим предусловима до референдума се не може доћи никако, те самим тим ни високи референдумски проценти уопште нису били важни- осим за сопствено брукање.
Да су споменути црногорски интелектуалци поставили ултиматум владајућим круговима да за успјех неког новог референдума мора бити потребно „само“ 50 одсто воље грађана, плус један глас, што су тражили прије референдума, испали би принципјелни- иако би то било само обично лукавство, јер до референдума не може доћи. Самим тим су, у жељи да непотребно преваре све око себе, направили сувишан и груб потез на своју штету. Та грешка није била случајна, јер говори о озбиљним карактерним проблемима, који су морали у истом времену створити ефективну мину успореног дејства у Црној Гори. Коју?
По овом другом питању су направили пропуст који је за рубрику “Вјеровали или не”. Наиме, у Уставу Црне Горе пише сљедеће: ”Црна Гора има грб, заставу и химну. Грб Црне Горе је златни двоглави орао са лавом на прсима.”
Мала дигресија…Подсјетимо се да је, својевремено, избио крупан јавни скандал- када је претходни потпредсједник скупштине Црне Горе, СДП- овац Рифат Растодер, у свом кабинету са грба Црне Горе скинуо, или одлијепио: крстове, круну, скиптар и шар. Нећете вјеровати, али он није урадио ништа противуставно, јер ти елементи грба које је он откинуо уопште не фигуришу у уставу. Морам признати, ја сам овај крупни пропуст регистровао тек када су политичари из Бошњачке странке у неколико наврата правилно указали јавности да ништа није заштићено на грбу Црне Горе, те да је све склоно промјенама и корекцијама вољом већине у парламенту. Вријеме је показало- били су у праву!
У наведеном Члану 4. Устава Црне Горе се јасно види да на грбу мора бити само златни двоглави орао са лавом на прсима. Ништа више! Што је још комичније, чак није указано да орао мора имати раширена крила, нити да је лав у покрету са подигнутим репом. Зато је, „безумном“ грешком сердара “патријота”, простом парламентарном већином могуће све промијенити на грбу Црне Горе. Рецимо, орлу се могу скупити крила, лав окренути на леђа и подвити му реп, избацити крстови, скиптар, шар и круна, и све ће по Уставу бити легитимно. Наравно, исто тако се било каквом простом парламентарном већином може на грб Црне Горе аплицирати крст са четири оцила, бошњачки љиљани, елементи албанског грба, хрватска шаховница, давидова звијезда, симболи ислама, и то Уставни суд не може оборити, тим прије што је Црна Гора- грађанска и парламентарна држава.
Химни Црне Горе је Уставом дефинисан само наслов, стихови нису. Дакле, као и застава, стихови се могу комплетно промијенити обичном парламентарном већином, јер та пјесма има неколико десетина видова разних стофа које су у народу пјеване.
Колико су незнавени и неспретни сердари на гумну свједочи чињеница да они данашње државне симболе Црне Горе више никако не могу заштити, јер су Устав направили непромјењивим. Наиме, за тај подвиг им је потребно да имају два пута двије двотрећинске већине посланика у парламенту, а послије тога долази референдум, гдје им је потребна подршка од 60 до 100 одсто изашлих бирача?! То је, очигледно, немогућа мисија!
Да закључим, садашњи државни симболи Црне Горе нису уопште заштићени Уставом, они зависе од сваке нове парламентарне већине, стања у свакој старој или проширеној парламентарној већини, те ће сигурно бити објекат политичке спекулације свих политичких организација у будућности. Једина могућност коју су фашионисти себи оставили је- да се тресу од страха, у мањим или већем обиму. У преводу, што више буду проблема правили то ће и могућност одмазде бити увећана.
Ипак, нема сумње да је будућност Црне Горе у стварању неког новог друштвеног договора- како на нивоу грађана, тако и на нивоу равноправних народа, ма колико они били велики или мали у процентуалном смислу. Устав је толико шупаљ на штету сердара да је практично све могуће, и све што се даље буде догађало биће само на њихову штету.
Ипак, да би се прича о коректној будућности нормално отворила мора се прије тога десити праштање. Несумњиво је да су се скоро све јавне личности у турбулентим временима наше ближе прошлости, благо речено, понашале чудно и неадекватно. Ношени бурним и неконтролисаним страстима- сви су били учесници једног, крајње злочесто режираног, хорор- филма.
Праштање је исправан пут, јер су многи људи изградили нове ставове, који имају виши ниво коректности и принципјелности, и тај позитивни тренд треба са уважавањем констатовати. Сердаре фашионисте, који су у међувремену постали јадни и обрукани, треба такође разумјети. Они су данас таквом карикатурном стању да изазивају оправдане салве смијеха и подсмијеха широких слојева грађанства. Због тог грохотног смијеха који их прати- они су такође заслужили да им се све опрости.
Непринципјелност и идејни неморал као вид дјеловања
Када су се, својевремено, водили преговори о условима за ”чувени референдум” о државном статусу Црне Горе- изненада се појавило писмо волшебних “црногорских интелектуалаца”, који су изнијели свој јасан став по том питању. У писму, упућеном међународној заједници и дипломатским круговима, оцијенили су да је ужасно неправедно то што је за успјех референдума потребно да за независност гласа 55 одсто изашлих бирача. Образложење је било прецизно, уколико 54,99 одсто гласача, дакле апсолутна већина, буде за независност, ипак све пада у воду- што није праведно, јер се не поштује воља већине. Све би то било лијепо да у били искрени у том писму, или- да су уопште искрени, али…Послије референдума и стицања државне независности Црне Горе- ови интелектуалци су се експресно трансформисали у фашионисте. Наиме, приликом доношења Устава независне Црне Горе они су заборавили на сопствене „принципе праведности“. Новим Уставом Црне Горе су превидјели да је за успјех било каквог референдума, о државности и важним тачкама Устава, потребна подршка двије трећине уписаних бирача?! Дакле, при излазности од 60 одсто- „За“ мора гласати свих 100 одсто изашлих грађана. При немогућој излазности од 100 одсто- за промјену мора бити бити цијелих 60 одсто грађана Црне Горе. Укратко, тим наводним интелектуалцима је било неправедно референдумских 55 одсто, а потом им је било „праведно“ нових референдумских- 60 до 100 одсто?!
Ситуација по правилу мијења своје „господаре“
Тиме смо дошли до суштине дјеловања сердара на гумну, који у моменту када „владају ситуацијом“ преферирају- дупле стандарде, свирепост наметања нелогичног рјешења, недостатак морала и здравог смисла, гажење сопствених принципа. Самим тим су направили о себи слику неморалних особа, које нису достојне било каквог уважавања. Дакако, потпуно су заборавили правило да се ситуација стално мијења, те да се и „господари ситуације“ стално мијењају.Колико је тај потез фашиониста био непотребан и контрапродуктиван најбоље свједочи Устав Црне Горе, гдје је за било какво расписивање референдума два пута потребна двотрећинска већина посланика. Наиме први пут се мора двотрећинском већином посланика гласати за “Нацрт акта о промјени Устава”, а други пут, послије јавне расправе, а потом истом двотрећинском већином и за “Предлог акта о промјени Устава”, послије чега тек може да се „распише“ референдум. Укратко, са оваквим предусловима до референдума се не може доћи никако, те самим тим ни високи референдумски проценти уопште нису били важни- осим за сопствено брукање.
Да су споменути црногорски интелектуалци поставили ултиматум владајућим круговима да за успјех неког новог референдума мора бити потребно „само“ 50 одсто воље грађана, плус један глас, што су тражили прије референдума, испали би принципјелни- иако би то било само обично лукавство, јер до референдума не може доћи. Самим тим су, у жељи да непотребно преваре све око себе, направили сувишан и груб потез на своју штету. Та грешка није била случајна, јер говори о озбиљним карактерним проблемима, који су морали у истом времену створити ефективну мину успореног дејства у Црној Гори. Коју?
Орлови скупљених крила и лавови подвијеног репа
Двије главне фикс идеје фашиониста су- не дозволити никавим демократским путем промјену државности Црне Горе, и- не омогућити било какво мијењање државних симбола.По овом другом питању су направили пропуст који је за рубрику “Вјеровали или не”. Наиме, у Уставу Црне Горе пише сљедеће: ”Црна Гора има грб, заставу и химну. Грб Црне Горе је златни двоглави орао са лавом на прсима.”
Мала дигресија…Подсјетимо се да је, својевремено, избио крупан јавни скандал- када је претходни потпредсједник скупштине Црне Горе, СДП- овац Рифат Растодер, у свом кабинету са грба Црне Горе скинуо, или одлијепио: крстове, круну, скиптар и шар. Нећете вјеровати, али он није урадио ништа противуставно, јер ти елементи грба које је он откинуо уопште не фигуришу у уставу. Морам признати, ја сам овај крупни пропуст регистровао тек када су политичари из Бошњачке странке у неколико наврата правилно указали јавности да ништа није заштићено на грбу Црне Горе, те да је све склоно промјенама и корекцијама вољом већине у парламенту. Вријеме је показало- били су у праву!
У наведеном Члану 4. Устава Црне Горе се јасно види да на грбу мора бити само златни двоглави орао са лавом на прсима. Ништа више! Што је још комичније, чак није указано да орао мора имати раширена крила, нити да је лав у покрету са подигнутим репом. Зато је, „безумном“ грешком сердара “патријота”, простом парламентарном већином могуће све промијенити на грбу Црне Горе. Рецимо, орлу се могу скупити крила, лав окренути на леђа и подвити му реп, избацити крстови, скиптар, шар и круна, и све ће по Уставу бити легитимно. Наравно, исто тако се било каквом простом парламентарном већином може на грб Црне Горе аплицирати крст са четири оцила, бошњачки љиљани, елементи албанског грба, хрватска шаховница, давидова звијезда, симболи ислама, и то Уставни суд не може оборити, тим прије што је Црна Гора- грађанска и парламентарна држава.
Застава и химна- само за једнократну употребу?
Аналогни случај је и са заставом и химном. Устав Црне Горе то децидно објашњава: “Застава Црне Горе је црвене боје са грбом на средини и златним обрубом. Химна Црне Горе је “Ој свијетла мајска зоро”. Очигледно је да се евентуалном корекцијом грба неизоставано мијења и изглед заставе, јер се на њу тај грб аплицира. Садашња нијанса црвене боје заставе није уопште дефинисана и заштићена, тако да се њена нијанса може промијенити у било коју од неколико хиљада нијанси црвене боје са колор- карти.Химни Црне Горе је Уставом дефинисан само наслов, стихови нису. Дакле, као и застава, стихови се могу комплетно промијенити обичном парламентарном већином, јер та пјесма има неколико десетина видова разних стофа које су у народу пјеване.
Колико су незнавени и неспретни сердари на гумну свједочи чињеница да они данашње државне симболе Црне Горе више никако не могу заштити, јер су Устав направили непромјењивим. Наиме, за тај подвиг им је потребно да имају два пута двије двотрећинске већине посланика у парламенту, а послије тога долази референдум, гдје им је потребна подршка од 60 до 100 одсто изашлих бирача?! То је, очигледно, немогућа мисија!
Да закључим, садашњи државни симболи Црне Горе нису уопште заштићени Уставом, они зависе од сваке нове парламентарне већине, стања у свакој старој или проширеној парламентарној већини, те ће сигурно бити објекат политичке спекулације свих политичких организација у будућности. Једина могућност коју су фашионисти себи оставили је- да се тресу од страха, у мањим или већем обиму. У преводу, што више буду проблема правили то ће и могућност одмазде бити увећана.
Велико праштање и смјехотресни сердари
Да закључим, фашионисти су својим моралним падом и својим смехотресним промашајима направили општи хаос, али и услугу свима. Овакве сердаре, који ништа не знају, су у пар потеза, стрпљиво чекајући у реду, врло лако испрескакали и превеслали сви бјелосвјетски спекуланти и аферисти. Зато није никакво чудо што је економија Црне Горе потпуно уништена, и што је перспективност нормалног живота у Црној Гори постала илузија..Ипак, нема сумње да је будућност Црне Горе у стварању неког новог друштвеног договора- како на нивоу грађана, тако и на нивоу равноправних народа, ма колико они били велики или мали у процентуалном смислу. Устав је толико шупаљ на штету сердара да је практично све могуће, и све што се даље буде догађало биће само на њихову штету.
Ипак, да би се прича о коректној будућности нормално отворила мора се прије тога десити праштање. Несумњиво је да су се скоро све јавне личности у турбулентим временима наше ближе прошлости, благо речено, понашале чудно и неадекватно. Ношени бурним и неконтролисаним страстима- сви су били учесници једног, крајње злочесто режираног, хорор- филма.
Праштање је исправан пут, јер су многи људи изградили нове ставове, који имају виши ниво коректности и принципјелности, и тај позитивни тренд треба са уважавањем констатовати. Сердаре фашионисте, који су у међувремену постали јадни и обрукани, треба такође разумјети. Они су данас таквом карикатурном стању да изазивају оправдане салве смијеха и подсмијеха широких слојева грађанства. Због тог грохотног смијеха који их прати- они су такође заслужили да им се све опрости.
No comments:
Post a Comment