www.in4s.ne, понедељак, 05 новембар 2012 09:20
Војин Грубач
Послије обилног доручка који се састојао од три супе, пет килограма печења и тепсије баклава, новинар Дарко Шуковић је добио довољно мушке снаге да напише текст у којем оштро критикује отварање Народне кухиње на Цетињу. Дакако, за тај “нечувени акт” је крива - Митрополија.
У ауторском тексту “Амфилохијеве старе лоше навике” новинар Шуковић је отварање Народне кухиње на Цетињу, уз коментар - ”никако не бих искључио политичку позадину”, третирао као “ширење мисије СПЦ у ЦГ другим средствима”.
Ово тим прије што Народна кухиња на Цетињу, коју је отворила Митрополија, дијели сто оброка дневно, а на чекању за оброке је још педесет невољника.
Умјесто лобирања свога богатог и утицајног окружења да се акција помоћи прошири и од других организација, група, појединаца, новинар Шуковић позива у помоћ државу Црну Гору да стане на пут Народној кухињи Митрополије.
Када сам први пут прочитао ове “мисли”, имао сам осјећај да Шуковић преноси бокс - меч. У њему он храбри “супертешкаша” у виду државе да уђе међу конопце и бори се против “боксера перолаке категорије”, неког од корисника оброка Народне кухиње на Цетињу. Јер, како другачије тумачити ријечи да је ”Црква, још једном, хитро и вјешто ускочила у простор који није попунила држава Црна Гора”, када је јасно да је управо држава Црна Гора, или тачније ова власт, тај простор попунила, и то темељно, сиромаштвом и глађу својих грађана.
Елем, ако је црногорска држава упропастила Црну Гору, њени гојазни високи чиновници произвели епидемију глади, тада се као минимум мора извући закључак да држава и земља Црна Гора нису исто. Шуковић мијеша појмове унеређене државе и отаџбине, свирепе домаће власти и родне груде, иако су ти појмови потпуно различити, тим прије у временима када је држава, као вид безумља високих функционера, настројена на безочно пустошење и гуљење отаџбине.
Управо зато, да није држава оваква каква јесте, и да новинар Шуковић није пресит, због чега се дешава да халуцигено искаче из логике, не би било потребе да на територији земље Црне Горе постоје Народне кухиње.
Послије обилног доручка који се састојао од три супе, пет килограма печења и тепсије баклава, новинар Дарко Шуковић је добио довољно мушке снаге да напише текст у којем оштро критикује отварање Народне кухиње на Цетињу. Дакако, за тај “нечувени акт” је крива - Митрополија.
У ауторском тексту “Амфилохијеве старе лоше навике” новинар Шуковић је отварање Народне кухиње на Цетињу, уз коментар - ”никако не бих искључио политичку позадину”, третирао као “ширење мисије СПЦ у ЦГ другим средствима”.
Хуманизам и лична жртва
Умјесто непримјереног текста који је написао, господин Шуковић је могао на примјерени начин показати своју ширину, издвојити дио својих прихода, те подијелити неколико сендвича сиротињи у пријестоници. Дакако, ако би му се придружили у тој мисији Новак Килибарда, Стево Вучинић, Михаило Радојичић Шок, етнички радикални ресторанџија Мило Кадија донирао супу, а обијач цркви који је власник Пршутаре на Његушима дао један пршут, једнодневна акција би могла да се окарактерише као хуманизам без мане!Ово тим прије што Народна кухиња на Цетињу, коју је отворила Митрополија, дијели сто оброка дневно, а на чекању за оброке је још педесет невољника.
Умјесто лобирања свога богатог и утицајног окружења да се акција помоћи прошири и од других организација, група, појединаца, новинар Шуковић позива у помоћ државу Црну Гору да стане на пут Народној кухињи Митрополије.
Држава да реагује!
Елем, то Шуковић овако објашњава: “Кључном ми се чини констатација да је Црква, још једном, хитро и вјешто ускочила у простор који није попунила држава Црна Гора, иако је њој припадало да се побрине за сиротињу! Управо на инвентивности и брзини реаговања, коју прати и омогућава њена све јача логистика, СПЦ снажно шири свој утицај у Црној Гори. Држава глатко губи на поене тај меч, барем засад…”Када сам први пут прочитао ове “мисли”, имао сам осјећај да Шуковић преноси бокс - меч. У њему он храбри “супертешкаша” у виду државе да уђе међу конопце и бори се против “боксера перолаке категорије”, неког од корисника оброка Народне кухиње на Цетињу. Јер, како другачије тумачити ријечи да је ”Црква, још једном, хитро и вјешто ускочила у простор који није попунила држава Црна Гора”, када је јасно да је управо држава Црна Гора, или тачније ова власт, тај простор попунила, и то темељно, сиромаштвом и глађу својих грађана.
Елем, ако је црногорска држава упропастила Црну Гору, њени гојазни високи чиновници произвели епидемију глади, тада се као минимум мора извући закључак да држава и земља Црна Гора нису исто. Шуковић мијеша појмове унеређене државе и отаџбине, свирепе домаће власти и родне груде, иако су ти појмови потпуно различити, тим прије у временима када је држава, као вид безумља високих функционера, настројена на безочно пустошење и гуљење отаџбине.
Управо зато, да није држава оваква каква јесте, и да новинар Шуковић није пресит, због чега се дешава да халуцигено искаче из логике, не би било потребе да на територији земље Црне Горе постоје Народне кухиње.
No comments:
Post a Comment