Monday, January 31, 2011

Полемика на ИН4С Војина Грубача и коментатора са ником "U Prolazu"

Полемика је била на порталу ИН4С, на колумни "Румија", аутора оца Гојка Перовића

http://www.in4s.net/index.php/kolumne/37-kolumne/4790-2011-01-29-14-57-02
Hector 29-01-2011 16:15

Pitanja za gosp. Perovića....

1. Da li je "hram" svaka pravoslavna crkva, ili to zavisi od veličine, ili od mjesta đe je postavljena-načina postavljanja i slično. Po definiciji je hram mjesto prinošenja žrtve Bogu, obično je vezano za paganski period i kulture Maja, Inka, Kmera i sličnih naroda.

2. Da li je na Lovećenu srušena crkvica koja je sagrađena za Njegoša po njegovoj smrti, ili se radi o crkvici koja je sagrađana od strane Karađorđevića tridesetih godina prošlog vijeka, a da je predhodno ona njegoševska srušena? Zbog čega je tad srušena ona izgrađena od Crnogoraca i savremenika Njegoša, kamenje od nje oburdano niz Lovćen, a napravljena nova u čast i Njegoša ali i Kralja Aleksandra Karađorđevića?

3. Isto pitanje kao i predhodni gospodin....da li je Mitropolija CP srpska ili nije, i da li je sjedište i mjesto odlučivanja onamo đe je stolica Sv. Petra Cetinjskog ili u Beogradu?

Eto toliko od mene...opraštajte.
Одговор | одговор са цитатом | цитат


Одговор: Румија — Војин Грубач 29-01-2011 17:31


Господине Хекторе,

иако питања нису упућена мени, интересантно ми је треће питање. Наиме, да ли је Митрополија црногорско приморска српска или није претпостављам да суштински одређује национална структура вјерника. Рецимо, евидентно је да међу вјерницима Митрополије има скоро једнако Срба и Црногораца. Колико ми се чини то означава да је Митрополија и српска и црногорска. А ипак, она се зове Митрополија црногорско- приморска.

У том смислу мије један догађај био врло сликовит. Особа из моје ближе родбине је била позвана на један свечани састанак који је уприличила једна епархија Православне цркве у Црној Гори с намјером да одају признање људима који су били најзаслужнији за обнову црквених објеката те епархије. Од двадесетак људи који су на тој свечаности добили поштовање од Цркве било је само неколико српске националности. Остали су били Црногорци, а од њих већина су били они који су гласали за независност Црне Горе.

Мислим да је немогућа мисија са се направи "хируршки рез" кроз вјернике на основу националне припадности. Проблем ове државе нису вјерници, већ борбени атеисти који улазе у вјерске просторе, а они им не припадају по логици и здравом разуму. Они не разумију да су вјерски објекти жива мјеста окупљања вјерника, а не споменици културе, археолошке ископине, бедеми, тврђаве, ...
Одговор | одговор са цитатом | цитат


Румија је, како рекосмо, пространа... — Војин Грубач 29-01-2011 16:32
Када сам учествовао у разговору по питању цркве на Румији на порталу ПЦНЕН, један уважени колега коментатор је питао - шта би се десило када би Исламска вјерска заједница у Црној Гори подигла џамију на Румији?

И управо, тај моменат да је Румија пространа је био главни детаљ да дам једноставан одговор. Румије нија планина у дужини од педесет метара. Скоро сигурно знам, из поузданих извора , да Румија није ни стуб на којем се налази платформа на којој се може смјестити један вјерски објекат.

Претпостављам да се та планина простире на дужину од пар десетина километара, и што се мене тиче на сваких стотину метара може се подићи по један вјерски објекат, ако неко има жељу за тим.

И много ме не интересује да ли ће неко такве објекте градити од камена, метала, брвана, трске, прућа, ..., нити ћу се освртати на то.
Одговор | одговор са цитатом | цитат

Војин Грубач 30-01-2011 13:56
RE: ranko: "Onaj Amfijev kisok sa Rumije biće skotrljan 1. marta ove godine za vjeki vjekov!"

RE: u prolazu: "Neka je makne onaj koji je greskom i namjerom postavio, neka zato nadje neko,sebi i drustvu, (ma koliko to tesko bilo) logicko objasnjenje."


Ако сублимирамо ова два предлога, требало би да цркву на Румији првога марта ове године скотрљају они који су је поставили.

Да би се црква "скотрљала" потребне су двије ствари. Прва је да се реинкарнише неко из грчке митологије ко може вјерски објекат тежак неколико тона подићи с намјером котрљања. А друга је да атеисти који су дали дотични предлог изнесу осовине и точкове на врх Румије, да би их поставили на цркву када је митолошки јунак подигне. Тек тада би заједничким напорима могли пробати дејство у виду котрљања.

Нереално је очекивати да ће вјерници и Митрополија црногорско приморска уклонити цркву око које су сви православни вјерници сагласни да она треба да буде на том мјесту.

То значи да цркву треба легализовати.

Уколико се црква не легализује, те евентуално неко изврши уклањање цркве, то ће бити моменат када ће се црква опет почети изнова зидати вољом вјерника. Камена има довољно, потребан је креч и вода, а то су технички детаљи који се могу елегантно ријешити. Елем, то значи да би они који се занимају уклањањима цркви требали и камен да откотрљају са врха планине.

Ипак, евентуалним уклањањем камена десиће се нови проблем за атеисте, јер црква може да се направи и од брвана, а таквих цркви од брвана овдје у Москви има на сваком кораку.

Укратко, eвентуално насиље над овом црквом још јаче би подстакло вјернике на поновно успостављање цркве на истом мјесту.

На другој страни, морална штета коју би морали истрпјети они који би се заузели око рушења била би многократно већа од штете коју би имали вјерници и Митрополија.

И на крају, мислим да би борбени атеисти морали да пораде над својим атеистичким моралним нормама.

Недавно сам био у Шалему, или Јерусалиму.
Највеће јеврејско свето мјесто је Зид плача. Тај зид је једино што је преостало од Соломоновог храма, којег је срушио вавилоноски цар Навукодоносор Други. Соломонов храм је обновљен у вријеме Ирода, да би га потом срушили Римљани.На мјесту гдје је био храм, на том платоу, данас се налазе се двије џамије, од којих је она мања, која није покривена златом, важнија. Ради се о џамији Ал Акса, која представља треће свето мјесто у свијету за муслимане.

Ово сам навео да бих напоменуо да свако рушење има ограничене могућности, јер се мјесто рушења може лако претворити у мјесто ходочашћа вјерника.

Зато нека свентуални "Навукодоносор", или "Набуко", како га називају Италијани, поведе рачуна о својој репутацији.


Одговор: Румија — u prolazu 30-01-2011 14:53
Koja megalomanija boze mili.
Ala Aksa, Solomonov hram pa, odmah za tim, limena crkvica.Dragi moj gospodine ne vadite rijeci iz konteksta. Ako vec hocete da udjete u raspravu odgovorite
Koja je svrha postojanja crkve na mjestu gdje nema vjernika.
Mislim da je posrijedi inat ljudi koji se drze maksime 'sto gore, to bolje'.
A sto se tice micanja sa onog mjesta, i njena dislokacija, moguca je taman onako kako je i izgradjene.
Одговор: Румија — Војин Грубач 30-01-2011 15:21

Одговор је јако прост, зато што су то мјесто вјерници препознали као мјесто за храм, или цркву. И тамо се врши служба.

Исто питање сте могли поставити и за Ловћен - зашто је владика Петар Други одлучио да се 1845.г. направи црква Св. Петра Цетињског на Ловћену, када тамо нема вјерника?!

Питате чему Ал Акса?

Она је подигнута на мјесту разрушеног Соломоновог храма. Она је трећа светиња међу муслиманима. Значи, можете у свом стилу поставити питање- због чега је баш на том мјесту трећа исламска светиња, те шта се тамо догодило, а нешто сигурно јесте, те је факт такав?


Одговор: Румија — u prolazu 30-01-2011 15:51
Gospodine Vojine moj predhodni post je bio usmjeren ka tome da se ne moze uporedjivati jedna malena crkvica koja je prije neku godinu helikopterom postavljena na neko mjesto sa visevjekovnim svetilistima od globalnog znacaja.
Vladika Petaj Drugi je bio na celu svjetovne vlasti jedne drzave i odlucio je da sebi napravi GROB na Lovcenu. Ta malena kapelica je imala svoju svrhu. Sluzila je za vjecni pocinak ovom velikanu.
A sto se tice toga da su vjernici bas to mjesto prepoznali kao mjesto za hram, moram vam reci, da je svako mjesto, od pravog vjernika prepoznato za molitvu kao takvo. Hramove planiraju crkveni velikodostojnic i. Biraju ih kao svoje zaduzbine, zato sto je potreban zbog velikog broja vjernika koji nemaju gdje praktikovat svoju vjeru a, boga mi, i u politicke svrhe. Bojim se da je ovdje u pitanju ovaj poslednji motiv.
Samo treba biti posten i priznati.
I da ne zaboravim, definisite pojam HRAM. Izgleeda da nas svojica kada izgovorimo tu rijec ne mislimo na isto.

Одговор: Румија — Војин Грубач 30-01-2011 17:28
Знате, мислим да сте прилично претјерали са термином "вишевјековно светилиште глобалног значаја". О какво се глобалном значају ради, те да ли сте му дали глобални значај, у неку руку, произвољно?

Светилиште је мјесто гдје долазе поломници. Рецимо, мјесто у Јерусалиму гдје је био Соломонов храм. На том платоу је Ал Акса, трећа светиња код муслимана, а једина стијена бившег храма која је остала је Зид плача, највећа светиња Јовреја.

Ако мислите да је врх Румије светилиште из предхришћанског периода, морам вам напоменути да бих приватио ту теорију када би у Бару били вјерници из предхришћанског периода и, такође, долазили на то мјесто са својим реликвијама.

Ако је владика Петар Други сматрао да на пустом мјесту, као што је Језерски врх, треба поставити цркву, а ви сматрате да је то било исправно само из једног разлога- затио што је тако ОДЛУЧИО, то обара вашу теорију да се на пустим планина врховима не може поставити црква зато што то није логично. Логично је, дакле, јер је то тако одлучено и у случају Румије.

Што се тиче термина храм, мислим да се његова дефиниција налази у домену личног осјећаја.

Навешћу вам, као примјер, стихове никшићког кантаутора Миладина Шобића ....

Mislim, cesto mislim na tebe
glavom, glavom zidam zid
kom' niko, niko nece nauditi
ja sam hram, nasoj ljubavi hram


Наиме, тај мени драг пјесник и суграђанин је сматрао своју љубав толико светом, а себе толико тврдо убијеђеним у постојаност и очување те љубави, да је оправдано себе назвао храмом тога осјећаја.


Одговор: Румија — u prolazu 30-01-2011 17:52
Ne slazemo se po mnogim pitanjima ali g-dine Vojine cijenim vas napor da na jedan kulturan nacin pokusate da objasnite svoje stavove.
Vis ste govoreci o crkvici na Rumiji pomenuli Al Aksu i ostatke Solomonovog hrama. Ako znamo sto Al Aksa predstavlja za muslimane svijeta, i sto Zid placa predstavlja za jevreje, onda se nadam da, u sklopu tih velicina, je malo pretenciozno pominjati crkvicu koja je postavljena na mjesto gdje dvijema od tri konfesije smeta.
Meni, konkretno, ne smeta, ni tu ni na bilo koje mjesto ali zarad mira u kuci, mislim da je bilo nepromisljeno postaviti je bas tu. Ne mogu da se otmem utisku da je neko, racunajuci na razdor koji ce donijeti, namjerno postavio bas tu.

Одговор: Румија — Војин Грубач 30-01-2011 18:57
Господине,

кажете да та црквица смета двијема од три конфесије. Нисам баш сигуран да сте апсолутно у праву. Препостављам да неким грађанима исламске и римокатоличке вјероисповијети смета, али - некима не! Исто тако, сматрам да многим атеистима та црква не смета, а неком мањем дијелу смета.

Навешћу вам један примјер. Не тако давно је оскрнављен молитвени објекат Исламске вјерске заједнице у Тивту.

Реис ИВЗ ЦГ, ефендија Рифат Фејзић, је том приликом објелоданио да је ИВЗ дуго времена тражила од локалних власти да јој се обезбиједи простор за џамију и гробље.


Питање за вас је - зашто нису дали простор који је тражен? Одговор ће вјероватно бити оно што сте горе напоменули- зато што друге двије вјерске заједнице то нису дале, независно да ли су у власти или опозицији, да ли су Срби, Хрвати или Црногорци.

И знате, те друге двије вјерске организације, њихови појединци, из три нације, и пет- шест политичких партија нису уопште били у праву.

Пред зидом некоректности од стране суграђана, ИВЗ је купила кућу од једног човјека и преобратила је у молитвени простор. Тада се десио инцидент, поводом којег је један колега коментатор, исламске вјероисповијест и, рекао да је то што су учињели горе од тога да су је срушили. Треба му вјеровати, јер је то био бизаран инцидент за најоштрију осуду.

Направите сада паралелу са црквицом на Румији, а колико знам, тај молитвени простор ИВЗ у Тивту није био регистрован као вјерски објекат.

Независно од тога што он вјероватно и даље није регистрован, ја га третирам молитвеним простором грађана исламске вјероисповијест и, и сматрам да Тиват треба да изађе у сусрет ИВЗ у том смислу да им се предостави неки бољи и удобнији простор за вјерски објекат, или да се легализује постојећи, или да се нађе неко рјешење које би ишло у сусрет потребама вјерника.

Што се тиче Румије, колико сам могао примјетити, неких великих јавних критичара постављања те цркве од стране исламских и римокатоличких вјерника нема. Убједљива већина, малтене скоро сви најжешћи критичари су управо атеисти.

Управо борбени атеисти тврде да то смета другим конфесијама. Они себе постављају као арбитре, а нико не тражи њихову арбитражу. Елем, Румија има много врхова, а свако ко жели нека на њој постави свој вјерски објекат, ако сматра да је то потребно.


Одговор: Румија — U prolazu 30-01-2011 20:35
Ovaj clanak, izgleda, pretvorismo u licnu prepisku. Evo ovako.
Unijecu malo i licnih podataka da bi se bolje razumjeli. Idem u SPC. U CPC nijesam, do sada, ulazio, niti cu dok god se crkveno pitanje kanonski ne rijesi, mada mislim da bi i CG morala dobiti pravo na formiranje svoje crkve kao i sve ostale samostalne drzave. Ne vidim razlog zasto to SPC ne dozvoljava. Mislim da je tu politika umijesala prste. Ne zelim da kletve padaju na moju porodicu.Crnogorac sam i zelim da sa svim nacijama u mojoj zemlji zivim u slozi i miru. Zelim da ova drzava pociva na pravu a crkva na kanonima i u okviru prava. Naglasavam U OKVIRU PRAVA. Kada to kazem mislim da je svestenicima, samom mislijom na zemlji, veoma ogranicen prostor djelovanja. Zelim da se oni bave samo onim sto od njih trazi duhovna svera djelovanja. To podrazumijeva sirenje i tumacenje hriscanstva a ne bacanje anateme i vrijedjanje cijelih nacija i drzava. O aktuelnom mitropolitu imam veoma lose misljenje. Poslije svakog njegovog istupa u javnosti stvara pometnja i zbrka. Moram li pomenuti da njegovi istupi po pravilu nemaju nikakve veze sa hriscanstvom i vjerom a njegovi savjeti sa smirenjem i pomirenjem.
Da se vratim na crkvicu na Rumiji.
Malo je mjesta na svijetu gdje sve tri konfesije toliko dugo vjekova prisustvuju procesiji sa slogom i ljubavlju kao sto je to ovdje slucaj. Malo se mjesta na svijetu moze pohvaliti takvim jednim cinom sloge i tolerancije.
To se moralo cuvati i unapredjivati. Ovakvim cinom postavljanja objekta koji, s obzirom da na tom prostoru nema stalno naseljenih ljudi, nicemu ne sluzi sem dokazivanju svoje supremacije i nadmoci. Jos ako pogledamo kako je postavljena kao i to da ostale konfesije nisu, niti sada mogu, ni sanjati o jednom takvom manevru kojem je pribjegao aktuelni mitropolit. Sve to utice da se jedna tradicija prekine a medjukonfesiona lni odnosi destabilizuju. Mitropolita smatram veoma pametnim (i ne uvijek dobronamjernim) covjekom kojem je ovo sve itekako poznato.
Ali njemu kao da to i nije vazno.

Одговор: Румија — Војин Грубач 30-01-2011 21:23
Господине,
јако ми је нејасан ваш став да би "Црна Гора требала имати право на формирање своје Цркве као што то имају и друге независне државе".

Претпостављам да нисте мислили на стварање "Цркве свих вјера и нација", како је то својевремено истакао господин Радован Радоњић. По његовим ријечима очигледно је да та Црква већ постоји, чим јој он припада.

Знате, Црква су вјерници и свештенство, али ако то свештенство нема вјернике тада те Цркве, логично, нема.

Ако имаш вјерске објекте, а немаш вјернике, тада су ти вјерски објекти сувишни. Можеш их у том случају дати атеистима, да од њих направе споменике кутлуре, ако су потребни за ту намјену.

Надам се да сте разумјели да уколико вјерници не желе такву Цркву, о којој ви говорите, тада је та идеја осуђена на неуспјех. Црква без вјерника није Црква. Не могу је као такву чак ни атеистички поштоваоци подићи из пепела. Дакле, не ради се о томе да СПЦ то не дозвољава, ради се о томе да вјерници то не желе, а без тих вјерника такве Цркве, о којој ви говорите, не може бити.

На другој страни не видим разлог због чега би се ви плашили од клетве, у том смислу да ће оне пасти на вашу породицу?!

Мада, има разних примјера, ево једног...

Послије обнављања једне мале црквице у Никшићу, била је служба и освештавање тога вјерског објекта. Једна група млађих особа је за то вријеме скандирала, вријеђала, трубила сиренама аутомобила. Свештеници су замолили људе који су присуствовали освјештавању цркве да не реагују. Од стране свештенства и вјерника није било реакције, наравно, није било ни клетви.

Послије пар година једна породица из истог предграђа Никшића је замолила свештенике који су тада држали службу да дођу, крсте некрштене и освештају њихове куће. Испоставило се да су управо чланови те породице својевремено били ти којису ометали службу и освештавање црквице.

Наиме, десило им се неколико смртних случајева у породици и они су, уплашени, извукли закључак да разлог може бити у својевремено некоректном понашању.

Руси би рекли - док гром не удари сељак се неће прекрстити.

Ваш став о свештенству и митрополиту је ваша лична ствар, тако да не видим потребу да то коментаришем.

На крају, не бих рекао да је ово лична преписка, већ размјена мишљења на тему коју је предочио отац Гојко у колумни.


Одговор: Румија — U prolazu 31-01-2011 08:58
Da pojasnim...
Kada sam napisao da i CG treba dobiti samostalnost u crkvenom smislu mislio sam na autokefaliju pravoslavne crkve. Tu nema nista cudno jer pravoslavlje je na taj nacin koncipirano. Ako znamo kako i na koji nacin je Rastko Nemanjic dobio autokefaliju, po kojoj proceduri i od koga, i ako znamo koliko godina je ta crkva bila pod anatemom ostalog pravoslavlja bilo je ocekivati da SPC ne ponavlja taj scenario sa svojim dijelom koji je postao samostalan u drzavnom smislu.

Ukoliko pogledate sastav svjestenstva u SPC i krajeve iz kojih su oni dosli lako je zakljuciti na koji oni nacin uticu na svoju pastvu i zasto novostvorena pravoslavna crkva ima toliko vjernika. Raspitajte se, malo, medju vjernicima koji se osjecaju Crnogorcima a idu u SPC, zasto to rade. Ako i nadjete iskrenog sagovornika odgovorice vam da ima potrebu da se pomoli bogu i da ga je strah od anateme i prokletstva, koje ovdasnji popovi nestedimice dijele, ukoliko bi izabrao neku nepriznatu crkvu.

Tesko toj crkvi koja na silu i u strahu drzi svoje vjernike. Imam osjecaj da kada bi se sagradila legalna pravoslavna crkva (ruska, grcka...) u Podgorici ovdasnja SPC bi ostala barem bez 40 % svojnih vjernika.
Dragi g-dine, neke stvari su neminovne i kao takve moraju se desiti zato, to sto ce se desiti, treba smirom docekati i kao takve prihvatiti. Kada sam ovo napisao mislio sam (da me ne bi opet, namjerno, pogresno shvatili) osamostaljivanj e crkve u CG. Mislim da bi trebalo o tome razmisliti da li da to bude ovdasnja mitropolija ili novostvorena (obnovljena ili kako je vec ko naziva) CPC pod rukovodstvom mitropolita Mihalila Dedeica.

Jos ste mi ostali duzni odgovor da li se slazete sa anatemama i prokletstvima na POROD onih koji ne rade ono sto visokoprosvecen i mitropolit crnogorsko primorski, brcki i skenderiski Amfilohije. Ne cudite mi se sto imam ovako misljenje o njemu.


Одговор: Румија — Војин Грубач 31-01-2011 11:39


Господине,

у потпуности вас разумијем. Ја сам за то да се у Црној Гори сагради и руска и грчка црква, а у Москви је, рецимо, Московска патријаршија поклонила СПЦ једну велику и лијепу цркву у ширем центру Москве. То је сада Подворје СПЦ у Москви.

Кажете, четрдест одсто вјерника би у случају градње ишло у руску или грчку цркву. Ево да вашу логику примјеним на државу, у вашем стилу. Када би се на тлу Црне Горе формирала још једна држава, рецимо Црна Гора Два, са својим парламентом и владом, паралелно са свим институцијама те врсте које већ постоје у Црној Гори, бар четрдесет пет одсто грађана би плаћало порезе држави Црна Гора Два. Ако би се њима придружили незадовољници који су гласали за независну Црну Гору, могуће је да би Црна Гора Два узимала двије трећине пореза у Црној Гори Општој. На вама је да ријешите ову енигму!

Ви сматрате да православна црква у Црној Гори треба добити аутокефалију. То је легитимно размишљање. Ја, рецимо, сматрам да та аутокефалност није потребна. Аутономија епархија СПЦ је јако висока. Сада постоји и Православна црква у Црној Гори, која се састоји од четири епархије. Мислим да је то урађено да би се смириле страсти, те је вјероватно то било и логично.

Колико видим, ви сматрате да је то мало. Има много вјерника који сматрају да је било непотребно да се ствара Православна црква у Црној Гори. Ипак, ко је тај ко ће свима удовољити? Како год окренеш, опет има незадовољника. Па, нека их има, никаква штета.

Какав год владика да дође није добар. Или тачније, други би хтјели другога. Па добро, ништа страшно, ни владику Петра Првог Петровића, иако је био и духовни и свјетовни владар Црне Горе, сад и Светац, нису сви вољели и цијенили. Да су га цијенили и вољели не би сипао клетве свако мало. Управо овдје се налази одговор на питање које сте ми поставили у пољедњој реченици. Овим и одговарам на њега, иако се не слажем с вашом констатацијом да сам дужан одговарати. Ако је Свети Петар Цетињски бацао клетве, а ви га не осуђујете због тога, тада је закономјерно да сваки митрополит послије њега, па чак и онај који дође послије митрополита Амфилохија то може да уради. Дакле, има право, али сматрам да клетве треба избјегавати.

Сваки црквени великодостојник има своје противнике и поштоваоце. Има и непотребне ријечи. Сјетите се упокојеног дон Бранка Збутеге. Знате, упокојени дон Бранко Збутега је у једној изјави својевремено оцијенио да су из Хрватске “Срби сами себе отјерали“. Дон Збутега је тада и појаснио: “Бљесак и Олуја нису злочини, већ се злочин догодио у њима.”

Знате, то је отприлике овако - Јапанци су сами себе отјерали у небо изнад Хирошиме и Нагасакија. Бацање атомске бомбе на те градове није био злочин, већ се он десио када је она пукла, те када се у епицентру десила температура од 8 000 степени Целзијуса..

Морам се осврнути опет на клетве.

Међу онима који су противници права да митрополит Амфилохије баца клетве, налазе се личности које га вријеђају на личној и свештеничкој основи. Повици и епитети- сотона, злочинац, пуковник у мантији, клерофашиста, јеретик, грађанин Ристо, су дио тога репертоара. . И сада им смета клетва. Њима, управо таквима, чији је степен неваспитања испод свих граница достојног понашања. А тврдим да је против клетве управо тај круг најбучнији. Очигледно имају страхове, па, нека их имају.


Знате, ако неко шта има против цркве на Румији, нека је назива црквом, бесправним или слично, али црквом. То није шкатула, козерва, трафика, контејнер, лимено ругло, ... И они су против клетве, а рецимо, ако се не слажу с нечим, имају право да обзивају и вријеђају.

Свакако, потребан нам је Живко Николић. Сви ти ликови који вријеђају митрополита Амфилохија, и цркву на Румији, налазе повод у реторици митрополита Амфилохија у временима деведесетих. Добро, легитимно је замијерати на реторици, али не може неко бити доживотно кажњен увредама. И опет сe јавља логичка бесмислица и контраверза. На челу тих који замјерају митрополиту Амфилохију, налази се Мираш Дедеић, чије је реторика деведестих била жешћа од реторике митрополита Амфилохија. Погледајте његов интервју у италијанкском гласилу Ил Пополо, гдје је деведесетих предложио да будући главни град Црне Горе буде Дубровник.

Знате, ту постоји проблем избалансираност и и принципјености. Не постоје исти аршини у приступању истим позицијама. Дио атеиста који би хтјели да хуманизмом мијењају свијет очигледно нису хуманисти, већ њихова супротност. Што би рекао Рамбо Амадеус...пливају пацифисти кроз мобилизацију, бивши комунисти кроз приватизацију...

Бошко Радовић - Црногорски шовинистички круг

ДРУГИ ПИШУ ... ИН4С, колумна Бошка Радовића,

"Жанр сцена"

субота, 22 јануар 2011 12:59 ИН4С


Aко неко жели пронаћи ''мустру'' политичког дјеловања црногорског шовинистичког круга, треба само да посматра њихов однос према међунационалним сукобима на простору бивше Југославије.

Иако су константно емитовали представу о себи као шампионима правичности, суживота, европских и општечовјечанских вриједности, алгоритам понашања црногорског шовинистичког картела је врло прост. У сваком међунационалном сукобу у ком су Срби били једна од страна, они су доследно били на страни оних других. Страдање српских цивила, десетине хиљада убијених, стотине хиљада прогнаних нису се никад појавили ни као фусноте у њиховим изразима забринутости и исказима бола за људске судбине у ратним страдањима. Врло често, па и данас, они ревносно негирају српска страдања, а каткад им се и ругају у злурадом, оргијашком тону. Неријетко ћете срести црногорске шовинисте који се подсмјевају судбини распетог српског Косова, крајишких Срба и уопште свакој српској несређи. Стога, све више испливава истина да су Црногорци црногорског језичког идентитета одавно преузели штафету мржње према Србима од својих НДХ-овских узора.

Тамница народа

Патолошки фалсификатори из црногорског шовинистичког круга тврде да је Краљевина Југославија била ''тамница народа''. Очекивано, по њима је и Савезна република Југославија, а потом и државна заједница Србија и Црна Гора, била такође ''тамница народа''. Те државе су биле ''тамнице'' јер су, наводно, у њима били обесправљени сви народи осим Срба.

Ево, сада постоји феудални провизоријум који су жељели, а он се зове независна Црна Гора. За разлику од претходних државних творевина, за Црну Гору постоје јасни статистички докази о бруталној дискриминацији веће групе народа. Оператери црногорског шовинистичког кружока избацили су ван система Србе, Бошњаке, Муслимане, Хрвате, Албанце, па чак и, по њима, неподобне и сумњиве Црногорце који говоре српским језиком и припадају Митрополији црногорско-приморској. Просто речено, учешће представника тих народа у државним структурама Црне Горе је необорив доказ класичног апартхејда.

Видно је да се не поштује ни Устав у дијелу који, испада само формално, даје врло широки спектар права за све народе у Црној Гори. Чак и тај Устав, који су сами осмислили и писали, потрудили су се да утамниче разбукталим шовинистичким страстима.

Промрзли врапци пјевуше на гранама, зидови такође говоре да све државне, књижевне, па чак и награде локалног значаја добијају искључиво активни творци и промотери црногорског шовнистичког круга. Па какав је то гестаповски механизам који обезбјеђује такву монструозну прецизност? А кад додамо томе чињеницу да је сваки економско-финансијски монопол у њиховим рукама, јасно је да се ради о тешко обољелом систему од неонацистичког облика расизма.

Дојучерашњи пацифисти, наводне демократе и наводни Европљани, стргли су маске и искезили се у лице свим оним који су макар на тренутак повјеровали у њихове моралне вриједности. Данас лицемјерно оргијају над невољом обичног човјека, који није скројен по њиховим идеолошким мјерама. Да ли ће их стићи било који осјећај стида и одговорности? Не надајте се! Нама преостаје да стрпљиво скупљамо чињенице из ове хронике бестиђа. Свако нека пронађе начин, у складу са могућностима, сопственог учешћа у активној борби против црногорског неонацизма. Знамо да неке кривице не застаријевају, а неписано је правило да фукаре обично дуго живе. Зато, скупљајте и чувајте доказе. Ваљаће! Боримо се!

Изјаве НВО Академска алтернатива, јануар 2011. године

АА: Уредништво ''Побједе'' распирује мржњу и нетрпељивост према православним вјерницима

недеља, 23 јануар 2011 20:02 ИН4С

НВО Академска алтернатива сматра да Срђан Кусовац, главни и одговорни уредник “Побједе”, са страница тога гласила дозвољава и форсира промоцију шовинизма усмјереног према Православној цркви у Црној Гори. Како другачије тумачити ударни текст “Побједе”, у којем “новинари” наводе да је Православна црква “узурпирала и окупирала” своје цркве, манастире и црквена имања у Црној Гори. Још се стиче смјешнији и апсурднији утисак када то гласило тврди да су “до тога закључка дошли након разговора са бројним експертима из ове области”.

Наравно, није тешко уочити да су ти, такозвани, “експерти Побједе” који говоре језиком нетрпељивости и мржње - у ствари бивши, пропали марксисти–лењинисти, који су се темељно изгубили у простору дивљег капитализна и социјалне неправде која влада у Црној Гори.

Зато се и дешава ситуација да борбени, убијеђени атеисти и господа која носе у себи дубоко антихришћанске идеје, могу са гласила које уређује господин Кусовац малтретирати православне вјернике и свештенство својим опскурним текстовима који су пуни агресивног шовинистичког набоја.

Изгледа да ликови из Побједе не схватају да су главни и једини експерти за црквена питања, као и питања православне вјере, само и искључиво православни вјерници и свештенство, који сами требају да уреде просторе своје вјере без уљеза са стране. Вјерске заједнице сигурно не могу уређивати и “сређивати” такозвани “Побједини” експерти, који вјернике третирају искључиво као “животиње које запишавају територију”, а државу и државна средства информисања као забран за своје шовинистичко иживљавање.

Војин Грубач,

Предсједник Академске алтернативе

.................................................


АА: Тужилаштво разумије оне који кажу да православци ''запишавају територију''


среда, 19 јануар 2011 18:28 ИН4С




Најава да ће Више државно тужилаштво у Подгорици поднијети захтјев за покретање прекршајног поступка против митрополита Амфилохија, због наводног говора мржње, представља неумјесну демонстрацију недостатка такта у приступању најбројнијој, православној, религијског групи у Црној Гори.
Могуће је да се у овом случају Више државно тужилаштво руководило принципима оних атеистичких и политичких група у Црној Гори које, не први пут, показују анимозитет према православном свијету у Црној Гори и његовим вјерским објектима.



НВО Академска алтернатива жели указати на чињеницу да се отворени и груби говор мржње већ сусретао код тих атеистичких и политичких група, које су вјерски објекат на Румији називали „металном скаламеријом, конзервом и шкатулом“. Наравно, несагласје са материјалом од којег је црква направљена није им давало за право да дају такве вулгарне квалификације, јер се материјал од којег је црква саградјена мозе кориговати облагањем каменом, покривањем бакром, и сличним стандардним градјевинским интервенцијама.

Сматрамо да је говор мржње постојао и у иступима одређених политичких личности који су постављање цркве на Румији називали „запишавањем територије“, што значи да су Православну цркву у Црној Гори и њене вјернике директно упоређивали са животињама. Па добро, ако већ носиоци идеја о такозваном „запишавању територије“ приликом постављања вјерских објеката желе показати да се то није односило само на Православну цркву, нека тада кажу који су то општи принципи према којима се постављање вјерских објеката може, или не може, посматрати кроз призму тога суманутог термина.

Све те скарадне и опасне изјаве о скаламернијама, конзервама и запишавањима територије су прошле мимо Вишег државног тужилаштва у Подгорици, из разлога могуће политизације те важне државне институције. Зато сматрамо да би Више дрзавно тужилаштво у Подгорици требало бити изван утицаја борбених атистичких и поличких група које у својим позицијама итекако имају присутан говор мржње и отворено непријатељски однос према вјерницима и вјерским институцијама.

Предсједник НВО Академска алтернатива,

Војин Грубач

Идеолошки пандури “новог доба”

Портал ИН4С, недеља, 02 јануар 2011 17:57 Војин Грубач

Свака презентација ближе и даље прошлости Црне Горе исказана у моделу такозване “модерне црногорске политичке мисли”, коју јавности пласирају самозвани „носиоци коначних животних истина” у Црној Гори, искрено ме, и без остатка, одушевљава.

Јер, оно што каже само један од тих ликова, ви ћете хорски чути кроз пар недјеља, као неизбјежни ехо те идентичне приче. Рецимо, недавно се новинар Данило Бурзан у једном свом ауторском тексту осврнуо на “свечану прославу годишњице нестанка Црне Горе”, устврдивши да је то “антицрногорска свечана прослава, својеврсна спрдачина са државом, противуставно понашања овђе, а све финансирано из буџета Црне Горе”?!


Овдје, овђе, вођен или тудијер!?

Наравно, дотични господин се осврнуо на прославу годишњице Велике народне скупштине Српског народа у Црној Гори, која се ове године жељом групе грађана догодила у Пљевљима. Господин Бурзан је негирао могућност да су oдлуке Подгоричке слупштине из 1918.г. биле укинуте одлукама Трећег засједања АВНОЈ-а, што наводно, тврде, негови “опоненти” у власти?! Да би се те одлуке дефинитивно укинуле, господин Бурзан је напоменуо да у том смислу постоји петиција коју је парламенту Црне Горе упутило шест хиљада грађана, а која чека на скупштинску процедуру и реализацију.

Да се господин Бурзан на овоме зауставио било би сасвим довољно за једну озбиљну причу и полемику, али није! Наиме, у истом тексту замјерио је црногорским властима што су дозволиле да се формира Српски национални савјет, тврдећи да чланови тог Савјета желе да промјене статус Срба на тај начин да Срби не буду мањина у Црној Гори. Споменуо је, у смислу потребе укидања тог Савјета, чињеницу да “већина Срба у Црној Гори оправдано одбацује статус мањине”. Понављам, рекао је оправдано, што значи да је господин Бурзан наводни противник идеје да су Срби у Црној Гори мањина, или је погријешио у куцању текста, што лако може бити.

Да све буде интересантије, назвао је спрдачином могућност да и Црногорци оснују свој савјет по Закону о мањинама, те се на крају заложио за рушење “металне скаламерије на Румији”.

Отприлике је ово била фабула текста господина Бурзана, па је ред да је мало пропустимо кроз сопствена размишљања. Наравно, свако на свој начин.


Укидање или не питање је сад

Заиста ме радује чињеница да је у једном оштро-антисрпски конотираном тексту господин Бурзан констатовао да је противник идеје да Срби буду национална мањина у Црној Гори.

“Штета” је што би господин Бурзан укинуо Српски национални савјет, али не би никада јавно рекао да Срби требају у Уставу бити уписани као конститутивни народ. Елем, док се то не деси, тешко је могуће укинути тај Савјет. Иако сам давно напустио Српски национални савјет, не само као потпредсједник, већ и као члан, не могу а да не констатујем да је таква институција потребна. Наравно, она мора бити темељно модификована да би служила сврси, те да би била ефективнија у свом раду. Ово што сада видимо у вези Српског националног савјета сигурно није адекватна прича, јер захтјева многобројне и корјените измјене, као и креативнији приступ потребама Срба у Црној Гори.

Ипак, за разлику од г. Бурзана, ја не бих искључио могућност да се створи и Црногорски национални савјет. Ако не неко други, онда би Црногорци који говоре српским језиком, и који немају анимозитет према Србима, као што то има круг око Бурзана, могли то врло лако урадити из сопствених идентитетских разлога. Наравно, и због потребе да у Црној Гори влада неопходна сагласност и хармонија. Тиме се не би десила спрдачина, како каже Бурзан, већ закономјерни протест против оваквог Устава и стања у друштву. Дакле, то ће се сигурно десити у некој перспективи, а када ће то бити остаје да сачекамо.

А што се тиче мањинских осјећаја у Црној Гори, мишљења сам да ни један народ нема потребу да се осјећа мањинским. Не само Срби, јер ја не вјерујем да се Бошњаци, Муслимани, Хрвати,..., у Црној Гори требају осјећати мањином. Дакле, сви би требали да се осјећају конститутивним народима, али и да имају своје националне савјете и новац потребан за одржавање своје културе и идентитета на високом нивоу.

Наравно, да се предсједници националих Савјета у Црној Гори јутром не буде са ознаком евра у очима, већ да се искрено боре за промоцију свог националног језика у школама, као и пропорционалне заступљености својих сународника у државним органима, што садашњи Устав Црне Горе јемчи, то би слика људских права у Црној Гори била нормалнија и адекватнија.

Празници и прославе


Давно сам престао да водим рачуна о “државним и историјским” празницима, или тачније, не интересује ме нити један од њих. Сви ти празници су временом напрсли, извитоперени или темељно срушени, тако да су добили сасвим други смисао.

Ипак, ако неко жели да слави дан Велике подгоричке скупштине, Петровданске скупштине, Трећег засиједања АВНОЈ- а, Дана албанске заставе, што се мене тиче може га славити колико хоће. Међутим, код Бурзана то изазива громке реакције негодовања. Зашто? Зато што живи у свом свијету пливајућих принципа, гдје би са својим кружоком одређивао шта треба, а шта не, да раде грађани Црне Горе. Наиме, прошло је вријеме таквих ригидних идеолошких пандура, који се из гроба прошлих тоталитарних система покушавају на силу реинкарнирати.

Заиста не знам да ли су одлуке Трећег засиједања АВНОЈ- а укинуле одлуке Велике подгоричке скупштине, али по факту се на том засиједању укинуло много чега. И Метохија је укинута као дио Црне Горе, и Косово као дио Србије, и све монархије, и демократија, а Православна црква доведена на ниво уништења. Управо сада нека оцијени господин Бурзан шта је укинуто, а шта није на дотичном АВНОЈ- у. Ипак, колико ме сјећање памти, Петровданска скупштина на Цетињу је сигурно “укинула” одлуке Велике подгоричке скупштине, али то Бурзан не смије рећи. Да ли се стиди Петровданске скупштине, или је нешто друго у питању, потребно је објашњење!? Ево, рецимо, његов млађи колега, господин Новак Аџић, прославља одлуке Петровданске скупштине скоро сваким својим текстом, па то “другу Бурзану” не смета!?

Скаламерије и сличне ствари


Господин Бурзан има анимозитет према лијепој цркви на Румији, изражен до те мјере да је назива металном скаламеријом. Колико разумијем, скламерија је гомила несклада или нешто томе слично. Па добро, ако господину Бурзану сметају скаламерије, зашто пише овакве текстове који би се могли подвести под појам скаламерије.

Ако му се не свиђа што је та лијепа црквица метална, то се она може модификовати у било ком виду материјала. Споља се може обложити мермером, дрветом, изнутра кориговати металном орнаментиком или каменом. Кров може бити бакарни, позлаћени, или на примјер, прекривен Теголом канадезе. Па да та малена лијепа црквица добије нову одежду. Или ја гријешим, можда није на метал мислио овај господин. Можда му је “демократско рушење” из разлога нетрпељивости, и то оне атеистичке, био лајт мотив ове чудне приче?!


Нови стил и нови дух

Све ове скаске господе, све те небрушене идеје, зачињене нелогичностима и контраверзама, закономјерно морају доживјети свој идеолошки крах. Уосталом, они ни сами не виде, у свој заносу, да све иде тим путем, јер сила није прича која пролази у дужем периоду.

А ми нигдје не журимо, за разлику од њих који журе и саплићу се. Ту смо да им укажемо на саплитања, која их у једном моменту могу одвести на маргине свих догађања. Онамо гдје неће имати уопште никакав утицај на нове процесе који ће услиједити. Јер, да опоненти такве господе почну користити исте антипринципе, теорију да је све дозвољено, нисам убијеђен да би такве “радикалне промоције” имале дуги вијек.

Управо у таквом духу конструктивне, опонирајуће мисли, која једино има прођу у свим временима, желим Вам, драги читаоци, срећну наступајућу Нову годину, и благе дане Рождества Христовог.

Да их проведете у спокојству, миру, оптимизму и добром здрављу, а нема разлога да тако не буде.

Диже Новак "рало и волове"

PCNEN, 05. Jan 2011, 23:10
Десило се чудо, "преведен" је Његош на црногорски језик, што представља велики успјех једног, јавности непознатог, професора српско- хрватског језика, који је у магновењу ушао у легенду. Толико је непознат, да мало ко зна његов генијални идентитет.



Пропратни текст за тај превод је написао професор Новак Килибарда, који је раније истицао да је "Горски вијенац" геноцидно дјело, а сада тврди да се ради "о најузвишенијем књижевном дјелу црногорског језика". Елем, све ми је јасно! Док је Горски вијенац био писан на српском, хрватском, босанском, македонском, руском, ..., језику, владика Радe је био "геноцидан". Сада, када је преведен на језик у коме се геноцидност не може препознати, нити на том језику уопште постоји такав израз, осим израза Слобода, тим прије ако се ради о књижевницима са простора Црне Горе и Боке, велико "бреме одговорности је далеко у изразима неких прошлих језика".

Антиисламизам, антитурство, и биографија

Елем, гостујући у једној емисији црногорске ИН Телевизије господин Килибарда је окарактерисао Његоша као тешког "антиисламисту и антитурчина", цитирајући при том да је за ислам написао: "Куго људска, да те Бог убије!".

"Нема антиисламскијега писца на планети него што је Његош, јер му је требало као идеологу или политичару...."- изјавио је тада г. Килибарда.

Ипак, осјећајући да се све може корјенито промијенити евентуалном преводом "Горског вијенца", професор Килибарда је направио, као и увијек, себи одступницу рекавши: "Његошев тешки антиисламизам и антитурство, мени су врло позитивне категорија за своје вријеме, јер је требало Османлијама виђети леђа... Веома је позитивно тај Његошев Милош (Обилић, оп.а.) дјеловао све до Берлинског конгреса и до 1912.г,..., али не можемо остајати ми у облацима те магле."

Не желећи бити визионар прије времена, дозволите ми да претпоставим да ће биографија др. Новака Килибарде, приликом превода на црногорски језик доживјети невјероватне промјене.

Наиме, у тој варијанти биографија извјесног Слободана П., за којег се лажно тврди да је штитио бошњачке избјеглице (ако се узме у обзир биографија писана на - српском, хрватском и босанском језику), би се промијенила у том смислу да би, "преводом" на црногорски језик, он био тај који је хапсио, а затим аутобусом возио дотичне избјеглице право у ратно жариште. И негдје у Кривошијама, по беспућу, господин Килибарда оре, али не "брда и долине", већ Он "оре републичке друмове". Елем, наилази аутобус, и тада Новак "диже рало и волове", а господин Слободан П. бјежи, избезумљен од те натчовјечанске силе. Свакако, за волан аутобуса сједа господин Килибарда, одвози избјеглице, пушта их на слободу у неко безбједно мјесто, и говори: "Ово сам Вам демократска Црна Горо данас изорао"!

Какав ће бити превод биографије дотичног професора, пардон, академика , у вези Дубровачког ратишта, од којег власт бјеши као од куге, ту је већ надлежна ДАНУ. Али, да ће та биографија засијенити причу о барону Минхаузену, као и "Милоша (Обилића, оп.а. ) до Берлинског конгреса, и до 1912.г." у то нема сумње.

Савјетник


Елем, владика Раде Томов није имао претензије типа нестандардне чудовишности само од господина Килибарде, већ и од савјетника предсједника Скупштине Црне Горе, аутора књиге "Мемесис и остале приче", господина Андреја Николаидиса, који је дао свој став у вези те важне личности у историји Црне Горе, кроз сљедеће ставове и мисли везане за "Горски вијенац":

"Православље у Црној Гори смрди као кужна лешина, све до неба. Паства је, као и свуда, злочиначка али прави зликовци су попови. Ако неко у Црној Гори има потребу да изврши омањи геноцид, то ће свакако учинити на Божић. И тај обичај установио је свештеник, онај који је волио да пише поезију. Владика Петар II Петровић је у „Горском вијенцу" опјевао покољ који су Црногорци извршили над муслиманима. На Бадње вече, наравно."

Као и осврт на пјесмu "Ноћ скупља вијека":

"Епска свијест је као сифилис - не можете је се ослободити. Она човјека чини еректираним и усмјерава га ка херојству, а херојство и јесте - еректираност према смрти. Али га, као и у случају сифилиса, на концу управо та еректираност кошта живота. И није случајно што највећи пјесник епске Црне Горе, владика Петар II Петровић Његош, скончава од посљедица сифилиса. Тако смрћу заводника умире овај православни свештеник, који је у "Ноћи скупља вијека" нашао за сходно да испише оду пички!"

Ако је вјеровати савјетнику најцрногорскијег од свих најцрногорскијих предсједника Скупштине Црне Горе, то ће приликом превода "Ноћи скупље вијека", управо ове двије задње ријечи господина Николаидиса бити преведене као наслов те пјесме. Наравно, та прича не може проћи без професора Килибарде.

Уколико професор Килибарда буде пролазио никшићким улицама, трaжећи адекватне личности за сленгове и изразе које ће помоћи непознатом професору српско- хрватског језика, а који ће сигурно преводити "Ноћ скупља вијека" на црногорски језик, могу се десити чудеса. На примјер, да један стих превода буде: "Има добро тијело , али је лоше грађена у главу". У односу на потенцијални наслов, господина савјетника најцрногорскијег од свих најцрногорских предсједника Скупштине Црне Горе, наравно, Андреја Николаидиса, ово би била "симфонија" од стиха!?

И наравно, све би то било попраћено коментаром- а да је Раде Томов жив, он би сада то рекао овако ...

Интернационала и блудни синови комунизма...

PCNEN, 03. Oct 2010, 21:00

„Сматрамо да више нијесте власници Жељезаре“, рекао је предсједник Синдиката “Жељезаре Никшић” њеним власницима, и додао: ”Имате десет минута да напустите зграду ако нећете ми да вас изнесемо“!


Десио се, дакле, несвакидашње оштри бунт радничке класе, са вокабуларом који је узрујао новопечени, неодговорни, неспособни, капиталистички полусвијет Црне Горе. Домаћи и инострани “црногорски капиталисти” нису могли имати другачији призвук ових ријечи од оног који је до јуче одзвањао бившом Југославијом у ритму Интернационале. Знате, то је већ оно познато: “Устајте Ви, земаљско робље, Ви, сужњи које мори ...”.

А шта мори сужње?

Одговор на ово питање дјелимично се налази у саопштењу Уније слободних синдиката поводом дешавања у никшићкој Жељезари, гдје се каже:”Сваким даном све се више потврђује да је Црна Гора земља вулгарног капитализма, који се развија уз директну подршку (чињењем или нечињењем) институција система. Нови власници “транзиционог” капитала оснажени су логистичком подршком коју добијају од стране владиних ресора који нас за багателу продају “стратешким” партнерима, а потом крију купопродајне уговоре и њихове инвестиционе обавезе”!

Вулгарни капитализам, шта је то?

Овај појам покушао је објаснити, и то урадио, чини ми се, врло ефектно, господин Јанко Вучинић, човјек који је упутио горе наведене оштре ријечи такозваним газдама Жељезаре, рекавши сљедеће: “Чињеница да је у Жељезари за шест мјесеци направљен губитак од 20 милиона еура је неразумљив и немогућ податак. Ево да узмемо да фабрика није радила шест мјесеци, за исплату бруто плата за тај период потребно је око седам милиона еура. Поставља се логично питање- гдје је тај новац? Изгледа да су представници МНСС-а прави умјетници за прављење губитака, те самим тим није тачна оптужба пословодства да су за једно послијеподне изгубили купце и тржиште.”

Слика постаје комлектна када се овоме дода осврт господина Александра Рогановића, потпредсједника Синдиката и предсједника синдикалне подружнице Челичане, који је подсјетио јавност на чињеницу да у последњих осамнаест мјесеци сваку плату добијају путем протеста.

Садо- мазо привреда



Схема дотичног проблема у Никшићу је оваква- послије исплате свих плата радницима, које су се додијелиле тек послије њихових протеста, послије тровања свих грађана Никшића опасним материјама из Своје фабрике, зато што господа власници не желе уградити филтере тамо гдје су они неопходни у процесу производње челика, власници фабрике су направили губитак од двадесет милиона еура. Невјероватно?

Колико ми се чини, логични закључак је да власници Жељезаре Никшић уживају да трују грађане Никшића опасним материјама, радују се увећању канцерогених обољења код њих, обожавају да не исплаћују плате радницима, и на крају добијају невјероватно додатно задовољство до тога што имају милионске губитке у пословању.

Знате, нешто ту није логично. Тачније, и прецизије речено, ту апсолутно ништа није логично! Логична је само констатација да се ради о свирепим и неприродним ликовима, који тиранишу свијет око себе, из нама непознатог разлога, а себе називају власницима једног привредног, или, тачније речено, антипривредног објекта. Све ово је, дакако, блиско некој чудној садо- мазо привредној концепцији.

Јавио се премијер, судија, кадија, ...

У сву ту причу, изненада се умијешао актуелни премијер Црне Горе који је рекао сљедеће: “Уставом је речено да је право на својину неповредиво и да надлежни државни органи, гдје год је то право повријеђено, морају енергично реаговати. Овдје је ријеч о томе да је неко себи дао за право да у оквиру средстава синдикалне борбе узурпира нечије својинско право и то право страног инвеститора, што додатно појачава потребу сензибилне и благовремене реакције државе. Мислим да је то инспирација за државне органе који су задужени у систему да штите својинска права, а то није Влада, него правосудни органи. Очекујем већ данас, сјутра и прекосјутра енергичне реакције...”

Елем, тврдња премијера да у Уставу пише да "државни органи морају енергично реаговати" није на мјесту, јер такве формулације у Уставу уопште нема! Можда је премијер читао неки други Устав, а не Устав Црне Горе!? Тачно је само то да се јемчи право на својину, али не само капиталиста већ свих грађана.

Уосталом, да видимо шта у Уставу пише...



Члан 58 - Јемчи се право својине. Нико не може бити лишен или ограничен права својине, осим када то захтијева јавни интерес, уз правичну накнаду.

Члан 23 - Свако има право на здраву животну средину. Свако је, а посебно држава, обавезан да чува и унапређује животну средину.

Члан 59 - Јемчи се слобода предузетништва. Слобода предузетништва може се ограничити само ако је то неопходно ради заштите здравља људи, животне средине, природних богатстава, културне баштине или безбједности и одбране Црне Горе.

Члан 54 - Забрањено је политичко организовање у државним органима. Судија Уставног суда, судија, државни тужилац и његов замјеник, заштитник људских права и слобода, члан Савјета Централне банке, члан Сената Државне ревизорске институције, професионални припадник Војске, Полиције и других служби безбједности не може бити члан политичке организације.

Дакле, право на својину зајемчено је Уставом, али је истом снагом зајемчено право на здраву животну средину, због које се по Уставу може ограничити чак и зајемчена слобода предузетништва, а то је у случају власника Жељезаре неопходно урадити. Међутим, проблем је у томе што премијер неке одредбе Устава Црне Горе жели поштовати на неке не. Зашто се понаша тако, ред је да објасни јавности.

И не само то, јер премијер Црне Горе својом изјавом додатно крши Устав Црне Горе мијешањем у правосудни систем. Наиме, он пријети правосуђем, које је одвојено од њега као челника извршне власти. Објективно судство, на примјер, у овом случају, може утврдити да су кривци управо извршна власт и власници Жељезаре, а не синдикалне вође. Додуше, ако је премијеру до Устава и одвојености судске и извршне власти стало колико и до лањског снијега, тада је он заиста у праву, те може прејудицирати судске пресуде. Али, он тада није премијер већ кадија! Феудализам, дакле, је назив за тај "систем вриједности".

Од комунистичког полетарца до жандарма капитализма



Постављајући на чело и у одборе некада државних фирми партијске послушнике, од којих већина појма нема шта ту треба да ради, осим да мјерка какав стан, кредит, премију и слично, власт је угробила те исте фирме. Јавашлук сличног типа слично се десио и са избором иностраних партнера. Да ли су ту провизије опредјељивале њихов избор- вријеме ће показати. Радници и синдикати апсолутно исправно траже своје мјесто у тој причи, јер су сви остали очигледно намирени.

Власт се боји радничког бунта, и то је логично- јер те побуне не носе политички већ социјални карактер. Да запазимо- двије партије које формирају власт у Црној Гори носе у свом називу префиксе "социјалистичка" и "социјалдемократска". У пракси оне немају ништа заједничко са тим префиксима, који су, изгледа, у њиховим називима остали као давно заборављени реликти прошлих времена. Да је то тако доказује и задња изјава премијера Црне Горе, који не само да не размишља о правима радника и социјалној правди, већ се оштри на хапшења и судске процесе. Пут од комунистичког полетарца до жандарма капитализма очигледно није био трновит, већ, напротив, поплочан златним плочама.

Што се тиче овог конкретног случаја побуне, нема сумње - онај објективни дио јавности Црне Горе је на страни радника и синдиката.

А што се тиче својине, о којој говори премијер, све је кристално јасно, власници Жељезаре су бескрупулозно насрнули на својину својих радника неисплаћивањем плата, као и на својину, у виду здравља, свих грађана Никшића, па је ред да се све то стави на сто и почне са рјешавањем проблема. И на крају...

Укратко, подржавам синдикате!