Полемика је била на порталу ИН4С, на колумни "Румија", аутора оца Гојка Перовића
http://www.in4s.net/index.php/kolumne/37-kolumne/4790-2011-01-29-14-57-02
Hector 29-01-2011 16:15
Pitanja za gosp. Perovića....
1. Da li je "hram" svaka pravoslavna crkva, ili to zavisi od veličine, ili od mjesta đe je postavljena-načina postavljanja i slično. Po definiciji je hram mjesto prinošenja žrtve Bogu, obično je vezano za paganski period i kulture Maja, Inka, Kmera i sličnih naroda.
2. Da li je na Lovećenu srušena crkvica koja je sagrađena za Njegoša po njegovoj smrti, ili se radi o crkvici koja je sagrađana od strane Karađorđevića tridesetih godina prošlog vijeka, a da je predhodno ona njegoševska srušena? Zbog čega je tad srušena ona izgrađena od Crnogoraca i savremenika Njegoša, kamenje od nje oburdano niz Lovćen, a napravljena nova u čast i Njegoša ali i Kralja Aleksandra Karađorđevića?
3. Isto pitanje kao i predhodni gospodin....da li je Mitropolija CP srpska ili nije, i da li je sjedište i mjesto odlučivanja onamo đe je stolica Sv. Petra Cetinjskog ili u Beogradu?
Eto toliko od mene...opraštajte.
Одговор | одговор са цитатом | цитат
Одговор: Румија — Војин Грубач 29-01-2011 17:31
Господине Хекторе,
иако питања нису упућена мени, интересантно ми је треће питање. Наиме, да ли је Митрополија црногорско приморска српска или није претпостављам да суштински одређује национална структура вјерника. Рецимо, евидентно је да међу вјерницима Митрополије има скоро једнако Срба и Црногораца. Колико ми се чини то означава да је Митрополија и српска и црногорска. А ипак, она се зове Митрополија црногорско- приморска.
У том смислу мије један догађај био врло сликовит. Особа из моје ближе родбине је била позвана на један свечани састанак који је уприличила једна епархија Православне цркве у Црној Гори с намјером да одају признање људима који су били најзаслужнији за обнову црквених објеката те епархије. Од двадесетак људи који су на тој свечаности добили поштовање од Цркве било је само неколико српске националности. Остали су били Црногорци, а од њих већина су били они који су гласали за независност Црне Горе.
Мислим да је немогућа мисија са се направи "хируршки рез" кроз вјернике на основу националне припадности. Проблем ове државе нису вјерници, већ борбени атеисти који улазе у вјерске просторе, а они им не припадају по логици и здравом разуму. Они не разумију да су вјерски објекти жива мјеста окупљања вјерника, а не споменици културе, археолошке ископине, бедеми, тврђаве, ...
Одговор | одговор са цитатом | цитат
Румија је, како рекосмо, пространа... — Војин Грубач 29-01-2011 16:32
Када сам учествовао у разговору по питању цркве на Румији на порталу ПЦНЕН, један уважени колега коментатор је питао - шта би се десило када би Исламска вјерска заједница у Црној Гори подигла џамију на Румији?
И управо, тај моменат да је Румија пространа је био главни детаљ да дам једноставан одговор. Румије нија планина у дужини од педесет метара. Скоро сигурно знам, из поузданих извора , да Румија није ни стуб на којем се налази платформа на којој се може смјестити један вјерски објекат.
Претпостављам да се та планина простире на дужину од пар десетина километара, и што се мене тиче на сваких стотину метара може се подићи по један вјерски објекат, ако неко има жељу за тим.
И много ме не интересује да ли ће неко такве објекте градити од камена, метала, брвана, трске, прућа, ..., нити ћу се освртати на то.
Одговор | одговор са цитатом | цитат
Војин Грубач 30-01-2011 13:56
RE: ranko: "Onaj Amfijev kisok sa Rumije biće skotrljan 1. marta ove godine za vjeki vjekov!"
RE: u prolazu: "Neka je makne onaj koji je greskom i namjerom postavio, neka zato nadje neko,sebi i drustvu, (ma koliko to tesko bilo) logicko objasnjenje."
Ако сублимирамо ова два предлога, требало би да цркву на Румији првога марта ове године скотрљају они који су је поставили.
Да би се црква "скотрљала" потребне су двије ствари. Прва је да се реинкарнише неко из грчке митологије ко може вјерски објекат тежак неколико тона подићи с намјером котрљања. А друга је да атеисти који су дали дотични предлог изнесу осовине и точкове на врх Румије, да би их поставили на цркву када је митолошки јунак подигне. Тек тада би заједничким напорима могли пробати дејство у виду котрљања.
Нереално је очекивати да ће вјерници и Митрополија црногорско приморска уклонити цркву око које су сви православни вјерници сагласни да она треба да буде на том мјесту.
То значи да цркву треба легализовати.
Уколико се црква не легализује, те евентуално неко изврши уклањање цркве, то ће бити моменат када ће се црква опет почети изнова зидати вољом вјерника. Камена има довољно, потребан је креч и вода, а то су технички детаљи који се могу елегантно ријешити. Елем, то значи да би они који се занимају уклањањима цркви требали и камен да откотрљају са врха планине.
Ипак, евентуалним уклањањем камена десиће се нови проблем за атеисте, јер црква може да се направи и од брвана, а таквих цркви од брвана овдје у Москви има на сваком кораку.
Укратко, eвентуално насиље над овом црквом још јаче би подстакло вјернике на поновно успостављање цркве на истом мјесту.
На другој страни, морална штета коју би морали истрпјети они који би се заузели око рушења била би многократно већа од штете коју би имали вјерници и Митрополија.
И на крају, мислим да би борбени атеисти морали да пораде над својим атеистичким моралним нормама.
Недавно сам био у Шалему, или Јерусалиму.
Највеће јеврејско свето мјесто је Зид плача. Тај зид је једино што је преостало од Соломоновог храма, којег је срушио вавилоноски цар Навукодоносор Други. Соломонов храм је обновљен у вријеме Ирода, да би га потом срушили Римљани.На мјесту гдје је био храм, на том платоу, данас се налазе се двије џамије, од којих је она мања, која није покривена златом, важнија. Ради се о џамији Ал Акса, која представља треће свето мјесто у свијету за муслимане.
Ово сам навео да бих напоменуо да свако рушење има ограничене могућности, јер се мјесто рушења може лако претворити у мјесто ходочашћа вјерника.
Зато нека свентуални "Навукодоносор", или "Набуко", како га називају Италијани, поведе рачуна о својој репутацији.
Одговор: Румија — u prolazu 30-01-2011 14:53
Koja megalomanija boze mili.
Ala Aksa, Solomonov hram pa, odmah za tim, limena crkvica.Dragi moj gospodine ne vadite rijeci iz konteksta. Ako vec hocete da udjete u raspravu odgovorite
Koja je svrha postojanja crkve na mjestu gdje nema vjernika.
Mislim da je posrijedi inat ljudi koji se drze maksime 'sto gore, to bolje'.
A sto se tice micanja sa onog mjesta, i njena dislokacija, moguca je taman onako kako je i izgradjene.
Одговор: Румија — Војин Грубач 30-01-2011 15:21
Одговор је јако прост, зато што су то мјесто вјерници препознали као мјесто за храм, или цркву. И тамо се врши служба.
Исто питање сте могли поставити и за Ловћен - зашто је владика Петар Други одлучио да се 1845.г. направи црква Св. Петра Цетињског на Ловћену, када тамо нема вјерника?!
Питате чему Ал Акса?
Она је подигнута на мјесту разрушеног Соломоновог храма. Она је трећа светиња међу муслиманима. Значи, можете у свом стилу поставити питање- због чега је баш на том мјесту трећа исламска светиња, те шта се тамо догодило, а нешто сигурно јесте, те је факт такав?
Одговор: Румија — u prolazu 30-01-2011 15:51
Gospodine Vojine moj predhodni post je bio usmjeren ka tome da se ne moze uporedjivati jedna malena crkvica koja je prije neku godinu helikopterom postavljena na neko mjesto sa visevjekovnim svetilistima od globalnog znacaja.
Vladika Petaj Drugi je bio na celu svjetovne vlasti jedne drzave i odlucio je da sebi napravi GROB na Lovcenu. Ta malena kapelica je imala svoju svrhu. Sluzila je za vjecni pocinak ovom velikanu.
A sto se tice toga da su vjernici bas to mjesto prepoznali kao mjesto za hram, moram vam reci, da je svako mjesto, od pravog vjernika prepoznato za molitvu kao takvo. Hramove planiraju crkveni velikodostojnic i. Biraju ih kao svoje zaduzbine, zato sto je potreban zbog velikog broja vjernika koji nemaju gdje praktikovat svoju vjeru a, boga mi, i u politicke svrhe. Bojim se da je ovdje u pitanju ovaj poslednji motiv.
Samo treba biti posten i priznati.
I da ne zaboravim, definisite pojam HRAM. Izgleeda da nas svojica kada izgovorimo tu rijec ne mislimo na isto.
Одговор: Румија — Војин Грубач 30-01-2011 17:28
Знате, мислим да сте прилично претјерали са термином "вишевјековно светилиште глобалног значаја". О какво се глобалном значају ради, те да ли сте му дали глобални значај, у неку руку, произвољно?
Светилиште је мјесто гдје долазе поломници. Рецимо, мјесто у Јерусалиму гдје је био Соломонов храм. На том платоу је Ал Акса, трећа светиња код муслимана, а једина стијена бившег храма која је остала је Зид плача, највећа светиња Јовреја.
Ако мислите да је врх Румије светилиште из предхришћанског периода, морам вам напоменути да бих приватио ту теорију када би у Бару били вјерници из предхришћанског периода и, такође, долазили на то мјесто са својим реликвијама.
Ако је владика Петар Други сматрао да на пустом мјесту, као што је Језерски врх, треба поставити цркву, а ви сматрате да је то било исправно само из једног разлога- затио што је тако ОДЛУЧИО, то обара вашу теорију да се на пустим планина врховима не може поставити црква зато што то није логично. Логично је, дакле, јер је то тако одлучено и у случају Румије.
Што се тиче термина храм, мислим да се његова дефиниција налази у домену личног осјећаја.
Навешћу вам, као примјер, стихове никшићког кантаутора Миладина Шобића ....
Mislim, cesto mislim na tebe
glavom, glavom zidam zid
kom' niko, niko nece nauditi
ja sam hram, nasoj ljubavi hram
Наиме, тај мени драг пјесник и суграђанин је сматрао своју љубав толико светом, а себе толико тврдо убијеђеним у постојаност и очување те љубави, да је оправдано себе назвао храмом тога осјећаја.
Одговор: Румија — u prolazu 30-01-2011 17:52
Ne slazemo se po mnogim pitanjima ali g-dine Vojine cijenim vas napor da na jedan kulturan nacin pokusate da objasnite svoje stavove.
Vis ste govoreci o crkvici na Rumiji pomenuli Al Aksu i ostatke Solomonovog hrama. Ako znamo sto Al Aksa predstavlja za muslimane svijeta, i sto Zid placa predstavlja za jevreje, onda se nadam da, u sklopu tih velicina, je malo pretenciozno pominjati crkvicu koja je postavljena na mjesto gdje dvijema od tri konfesije smeta.
Meni, konkretno, ne smeta, ni tu ni na bilo koje mjesto ali zarad mira u kuci, mislim da je bilo nepromisljeno postaviti je bas tu. Ne mogu da se otmem utisku da je neko, racunajuci na razdor koji ce donijeti, namjerno postavio bas tu.
Одговор: Румија — Војин Грубач 30-01-2011 18:57
Господине,
кажете да та црквица смета двијема од три конфесије. Нисам баш сигуран да сте апсолутно у праву. Препостављам да неким грађанима исламске и римокатоличке вјероисповијети смета, али - некима не! Исто тако, сматрам да многим атеистима та црква не смета, а неком мањем дијелу смета.
Навешћу вам један примјер. Не тако давно је оскрнављен молитвени објекат Исламске вјерске заједнице у Тивту.
Реис ИВЗ ЦГ, ефендија Рифат Фејзић, је том приликом објелоданио да је ИВЗ дуго времена тражила од локалних власти да јој се обезбиједи простор за џамију и гробље.
Питање за вас је - зашто нису дали простор који је тражен? Одговор ће вјероватно бити оно што сте горе напоменули- зато што друге двије вјерске заједнице то нису дале, независно да ли су у власти или опозицији, да ли су Срби, Хрвати или Црногорци.
И знате, те друге двије вјерске организације, њихови појединци, из три нације, и пет- шест политичких партија нису уопште били у праву.
Пред зидом некоректности од стране суграђана, ИВЗ је купила кућу од једног човјека и преобратила је у молитвени простор. Тада се десио инцидент, поводом којег је један колега коментатор, исламске вјероисповијест и, рекао да је то што су учињели горе од тога да су је срушили. Треба му вјеровати, јер је то био бизаран инцидент за најоштрију осуду.
Направите сада паралелу са црквицом на Румији, а колико знам, тај молитвени простор ИВЗ у Тивту није био регистрован као вјерски објекат.
Независно од тога што он вјероватно и даље није регистрован, ја га третирам молитвеним простором грађана исламске вјероисповијест и, и сматрам да Тиват треба да изађе у сусрет ИВЗ у том смислу да им се предостави неки бољи и удобнији простор за вјерски објекат, или да се легализује постојећи, или да се нађе неко рјешење које би ишло у сусрет потребама вјерника.
Што се тиче Румије, колико сам могао примјетити, неких великих јавних критичара постављања те цркве од стране исламских и римокатоличких вјерника нема. Убједљива већина, малтене скоро сви најжешћи критичари су управо атеисти.
Управо борбени атеисти тврде да то смета другим конфесијама. Они себе постављају као арбитре, а нико не тражи њихову арбитражу. Елем, Румија има много врхова, а свако ко жели нека на њој постави свој вјерски објекат, ако сматра да је то потребно.
Одговор: Румија — U prolazu 30-01-2011 20:35
Ovaj clanak, izgleda, pretvorismo u licnu prepisku. Evo ovako.
Unijecu malo i licnih podataka da bi se bolje razumjeli. Idem u SPC. U CPC nijesam, do sada, ulazio, niti cu dok god se crkveno pitanje kanonski ne rijesi, mada mislim da bi i CG morala dobiti pravo na formiranje svoje crkve kao i sve ostale samostalne drzave. Ne vidim razlog zasto to SPC ne dozvoljava. Mislim da je tu politika umijesala prste. Ne zelim da kletve padaju na moju porodicu.Crnogorac sam i zelim da sa svim nacijama u mojoj zemlji zivim u slozi i miru. Zelim da ova drzava pociva na pravu a crkva na kanonima i u okviru prava. Naglasavam U OKVIRU PRAVA. Kada to kazem mislim da je svestenicima, samom mislijom na zemlji, veoma ogranicen prostor djelovanja. Zelim da se oni bave samo onim sto od njih trazi duhovna svera djelovanja. To podrazumijeva sirenje i tumacenje hriscanstva a ne bacanje anateme i vrijedjanje cijelih nacija i drzava. O aktuelnom mitropolitu imam veoma lose misljenje. Poslije svakog njegovog istupa u javnosti stvara pometnja i zbrka. Moram li pomenuti da njegovi istupi po pravilu nemaju nikakve veze sa hriscanstvom i vjerom a njegovi savjeti sa smirenjem i pomirenjem.
Da se vratim na crkvicu na Rumiji.
Malo je mjesta na svijetu gdje sve tri konfesije toliko dugo vjekova prisustvuju procesiji sa slogom i ljubavlju kao sto je to ovdje slucaj. Malo se mjesta na svijetu moze pohvaliti takvim jednim cinom sloge i tolerancije.
To se moralo cuvati i unapredjivati. Ovakvim cinom postavljanja objekta koji, s obzirom da na tom prostoru nema stalno naseljenih ljudi, nicemu ne sluzi sem dokazivanju svoje supremacije i nadmoci. Jos ako pogledamo kako je postavljena kao i to da ostale konfesije nisu, niti sada mogu, ni sanjati o jednom takvom manevru kojem je pribjegao aktuelni mitropolit. Sve to utice da se jedna tradicija prekine a medjukonfesiona lni odnosi destabilizuju. Mitropolita smatram veoma pametnim (i ne uvijek dobronamjernim) covjekom kojem je ovo sve itekako poznato.
Ali njemu kao da to i nije vazno.
Одговор: Румија — Војин Грубач 30-01-2011 21:23
Господине,
јако ми је нејасан ваш став да би "Црна Гора требала имати право на формирање своје Цркве као што то имају и друге независне државе".
Претпостављам да нисте мислили на стварање "Цркве свих вјера и нација", како је то својевремено истакао господин Радован Радоњић. По његовим ријечима очигледно је да та Црква већ постоји, чим јој он припада.
Знате, Црква су вјерници и свештенство, али ако то свештенство нема вјернике тада те Цркве, логично, нема.
Ако имаш вјерске објекте, а немаш вјернике, тада су ти вјерски објекти сувишни. Можеш их у том случају дати атеистима, да од њих направе споменике кутлуре, ако су потребни за ту намјену.
Надам се да сте разумјели да уколико вјерници не желе такву Цркву, о којој ви говорите, тада је та идеја осуђена на неуспјех. Црква без вјерника није Црква. Не могу је као такву чак ни атеистички поштоваоци подићи из пепела. Дакле, не ради се о томе да СПЦ то не дозвољава, ради се о томе да вјерници то не желе, а без тих вјерника такве Цркве, о којој ви говорите, не може бити.
На другој страни не видим разлог због чега би се ви плашили од клетве, у том смислу да ће оне пасти на вашу породицу?!
Мада, има разних примјера, ево једног...
Послије обнављања једне мале црквице у Никшићу, била је служба и освештавање тога вјерског објекта. Једна група млађих особа је за то вријеме скандирала, вријеђала, трубила сиренама аутомобила. Свештеници су замолили људе који су присуствовали освјештавању цркве да не реагују. Од стране свештенства и вјерника није било реакције, наравно, није било ни клетви.
Послије пар година једна породица из истог предграђа Никшића је замолила свештенике који су тада држали службу да дођу, крсте некрштене и освештају њихове куће. Испоставило се да су управо чланови те породице својевремено били ти којису ометали службу и освештавање црквице.
Наиме, десило им се неколико смртних случајева у породици и они су, уплашени, извукли закључак да разлог може бити у својевремено некоректном понашању.
Руси би рекли - док гром не удари сељак се неће прекрстити.
Ваш став о свештенству и митрополиту је ваша лична ствар, тако да не видим потребу да то коментаришем.
На крају, не бих рекао да је ово лична преписка, већ размјена мишљења на тему коју је предочио отац Гојко у колумни.
Одговор: Румија — U prolazu 31-01-2011 08:58
Da pojasnim...
Kada sam napisao da i CG treba dobiti samostalnost u crkvenom smislu mislio sam na autokefaliju pravoslavne crkve. Tu nema nista cudno jer pravoslavlje je na taj nacin koncipirano. Ako znamo kako i na koji nacin je Rastko Nemanjic dobio autokefaliju, po kojoj proceduri i od koga, i ako znamo koliko godina je ta crkva bila pod anatemom ostalog pravoslavlja bilo je ocekivati da SPC ne ponavlja taj scenario sa svojim dijelom koji je postao samostalan u drzavnom smislu.
Ukoliko pogledate sastav svjestenstva u SPC i krajeve iz kojih su oni dosli lako je zakljuciti na koji oni nacin uticu na svoju pastvu i zasto novostvorena pravoslavna crkva ima toliko vjernika. Raspitajte se, malo, medju vjernicima koji se osjecaju Crnogorcima a idu u SPC, zasto to rade. Ako i nadjete iskrenog sagovornika odgovorice vam da ima potrebu da se pomoli bogu i da ga je strah od anateme i prokletstva, koje ovdasnji popovi nestedimice dijele, ukoliko bi izabrao neku nepriznatu crkvu.
Tesko toj crkvi koja na silu i u strahu drzi svoje vjernike. Imam osjecaj da kada bi se sagradila legalna pravoslavna crkva (ruska, grcka...) u Podgorici ovdasnja SPC bi ostala barem bez 40 % svojnih vjernika.
Dragi g-dine, neke stvari su neminovne i kao takve moraju se desiti zato, to sto ce se desiti, treba smirom docekati i kao takve prihvatiti. Kada sam ovo napisao mislio sam (da me ne bi opet, namjerno, pogresno shvatili) osamostaljivanj e crkve u CG. Mislim da bi trebalo o tome razmisliti da li da to bude ovdasnja mitropolija ili novostvorena (obnovljena ili kako je vec ko naziva) CPC pod rukovodstvom mitropolita Mihalila Dedeica.
Jos ste mi ostali duzni odgovor da li se slazete sa anatemama i prokletstvima na POROD onih koji ne rade ono sto visokoprosvecen i mitropolit crnogorsko primorski, brcki i skenderiski Amfilohije. Ne cudite mi se sto imam ovako misljenje o njemu.
Одговор: Румија — Војин Грубач 31-01-2011 11:39
Господине,
у потпуности вас разумијем. Ја сам за то да се у Црној Гори сагради и руска и грчка црква, а у Москви је, рецимо, Московска патријаршија поклонила СПЦ једну велику и лијепу цркву у ширем центру Москве. То је сада Подворје СПЦ у Москви.
Кажете, четрдест одсто вјерника би у случају градње ишло у руску или грчку цркву. Ево да вашу логику примјеним на државу, у вашем стилу. Када би се на тлу Црне Горе формирала још једна држава, рецимо Црна Гора Два, са својим парламентом и владом, паралелно са свим институцијама те врсте које већ постоје у Црној Гори, бар четрдесет пет одсто грађана би плаћало порезе држави Црна Гора Два. Ако би се њима придружили незадовољници који су гласали за независну Црну Гору, могуће је да би Црна Гора Два узимала двије трећине пореза у Црној Гори Општој. На вама је да ријешите ову енигму!
Ви сматрате да православна црква у Црној Гори треба добити аутокефалију. То је легитимно размишљање. Ја, рецимо, сматрам да та аутокефалност није потребна. Аутономија епархија СПЦ је јако висока. Сада постоји и Православна црква у Црној Гори, која се састоји од четири епархије. Мислим да је то урађено да би се смириле страсти, те је вјероватно то било и логично.
Колико видим, ви сматрате да је то мало. Има много вјерника који сматрају да је било непотребно да се ствара Православна црква у Црној Гори. Ипак, ко је тај ко ће свима удовољити? Како год окренеш, опет има незадовољника. Па, нека их има, никаква штета.
Какав год владика да дође није добар. Или тачније, други би хтјели другога. Па добро, ништа страшно, ни владику Петра Првог Петровића, иако је био и духовни и свјетовни владар Црне Горе, сад и Светац, нису сви вољели и цијенили. Да су га цијенили и вољели не би сипао клетве свако мало. Управо овдје се налази одговор на питање које сте ми поставили у пољедњој реченици. Овим и одговарам на њега, иако се не слажем с вашом констатацијом да сам дужан одговарати. Ако је Свети Петар Цетињски бацао клетве, а ви га не осуђујете због тога, тада је закономјерно да сваки митрополит послије њега, па чак и онај који дође послије митрополита Амфилохија то може да уради. Дакле, има право, али сматрам да клетве треба избјегавати.
Сваки црквени великодостојник има своје противнике и поштоваоце. Има и непотребне ријечи. Сјетите се упокојеног дон Бранка Збутеге. Знате, упокојени дон Бранко Збутега је у једној изјави својевремено оцијенио да су из Хрватске “Срби сами себе отјерали“. Дон Збутега је тада и појаснио: “Бљесак и Олуја нису злочини, већ се злочин догодио у њима.”
Знате, то је отприлике овако - Јапанци су сами себе отјерали у небо изнад Хирошиме и Нагасакија. Бацање атомске бомбе на те градове није био злочин, већ се он десио када је она пукла, те када се у епицентру десила температура од 8 000 степени Целзијуса..
Морам се осврнути опет на клетве.
Међу онима који су противници права да митрополит Амфилохије баца клетве, налазе се личности које га вријеђају на личној и свештеничкој основи. Повици и епитети- сотона, злочинац, пуковник у мантији, клерофашиста, јеретик, грађанин Ристо, су дио тога репертоара. . И сада им смета клетва. Њима, управо таквима, чији је степен неваспитања испод свих граница достојног понашања. А тврдим да је против клетве управо тај круг најбучнији. Очигледно имају страхове, па, нека их имају.
Знате, ако неко шта има против цркве на Румији, нека је назива црквом, бесправним или слично, али црквом. То није шкатула, козерва, трафика, контејнер, лимено ругло, ... И они су против клетве, а рецимо, ако се не слажу с нечим, имају право да обзивају и вријеђају.
Свакако, потребан нам је Живко Николић. Сви ти ликови који вријеђају митрополита Амфилохија, и цркву на Румији, налазе повод у реторици митрополита Амфилохија у временима деведесетих. Добро, легитимно је замијерати на реторици, али не може неко бити доживотно кажњен увредама. И опет сe јавља логичка бесмислица и контраверза. На челу тих који замјерају митрополиту Амфилохију, налази се Мираш Дедеић, чије је реторика деведестих била жешћа од реторике митрополита Амфилохија. Погледајте његов интервју у италијанкском гласилу Ил Пополо, гдје је деведесетих предложио да будући главни град Црне Горе буде Дубровник.
Знате, ту постоји проблем избалансираност и и принципјености. Не постоје исти аршини у приступању истим позицијама. Дио атеиста који би хтјели да хуманизмом мијењају свијет очигледно нису хуманисти, већ њихова супротност. Што би рекао Рамбо Амадеус...пливају пацифисти кроз мобилизацију, бивши комунисти кроз приватизацију...
http://www.in4s.net/index.php/kolumne/37-kolumne/4790-2011-01-29-14-57-02
Hector 29-01-2011 16:15
Pitanja za gosp. Perovića....
1. Da li je "hram" svaka pravoslavna crkva, ili to zavisi od veličine, ili od mjesta đe je postavljena-načina postavljanja i slično. Po definiciji je hram mjesto prinošenja žrtve Bogu, obično je vezano za paganski period i kulture Maja, Inka, Kmera i sličnih naroda.
2. Da li je na Lovećenu srušena crkvica koja je sagrađena za Njegoša po njegovoj smrti, ili se radi o crkvici koja je sagrađana od strane Karađorđevića tridesetih godina prošlog vijeka, a da je predhodno ona njegoševska srušena? Zbog čega je tad srušena ona izgrađena od Crnogoraca i savremenika Njegoša, kamenje od nje oburdano niz Lovćen, a napravljena nova u čast i Njegoša ali i Kralja Aleksandra Karađorđevića?
3. Isto pitanje kao i predhodni gospodin....da li je Mitropolija CP srpska ili nije, i da li je sjedište i mjesto odlučivanja onamo đe je stolica Sv. Petra Cetinjskog ili u Beogradu?
Eto toliko od mene...opraštajte.
Одговор | одговор са цитатом | цитат
Одговор: Румија — Војин Грубач 29-01-2011 17:31
Господине Хекторе,
иако питања нису упућена мени, интересантно ми је треће питање. Наиме, да ли је Митрополија црногорско приморска српска или није претпостављам да суштински одређује национална структура вјерника. Рецимо, евидентно је да међу вјерницима Митрополије има скоро једнако Срба и Црногораца. Колико ми се чини то означава да је Митрополија и српска и црногорска. А ипак, она се зове Митрополија црногорско- приморска.
У том смислу мије један догађај био врло сликовит. Особа из моје ближе родбине је била позвана на један свечани састанак који је уприличила једна епархија Православне цркве у Црној Гори с намјером да одају признање људима који су били најзаслужнији за обнову црквених објеката те епархије. Од двадесетак људи који су на тој свечаности добили поштовање од Цркве било је само неколико српске националности. Остали су били Црногорци, а од њих већина су били они који су гласали за независност Црне Горе.
Мислим да је немогућа мисија са се направи "хируршки рез" кроз вјернике на основу националне припадности. Проблем ове државе нису вјерници, већ борбени атеисти који улазе у вјерске просторе, а они им не припадају по логици и здравом разуму. Они не разумију да су вјерски објекти жива мјеста окупљања вјерника, а не споменици културе, археолошке ископине, бедеми, тврђаве, ...
Одговор | одговор са цитатом | цитат
Румија је, како рекосмо, пространа... — Војин Грубач 29-01-2011 16:32
Када сам учествовао у разговору по питању цркве на Румији на порталу ПЦНЕН, један уважени колега коментатор је питао - шта би се десило када би Исламска вјерска заједница у Црној Гори подигла џамију на Румији?
И управо, тај моменат да је Румија пространа је био главни детаљ да дам једноставан одговор. Румије нија планина у дужини од педесет метара. Скоро сигурно знам, из поузданих извора , да Румија није ни стуб на којем се налази платформа на којој се може смјестити један вјерски објекат.
Претпостављам да се та планина простире на дужину од пар десетина километара, и што се мене тиче на сваких стотину метара може се подићи по један вјерски објекат, ако неко има жељу за тим.
И много ме не интересује да ли ће неко такве објекте градити од камена, метала, брвана, трске, прућа, ..., нити ћу се освртати на то.
Одговор | одговор са цитатом | цитат
Војин Грубач 30-01-2011 13:56
RE: ranko: "Onaj Amfijev kisok sa Rumije biće skotrljan 1. marta ove godine za vjeki vjekov!"
RE: u prolazu: "Neka je makne onaj koji je greskom i namjerom postavio, neka zato nadje neko,sebi i drustvu, (ma koliko to tesko bilo) logicko objasnjenje."
Ако сублимирамо ова два предлога, требало би да цркву на Румији првога марта ове године скотрљају они који су је поставили.
Да би се црква "скотрљала" потребне су двије ствари. Прва је да се реинкарнише неко из грчке митологије ко може вјерски објекат тежак неколико тона подићи с намјером котрљања. А друга је да атеисти који су дали дотични предлог изнесу осовине и точкове на врх Румије, да би их поставили на цркву када је митолошки јунак подигне. Тек тада би заједничким напорима могли пробати дејство у виду котрљања.
Нереално је очекивати да ће вјерници и Митрополија црногорско приморска уклонити цркву око које су сви православни вјерници сагласни да она треба да буде на том мјесту.
То значи да цркву треба легализовати.
Уколико се црква не легализује, те евентуално неко изврши уклањање цркве, то ће бити моменат када ће се црква опет почети изнова зидати вољом вјерника. Камена има довољно, потребан је креч и вода, а то су технички детаљи који се могу елегантно ријешити. Елем, то значи да би они који се занимају уклањањима цркви требали и камен да откотрљају са врха планине.
Ипак, евентуалним уклањањем камена десиће се нови проблем за атеисте, јер црква може да се направи и од брвана, а таквих цркви од брвана овдје у Москви има на сваком кораку.
Укратко, eвентуално насиље над овом црквом још јаче би подстакло вјернике на поновно успостављање цркве на истом мјесту.
На другој страни, морална штета коју би морали истрпјети они који би се заузели око рушења била би многократно већа од штете коју би имали вјерници и Митрополија.
И на крају, мислим да би борбени атеисти морали да пораде над својим атеистичким моралним нормама.
Недавно сам био у Шалему, или Јерусалиму.
Највеће јеврејско свето мјесто је Зид плача. Тај зид је једино што је преостало од Соломоновог храма, којег је срушио вавилоноски цар Навукодоносор Други. Соломонов храм је обновљен у вријеме Ирода, да би га потом срушили Римљани.На мјесту гдје је био храм, на том платоу, данас се налазе се двије џамије, од којих је она мања, која није покривена златом, важнија. Ради се о џамији Ал Акса, која представља треће свето мјесто у свијету за муслимане.
Ово сам навео да бих напоменуо да свако рушење има ограничене могућности, јер се мјесто рушења може лако претворити у мјесто ходочашћа вјерника.
Зато нека свентуални "Навукодоносор", или "Набуко", како га називају Италијани, поведе рачуна о својој репутацији.
Одговор: Румија — u prolazu 30-01-2011 14:53
Koja megalomanija boze mili.
Ala Aksa, Solomonov hram pa, odmah za tim, limena crkvica.Dragi moj gospodine ne vadite rijeci iz konteksta. Ako vec hocete da udjete u raspravu odgovorite
Koja je svrha postojanja crkve na mjestu gdje nema vjernika.
Mislim da je posrijedi inat ljudi koji se drze maksime 'sto gore, to bolje'.
A sto se tice micanja sa onog mjesta, i njena dislokacija, moguca je taman onako kako je i izgradjene.
Одговор: Румија — Војин Грубач 30-01-2011 15:21
Одговор је јако прост, зато што су то мјесто вјерници препознали као мјесто за храм, или цркву. И тамо се врши служба.
Исто питање сте могли поставити и за Ловћен - зашто је владика Петар Други одлучио да се 1845.г. направи црква Св. Петра Цетињског на Ловћену, када тамо нема вјерника?!
Питате чему Ал Акса?
Она је подигнута на мјесту разрушеног Соломоновог храма. Она је трећа светиња међу муслиманима. Значи, можете у свом стилу поставити питање- због чега је баш на том мјесту трећа исламска светиња, те шта се тамо догодило, а нешто сигурно јесте, те је факт такав?
Одговор: Румија — u prolazu 30-01-2011 15:51
Gospodine Vojine moj predhodni post je bio usmjeren ka tome da se ne moze uporedjivati jedna malena crkvica koja je prije neku godinu helikopterom postavljena na neko mjesto sa visevjekovnim svetilistima od globalnog znacaja.
Vladika Petaj Drugi je bio na celu svjetovne vlasti jedne drzave i odlucio je da sebi napravi GROB na Lovcenu. Ta malena kapelica je imala svoju svrhu. Sluzila je za vjecni pocinak ovom velikanu.
A sto se tice toga da su vjernici bas to mjesto prepoznali kao mjesto za hram, moram vam reci, da je svako mjesto, od pravog vjernika prepoznato za molitvu kao takvo. Hramove planiraju crkveni velikodostojnic i. Biraju ih kao svoje zaduzbine, zato sto je potreban zbog velikog broja vjernika koji nemaju gdje praktikovat svoju vjeru a, boga mi, i u politicke svrhe. Bojim se da je ovdje u pitanju ovaj poslednji motiv.
Samo treba biti posten i priznati.
I da ne zaboravim, definisite pojam HRAM. Izgleeda da nas svojica kada izgovorimo tu rijec ne mislimo na isto.
Одговор: Румија — Војин Грубач 30-01-2011 17:28
Знате, мислим да сте прилично претјерали са термином "вишевјековно светилиште глобалног значаја". О какво се глобалном значају ради, те да ли сте му дали глобални значај, у неку руку, произвољно?
Светилиште је мјесто гдје долазе поломници. Рецимо, мјесто у Јерусалиму гдје је био Соломонов храм. На том платоу је Ал Акса, трећа светиња код муслимана, а једина стијена бившег храма која је остала је Зид плача, највећа светиња Јовреја.
Ако мислите да је врх Румије светилиште из предхришћанског периода, морам вам напоменути да бих приватио ту теорију када би у Бару били вјерници из предхришћанског периода и, такође, долазили на то мјесто са својим реликвијама.
Ако је владика Петар Други сматрао да на пустом мјесту, као што је Језерски врх, треба поставити цркву, а ви сматрате да је то било исправно само из једног разлога- затио што је тако ОДЛУЧИО, то обара вашу теорију да се на пустим планина врховима не може поставити црква зато што то није логично. Логично је, дакле, јер је то тако одлучено и у случају Румије.
Што се тиче термина храм, мислим да се његова дефиниција налази у домену личног осјећаја.
Навешћу вам, као примјер, стихове никшићког кантаутора Миладина Шобића ....
Mislim, cesto mislim na tebe
glavom, glavom zidam zid
kom' niko, niko nece nauditi
ja sam hram, nasoj ljubavi hram
Наиме, тај мени драг пјесник и суграђанин је сматрао своју љубав толико светом, а себе толико тврдо убијеђеним у постојаност и очување те љубави, да је оправдано себе назвао храмом тога осјећаја.
Одговор: Румија — u prolazu 30-01-2011 17:52
Ne slazemo se po mnogim pitanjima ali g-dine Vojine cijenim vas napor da na jedan kulturan nacin pokusate da objasnite svoje stavove.
Vis ste govoreci o crkvici na Rumiji pomenuli Al Aksu i ostatke Solomonovog hrama. Ako znamo sto Al Aksa predstavlja za muslimane svijeta, i sto Zid placa predstavlja za jevreje, onda se nadam da, u sklopu tih velicina, je malo pretenciozno pominjati crkvicu koja je postavljena na mjesto gdje dvijema od tri konfesije smeta.
Meni, konkretno, ne smeta, ni tu ni na bilo koje mjesto ali zarad mira u kuci, mislim da je bilo nepromisljeno postaviti je bas tu. Ne mogu da se otmem utisku da je neko, racunajuci na razdor koji ce donijeti, namjerno postavio bas tu.
Одговор: Румија — Војин Грубач 30-01-2011 18:57
Господине,
кажете да та црквица смета двијема од три конфесије. Нисам баш сигуран да сте апсолутно у праву. Препостављам да неким грађанима исламске и римокатоличке вјероисповијети смета, али - некима не! Исто тако, сматрам да многим атеистима та црква не смета, а неком мањем дијелу смета.
Навешћу вам један примјер. Не тако давно је оскрнављен молитвени објекат Исламске вјерске заједнице у Тивту.
Реис ИВЗ ЦГ, ефендија Рифат Фејзић, је том приликом објелоданио да је ИВЗ дуго времена тражила од локалних власти да јој се обезбиједи простор за џамију и гробље.
Питање за вас је - зашто нису дали простор који је тражен? Одговор ће вјероватно бити оно што сте горе напоменули- зато што друге двије вјерске заједнице то нису дале, независно да ли су у власти или опозицији, да ли су Срби, Хрвати или Црногорци.
И знате, те друге двије вјерске организације, њихови појединци, из три нације, и пет- шест политичких партија нису уопште били у праву.
Пред зидом некоректности од стране суграђана, ИВЗ је купила кућу од једног човјека и преобратила је у молитвени простор. Тада се десио инцидент, поводом којег је један колега коментатор, исламске вјероисповијест и, рекао да је то што су учињели горе од тога да су је срушили. Треба му вјеровати, јер је то био бизаран инцидент за најоштрију осуду.
Направите сада паралелу са црквицом на Румији, а колико знам, тај молитвени простор ИВЗ у Тивту није био регистрован као вјерски објекат.
Независно од тога што он вјероватно и даље није регистрован, ја га третирам молитвеним простором грађана исламске вјероисповијест и, и сматрам да Тиват треба да изађе у сусрет ИВЗ у том смислу да им се предостави неки бољи и удобнији простор за вјерски објекат, или да се легализује постојећи, или да се нађе неко рјешење које би ишло у сусрет потребама вјерника.
Што се тиче Румије, колико сам могао примјетити, неких великих јавних критичара постављања те цркве од стране исламских и римокатоличких вјерника нема. Убједљива већина, малтене скоро сви најжешћи критичари су управо атеисти.
Управо борбени атеисти тврде да то смета другим конфесијама. Они себе постављају као арбитре, а нико не тражи њихову арбитражу. Елем, Румија има много врхова, а свако ко жели нека на њој постави свој вјерски објекат, ако сматра да је то потребно.
Одговор: Румија — U prolazu 30-01-2011 20:35
Ovaj clanak, izgleda, pretvorismo u licnu prepisku. Evo ovako.
Unijecu malo i licnih podataka da bi se bolje razumjeli. Idem u SPC. U CPC nijesam, do sada, ulazio, niti cu dok god se crkveno pitanje kanonski ne rijesi, mada mislim da bi i CG morala dobiti pravo na formiranje svoje crkve kao i sve ostale samostalne drzave. Ne vidim razlog zasto to SPC ne dozvoljava. Mislim da je tu politika umijesala prste. Ne zelim da kletve padaju na moju porodicu.Crnogorac sam i zelim da sa svim nacijama u mojoj zemlji zivim u slozi i miru. Zelim da ova drzava pociva na pravu a crkva na kanonima i u okviru prava. Naglasavam U OKVIRU PRAVA. Kada to kazem mislim da je svestenicima, samom mislijom na zemlji, veoma ogranicen prostor djelovanja. Zelim da se oni bave samo onim sto od njih trazi duhovna svera djelovanja. To podrazumijeva sirenje i tumacenje hriscanstva a ne bacanje anateme i vrijedjanje cijelih nacija i drzava. O aktuelnom mitropolitu imam veoma lose misljenje. Poslije svakog njegovog istupa u javnosti stvara pometnja i zbrka. Moram li pomenuti da njegovi istupi po pravilu nemaju nikakve veze sa hriscanstvom i vjerom a njegovi savjeti sa smirenjem i pomirenjem.
Da se vratim na crkvicu na Rumiji.
Malo je mjesta na svijetu gdje sve tri konfesije toliko dugo vjekova prisustvuju procesiji sa slogom i ljubavlju kao sto je to ovdje slucaj. Malo se mjesta na svijetu moze pohvaliti takvim jednim cinom sloge i tolerancije.
To se moralo cuvati i unapredjivati. Ovakvim cinom postavljanja objekta koji, s obzirom da na tom prostoru nema stalno naseljenih ljudi, nicemu ne sluzi sem dokazivanju svoje supremacije i nadmoci. Jos ako pogledamo kako je postavljena kao i to da ostale konfesije nisu, niti sada mogu, ni sanjati o jednom takvom manevru kojem je pribjegao aktuelni mitropolit. Sve to utice da se jedna tradicija prekine a medjukonfesiona lni odnosi destabilizuju. Mitropolita smatram veoma pametnim (i ne uvijek dobronamjernim) covjekom kojem je ovo sve itekako poznato.
Ali njemu kao da to i nije vazno.
Одговор: Румија — Војин Грубач 30-01-2011 21:23
Господине,
јако ми је нејасан ваш став да би "Црна Гора требала имати право на формирање своје Цркве као што то имају и друге независне државе".
Претпостављам да нисте мислили на стварање "Цркве свих вјера и нација", како је то својевремено истакао господин Радован Радоњић. По његовим ријечима очигледно је да та Црква већ постоји, чим јој он припада.
Знате, Црква су вјерници и свештенство, али ако то свештенство нема вјернике тада те Цркве, логично, нема.
Ако имаш вјерске објекте, а немаш вјернике, тада су ти вјерски објекти сувишни. Можеш их у том случају дати атеистима, да од њих направе споменике кутлуре, ако су потребни за ту намјену.
Надам се да сте разумјели да уколико вјерници не желе такву Цркву, о којој ви говорите, тада је та идеја осуђена на неуспјех. Црква без вјерника није Црква. Не могу је као такву чак ни атеистички поштоваоци подићи из пепела. Дакле, не ради се о томе да СПЦ то не дозвољава, ради се о томе да вјерници то не желе, а без тих вјерника такве Цркве, о којој ви говорите, не може бити.
На другој страни не видим разлог због чега би се ви плашили од клетве, у том смислу да ће оне пасти на вашу породицу?!
Мада, има разних примјера, ево једног...
Послије обнављања једне мале црквице у Никшићу, била је служба и освештавање тога вјерског објекта. Једна група млађих особа је за то вријеме скандирала, вријеђала, трубила сиренама аутомобила. Свештеници су замолили људе који су присуствовали освјештавању цркве да не реагују. Од стране свештенства и вјерника није било реакције, наравно, није било ни клетви.
Послије пар година једна породица из истог предграђа Никшића је замолила свештенике који су тада држали службу да дођу, крсте некрштене и освештају њихове куће. Испоставило се да су управо чланови те породице својевремено били ти којису ометали службу и освештавање црквице.
Наиме, десило им се неколико смртних случајева у породици и они су, уплашени, извукли закључак да разлог може бити у својевремено некоректном понашању.
Руси би рекли - док гром не удари сељак се неће прекрстити.
Ваш став о свештенству и митрополиту је ваша лична ствар, тако да не видим потребу да то коментаришем.
На крају, не бих рекао да је ово лична преписка, већ размјена мишљења на тему коју је предочио отац Гојко у колумни.
Одговор: Румија — U prolazu 31-01-2011 08:58
Da pojasnim...
Kada sam napisao da i CG treba dobiti samostalnost u crkvenom smislu mislio sam na autokefaliju pravoslavne crkve. Tu nema nista cudno jer pravoslavlje je na taj nacin koncipirano. Ako znamo kako i na koji nacin je Rastko Nemanjic dobio autokefaliju, po kojoj proceduri i od koga, i ako znamo koliko godina je ta crkva bila pod anatemom ostalog pravoslavlja bilo je ocekivati da SPC ne ponavlja taj scenario sa svojim dijelom koji je postao samostalan u drzavnom smislu.
Ukoliko pogledate sastav svjestenstva u SPC i krajeve iz kojih su oni dosli lako je zakljuciti na koji oni nacin uticu na svoju pastvu i zasto novostvorena pravoslavna crkva ima toliko vjernika. Raspitajte se, malo, medju vjernicima koji se osjecaju Crnogorcima a idu u SPC, zasto to rade. Ako i nadjete iskrenog sagovornika odgovorice vam da ima potrebu da se pomoli bogu i da ga je strah od anateme i prokletstva, koje ovdasnji popovi nestedimice dijele, ukoliko bi izabrao neku nepriznatu crkvu.
Tesko toj crkvi koja na silu i u strahu drzi svoje vjernike. Imam osjecaj da kada bi se sagradila legalna pravoslavna crkva (ruska, grcka...) u Podgorici ovdasnja SPC bi ostala barem bez 40 % svojnih vjernika.
Dragi g-dine, neke stvari su neminovne i kao takve moraju se desiti zato, to sto ce se desiti, treba smirom docekati i kao takve prihvatiti. Kada sam ovo napisao mislio sam (da me ne bi opet, namjerno, pogresno shvatili) osamostaljivanj e crkve u CG. Mislim da bi trebalo o tome razmisliti da li da to bude ovdasnja mitropolija ili novostvorena (obnovljena ili kako je vec ko naziva) CPC pod rukovodstvom mitropolita Mihalila Dedeica.
Jos ste mi ostali duzni odgovor da li se slazete sa anatemama i prokletstvima na POROD onih koji ne rade ono sto visokoprosvecen i mitropolit crnogorsko primorski, brcki i skenderiski Amfilohije. Ne cudite mi se sto imam ovako misljenje o njemu.
Одговор: Румија — Војин Грубач 31-01-2011 11:39
Господине,
у потпуности вас разумијем. Ја сам за то да се у Црној Гори сагради и руска и грчка црква, а у Москви је, рецимо, Московска патријаршија поклонила СПЦ једну велику и лијепу цркву у ширем центру Москве. То је сада Подворје СПЦ у Москви.
Кажете, четрдест одсто вјерника би у случају градње ишло у руску или грчку цркву. Ево да вашу логику примјеним на државу, у вашем стилу. Када би се на тлу Црне Горе формирала још једна држава, рецимо Црна Гора Два, са својим парламентом и владом, паралелно са свим институцијама те врсте које већ постоје у Црној Гори, бар четрдесет пет одсто грађана би плаћало порезе држави Црна Гора Два. Ако би се њима придружили незадовољници који су гласали за независну Црну Гору, могуће је да би Црна Гора Два узимала двије трећине пореза у Црној Гори Општој. На вама је да ријешите ову енигму!
Ви сматрате да православна црква у Црној Гори треба добити аутокефалију. То је легитимно размишљање. Ја, рецимо, сматрам да та аутокефалност није потребна. Аутономија епархија СПЦ је јако висока. Сада постоји и Православна црква у Црној Гори, која се састоји од четири епархије. Мислим да је то урађено да би се смириле страсти, те је вјероватно то било и логично.
Колико видим, ви сматрате да је то мало. Има много вјерника који сматрају да је било непотребно да се ствара Православна црква у Црној Гори. Ипак, ко је тај ко ће свима удовољити? Како год окренеш, опет има незадовољника. Па, нека их има, никаква штета.
Какав год владика да дође није добар. Или тачније, други би хтјели другога. Па добро, ништа страшно, ни владику Петра Првог Петровића, иако је био и духовни и свјетовни владар Црне Горе, сад и Светац, нису сви вољели и цијенили. Да су га цијенили и вољели не би сипао клетве свако мало. Управо овдје се налази одговор на питање које сте ми поставили у пољедњој реченици. Овим и одговарам на њега, иако се не слажем с вашом констатацијом да сам дужан одговарати. Ако је Свети Петар Цетињски бацао клетве, а ви га не осуђујете због тога, тада је закономјерно да сваки митрополит послије њега, па чак и онај који дође послије митрополита Амфилохија то може да уради. Дакле, има право, али сматрам да клетве треба избјегавати.
Сваки црквени великодостојник има своје противнике и поштоваоце. Има и непотребне ријечи. Сјетите се упокојеног дон Бранка Збутеге. Знате, упокојени дон Бранко Збутега је у једној изјави својевремено оцијенио да су из Хрватске “Срби сами себе отјерали“. Дон Збутега је тада и појаснио: “Бљесак и Олуја нису злочини, већ се злочин догодио у њима.”
Знате, то је отприлике овако - Јапанци су сами себе отјерали у небо изнад Хирошиме и Нагасакија. Бацање атомске бомбе на те градове није био злочин, већ се он десио када је она пукла, те када се у епицентру десила температура од 8 000 степени Целзијуса..
Морам се осврнути опет на клетве.
Међу онима који су противници права да митрополит Амфилохије баца клетве, налазе се личности које га вријеђају на личној и свештеничкој основи. Повици и епитети- сотона, злочинац, пуковник у мантији, клерофашиста, јеретик, грађанин Ристо, су дио тога репертоара. . И сада им смета клетва. Њима, управо таквима, чији је степен неваспитања испод свих граница достојног понашања. А тврдим да је против клетве управо тај круг најбучнији. Очигледно имају страхове, па, нека их имају.
Знате, ако неко шта има против цркве на Румији, нека је назива црквом, бесправним или слично, али црквом. То није шкатула, козерва, трафика, контејнер, лимено ругло, ... И они су против клетве, а рецимо, ако се не слажу с нечим, имају право да обзивају и вријеђају.
Свакако, потребан нам је Живко Николић. Сви ти ликови који вријеђају митрополита Амфилохија, и цркву на Румији, налазе повод у реторици митрополита Амфилохија у временима деведесетих. Добро, легитимно је замијерати на реторици, али не може неко бити доживотно кажњен увредама. И опет сe јавља логичка бесмислица и контраверза. На челу тих који замјерају митрополиту Амфилохију, налази се Мираш Дедеић, чије је реторика деведестих била жешћа од реторике митрополита Амфилохија. Погледајте његов интервју у италијанкском гласилу Ил Пополо, гдје је деведесетих предложио да будући главни град Црне Горе буде Дубровник.
Знате, ту постоји проблем избалансираност и и принципјености. Не постоје исти аршини у приступању истим позицијама. Дио атеиста који би хтјели да хуманизмом мијењају свијет очигледно нису хуманисти, већ њихова супротност. Што би рекао Рамбо Амадеус...пливају пацифисти кроз мобилизацију, бивши комунисти кроз приватизацију...
