Војин: О поразу опозиције на локалним изборима и НАТО- у

Грађани избрисани из бирачког списка?

Ништа ново, то се знало да ће бити, као и куповине личних карата, уцјене у стилу давања отказа на послу, дуплих гласања наштанцованим личним картама и слично.

Дакле, све се исто понавља, баш као и изјаве опозиционих странака да се то дешава… Све је исто као раније…

Као и обично, одсудни ражањ је спреман за неухватљивог зеца у шуми.

Међународна заједница ће сигурно бити задовољна исходом избора, те никакве неправилности она неће видјети, јер је оправдано одсутна.

Милиција је ту да пребије евентуалне демонстранте, који се сада надају побједи, мислећи да неће бити потребе за демонстрацијама. На крају баладе ће се поново однекуда појавити ријеч бојкот…

Хајдемо, зато, да истрчимо још неколико концентричних кругова, прије него што власт отворено каже оно што је својевремено рекла морбидна пластична ружа у коси… Крвљу смо дошли на власт, само ….

Опозиција је, у овом персоналном саставу свог врха, урадила све што је могла за ове изборе. Ако то не доведе до прокрета којег обећавају, тада значи да су потребне обиљније персоналне измјене.

Наравно, постигли су збир и етничке и политичке разноликости, што је позитивно.

Ипак, мислим да су лидери странака које су показале на прошлим парламентарним изборима негативну тенденцију пада гласачког тијела морали да своје мјесто уступе другима. Да се то десило, данас би, можда, услови били много повољнији.

Ако је власт у Црној Гори лоша, а јесте лоша, те се треба мијењати, то је логично да и страначка власт која је лоша, а јесте таква ако има пад гласачког тијела, мора такође да се мијења.

Демократизација у Црној Гори треба да отпочне од странака и њихових несмјењивих лидера, који се залажу за смјењивост свуда осим у својој странци.

Чак и ако се деси, а чисто сумњам, да направе преокрет у Подгорици, то ће их ти проблеми недемократизације сопствених странака дочекати већ сјутра као непремостиви проблем.

Једини начин да опозиција сачува лице је да приложи јавности документоване, систематски сређене и добро поткријепљене, податке о евентуалним изборним крађама на овим изборима. Уколико то може да уради, то ће бити сасвим довољно да идеја о бојкоту избора има свој суштински смисао.

Уколико то не може предочити – тада је идеја о бојкоту избора прилично руинирана на овим изборима.

Било би ми јако драго да сам погријешио у процјени резултата ових избора. Са задовољством бих признао своју грешку и заблуду. Међутим, сада је јасно да су опозицији потребне суштинске промјене, те да руководства многих опозиционих странака морају схватити да се не може десити демократизација друштва прије демократизације странака којима они неуспјешно управљају.

Нису само потребна нова лица, већ и нова политичка филозофија, која неће имати скоро ништа заједничко са овим што сада видимо. Треба више искрености и отворености, треба увести нова правила игре, потребно је бити предвидљивим и крајње јасним скоро у свакој хипотетичкој позицији која може да се претпостави.

Послије изјава Станића, Поповића и Гошовића, које су постоване на овом порталу, стиче се утисак да под покровом уједињене опозиције влада неартикулисани хаос.

Нема чистих односа, нема искрености. 

 Сада говоре о бојкоту?!?!

 Јасно је да о бојкоту могу говорити појединци. Али, професионални политичари, који су у опозиционим структурама високо позиционирани, тешко да могу ишта говорити зато што на овим изборима нису урадили битну ствар везану за подстицање идеје бојкота, а то је да дају доказе о крађи избора. 

 Те доказе не требају давати њима, већ нама. С обзиром на то да их нису предочили , то значи да им је партијска инфраструктура ништавна.

 Да им је сектор контроле избора катастрофално лош, то смо и раније знали. А без тога су избори унапријед извјесни. Зато је основни кривац за крађе на изборима управо опозиција. Она не може заштитити вољу грађана, нити дати доказе да је она проневјерена недозвољеним механизмима. 

Појединци знају због чега су за бојкот. Опозиционе партије могу бити за исто само ако раде свој посао, тј. прикупљају документацију о кривотворењу избора. Дакле, испада да су тзв. опозиционе партије вјероватно за бојкот јер нису у власти, а да смо ми, логично, за бојкот да би се прмијенио систем вриједности, у који се не уклапа нити садашња власт, нити опозиција овакву каквом је видимо.

 Господин Ђукић је у овом тексту рекао:”Али – да ли га ми прецјењујемо? Да ли опозицију подцјењујемо? Што – ако не постоји ни он – ни опозиција? Други дио ове реченице је лако доказати. Ако њега нема (што би Мугоша волио?) кога опозиција смјењује?”

 Како ствари стоје, власт и опозиција су један конгломерат истог, с разликом што су први добили шансу да владају, а други још нису. Вјерујући да ће бити боље, што је у домену претпоставки. ми смо за промјену власти. И то је логично. 

 Ипак, да упитамо америчког амбасадора, независно од тога како му је име, колико су власт и опозиција у Црној Гори самостални? Мислим да су самостални – николико! Ако се ипак некада ова власт сруши бојкотом, не треба славити, већ ону власт која дође без размишљања такође маћи бојкотом, па опет исто послије ње. И све би то било теоретски лијепо, да амерички амбасадор није против. Тачније, ми се “ограничено питамо”.

НАТО

По Ставридисовим речима, као и мост на Дрини, НАТО спаја различите вере и културе као и два континента – Европу и Северну Америку.

 Не би се, моја маленкост, сложила с тим ставом, јер га демантује не само Ирак и Авганистан, већ практично све што НАТО ради.

НАТО је продукт војно- индустријског комплекса САД, тако да су му ратови потребни да би постојао смисао његовог постојања, тј. трошења 31. хиљаде милијарди долара.

Смисао постојања НАТО, о којем говори Ставридис, је нетачан, али прихватљив за јавност која жели да чује било какво оправдање за постојање алијансе која ће бити у будућности подстрекач нових ратова. Наравно, у име увођења демократије…

 Ставридис каже:" 28-члана организација има више од два милиона војника под оружјем, на располагању јој стоји изузетно развијена технолошка база, док укупна економска средства њених чланица достижу вредност од 31-е хиљаде милијарди долара: „Када је реч о савезу, треба указати на његово богатство, домашај и снагу."

 Свакако!

Ради се о усисивачу против којег нема одбране. Ја, заиста, немам два милиона војника, који су ослобођени одговорности чак и када раде бестијалности, још мање подршку 28. држава који ће те бестијалности приказати као увођење демократије, а поготово хиљада милијарди долара.

Прије него што усисивач одради свој уобичајени посао, само бих питао- А како тамо, на тој НАТО обали, живи “сиротиња раја”?

Да ли је сва демократија уведена, или још треба да се уведе, тамо гдје не слушају?

Та “НАТО демократија” се уочава у Црној Гори. Грађани су већински против НАТО, али је НАТО одлучио да ЦГ буде у тој организацији, тако да ће се референдум заобићи, по НАТО стандардима.

“НАТО демократија” се показује у Ираку и Авганистану, параметри су број мртвих грађана у те двије државе, и милиони барела ирачке нафте који се узимају као да се ради о Тексасу.

Ја сам својом вољом против НАТО, а сто се тиче уласка ЦГ у НАТО то је сигурно и незобилазно.

Отприлике ће ситуација бити оваква – ако нећете у НАТО имаћете проблеме које ћемо вам направити, да ћете зажалити што нисте били за НАТО. Е, то је НАТО “демократија”, која ће се одвијати пред нашим очима.

“НАТО демократија” се своди на на синтагму- Има да ћутис и слушаш!

Да се би одвијала рашомонијада по моделу изванредног Куросаве, НАТО би требао да о уласку неке земље у ту структуру објави Декрет, који се не разматра.

Дакле, НАТО декретом објелодањује да је ЦГ члан НАТО, и то се само стави на знање властима и грађанима у ЦГ.

То је коректно:))

Ми сада имамо то, само у увијеној форми – замајавања.

Нико из власти и опозицијене смије рећи да је то готова ствар, која се неће разматрати.

Баш као што се разоружање Црне Горе није разматрало, већ је урађено у тзв. “једностраном” поретку, “као да је ЦГ скандинавска држава”, мада те скандинавске државе нису разоружане.

Интересантан балет, а и костими су лијепи:))