Polemika na tekstu N. Adzica: "Crnogorsko čojstvo i junaštvo: mit ili zbilja?"
http://www.portalanalitika.me/analize/politika/5396-crnogorsko-ojstvo-i-junatvo-mit-ili-zbilja-.html#JOSC_TOP
Novak ADZIC - ODBRAMBENI RAT PROTIV AGRESORA
Zelenasi su ubijali od 1918. godine u borbama neprijatelje, ali to je bio oslobodilacki odbrambeni rat protiv agresora i to nije isto, jer nije ubica onaj koji u nuznoj odbrani ubije ubicu- agresora, koji mu ognjem i macem satire domovinu i slobodu i koji rusi pravni poredak njegove zemje. Nijeste valjda mislili da su crnogorski rodoljubi narucivali slepere nalivpera i pisali agresorima-Gospodo Agresori nemojte nas napadati. Naravno, vodili su frontalne i gerilske akcije protiv okupatora. A to je potpuno legitimno, s jedne strane, i legalno s druge strane, jer su bili regularna vojska medjuarodno priznate crnogorske drzave, s kojom su velike sile odrzavale diplomatske odnose do 1921. godine. I crnogorski zelenasi su veoma cesto bili humani prema neprijateljima, cak su ih pustali na slobodu, nakon sto su iz pobijedjivali ili, razoruzali. Recimo, crnogorski komiti ubili su Boska Boskovica iz Polja, a ne Jusuf Mehodnjic, a ubili su ga zato sto se od njegovih zlocina nije moglo zivjeti...
Војин Грубач
Господине Аџићу, кажете: "Zelenasi su ubijali od 1918. godine u borbama neprijatelje, ..., i to nije isto, jer nije ubica onaj koji u nuznoj odbrani ubije ubicu- agresora,...Nijeste valjda mislili da su crnogorski rodoljubi narucivali slepere nalivpera i pisali agresorima-Gospodo."
Знате, а ја сам наивно управо и помислио да су зеленаши задавали смртоносне ударце својим идеолошким противницима убадањем игала у Вуду лутке, зато сам вас и питао у том смислу. Мада,алтернатива размишљања је била и могуће шкакљање табана до потпуне немоћи дотичног индивидуума.
Ипак, налазећи се на евидентној дистанцији од проблема тог времена, да ли знате коликог су бројчаног обима биле жртве тог несретног сукоба, у цивилима и војницима? Колико је било емиграната и слично, или пливамо у једној непознаници поред толико историчара који се баве том проблематиком?
Војин Грубач
Свакако, не могу а да не примјетим контраверзу вашег претходног комeнтара гдје сте рекли: "...jer nije ubica onaj koji u nuznoj odbrani ubije ubicu- agresora", и оног у основном тексту, гдје сте рекли: "U XX stoljeću u istoriji Crne Gore negirali su se vrlo često u stvarnom životu principi čojstva i junaštva, jer teško da se humani i herojski razlozi mogu pronaći u ubijanju ili izdaji i špijuniranju brata, rođaka, druga, kuma, prijatelja, komšije, poznanika, sunarodnika i slično, samo zato što ne pripada istoj ideologiji, naciji, klasi, vjeri ili rasi...".
Чему контраверза, или је "нормално" да неко у "нужној одбрани" идеологије, нације, ..., убије рођака, кума, ...?
Просто, позиционирате се на двије столице, некако неодлучно, јер једно искључује друго.
Novak ADZIC - ODBRANA I NAPADACI
Nema kontradikcije gospodine Grubac. Sto je trebalo da rade Poljaci nakon 1. septembra 1939. kad ih je napao Hitler i sa Staljinom dijelio njihovu zemlju? Sto su SAD i F.D. Ruzvelt trebalo da rade nakon Perl Harbura? Ili Britanci i Cercil nakon bombardovanja Hitlerovog i Gerilgovog? Ili Norvezani nakon napada Njemaca i postavljanja marionete Kvislnga na vlast? Ili sto je trebao da radi Sarl de Gol nakon pada Fracncuske pred Hitlerom, odnosno, Guderijanovim divizijama?Ili slavni nas Marsal TITO? ITD. Hocu reci sto su Crnogorci trebali na rade nakon 1918. godine? Da se pokore okupatoru ili pobune, ustanu na oruzje. Ponavljam Vam ovo je prica o odbrambenom i agresorskom ratu. U medjunarodnom javnom pravu to je definisano. Vi ste normalan, razuman i obrazovan covjek, pa shvatate smisao ovoga sto govorim. I nije Vam trebao nista onaj clanak nakon jednog mog intervjua naslovljen "Nacionalizam Novaka Adzica lici na...". Nije, ipak, takav clanak Vas nivo.
Novak ADZIC - METAK, UGARAK I BAJONET-BILANS
Gospodine Grubac,
Od srpskog metka, ugarka, vatre i bajoneta ubijeno je od 1918.do 1941. godine oko 9.000 Crnogoraca.Zapaljeno je do 1929. godine od istog dzelata preko 6.000 crnogorskih domova. U egzil je otislo od 1918. godine od srpskog terora preko 3.000 Crnogoraca. U tamnicama je bilo preko 4.000 Crnogoraca pod zeljeznim okovima srpskog tamnicara. Bjelaske, te vojno-zandarmerijske zrtve nijesam popisivao, mada ih je bilo dosta, ali hiljade i hiljade puta manje nego crnogorskih i "zelenaskih". To se uporedjivati ne moze. Nijesu Srbi ubijali i zatvrali samo komite i zelenase, nego sve rodoljube i komuniste. Umorili su brutalno Bracana Bracanovica u beogradskoj "Glavnjaci", zatvorili su i komitu-komunistickog prvaka Petka Miletica, zatvarali su dr Vukasina Markovica, nacionalno samosvjesnog Crnogorca, zloglasni ban Zetske Banovine Mujo Socica ima iza sebe na dusi svojoj krvavi Belveder 1936. godine, te svirepo ubistvo Serdara Joka Jovicevica, itd u nedogled nase z...
Војин Грубач
Да ли је то тачан податак, те да ли је у тај број урачунат укупан број жртава на обије супротстављене стране? На основу које базе податаке се дошло до те цифре? Који је историчар или аналитичар дошао дотог податка?
Novak ADZIC - Sacuvana je riznica dokumenata
Moja malenkost je sve to sabrala i popisla na osnovu vlastitih istrazivanja istorijskih dokumenata i rasute literature. Veliki dio tih podataka mozete naci u knjigama prof. dr Serba Rastodera "Skrivana strana istorije" i "Crna Gora u egzilu", te knjigama "Uloga Francuske u nasilnoj aneksiji Crne Gore", Rim, 1921. "Nekoliko stranica iz krvavog albuma Karadjordjevica", 1921., u fondovima Drzavnog arhiva na Cetinju, Fond emigrantske vlade, Ministarstva vojnog, Komande Crnogorskih trupa, kutija 81, u Spisima Jovana Plamenca, Spisima Vladimira Popovica, u DACG-novi period Podgorica, u biblioteci Istorijskog instituta, CNB-Cetinje,"Glasu Crnogorca" 1918-1922. godine, Pariz-Rim, Dnevniku Krsta Popovica, Memoarima Todora Borozana, Memoarima Nikole Tomanova Zeca, Iva Jovicevica, Izvjestaju iz 1919. godine Mila Plamenca, Legatu dr Pera Soca, "Crnogorskom glasniku", Detroit 1918'1931", "Amerikanski Glas Crnogorca 1923-1924", hrvatskoj...
Војин Грубач
Господине Аџићу, колико је било погинулих цивила и војника од зеленашке руке, или се тај дио истраживања не налази у домену вашег интересовања? О којем броју жртава говори сваки од тих извора које сте навели? Који је од њих најмјеродавнији? Да ли се знa приближна истина, или је све у домену манипулације жртвама?
Novak ADZIC - UPUSTVO ZA KORISTENJE
Podatke o srpskim zlocinima u Crnoj Gori mozete naci u zaostavstini majora i pof. Carlsa Velingtona Furlonga, Vilsonovog savjetnika, koja su pohranjena u Huverovom institutu u SAD, te u izvjestajima grofa Salisa i Sermana Majlsa, te oficira Dzejmsa Brusa i Ronalda Trija, u knjigama Antonija Baldacija "Jadranski spisi" i drugim, prof. dr Aleksandra Divajna, "Izbrisana sa mape" i "Mucenicka nacija", prof.dr Jozefa Bajze iz Budimpeste "Crnogosko pitanje", u spisima Okruznog suda na Cetinju 1920-1926., Velikog suda u Podgorici, Okruznog suda u Kolasinu, spisima o zatvorenicima u Zenici, u listovima rezimskim KSHS "Narodna rijec", "Crna Gora", "Slobodna misao", te opozicionom listu "Crnogorac" 1924-1927, "Zeti" podgorickoj od pocetka 30-do 1941. godine, u knjigama Mihaila Lalica, u knjizi Jovana Cetkovica "Smrt majora Scepana MIjuskovica pred sudom", Vlada Micunovica "Tragovi vremena", Mila Kordica &...
Bobo
Gospodine Grubač, osvrnuo bih se na jedan drugačiji aspekt na Vaše komentare, a to je običan ljudski osjećaj samilosti i ljudske solidarnosti. Više sam puta na ovom portalu osudio zločine partizana maja '45 nad četnicima, nikad nijesam pitao za broj ubijenih niti manipulisao sa njim, to je bio moj moralni čin prema tim ubijenim ljudima, iako nemam dodirnih tačaka sa tom ideologijom iz koje očigledno crpite ideološke stavove. Zašto je Vama bitno je li ubijen 1 ili 9000 ljudi, i ko je to zapamtio i zapisao, kakvi su to moralni parametri po kojima treba za zločin reći da je zločin, zar je bitan broj, zar Vas kao običnog čovjeka ne boli smrt žena i djece u zapaljenoj kući (Zviceri), zar treba to gledati kroz ideološku prizmu? Zar ne vidite da Vaši kvazi/intelektualni komentari otkrivaju Vašu bezosjećajnu dušu i limitiraju Vašu mogućnost da samo i prvenstveno budete čovjek.
Војин Грубач
Господине Бобо, сматрам да је лицитирање с бројем жртава тог сукоба, као и неосвртање на жртве једне од страна у том сукобу, лицемјерно. Јер, чим број жртава иде од неколико стотина, преко пет хиљада које, наводно, спомиње г. Растодер, до девет хиљада које спомиње г. Аџић, то значи да је лицитација важнија од факта. Ја то називам политиканством и калкулацијама које унижавају оне који су пострадали у тим сукобима.
Да не говорим о томе што временом свима постаје јасно да се није радило о националном сукобу, што преферира г. Аџић, већ о династичком сукобу, што је очигледно. У том сукобу су пострадали углавном грађани тадашње Црне Горе, али и грађани из Србије у одређеном обиму, и свих њих ми је искрено жао. Дакле, ваше претпоставке су биле погрешне, а разлог је вјероватно утисак, који може да вара. Потпуно једнако ми је жао оних који су погинули на зеленашкој или бјелашкој страни. Мислим да је ово довољно?!
Bobo
Po pristupnim podacima kao i daljem toku istorije, jasno se zaključuje da su dešavanja '18 bile okupacija nezavisne zemlje (12.000 srpski vojnika), neregularna aneksija (Podgorička skupština), oružani otpor vojske okupirane zemlje (Komitski pokret '18-'29), pristajanje dijela naroda na ujedinjenje (bjelaši), vraćanje državnosti i federacija ('41-2005) i nezavisnost 2oo6. To što Vi dešavanja '18 doživljavate kao dinastički sukob, ogromna većina građana CG vidi kao nacionalni sukob, i zato između ostalog danas imamo podjele koje imamo, i samo racionalnim, naučnim i ideološko neobojenim pristupom možemo saznati kompletnu istinu o svim "istorijskim nevoljama" kojih smo imali "na tone", kako saznanjem istina ne bi ponavljali njihove krvave greške i naučili da živimo saglasno normama XXI vijeka.
Novak ADZIC - KRSTO I SABORCI IZ ARGENTINE
"GLAS IZ JUŽNE AMERIKE”
Upravi CRNOGORSKE SLOBODNE STRANKE SELJAKA, Detroit, Mičigen.
Ovamošnji Crnogorci su sa najvećim oduševljenjem pratili od samoga početka osnivanje naše Stranke. U njenom stvaranju i njenom programu su pozdravili rad poštenog i viteškog pregnuća, patriotske borbe – onakve kakva dolikuje Crnogorcima – za čast, pravo i slobodu Crne Gore. Još sa višim oduševljenjem mi pratimo rad Uprave, koji ide časnim stopama želja i nade našeg naroda i po tuđini i u domovini.Mi priznajemo i vidimo, a smatramo za dužnost to javno reći, da najviša zasluga za to pripada Predsjedniku Stranke, gospodinu Milu Vujoviću, osvjedočenome patrioti i borcu, koji stoji i ostaje čvrst i nepomičan kao stijena, koji nam je uzdana garancija poštene borbe i pobjede, on je prvi, uz saradnju kolega i pripomoć crnogorskih kolega, stavio čvrsti temelj Stranci".
"Kad smo ovamo otpočeli upisivanje koje je zbog udaljenosti i rasutosti po malim i zabačenim selima i krajevima išlo sporo, crnogorski patrioti i Crnogorci su se naticali, ko će prvi biti upisan. Imamo primjera, đe se nijesu povjeravali, da nam upute pismenu izjavu već su po tri dana pješice i s konjem dolazili, jer hoće da očima vidi, da je njegovo ime zabilježeno. Ovo je dokaz poimanja da su Crnogorci svjesni da nam je sada kao ikada potrebna čvrsta, bratska i jaka organizacija, kao jedini način za mogućnost borbe i za pobjedu.
Uz ranije vam poslate spiskove, i danas vam šaljemo nekoliko novoupisanih imena, sa kojim u ovom mjestu dostižemo broj 351 člana, te prema želji sviju mi vas molimo da publikujete naš spisak. Kao što napomenuh množina su po dalekim i usamljenim mjestima prostrane Argentine, ali vas uvjeravamo da neće izostati ni jedan koji se neće upisati čim doznade za upisivanje, i dosadašnji spisak možete smatrati samo kao početak".
"Ni jedan neće izostati iz bratskog jata organizovanih boraca, kao što ni jedan Crnogorac nije nikad izostavao iz junačke borbe bojnih poljana, na kojima ga je pozivala odbrana domovine. Tako isto, mi smo svi čvrsto uvjereni da se neće naći nijednog Crnogorca, pa ma đe se on nalazio i ma kojemu društvu pripadao što neće pristupiti ovoj crnogorskoj – pravoj crnogorskoj organizaciji. Bar onaj, koji se još ponosi sa imenom Crnogorca, neće zaboraviti na svoju prošlost i na svoju dužnost : na naše tradicije i najslavniju istoriju. Svaki onaj, koji izbjegava ovu našu organizaciju – ako takvih ima – on nije više dostojni sin naše viteške domovine; on ne želi slobodu, pravdu i sreću naše zemlje, naše otadžbine; znači da želi biti rob i tuđi izmećar, a to ne može i ne smije biti Crnogorac - jer Crnogorac ne ljubi okove".
Војин Грубач
Дакле, Крсто Поповић је рекао: "Zalosno bi i prežalosno bilo,..., kad bismo dozvolili da se naša vjekovna sloboda,..., udavi u glibu ličnih interesa nekoliko beogradskih Cincara i srpskih izroda koji ne znadu što je čast, ponos i sloboda naše slavne domovine."
Колико примјећујем, Крсто Поповић не генерализује тај сукоб, јасно лоцира проблем у личним интересима, што недвосмислено указује да тај спор он не преводи на сукоб нација. Чини ми се да је јасно шта је Поповић написао, те се то не може тумачити на разне начине.
Novak ADYIC - Jasna Krstova distinkcija
Krsto Popovic je napisao, gospodine Grubac, da svi Srbi nijesu isti prema Crnoj Gori, da su srpski izrodi ti koji tlace Crnu Goru iz Beograda, a misli na vladajuci establisment, ali jasno podvlaci nacionalnu razliku i posebnost Crnogoraca i Srba. Nije Krsto bio neprijatelj srpskog naroda, nego su srpski tadasnji politicari bili neprijatelji njegove domovine i nacije. Jer, nema ni kod Krsta generalizacije, kao sto se ne moze za sve jednako reci. Krsto kritikuje zestoko srpsku drzavnu politiku prema Crnoj Gori, koja je njegovu naciju i drzavu urnisala.
Војин Грубач
Када бих кориговао ово што сте написали, те да буде овако: "Krsto Popovic je napisao da svi Srbi nijesu isti prema Crnoj Gori, da su srpski izrodi ti koji tlace Crnu Goru iz Beograda, a misli na vladajuci establisment...Nije Krsto bio neprijatelj srpskog naroda, nego su srpski tadasnji politicari bili neprijatelji njegove domovine. Jer, nema ni kod Krsta generalizacije, kao sto se ne moze za sve jednako reci. Krsto kritikuje zestoko srpsku drzavnu politiku prema Crnoj Gori, koja je njegovu i drzavu urnisala."- са овим би се сложио, тим прије што сам у неколико наврата у том духу и говорио.
Међутим, дјелови које сам "избацио" су ови:"... ali jasno podvlaci nacionalnu razliku i posebnost Crnogoraca i Srba. ", "...neprijatelji njegove domovine i nacije", "...koja je njegovu naciju i drzavu urnisala", су дјелови са којима се не бих могао сложити, због тога што за сада не видим да је то било децидно од њега речено и подвучено.
Novak ADZIC - Vojinu Grubacu-Krsto Zrnov pise i ovo
Komandir Krsto Zrnov Popović, kao »šef svih ustaša«, iz šume 27. septembra 1919. godine podnio je kraljevskom crnogorskom generalnom konzulu u Rimu g. Veljku Ramadanoviću opširan izvještaj, u kojemu stoji i sljedeće: »Dok sam ja bio tamo izgorjeli su kuće i sve njihove imovine uništili: Ministru Predsjedniku g. Jovanu S. Plamencu i Svetozaru Plamencu u Boljevićima, Bar. Joku Androvu i Niku Nikovićima, Kom. Marku, Tomu i Blažu Vučerakovićima iz Krnjica. Osim toga opljačkali su ne, po jedan put, naše jednomišljenike: Limljane, Krajinjane, Barane, Mrkojeviće i.t.d. Krajinskih familija ima mnogo prebjeglih u Skadru i Albaniju. Dalje su životinjski i nemilosrdno sve poništili Vranjinašima, Zećanima, a i da ne govorim za Katunsku i Nikšičku oblast, gdje su Srbijanske vlasti i vojska počinile najgroznije strahote od stanovništva i njihove imovine, o čemu ste ranije izviješteni«.
Novak ADZIC - VOJINU GRUBACU-PAMETNI STE, PA OSUDITE
Gospodine Grubac, Vi ste ipak jedina osoba, do svih mojih kriticara na ovom Portalu, vrijedna da, po mojim uzusima, polemisem. Zato Vam ukazujem na sljedece. U rodoljubivoj pjesmi »Smrt ili sloboda« autora Rada Dedovića, napisanoj u Marselju decembra 1919. godine, a objavljenoj u emigranskom »Glasu crnogorca« i »Državnom kalendaru kraljevine Crne Gore za 1920«, nalaze se i ovi stihovi: »/ Pregledajte brda i doline/ Viđećete grdne ruševine/ I od skoro crne paljevine/ Kod Morače na Vranjinske Njive/ Bjele dvore vojvode Mijajla/ Pune nekad gospodstva i sjaja/ Zapališe dom junaka starih/ Obijesni Huni i Tatari/ Što ne šćeše njegovi sinovi/ Srbijanski postati robovi /«.
Divizijar Milutin Vicinic je isti djed Dejana Vucinica, iz LSCG, mog prijatelja, a vrlo bliska svojsta mojh saboraca i licnih prijatelja Steva Vucinica i vlasnika i direktora NTV MONTENA-Djura Vucinica. Solidarnost je bitno pokazati-to sam procitao kod Leona Digija.
Војин Грубач
Господине Аџићу, већ сам у једном ранијем посту рекао да ми је жао свих тих људи који су пострадали у грађанским ратовима, али, могу рећи и - ратовима уопште. У том смислу, подразумијевам и примјере које сте навели, укључујући и страдање породице Вучинић.
Очигледно није било мудрости, нити довољног саосјећаја да се све рјешава на другим основама, на неки безболнији начин који захтијева и обавезује на виши степен хуманости.
Bobo
Gospodine Grubač, kada ste prilikom prošlog komentarisanja izvukli iz konteksta dio riječi N.Adžića i uz neargumentovanu kvalifikaciju postavili na drugi portal, doživio sam to kao NEviteški potez i nazvao ga kvazi/intelektualnim. Poučen takvim iskustvom, pretpostavio sam Vašu namjeru da omalovažavaljem (vudu lutke, škakljanje) ili licitiranjem izazovete emotivnu ili naivnu reakciju N.Adžića kako bi na sličan način politički poentirali, i pozvao na poštovanje žrtava i to nazvao bezosjećajnim . Predložio bih Vam da umjesto ne argumentovanih kvalifikacija i licitacija, sakupite potrebne podatke i objavite stradanja i zločine učinjene prema "bjelašima" kako bi zainteresovani upotpunili sliku o tom tragičnom događaju. Ovako mi Vaši komentari liče na "isleđivanje" i "kopkanje rupe u zidu" pošto nemate nikakvih podataka.
Војин Грубач
Господине Бобо, нема потребе да будете нечији адвокат, јер, у овом времену брзе размјене информација свако може лако упутити примједбу уколико нешто сматра некоректним. У том смислу не разумијем ту неку вашу улогу, тим прије што сте већ направили два крупна гафа због лоше препоставке. Први је што сте навели да ми је неко, наводно, пријетио, јер сам, наводно, вријеђао црногорску нацију, па је на крају испало сасвим супротно, те сте приложили извињење, а потом је и тај што је, наводно, пријетио, потврдио своју грешку, као и демантовао да се радило о било каквим пријетњама. Други је био што сте ме оптужили за бездушност према жртвама даваншњих сукоба о којима се говори , што сам вам опет демантовао и образложио. Чини ми се да се наш разговор тиме свео на губљење времена. Што се тиче страдања "друге стране", то ћу оставити историчарима јер је то њихов занат.
Војин Грубач
Господине Бобо, сасвим случајно знам за један догађај гдје су жртве комита били цивили исламске вјероисповјести. Наиме, у подорјенском селу Ораховцу, или Оровцу, било је у том времену сукоба само једно муслиманско домаћинство браће Салковића. Приликом упада комита убијена су сва три брата Салковића, а стока је заплијењена и отјерана пут планине Орјен. Куће у којима су живјели нису запаљене, а породице погинулих нису биле тада у селу, тако да нису страдале.
Узгред буди речено, житељ тога села Ђорђо Стијачић је од Аустроугара објешен у Требињу због војевања у јединицама црногорске војске, које су се бориле против Аустроугара на Клобуцима у Првом свјетском рату. Он се налази на оној познатој слици објешених Херцеговаца у Требињу, који је црногорској јавности у виду фалсификата приказан као злочин србијанских трупа против Црногораца.
Bobo
Gospodine Grubač, da ste me pažljivije čitali primjetili bi da sam prilikom prošle teme bio Vaš advokat kada potvrdio naša gledanja na "istorijske zasluge" S.Drljevića , takođe nekoliko komentara ispod sam advokat G.dina Vuka Mićunovića kad se nijesam složio sa pominjanjem sveca u negativnom kontekstu , što samo po sebi govori da sam ustvari advokat principa . Da je na temi likvidacija četnika '45 pa da neko počne sa nekorektnim upadicama isto bih reagovao , zato što mislim da su takve teme jako osjetljive i da nije ljudski sa tim se poigravati , jednostavnije je i ljudskije reći upravo ono što ste Vi kasnije rekli da je potpuno jednako žao žrtve bilo koje ideologije . Zato je potpuno svejedno dali su se ubijeni osjećali kao Srbi ili kao Crnogorci , jeli to bio nacionalni ili dinastički sukob , žrtvama treba izraziti ljudsko saosjećanje i tako njihovim potomcima umanjiti traume , da je tako urađeno nebi N.Adžić više na tom insistirao , niti se mi dopisivali.
Bobo
Gospodine Grubač , takvih groznih primjera imamo na pretek u našoj krvavoj istoriji, ne zna se ko je koga i koliko više zlostavljao i ubijao. Nama ne treba nikakav okupator , dovoljno je da se ovako isključivi podjelimo pa onda "udri", zanemarujući elementarne ljudske vrijednosti , krvno srodstvo ili prijateljstvo . Zato i treba danas svi misleći ljudi i institucije da ističu ono što nas veže , a ne da insistiraju na onom što nas razdvaja . Posmatrajući period predhodnih 20 godina čudim se kako se nijesmo zakrvili , očigledno smo nešto naučili , a kad ćemo učiniti drugi korak ? Kad naučimo da jedni druge poštujemo , da branimo i tuđa prava kao svoja , kad prestanemo da pogrdnim imenima zovemo tuđeg Mitropolita , kad shvatimo da je ovo naša kuća i da treba da je uljepšavamo a ne da čim Gostun pređemo svašta za njom "lajemo" , kad nam ljudska prava budu ispred nacionalnog osjećaja , kad shvatimo da smo jedni drugima najbliži , dotad se možemo dopisivati na sličnim tem...
Novak ADZIC - ANDRIJA RADOVIC-FINALNI DIO
U knjizi “Uloga Francuske u nasilnoj aneksiji Crne Gore”, izdanje Crnogorske vlade u egzilu, Rim, 1921. godine, koju su priredili Jovan S. Plamenac i dr Pero Šoć, Andrija Radović je dokumentovano prikazan kao izdajnik crnogorski. Na isti način je uloga Andrije Radovića u uništenju Crne Gore 1918. godine prikazana i u knjizi “Nekoliko stranica iz krvavog albuma Karađorđevića”, objavljenoj u Rimu 1921. godine. Istaknuti crnogorski političar i sineasta Vladimir Đ. Popović, vrlo značajna ličnost crnogorske emigracije od 1916. do 1928. godine, objavio je 1917. godine u Parizu knjigu pod naslovom “Jedan crnogorski Bolo, ili Ko je Andrija Radović”, u kojoj nepobitno dokazuje da je Andrija Radović srpski agent i plaćenik, koji je izdao i prodao Crnu Goru za 500.000 franaka.
Војин Грубач
Ја, лично, никада не бих назвао никога из зеленашког, бјелашког, партизанског и четничког покрета издајницима. Сви у се они борили за неке своје идеје, или силом прилика учествовали у тој причи.
Уопште не сумњам да би се према династији Петровић комунисти однијели на исти начин као и бјелаши, можда и горе. Могуће је да би Петровићи завршили на исти начин као и династија Романових која је била ликвидирана од стране совјетских комуниста. Уосталом, Крсто Поповић је безпотребно убијен од стране комуниста.
Ако у том контексту посматрамо ствари, господине Аџићу, тада испада да ви симпатишете зеленаше и комунисте истовремено, иако је јасно да су ови други били против ових првих. То је контрадикторно и збуњујуће, као када бих ја рекао да подржавами зеленаше и бјелаше истовремено. Или, када бих рекао да подржавам и партизане и четнике истовремено. Чудно, зар не? Сва та четири покрета, ипак, је разумијем, и третирам их као губитнике.
Bobo
Gospodine Grubač , slažem se sa Vama da se sa ove istorijske distance jasno vidi da nije bilo izdajnika i patriota , već ljudi koji su u svom vremenu imali neke ideje koje nijesu izdržale probu vremana , jer su jednostavno izrasle na "krvi svojih sunarodnika i prevari" , što je reprodukovalo nove slične podjele njihovih potomaka , i ne treba nikog veličati iz perioda '18-'45 jer su svi radili u ovom vremenu nepojmljive stvari "ubijali braću,rođake,kumove,komšije" , i zato sam pravio paralele i tražio razumjevanje , jer nam je to tako danas potrebno kad svaka isključivost prouzrokuje drugu isključivost , i nemogu razumjeti insistiranje na pravdanju bilo koje ideologije , kao i "posprdnost" na ovako osjetljivoj temi . Moramo se navići da nacionalne razlike ne treba da budu podređene "istorijskoj istini" , pa kako god nam danas ideološki odgovarale ili ne odgovarale .
Војин Грубач
Да бих показао до каквог бесмисла доводи потенцирање једностране приче о злочинима навео сам само детаљ приче о породици Салковић, која има и свој наставак. Наиме, с обзиром на то да су ликвидирана три брата једине муслиманске породице у селу,то су тај злочин сународници Салковића у сусједној Ластви третирали као међувјерски, те их никакво постојање комита и слично није могло поколебати у том увјерењу. Зато су се почетком Другог свјетског рата листом придружили усташама, и први поход је био управо на Ораховац. Одмазда није успјела јер су примјећени на самом улазу у село, тако да су се сељаци успјели разбјежати на вријеме. Послије тога догађаја Оровчани листом прелазе у четнике, а само мали дио прилази Сави Ковачевићу Мизари. У току спремања одмазде, сународници Салковића су сазнали шта се према и побјегли у Тузлу, одакле их је вратио назад, послије завршетка рата, Владо Шегрт. Дакле, тај бјелашко- зеленашки сукоб је прелазио границе директних учесника и имао мало знане побочне ефект...
Novak ADZIC - VOJINU GRUBACU- O REPRESIJAMA U MOM ZAVICAJU
Gospodine Grubac, evo vam primjer okupatorskih srpskih represivnih mjera prema selima Bokovo, Kosijeri i Djinovici u blizini Cetinja, uz napomenu da su Djinovici moj zavicaj. Naime, Sresko nacelstvo KSHS Cetinje, pov. br. 356 od 5.XI 1919. godine donijelo je ove mjere "1.OD ZALASKA SUNCA ZABRANJEN JE IZLAZAK IZ KUCE, 2. NAREDJENO JE HAPSENJE SVIH PORODICA IZ KOJIH NEKO IMA U SUMI KAO I UZIMANJE U TAOCE 5-6 VIDJENIJIH LJUDI, 3. NIKO NE MOZE PRIMITI NI KILOGRAMA BRASNA ILI DRUGIH NAMIRNICA, 4. ZABRANJEN JE POLAZAK NA CETINJE NA PAZAR ILI NA DRUGI POSAO, BEZ OBZIRA DA LI NEKO IMA PROPUSNICU". I koji je bio ishod ove zlikovacke naredbe: iz Bokova, Kosijera i Djinovica uhapseno je tada 10 porodica sa 28 clanova, od kojih 9 djece od 2 mjeseca do 4 godine i 17 zena i jos 38 ljudi je odvedeno u taoce. Ucinjeno je to 5. decembra 1919. godine.
Војин Грубач
Скоро да више нема сумње да је у сваком покрету било оних који су чинили злочине. Али, такође, постоји неопходност да се то све посматра са одређене дистанце на начин који неће подстицати непотребна спорења.
Сви ти покрети: бјелашки, зеленашки, партизански, монархистички, су "на крају баладе" остали губитници. Сви су темељно поражени, а ново вријеме носи своје крупне проблеме, који се налазе изван те приче.
Уједно, беспотребно се спорити око националних осјећаја, јер се они налазе у домену личног.
Novak Adzic
Srpski novinar i publicista Pantelija Jovović u knjizi “Crnogorski poltičari- portreti”, objavljenoj u Beogradu 1924. godine piše, pored ostalog, da je na svojevremeno na crnogorskom dvoru Petrovića “Andrija Radović bio jako voljen zbog svoje slepe poslušnosti” a da se radi o osobi “bez ikakvih ideja” koja je bila “bolesno ambiciozna”. Uz ostalo, Pantelija Jovović o Andriji Radoviću piše i ovo: “Pre no što je iskrsnula Bombaška Afera neko preplaši inače kao zeca plašljivoga Radovića, da će biti zbog nečega pritvoren i on se jedne noći baci na jedna teretna kola, koja su vozila kože za Kotor, pokrije se kožama i tako pokriven pređe u Austriju. U Boki se sreo s tregerima bombi: Dakovićem, Đonovićem i drugima. Oni su mu pokazali bombe, otkrili mu plan onoga što će da izvedu i tražili mu para za preduzeće. Radović, ne znajući za ovo ranije, poludio je od straha i uzbuđenja i beži na zapad i stiže u Pariz. Tu ga je zatekao poziv na preki sud, jer su ga pohvatani bombaši kompromitovali ot...
" Sada se u njemu borio strah sa ambicijom i ova druga je pobedila, svakako pod uticajem izvesnih ljudi da neće biti osuđen a da će dobiti slavu ako dobrovoljno dođe na sud. Došao je na Cetinje i prosu na sud more fraza kao izliv svoje megalomanije”, piše Pnatelija Jovović. Andrija Radović je na veleizdajničkom procesu osušen na 15-godišnji zatvor, iz kojega je pomilovan od strane kralja Nikole i pušten 1913. godine. Vratio se u crnogorosku državnu službu. “Na taj način došao je kao virilac u skupštinu, približio se Dvoru i bio u opšte servilan kao nekada. Malo po malo pa je opet došao u položaj da bude “četvrti sin” kralja Nikole. U toku evropskog rata dobijalo je najdelikatnije misije od Kralja i Vlade. U kapitulacionom kabinetu postao je ministar finansija a u Francuskoj i predsednik vlade kralja Nikole, braneći ga svuda".
"Ali jednog dana i on odskače u protivnički tabor. Posle ujedinjena, on je svojim držanjem u pitanju Skadra proigrao sebe potpuno u Crnoj Gori, gde, uostalom, nikada nije bio popularan, i on je danas politički mrtvac. Nema izgleda da će ikada ustati iz mrtvih i pojaviti se na politiičku pozornicu”, pisao je o Andriji Jagoševu Radoviću srpski žurnalista Pantelija Jovović 1924. godine.
Војин Грубач
Господине Аџићу, тај ригидни и непотребни појам "издајник" ви користите, изгледа, у односу на оне политичке личности које су "ускочиле у противнички табор", промијенивши идеологију. Таквих имате и на садашњој политичкој сцени, у овом времену, а један примјер је Новак Килибарда.
Али, не само он, већ и бивши комунисти који су преко ноћи постали капиталисти, бивши пацифисти који су сада у власти са бившим вођама ратова, партијске борце за независну Црну Гору који су постали чланови Бордова директора црногорских предузећа кје су својом нестручношћу упропастили, сликовито речено- запалили, државне функционере који се прсе да "воле Црну Гору" али и нарко- картеле који дјецу воде у провалију наркозависности.
Да ли и њих третирате издајницима, или ту постоје нијансе које не знамо? Зато је тај термин сувишан. Тај термин је анахрон и у себи садржи много нелогичности, које онемогућавају да се он уопште дефинише.
Војин Грубач
Иначе, интересантна ми је та чудна појава пасионираности стварима из прошлости, то уроњавање, дакако, једнострано, у неке далеке историјске догађаје, а уједно и не успјевање издићи се изнад те приче, која је анахрона, и не одговара овом времену.
Нарaвно, најлошији смисао те приче је скретање пажње с проблема овог времена, социјалих, здравствених, наркоманије, криминала, ...
Умјесто тога, троши се енергија на оцјењивање које био изданика ко не, и то кроз призму једностране историјске слике, у којој није дато много других детаља да би она била комплектна за неку лагану анализу.
Novak ADZIC - O DR NOVAKU KILIBARDI NAPOKON POZITIVNO MISLIM
Gospodine Grubac, ovo je prica o crnogorskom drzavnom integritetu i nacionalnom identitetu i njegovom negiranju s velikosrpskih pozicija. Ja sam u ovoj prici naveo obilje dokaza koji govore koliko je Crna Gora bila unizena, obespravljena od 1918. do 1941. godine, kad je bila u smrtonosnom zagrljaju srpske anakonde ili kad je bila ugizena od velikosrpske crne mampe. Kroz to sam rekao da je za Crnu Goru i Crnogorce svako drzavno zajednistvo sa Srbijom istorijski bilo pogubno i porazavajuce. Sto se tice dr Novaka Kilibarde reci cu vam to da je on na vrijeme sa stranputice izasao na pravi put, izvinio se za svoje krupne promasaje i greske i da je svoj zaokret ucinio kad je bilo najvaznije. Od 1996. godine od koalicije sa LSCG je na ispravnom putu, potom je u odsudnim trenucima za Crnu Goru bio sa njom, kad je trebalo podrzati crnogorsku struju nakon sukoba u DPS Djukanovic-Bulatovic, potom je imao pravo drzanje u doba NATO bombardovanja, dao je doprinos obnovi nezavisne Crne Gore itd.
Bio je nekad dr Kilibarda na zaista pogresnom putu. To je on sam priznao nebrojeno puta. A on je vrlo znacajan za afirmaciju savremene crnogorske nacionalne kulture i jezika. Napisao je vrijedne knjige o crnogorskoj usmenoj knjizevnosti, napisao je sjajnu knjigu "Epilog crnogorske hronike", napisao je odlicnu studiju "Gvozdena crkva i kosovski mit", demistifikovao je brojne istorijske i politicke zablude, evoluirao je od ekstremnog Srbina u samosvjesnog Crnogorca, raskrinkao je potpuno Amfilohija Radovica, Matiju Beckovica i njihovu ideologiju, objasnio je kako je nastala i sto je bila Nardna stranka, koju je na srecu Crne Gore uspio da razbije, poput Taras Buljbe, i da je svede na jedan minoran politicki subjekt, podrzava vec deceniju i vise Crnogorsku crkvu, afirmise crnogorski jezik, bori se protiv velikosrpske mitologizacije i srbizacije Crnogoraca itd. Ima odredjene slicnosti njegova karijera s zivotnim putem Sekule Drljevica, govorim u smislu pozitivne evolucije.
Војин Грубач
Клизајућа, синусоидна "национална самосвјесност" Килибарде и Дрљевића, по мени, није нешто што је посебно важно за истицање, колико је важно то да се ради о лузерима који су ишли из једне у другу крајност. Зато су једнако "поштовани", Дрљевић у свом, а Килибарда у овом времену.
Господине Аџићу, ако им ви не испеглате биографије, неће имато ко то да уради. А и поред кречења биографија, то ништа неће промијенити.
Када би се опет десила Петровданска скупштина, Дрљевић и Килибарда би сигурно били на њој, али опет тамо не би било Крста Зрнова, Петровића, ...
Мислим да коректност и избаланасираност стоје на неупоредиво вишем птепену важности у односу на неку флуидну такозвану националну самосвјесност. Толико о Жан Клоду...
Novak ADZIC - POGRIJESIO, PA SE ISPRAVIO-TO JE LJUDSKI
Gospodine Grubac, ne krecim ja niciju biografiju. Niti sam biograf niciji po vokaciji. Kilibarda je grijesio, i to krupno, to je javna stvar, priznao da je bio u krivu, promijenio misljenje i od 1996. godine evolutivno je na pravom putu. Ovo je 2010. Matematicki, Kilibarda je 6 godina bio javno eksponirani Srbin, a vec 14 godina nacionalno i drzavotvorno samosvjesni Crnogorac. Skoro tri put vise vremena je na crnogorskoj strani, nego je bio na srpskoj. Govorim o njegovom licnom nacionalnom opredjeljenju i politickom izboru i angazmanu. Kad je u pitanju njegov naucni domen, tu zaista moram konstatovati, sto sam vec rekao, da su njegove knjige veoma znacajan doprinos crnogorskoj nacionalnoj kulturi, crnogorskoj knjizevnosti, crnogorskom jeziku i afirmaciji crnogorske nacije i drzave. Da tako ne shvatam ne bih pristao da na mnogim naucnim i politickim skupovima nastupam zajedno s njime, niti da budem besjednik na promociji njegove knjige "Gvozdena crkva i Kosovski mit". I on je...
Gospodine Grubac, ne bih za dr Kilibardu rekao da je luzer. Stovise, smatram da je bio u pravo vrijeme na strani koja je pobijedila na referendumu 2006. godine. On je u politickom smislu ostvarena licnost, bio je poslanik, potpredsjedik vlade Crne Gore, diplomata crnogorski akreditovan u Sarajevu, u BiH, a u naucnom smislu je odavno ostvaren kao visedecenijski univerzitetski profesor. U Crnoj Gori mu se knjige objavljuju i citaju u strucnim i laickim krugovima, govori na crkvenim i politickim skupovima, cesto nastupa u medijima. Evo nedavno je gostovao sat i pol u najozbiljnijoj i najgledanijoj politickoj emisiji "Ziva istina" na IN TV ciji je urednik i voditelj renomirani novinar Darko Sukovic. Prije par dana drzao je u organizaciji DANU i NB "Radosav Ljumovic" predavanje u KIC-u "Budo Tomovic" u Podgorici. Zajedno smo ne tako davno govorili na skupu CPC u Niksicu. Ne tako davno "Pobjeda" je na dvije stranice objavila intervju sa njim, itd. Toliki pr...
Novak ADZIC - ESKIMI, MARSOVCI I POLITICKI SRBI
Politicki Srbi imaju ljudsko pravo da se smatraju etnickim i nacionalnim Srbima, iako to istorijski nijesu. Pa i predsjednik Srbije Boris Tadic je etnicki Crnogorac, Pivljanin, starinom iz sela Smrijecno. Pa i Kostunicin politicar Aligrudic, sin glumca Slobodana Aligrudica, je etnicki Crnogorac iz Zete. To isto vazi i za bivseg srpskog predsjednika vlade Nikolu Sainovica, koji je Crmnicanin. Pa i srpski nacionalista Brana Crncevic. Pa i Slobodan Milosevic je starinom bio etnicki Crnogorac iz Lijeve Rijeke, iako se osjecao Srbinom. Sjetite se moje price o rodoslovima i koljenima-pasovima. Neka eksponirani politicki Srbi navedu svoje rodoslovlje, po njemu oni su etnicki Crnogorci, iako im je ljudsko pravo da se pisu i govore kako hoce. MOZE SE NEKO IZJASNITI KAO ESKIM I MARSOVAC, NJEGOVO LJUDSKO PRAVO, ALI ON OBJEKTIVNO ISTORIJSKI TO NIJE, NE MOZE CINJENICAMA DOKAZATI SVOJE PORIJEKLO I OBJEKTIVNO BICE KOJEM PRIPADA.
Војин Грубач
Господине Аџићу, кажете...
MOZE SE NEKO IZJASNITI KAO ESKIM I MARSOVAC, NJEGOVO LJUDSKO PRAVO, ALI ON OBJEKTIVNO ISTORIJSKI TO NIJE, NE MOZE CINJENICAMA DOKAZATI SVOJE PORIJEKLO I OBJEKTIVNO BICE KOJEM PRIPADA...
Тражећи објективно биће којем припадам, нажао сам своје субјективно биће, умногоме изван националних категорија:))
Ипак, не желим крити, покушавао сам да нађем и политичког Србина у себи, али то нисам нашао, а начин да до тога дођем је био сљедећи... Наиме, јуче сам, у потрази за политичким Србином у себи, кренуо у потрагу низ улицу Пречистенка, затим пошао по Садовому кољцу и скренуо у улицу Таганскаја, прошао Преображенку и дошао до улице Серпа и молота, претражио сам и улицу Електроднаја, као и Шарикоподшипниковскују, и ништа! Сјутра ћу покушати по Кутузовском проспекту и Рубљовци, па ако ништа не буде, констатоваћу да ми је тај појам нејасан:))
Novak ADZIC - VOJINU GRUBACU-O NACIONALNOM IDENTITETU
Nije mi jasno sto pricate gospodine Grubac. Ekskurzija moskovskim ulicama i crnogorsko nacionalno bice nemaju dodira. Na primjeru Crnogoraca ostvarena je definicija nacije M. Difrena koja glasi: "NACIJA JE STANOVNISTVO KOJE SE DOMOGLO ILI ZELI DOMOCI PRAVNOG SUVERENITETA I POLITICKOG JEDINSTVA. NACIJA POSTOJI GEOGRAFSKI KAO TERITORIJA, A PRAVNO I POLITICKI KAO DRZAVA. ZATO JE DRZAVA PRAVI POKAZATELJ POSTOJANJA NACIJE". Stvaranje i obnavljanje nezavisne i medjunarodno priznate drzave Crne Gore-po principu prava naroda na samoopredjeljenje-nacionalnu suverenost-je jedan od dorskih stubova, fundamentalnih bitinih cinilaca institucionalizacije i konstitucionalizacije istorijski, drzavno, kulturno, etnicki, tradicijski, socio-ekonomski profilisane crnogorske nacije. SLOBONA I SUVERENA NACIJA U SLOBODNOJ I NEYAVISNOJ DRZAVI-TO SMO MI.
GOSPODINE GRUBAC, Crnogorci su nacija i kao kulturna zajednica, sa svojim samosvojnim i odjelitim kulturnim identitetom, koji ih diferencira od drugih drustvenih grupa, etnickih i nacionalih zajednica. Za njemackog filozofa, istoricara i pisca -Herdera obilježije nacije je određeno i klimom, prirodnim okruzenjem sto utiče na način života, radne navike, poglede na svijet itd. Herder je narocito isticao značaj jezika i kulturnih cinilaca u nacionalnom i etnickom bicu, za koji je vjerovao da je otjelotvorenje različitih tradicija i pamćenja naroda. Svaka nacija ima Volksgeist (duh naroda) koji se iskazuje u pjesmama, mitovima i legendama itd. A njemački istoričar Hajnrih Majnke tvrdi da ''kulturne'' nacije obilježava visok stepen etničke povezanosti, odnosno da se etnički i nacionalni identiteti poklapaju.
Војин Грубач
Господине Аџићу, екскурзија по московским улицама је показатељ да је љепше губити вријеме пролазећи кроз једну метрополу, којој се не зна број становника, већ се креће у претпоставкама од дванаест до осамнаест милиона, него улазити у један опскурни термин, који смисла нема ако се узму у обзир крупни размјери посматрања.
Рецимо, претпоставља се да је приликом кризе грађевинарства из Москве отишло око 800 000 физичких радника и оних ниже квалификације, који су углавном из средњеазијских држава. Сматрам да је политичка национална припадност економски термин, везан за појединце, који у томе виде извор прихода, већег или мањег нивоа, те се не може везати за крупне размјере посматрања, а да се при томе не направи груба грешка. Ја сам давно рекао да признајем црногорску нацију, јер не видим смисао да размишљам другачије, тим прије што признајем све остале нације у складу са личним осјећајем људи, а те осјећаје поштујем.
Novak ADZIC - U REDU JE TO U OSNOVI
Gospodine Grubac, posteno i ozbiljno. Vi i ja po tom pitanju nemamo vise polemike. Vrlo korektno s Vase strane.
Novak ADZIC - VLADIKA DANILO I MOJSIJE RAJOVIC CURLA
Sukob svjetova izmjedju CPC i Pecke patrijarsije dosao je posebno do izrazaja u doba vladike Danila i njegove konfrontacije sa peckim patrijarhom, turskim slugom Mojsijem Rajovicem Curlom /1712-1726/. Uoci Cuprilicevog napada na Crnu Goru 1714. godine, Mojisje Rajovic Curla pise pismo Crnogorcima adresirano na vojvodu Vukotu Vukasinovica. Pecki patijarh trazi da se Crnogoci odeknu slobode i samostalosti i dragovoljno pokore Sultanu i Turcima. U tome pismu Mojisje Rajoic Curla pise i ovo: "NECE VAM SE ZNATI NI ROD NI DOM. KO STE VI DA VODITE RAT S JEDNOM PREMOCNOM CAREVINOM U KOJOJ ZIVITE? KAKVA JE TO VASA SNAGA? PRESTANITE S TIM RDJAVIM RADOM I POKORITE SE SRECNOM SULTANU. AKO ME NE POSLUSATE BACICU NA VAS PROKLETSTVO I TRAZICU U SVOJ MOJOJ JURISDIKCIJI DA VAS GOSPOD BOG ISTRAZI". Eto, vrijedni i ovo zapamtiti, da se zna.
Војин Грубач - Срећни султан и ћесарева љубав...?
Господине Аџићу,
каква је суштинска разлика између овог што је рекао патријарх Рајовић - "покорите се срећном султану", и овога што је рекао велики војвода Вукотић херцеговачким устаницима- "признајте ћесареву власт, јер књаз и ћесар живе у љубави"!?
Dopisnik novosadske "Zastave" je 5. novembra 1878. opisao kako je 6750 hercegovačkih ustaničkih vojnika došlo sa crnogorskim predstavnicima na mesto predaje predstavnicima Austrougarske. U ime crnogorskog kneza koji im je pre dve godine predao zastave za oslobođenje, veliki vojvoda Vukotić je u njegovo ime saopštio da je "Hercegovina postala ćesara bečkog, vi kao hrabri i vjerni sinovi svoje domovine, treba da priznate ćesarovu vlast, pošteno ste vojevali za svoju slobodu, hvala vam na junačkome radu. Znajte da knjaz i ćesar žive u ljubavi, kao da su jedna familija, lijepo će vam biti". Svoje zastave ustanici nisu hteli da predaju austrijskom generalu, nego predstavniku crnogorskog kneza od koga su ih...
Novak ADZIC - SUKOB SVJETOVA SLOBODE I ROBOVANJA
Ovo je egzemplar i prica o slobodi i ropstvu. Crnogorcima je svijest i zivot u slobodi izgradila pogled na svijet, nacionalno, kulturno i istorijsko bice i identitet. Zivot u slobodi sa svijescu slobode i u permanentnoj borbi za ocuvanje individualne i kolektivne slobode, izvajali su slobodarski lik i eticki profil i karakter Crnogoraca, dok je visevjekovno robovanje pod tudjinom stvorilo i produkovalo svijest o ropstvu kao pogledu na svijet i nacinu zivota istorijski jednog drugog naroda. Crnogorci su slobodovali svoju slobodu, a petovjekovno robovanje Srba pod Turcima znacilo je da prihvate ropski nametnuti kao svoj mentalitet i kao nacin zivota. Vladika Danilo je na celu jednog slobodnog naroda , a Mojsije Rajovic Curla patrijarh ropske crkve naroda u ropstvu, pa je i logicno sto je ropskom svijescu i statusom bio protiv odbrambeno-oslobodilacke borbe Crnogoraca za ocuvanje i egzistenciju njihove slobode. To je, gospodine Grubac, bitna razlika, znate i sami.
Novak ADZIC - JEDNA RUSKA STARA KNJIGA-IZVOD
"ENCIKLOPEDICESKI SLOVAR", tom, XXXVIII, Sankt Peterburg, 1903, str. 612 pise: "CRNOGORSKA CRKVA JE SAMOSTALNA /AUTOKEFALNA/ CRKVA". Istrazujuci dokumenta o CPC, prije vise od 10 godina, ovu staru rusku knjigu pronasao sam u Centralnoj narodnoj biblioteti "DJURDJE CROJEVIC". Ruska crkva prizavavala je autokefalnost Crnogorske crkve za svo vrijeme njenog postojanja.
Gospodine Grubac, posto Vi zivite u Rusiji, a posto imate senzibilitet da raspravnjate i o crkvenim pitanjima, dobro bi bilo da potrazite i objavite dokumenta u ruskim arhivama koja govore o autokefalnosti CPC. Time biste dali znacajan doprinos nauci. Ozbiljno Vam govorim.
Војин Грубач
Господине Аџићу, видите како један слични примјер може да унесе забуну у вашем ставу, и покаже га недовољно принципјелним. Јер, наиме, уопште нема разлике између онога што је рекао партијарх Рајовић и онога што је рекао велики војвода Вукотић.
Вас такве паралеле очигледно збуњују, а збуњују вас јер вам почетна премиса није коректна. Да ли вас требам подсјетити, или сами нисте могли доћи до тог закључка, да су и Рајевић и Вукотић били принуђени да кажу то што су рекли. Ако осуђујете Рајевића, осудите и Вукотића, а ако схватате да је принуда била у питању амнестирајте и једног и другог, што је логично и корекно. Умјесто тога ви говорите о некаквој слободарској и ропској свијести, што је крајње некоректно и анахроно, јер...
Јер тада можете за ропску свијест оптужити велики дио Црне Горе који се касно ослободио од Турака: Никшићане, Подгоричане, да не говорим о Бјелопољцима, Пљевљацима и слично.
Polemika na tekstu "Đukanović: Nesporna autokefalnost Crnogorske pravoslavne crkve" portala "Analitika"
http://www.portalanalitika.me/politika/vijesti/6053-ukanovi-nesporna-autokefalnost-crnogorske-pravoslavne-crkve.html
Novak ADZIC - O NEKIM PECKIM PATRIJARSIMA
Pecke patrijarhe su na tron postavljali Turci svojom voljom, a sultan je fermanom obnovio 1557, a beratom ukinuo 1766. Pecku patrijarsiju. Turska carevina je u svemu zapovijedala njome. Pecka patrijarsija je placala poreze Turskoj, jer je bila dio turske drzave. CPC nikad nije. Crnogorske mitroplite birao je vladar Crne Gore i Crnogorski narod na Opstecrnogorskom zboru, bez ikoga sa strane, popuno nezavisno, svojom glavom, AUTOKEFALNO. Patrijarh pecki Pajsije/1614-1647/ bio je jako proturski orijentisan, kao i njegov nasljednik Gavrilo Rajic /1648-1655/, koji je bio pravi turski vazal, on je za racun Sultana i Divana od naroda kupio novac i predavao ga u tursku kasu u Carigradu. Pecki patrijarh Gavrilo IV Hromi se i zvanicno 1758. godine poturcio. Pecki patrijarh Joanikije III Karadza /1739-1746/ je bio primjer sluge turskoga. Za njega vladika Vasilije Petrovic navodi da je srecan sto je "daleko ustuknuo od Crne Gore".
Војин Грубач
Господине Аџићу, пећки паријарх Паисије је хиротонисао Св. Василија Острошког за епископа и митрополита Требињског, а пећки патријарх Гаврило Рајић произвео у владику Захумског.
Ви кажете: "Patrijarh pecki Pajsije/1614-1647/ bio je jako proturski orijentisan, kao i njegov nasljednik Gavrilo Rajic /1648-1655/, koji je bio pravi turski vazal, on je za racun Sultana i Divana od naroda kupio novac i predavao ga u tursku kasu u Carigradu."
Да ли то значи да сматрате ...?
Уједно да ли сматрате да је чувени Арсеније Гаговић, такође...?
http://www.portalanalitika.me/analize/politika/5396-crnogorsko-ojstvo-i-junatvo-mit-ili-zbilja-.html#JOSC_TOP
Novak ADZIC - ODBRAMBENI RAT PROTIV AGRESORA
Zelenasi su ubijali od 1918. godine u borbama neprijatelje, ali to je bio oslobodilacki odbrambeni rat protiv agresora i to nije isto, jer nije ubica onaj koji u nuznoj odbrani ubije ubicu- agresora, koji mu ognjem i macem satire domovinu i slobodu i koji rusi pravni poredak njegove zemje. Nijeste valjda mislili da su crnogorski rodoljubi narucivali slepere nalivpera i pisali agresorima-Gospodo Agresori nemojte nas napadati. Naravno, vodili su frontalne i gerilske akcije protiv okupatora. A to je potpuno legitimno, s jedne strane, i legalno s druge strane, jer su bili regularna vojska medjuarodno priznate crnogorske drzave, s kojom su velike sile odrzavale diplomatske odnose do 1921. godine. I crnogorski zelenasi su veoma cesto bili humani prema neprijateljima, cak su ih pustali na slobodu, nakon sto su iz pobijedjivali ili, razoruzali. Recimo, crnogorski komiti ubili su Boska Boskovica iz Polja, a ne Jusuf Mehodnjic, a ubili su ga zato sto se od njegovih zlocina nije moglo zivjeti...
Војин Грубач
Господине Аџићу, кажете: "Zelenasi su ubijali od 1918. godine u borbama neprijatelje, ..., i to nije isto, jer nije ubica onaj koji u nuznoj odbrani ubije ubicu- agresora,...Nijeste valjda mislili da su crnogorski rodoljubi narucivali slepere nalivpera i pisali agresorima-Gospodo."
Знате, а ја сам наивно управо и помислио да су зеленаши задавали смртоносне ударце својим идеолошким противницима убадањем игала у Вуду лутке, зато сам вас и питао у том смислу. Мада,алтернатива размишљања је била и могуће шкакљање табана до потпуне немоћи дотичног индивидуума.
Ипак, налазећи се на евидентној дистанцији од проблема тог времена, да ли знате коликог су бројчаног обима биле жртве тог несретног сукоба, у цивилима и војницима? Колико је било емиграната и слично, или пливамо у једној непознаници поред толико историчара који се баве том проблематиком?
Војин Грубач
Свакако, не могу а да не примјетим контраверзу вашег претходног комeнтара гдје сте рекли: "...jer nije ubica onaj koji u nuznoj odbrani ubije ubicu- agresora", и оног у основном тексту, гдје сте рекли: "U XX stoljeću u istoriji Crne Gore negirali su se vrlo često u stvarnom životu principi čojstva i junaštva, jer teško da se humani i herojski razlozi mogu pronaći u ubijanju ili izdaji i špijuniranju brata, rođaka, druga, kuma, prijatelja, komšije, poznanika, sunarodnika i slično, samo zato što ne pripada istoj ideologiji, naciji, klasi, vjeri ili rasi...".
Чему контраверза, или је "нормално" да неко у "нужној одбрани" идеологије, нације, ..., убије рођака, кума, ...?
Просто, позиционирате се на двије столице, некако неодлучно, јер једно искључује друго.
Novak ADZIC - ODBRANA I NAPADACI
Nema kontradikcije gospodine Grubac. Sto je trebalo da rade Poljaci nakon 1. septembra 1939. kad ih je napao Hitler i sa Staljinom dijelio njihovu zemlju? Sto su SAD i F.D. Ruzvelt trebalo da rade nakon Perl Harbura? Ili Britanci i Cercil nakon bombardovanja Hitlerovog i Gerilgovog? Ili Norvezani nakon napada Njemaca i postavljanja marionete Kvislnga na vlast? Ili sto je trebao da radi Sarl de Gol nakon pada Fracncuske pred Hitlerom, odnosno, Guderijanovim divizijama?Ili slavni nas Marsal TITO? ITD. Hocu reci sto su Crnogorci trebali na rade nakon 1918. godine? Da se pokore okupatoru ili pobune, ustanu na oruzje. Ponavljam Vam ovo je prica o odbrambenom i agresorskom ratu. U medjunarodnom javnom pravu to je definisano. Vi ste normalan, razuman i obrazovan covjek, pa shvatate smisao ovoga sto govorim. I nije Vam trebao nista onaj clanak nakon jednog mog intervjua naslovljen "Nacionalizam Novaka Adzica lici na...". Nije, ipak, takav clanak Vas nivo.
Novak ADZIC - METAK, UGARAK I BAJONET-BILANS
Gospodine Grubac,
Od srpskog metka, ugarka, vatre i bajoneta ubijeno je od 1918.do 1941. godine oko 9.000 Crnogoraca.Zapaljeno je do 1929. godine od istog dzelata preko 6.000 crnogorskih domova. U egzil je otislo od 1918. godine od srpskog terora preko 3.000 Crnogoraca. U tamnicama je bilo preko 4.000 Crnogoraca pod zeljeznim okovima srpskog tamnicara. Bjelaske, te vojno-zandarmerijske zrtve nijesam popisivao, mada ih je bilo dosta, ali hiljade i hiljade puta manje nego crnogorskih i "zelenaskih". To se uporedjivati ne moze. Nijesu Srbi ubijali i zatvrali samo komite i zelenase, nego sve rodoljube i komuniste. Umorili su brutalno Bracana Bracanovica u beogradskoj "Glavnjaci", zatvorili su i komitu-komunistickog prvaka Petka Miletica, zatvarali su dr Vukasina Markovica, nacionalno samosvjesnog Crnogorca, zloglasni ban Zetske Banovine Mujo Socica ima iza sebe na dusi svojoj krvavi Belveder 1936. godine, te svirepo ubistvo Serdara Joka Jovicevica, itd u nedogled nase z...
Војин Грубач
Да ли је то тачан податак, те да ли је у тај број урачунат укупан број жртава на обије супротстављене стране? На основу које базе податаке се дошло до те цифре? Који је историчар или аналитичар дошао дотог податка?
Novak ADZIC - Sacuvana je riznica dokumenata
Moja malenkost je sve to sabrala i popisla na osnovu vlastitih istrazivanja istorijskih dokumenata i rasute literature. Veliki dio tih podataka mozete naci u knjigama prof. dr Serba Rastodera "Skrivana strana istorije" i "Crna Gora u egzilu", te knjigama "Uloga Francuske u nasilnoj aneksiji Crne Gore", Rim, 1921. "Nekoliko stranica iz krvavog albuma Karadjordjevica", 1921., u fondovima Drzavnog arhiva na Cetinju, Fond emigrantske vlade, Ministarstva vojnog, Komande Crnogorskih trupa, kutija 81, u Spisima Jovana Plamenca, Spisima Vladimira Popovica, u DACG-novi period Podgorica, u biblioteci Istorijskog instituta, CNB-Cetinje,"Glasu Crnogorca" 1918-1922. godine, Pariz-Rim, Dnevniku Krsta Popovica, Memoarima Todora Borozana, Memoarima Nikole Tomanova Zeca, Iva Jovicevica, Izvjestaju iz 1919. godine Mila Plamenca, Legatu dr Pera Soca, "Crnogorskom glasniku", Detroit 1918'1931", "Amerikanski Glas Crnogorca 1923-1924", hrvatskoj...
Војин Грубач
Господине Аџићу, колико је било погинулих цивила и војника од зеленашке руке, или се тај дио истраживања не налази у домену вашег интересовања? О којем броју жртава говори сваки од тих извора које сте навели? Који је од њих најмјеродавнији? Да ли се знa приближна истина, или је све у домену манипулације жртвама?
Novak ADZIC - UPUSTVO ZA KORISTENJE
Podatke o srpskim zlocinima u Crnoj Gori mozete naci u zaostavstini majora i pof. Carlsa Velingtona Furlonga, Vilsonovog savjetnika, koja su pohranjena u Huverovom institutu u SAD, te u izvjestajima grofa Salisa i Sermana Majlsa, te oficira Dzejmsa Brusa i Ronalda Trija, u knjigama Antonija Baldacija "Jadranski spisi" i drugim, prof. dr Aleksandra Divajna, "Izbrisana sa mape" i "Mucenicka nacija", prof.dr Jozefa Bajze iz Budimpeste "Crnogosko pitanje", u spisima Okruznog suda na Cetinju 1920-1926., Velikog suda u Podgorici, Okruznog suda u Kolasinu, spisima o zatvorenicima u Zenici, u listovima rezimskim KSHS "Narodna rijec", "Crna Gora", "Slobodna misao", te opozicionom listu "Crnogorac" 1924-1927, "Zeti" podgorickoj od pocetka 30-do 1941. godine, u knjigama Mihaila Lalica, u knjizi Jovana Cetkovica "Smrt majora Scepana MIjuskovica pred sudom", Vlada Micunovica "Tragovi vremena", Mila Kordica &...
Bobo
Gospodine Grubač, osvrnuo bih se na jedan drugačiji aspekt na Vaše komentare, a to je običan ljudski osjećaj samilosti i ljudske solidarnosti. Više sam puta na ovom portalu osudio zločine partizana maja '45 nad četnicima, nikad nijesam pitao za broj ubijenih niti manipulisao sa njim, to je bio moj moralni čin prema tim ubijenim ljudima, iako nemam dodirnih tačaka sa tom ideologijom iz koje očigledno crpite ideološke stavove. Zašto je Vama bitno je li ubijen 1 ili 9000 ljudi, i ko je to zapamtio i zapisao, kakvi su to moralni parametri po kojima treba za zločin reći da je zločin, zar je bitan broj, zar Vas kao običnog čovjeka ne boli smrt žena i djece u zapaljenoj kući (Zviceri), zar treba to gledati kroz ideološku prizmu? Zar ne vidite da Vaši kvazi/intelektualni komentari otkrivaju Vašu bezosjećajnu dušu i limitiraju Vašu mogućnost da samo i prvenstveno budete čovjek.
Војин Грубач
Господине Бобо, сматрам да је лицитирање с бројем жртава тог сукоба, као и неосвртање на жртве једне од страна у том сукобу, лицемјерно. Јер, чим број жртава иде од неколико стотина, преко пет хиљада које, наводно, спомиње г. Растодер, до девет хиљада које спомиње г. Аџић, то значи да је лицитација важнија од факта. Ја то називам политиканством и калкулацијама које унижавају оне који су пострадали у тим сукобима.
Да не говорим о томе што временом свима постаје јасно да се није радило о националном сукобу, што преферира г. Аџић, већ о династичком сукобу, што је очигледно. У том сукобу су пострадали углавном грађани тадашње Црне Горе, али и грађани из Србије у одређеном обиму, и свих њих ми је искрено жао. Дакле, ваше претпоставке су биле погрешне, а разлог је вјероватно утисак, који може да вара. Потпуно једнако ми је жао оних који су погинули на зеленашкој или бјелашкој страни. Мислим да је ово довољно?!
Bobo
Po pristupnim podacima kao i daljem toku istorije, jasno se zaključuje da su dešavanja '18 bile okupacija nezavisne zemlje (12.000 srpski vojnika), neregularna aneksija (Podgorička skupština), oružani otpor vojske okupirane zemlje (Komitski pokret '18-'29), pristajanje dijela naroda na ujedinjenje (bjelaši), vraćanje državnosti i federacija ('41-2005) i nezavisnost 2oo6. To što Vi dešavanja '18 doživljavate kao dinastički sukob, ogromna većina građana CG vidi kao nacionalni sukob, i zato između ostalog danas imamo podjele koje imamo, i samo racionalnim, naučnim i ideološko neobojenim pristupom možemo saznati kompletnu istinu o svim "istorijskim nevoljama" kojih smo imali "na tone", kako saznanjem istina ne bi ponavljali njihove krvave greške i naučili da živimo saglasno normama XXI vijeka.
Novak ADZIC - KRSTO I SABORCI IZ ARGENTINE
"GLAS IZ JUŽNE AMERIKE”
Upravi CRNOGORSKE SLOBODNE STRANKE SELJAKA, Detroit, Mičigen.
Ovamošnji Crnogorci su sa najvećim oduševljenjem pratili od samoga početka osnivanje naše Stranke. U njenom stvaranju i njenom programu su pozdravili rad poštenog i viteškog pregnuća, patriotske borbe – onakve kakva dolikuje Crnogorcima – za čast, pravo i slobodu Crne Gore. Još sa višim oduševljenjem mi pratimo rad Uprave, koji ide časnim stopama želja i nade našeg naroda i po tuđini i u domovini.Mi priznajemo i vidimo, a smatramo za dužnost to javno reći, da najviša zasluga za to pripada Predsjedniku Stranke, gospodinu Milu Vujoviću, osvjedočenome patrioti i borcu, koji stoji i ostaje čvrst i nepomičan kao stijena, koji nam je uzdana garancija poštene borbe i pobjede, on je prvi, uz saradnju kolega i pripomoć crnogorskih kolega, stavio čvrsti temelj Stranci".
"Kad smo ovamo otpočeli upisivanje koje je zbog udaljenosti i rasutosti po malim i zabačenim selima i krajevima išlo sporo, crnogorski patrioti i Crnogorci su se naticali, ko će prvi biti upisan. Imamo primjera, đe se nijesu povjeravali, da nam upute pismenu izjavu već su po tri dana pješice i s konjem dolazili, jer hoće da očima vidi, da je njegovo ime zabilježeno. Ovo je dokaz poimanja da su Crnogorci svjesni da nam je sada kao ikada potrebna čvrsta, bratska i jaka organizacija, kao jedini način za mogućnost borbe i za pobjedu.
Uz ranije vam poslate spiskove, i danas vam šaljemo nekoliko novoupisanih imena, sa kojim u ovom mjestu dostižemo broj 351 člana, te prema želji sviju mi vas molimo da publikujete naš spisak. Kao što napomenuh množina su po dalekim i usamljenim mjestima prostrane Argentine, ali vas uvjeravamo da neće izostati ni jedan koji se neće upisati čim doznade za upisivanje, i dosadašnji spisak možete smatrati samo kao početak".
"Ni jedan neće izostati iz bratskog jata organizovanih boraca, kao što ni jedan Crnogorac nije nikad izostavao iz junačke borbe bojnih poljana, na kojima ga je pozivala odbrana domovine. Tako isto, mi smo svi čvrsto uvjereni da se neće naći nijednog Crnogorca, pa ma đe se on nalazio i ma kojemu društvu pripadao što neće pristupiti ovoj crnogorskoj – pravoj crnogorskoj organizaciji. Bar onaj, koji se još ponosi sa imenom Crnogorca, neće zaboraviti na svoju prošlost i na svoju dužnost : na naše tradicije i najslavniju istoriju. Svaki onaj, koji izbjegava ovu našu organizaciju – ako takvih ima – on nije više dostojni sin naše viteške domovine; on ne želi slobodu, pravdu i sreću naše zemlje, naše otadžbine; znači da želi biti rob i tuđi izmećar, a to ne može i ne smije biti Crnogorac - jer Crnogorac ne ljubi okove".
Војин Грубач
Дакле, Крсто Поповић је рекао: "Zalosno bi i prežalosno bilo,..., kad bismo dozvolili da se naša vjekovna sloboda,..., udavi u glibu ličnih interesa nekoliko beogradskih Cincara i srpskih izroda koji ne znadu što je čast, ponos i sloboda naše slavne domovine."
Колико примјећујем, Крсто Поповић не генерализује тај сукоб, јасно лоцира проблем у личним интересима, што недвосмислено указује да тај спор он не преводи на сукоб нација. Чини ми се да је јасно шта је Поповић написао, те се то не може тумачити на разне начине.
Novak ADYIC - Jasna Krstova distinkcija
Krsto Popovic je napisao, gospodine Grubac, da svi Srbi nijesu isti prema Crnoj Gori, da su srpski izrodi ti koji tlace Crnu Goru iz Beograda, a misli na vladajuci establisment, ali jasno podvlaci nacionalnu razliku i posebnost Crnogoraca i Srba. Nije Krsto bio neprijatelj srpskog naroda, nego su srpski tadasnji politicari bili neprijatelji njegove domovine i nacije. Jer, nema ni kod Krsta generalizacije, kao sto se ne moze za sve jednako reci. Krsto kritikuje zestoko srpsku drzavnu politiku prema Crnoj Gori, koja je njegovu naciju i drzavu urnisala.
Војин Грубач
Када бих кориговао ово што сте написали, те да буде овако: "Krsto Popovic je napisao da svi Srbi nijesu isti prema Crnoj Gori, da su srpski izrodi ti koji tlace Crnu Goru iz Beograda, a misli na vladajuci establisment...Nije Krsto bio neprijatelj srpskog naroda, nego su srpski tadasnji politicari bili neprijatelji njegove domovine. Jer, nema ni kod Krsta generalizacije, kao sto se ne moze za sve jednako reci. Krsto kritikuje zestoko srpsku drzavnu politiku prema Crnoj Gori, koja je njegovu i drzavu urnisala."- са овим би се сложио, тим прије што сам у неколико наврата у том духу и говорио.
Међутим, дјелови које сам "избацио" су ови:"... ali jasno podvlaci nacionalnu razliku i posebnost Crnogoraca i Srba. ", "...neprijatelji njegove domovine i nacije", "...koja je njegovu naciju i drzavu urnisala", су дјелови са којима се не бих могао сложити, због тога што за сада не видим да је то било децидно од њега речено и подвучено.
Novak ADZIC - Vojinu Grubacu-Krsto Zrnov pise i ovo
Komandir Krsto Zrnov Popović, kao »šef svih ustaša«, iz šume 27. septembra 1919. godine podnio je kraljevskom crnogorskom generalnom konzulu u Rimu g. Veljku Ramadanoviću opširan izvještaj, u kojemu stoji i sljedeće: »Dok sam ja bio tamo izgorjeli su kuće i sve njihove imovine uništili: Ministru Predsjedniku g. Jovanu S. Plamencu i Svetozaru Plamencu u Boljevićima, Bar. Joku Androvu i Niku Nikovićima, Kom. Marku, Tomu i Blažu Vučerakovićima iz Krnjica. Osim toga opljačkali su ne, po jedan put, naše jednomišljenike: Limljane, Krajinjane, Barane, Mrkojeviće i.t.d. Krajinskih familija ima mnogo prebjeglih u Skadru i Albaniju. Dalje su životinjski i nemilosrdno sve poništili Vranjinašima, Zećanima, a i da ne govorim za Katunsku i Nikšičku oblast, gdje su Srbijanske vlasti i vojska počinile najgroznije strahote od stanovništva i njihove imovine, o čemu ste ranije izviješteni«.
Novak ADZIC - VOJINU GRUBACU-PAMETNI STE, PA OSUDITE
Gospodine Grubac, Vi ste ipak jedina osoba, do svih mojih kriticara na ovom Portalu, vrijedna da, po mojim uzusima, polemisem. Zato Vam ukazujem na sljedece. U rodoljubivoj pjesmi »Smrt ili sloboda« autora Rada Dedovića, napisanoj u Marselju decembra 1919. godine, a objavljenoj u emigranskom »Glasu crnogorca« i »Državnom kalendaru kraljevine Crne Gore za 1920«, nalaze se i ovi stihovi: »/ Pregledajte brda i doline/ Viđećete grdne ruševine/ I od skoro crne paljevine/ Kod Morače na Vranjinske Njive/ Bjele dvore vojvode Mijajla/ Pune nekad gospodstva i sjaja/ Zapališe dom junaka starih/ Obijesni Huni i Tatari/ Što ne šćeše njegovi sinovi/ Srbijanski postati robovi /«.
Divizijar Milutin Vicinic je isti djed Dejana Vucinica, iz LSCG, mog prijatelja, a vrlo bliska svojsta mojh saboraca i licnih prijatelja Steva Vucinica i vlasnika i direktora NTV MONTENA-Djura Vucinica. Solidarnost je bitno pokazati-to sam procitao kod Leona Digija.
Војин Грубач
Господине Аџићу, већ сам у једном ранијем посту рекао да ми је жао свих тих људи који су пострадали у грађанским ратовима, али, могу рећи и - ратовима уопште. У том смислу, подразумијевам и примјере које сте навели, укључујући и страдање породице Вучинић.
Очигледно није било мудрости, нити довољног саосјећаја да се све рјешава на другим основама, на неки безболнији начин који захтијева и обавезује на виши степен хуманости.
Bobo
Gospodine Grubač, kada ste prilikom prošlog komentarisanja izvukli iz konteksta dio riječi N.Adžića i uz neargumentovanu kvalifikaciju postavili na drugi portal, doživio sam to kao NEviteški potez i nazvao ga kvazi/intelektualnim. Poučen takvim iskustvom, pretpostavio sam Vašu namjeru da omalovažavaljem (vudu lutke, škakljanje) ili licitiranjem izazovete emotivnu ili naivnu reakciju N.Adžića kako bi na sličan način politički poentirali, i pozvao na poštovanje žrtava i to nazvao bezosjećajnim . Predložio bih Vam da umjesto ne argumentovanih kvalifikacija i licitacija, sakupite potrebne podatke i objavite stradanja i zločine učinjene prema "bjelašima" kako bi zainteresovani upotpunili sliku o tom tragičnom događaju. Ovako mi Vaši komentari liče na "isleđivanje" i "kopkanje rupe u zidu" pošto nemate nikakvih podataka.
Војин Грубач
Господине Бобо, нема потребе да будете нечији адвокат, јер, у овом времену брзе размјене информација свако може лако упутити примједбу уколико нешто сматра некоректним. У том смислу не разумијем ту неку вашу улогу, тим прије што сте већ направили два крупна гафа због лоше препоставке. Први је што сте навели да ми је неко, наводно, пријетио, јер сам, наводно, вријеђао црногорску нацију, па је на крају испало сасвим супротно, те сте приложили извињење, а потом је и тај што је, наводно, пријетио, потврдио своју грешку, као и демантовао да се радило о било каквим пријетњама. Други је био што сте ме оптужили за бездушност према жртвама даваншњих сукоба о којима се говори , што сам вам опет демантовао и образложио. Чини ми се да се наш разговор тиме свео на губљење времена. Што се тиче страдања "друге стране", то ћу оставити историчарима јер је то њихов занат.
Војин Грубач
Господине Бобо, сасвим случајно знам за један догађај гдје су жртве комита били цивили исламске вјероисповјести. Наиме, у подорјенском селу Ораховцу, или Оровцу, било је у том времену сукоба само једно муслиманско домаћинство браће Салковића. Приликом упада комита убијена су сва три брата Салковића, а стока је заплијењена и отјерана пут планине Орјен. Куће у којима су живјели нису запаљене, а породице погинулих нису биле тада у селу, тако да нису страдале.
Узгред буди речено, житељ тога села Ђорђо Стијачић је од Аустроугара објешен у Требињу због војевања у јединицама црногорске војске, које су се бориле против Аустроугара на Клобуцима у Првом свјетском рату. Он се налази на оној познатој слици објешених Херцеговаца у Требињу, који је црногорској јавности у виду фалсификата приказан као злочин србијанских трупа против Црногораца.
Bobo
Gospodine Grubač, da ste me pažljivije čitali primjetili bi da sam prilikom prošle teme bio Vaš advokat kada potvrdio naša gledanja na "istorijske zasluge" S.Drljevića , takođe nekoliko komentara ispod sam advokat G.dina Vuka Mićunovića kad se nijesam složio sa pominjanjem sveca u negativnom kontekstu , što samo po sebi govori da sam ustvari advokat principa . Da je na temi likvidacija četnika '45 pa da neko počne sa nekorektnim upadicama isto bih reagovao , zato što mislim da su takve teme jako osjetljive i da nije ljudski sa tim se poigravati , jednostavnije je i ljudskije reći upravo ono što ste Vi kasnije rekli da je potpuno jednako žao žrtve bilo koje ideologije . Zato je potpuno svejedno dali su se ubijeni osjećali kao Srbi ili kao Crnogorci , jeli to bio nacionalni ili dinastički sukob , žrtvama treba izraziti ljudsko saosjećanje i tako njihovim potomcima umanjiti traume , da je tako urađeno nebi N.Adžić više na tom insistirao , niti se mi dopisivali.
Bobo
Gospodine Grubač , takvih groznih primjera imamo na pretek u našoj krvavoj istoriji, ne zna se ko je koga i koliko više zlostavljao i ubijao. Nama ne treba nikakav okupator , dovoljno je da se ovako isključivi podjelimo pa onda "udri", zanemarujući elementarne ljudske vrijednosti , krvno srodstvo ili prijateljstvo . Zato i treba danas svi misleći ljudi i institucije da ističu ono što nas veže , a ne da insistiraju na onom što nas razdvaja . Posmatrajući period predhodnih 20 godina čudim se kako se nijesmo zakrvili , očigledno smo nešto naučili , a kad ćemo učiniti drugi korak ? Kad naučimo da jedni druge poštujemo , da branimo i tuđa prava kao svoja , kad prestanemo da pogrdnim imenima zovemo tuđeg Mitropolita , kad shvatimo da je ovo naša kuća i da treba da je uljepšavamo a ne da čim Gostun pređemo svašta za njom "lajemo" , kad nam ljudska prava budu ispred nacionalnog osjećaja , kad shvatimo da smo jedni drugima najbliži , dotad se možemo dopisivati na sličnim tem...
Novak ADZIC - ANDRIJA RADOVIC-FINALNI DIO
U knjizi “Uloga Francuske u nasilnoj aneksiji Crne Gore”, izdanje Crnogorske vlade u egzilu, Rim, 1921. godine, koju su priredili Jovan S. Plamenac i dr Pero Šoć, Andrija Radović je dokumentovano prikazan kao izdajnik crnogorski. Na isti način je uloga Andrije Radovića u uništenju Crne Gore 1918. godine prikazana i u knjizi “Nekoliko stranica iz krvavog albuma Karađorđevića”, objavljenoj u Rimu 1921. godine. Istaknuti crnogorski političar i sineasta Vladimir Đ. Popović, vrlo značajna ličnost crnogorske emigracije od 1916. do 1928. godine, objavio je 1917. godine u Parizu knjigu pod naslovom “Jedan crnogorski Bolo, ili Ko je Andrija Radović”, u kojoj nepobitno dokazuje da je Andrija Radović srpski agent i plaćenik, koji je izdao i prodao Crnu Goru za 500.000 franaka.
Војин Грубач
Ја, лично, никада не бих назвао никога из зеленашког, бјелашког, партизанског и четничког покрета издајницима. Сви у се они борили за неке своје идеје, или силом прилика учествовали у тој причи.
Уопште не сумњам да би се према династији Петровић комунисти однијели на исти начин као и бјелаши, можда и горе. Могуће је да би Петровићи завршили на исти начин као и династија Романових која је била ликвидирана од стране совјетских комуниста. Уосталом, Крсто Поповић је безпотребно убијен од стране комуниста.
Ако у том контексту посматрамо ствари, господине Аџићу, тада испада да ви симпатишете зеленаше и комунисте истовремено, иако је јасно да су ови други били против ових првих. То је контрадикторно и збуњујуће, као када бих ја рекао да подржавами зеленаше и бјелаше истовремено. Или, када бих рекао да подржавам и партизане и четнике истовремено. Чудно, зар не? Сва та четири покрета, ипак, је разумијем, и третирам их као губитнике.
Bobo
Gospodine Grubač , slažem se sa Vama da se sa ove istorijske distance jasno vidi da nije bilo izdajnika i patriota , već ljudi koji su u svom vremenu imali neke ideje koje nijesu izdržale probu vremana , jer su jednostavno izrasle na "krvi svojih sunarodnika i prevari" , što je reprodukovalo nove slične podjele njihovih potomaka , i ne treba nikog veličati iz perioda '18-'45 jer su svi radili u ovom vremenu nepojmljive stvari "ubijali braću,rođake,kumove,komšije" , i zato sam pravio paralele i tražio razumjevanje , jer nam je to tako danas potrebno kad svaka isključivost prouzrokuje drugu isključivost , i nemogu razumjeti insistiranje na pravdanju bilo koje ideologije , kao i "posprdnost" na ovako osjetljivoj temi . Moramo se navići da nacionalne razlike ne treba da budu podređene "istorijskoj istini" , pa kako god nam danas ideološki odgovarale ili ne odgovarale .
Војин Грубач
Да бих показао до каквог бесмисла доводи потенцирање једностране приче о злочинима навео сам само детаљ приче о породици Салковић, која има и свој наставак. Наиме, с обзиром на то да су ликвидирана три брата једине муслиманске породице у селу,то су тај злочин сународници Салковића у сусједној Ластви третирали као међувјерски, те их никакво постојање комита и слично није могло поколебати у том увјерењу. Зато су се почетком Другог свјетског рата листом придружили усташама, и први поход је био управо на Ораховац. Одмазда није успјела јер су примјећени на самом улазу у село, тако да су се сељаци успјели разбјежати на вријеме. Послије тога догађаја Оровчани листом прелазе у четнике, а само мали дио прилази Сави Ковачевићу Мизари. У току спремања одмазде, сународници Салковића су сазнали шта се према и побјегли у Тузлу, одакле их је вратио назад, послије завршетка рата, Владо Шегрт. Дакле, тај бјелашко- зеленашки сукоб је прелазио границе директних учесника и имао мало знане побочне ефект...
Novak ADZIC - VOJINU GRUBACU- O REPRESIJAMA U MOM ZAVICAJU
Gospodine Grubac, evo vam primjer okupatorskih srpskih represivnih mjera prema selima Bokovo, Kosijeri i Djinovici u blizini Cetinja, uz napomenu da su Djinovici moj zavicaj. Naime, Sresko nacelstvo KSHS Cetinje, pov. br. 356 od 5.XI 1919. godine donijelo je ove mjere "1.OD ZALASKA SUNCA ZABRANJEN JE IZLAZAK IZ KUCE, 2. NAREDJENO JE HAPSENJE SVIH PORODICA IZ KOJIH NEKO IMA U SUMI KAO I UZIMANJE U TAOCE 5-6 VIDJENIJIH LJUDI, 3. NIKO NE MOZE PRIMITI NI KILOGRAMA BRASNA ILI DRUGIH NAMIRNICA, 4. ZABRANJEN JE POLAZAK NA CETINJE NA PAZAR ILI NA DRUGI POSAO, BEZ OBZIRA DA LI NEKO IMA PROPUSNICU". I koji je bio ishod ove zlikovacke naredbe: iz Bokova, Kosijera i Djinovica uhapseno je tada 10 porodica sa 28 clanova, od kojih 9 djece od 2 mjeseca do 4 godine i 17 zena i jos 38 ljudi je odvedeno u taoce. Ucinjeno je to 5. decembra 1919. godine.
Војин Грубач
Скоро да више нема сумње да је у сваком покрету било оних који су чинили злочине. Али, такође, постоји неопходност да се то све посматра са одређене дистанце на начин који неће подстицати непотребна спорења.
Сви ти покрети: бјелашки, зеленашки, партизански, монархистички, су "на крају баладе" остали губитници. Сви су темељно поражени, а ново вријеме носи своје крупне проблеме, који се налазе изван те приче.
Уједно, беспотребно се спорити око националних осјећаја, јер се они налазе у домену личног.
Novak Adzic
Srpski novinar i publicista Pantelija Jovović u knjizi “Crnogorski poltičari- portreti”, objavljenoj u Beogradu 1924. godine piše, pored ostalog, da je na svojevremeno na crnogorskom dvoru Petrovića “Andrija Radović bio jako voljen zbog svoje slepe poslušnosti” a da se radi o osobi “bez ikakvih ideja” koja je bila “bolesno ambiciozna”. Uz ostalo, Pantelija Jovović o Andriji Radoviću piše i ovo: “Pre no što je iskrsnula Bombaška Afera neko preplaši inače kao zeca plašljivoga Radovića, da će biti zbog nečega pritvoren i on se jedne noći baci na jedna teretna kola, koja su vozila kože za Kotor, pokrije se kožama i tako pokriven pređe u Austriju. U Boki se sreo s tregerima bombi: Dakovićem, Đonovićem i drugima. Oni su mu pokazali bombe, otkrili mu plan onoga što će da izvedu i tražili mu para za preduzeće. Radović, ne znajući za ovo ranije, poludio je od straha i uzbuđenja i beži na zapad i stiže u Pariz. Tu ga je zatekao poziv na preki sud, jer su ga pohvatani bombaši kompromitovali ot...
" Sada se u njemu borio strah sa ambicijom i ova druga je pobedila, svakako pod uticajem izvesnih ljudi da neće biti osuđen a da će dobiti slavu ako dobrovoljno dođe na sud. Došao je na Cetinje i prosu na sud more fraza kao izliv svoje megalomanije”, piše Pnatelija Jovović. Andrija Radović je na veleizdajničkom procesu osušen na 15-godišnji zatvor, iz kojega je pomilovan od strane kralja Nikole i pušten 1913. godine. Vratio se u crnogorosku državnu službu. “Na taj način došao je kao virilac u skupštinu, približio se Dvoru i bio u opšte servilan kao nekada. Malo po malo pa je opet došao u položaj da bude “četvrti sin” kralja Nikole. U toku evropskog rata dobijalo je najdelikatnije misije od Kralja i Vlade. U kapitulacionom kabinetu postao je ministar finansija a u Francuskoj i predsednik vlade kralja Nikole, braneći ga svuda".
"Ali jednog dana i on odskače u protivnički tabor. Posle ujedinjena, on je svojim držanjem u pitanju Skadra proigrao sebe potpuno u Crnoj Gori, gde, uostalom, nikada nije bio popularan, i on je danas politički mrtvac. Nema izgleda da će ikada ustati iz mrtvih i pojaviti se na politiičku pozornicu”, pisao je o Andriji Jagoševu Radoviću srpski žurnalista Pantelija Jovović 1924. godine.
Војин Грубач
Господине Аџићу, тај ригидни и непотребни појам "издајник" ви користите, изгледа, у односу на оне политичке личности које су "ускочиле у противнички табор", промијенивши идеологију. Таквих имате и на садашњој политичкој сцени, у овом времену, а један примјер је Новак Килибарда.
Али, не само он, већ и бивши комунисти који су преко ноћи постали капиталисти, бивши пацифисти који су сада у власти са бившим вођама ратова, партијске борце за независну Црну Гору који су постали чланови Бордова директора црногорских предузећа кје су својом нестручношћу упропастили, сликовито речено- запалили, државне функционере који се прсе да "воле Црну Гору" али и нарко- картеле који дјецу воде у провалију наркозависности.
Да ли и њих третирате издајницима, или ту постоје нијансе које не знамо? Зато је тај термин сувишан. Тај термин је анахрон и у себи садржи много нелогичности, које онемогућавају да се он уопште дефинише.
Војин Грубач
Иначе, интересантна ми је та чудна појава пасионираности стварима из прошлости, то уроњавање, дакако, једнострано, у неке далеке историјске догађаје, а уједно и не успјевање издићи се изнад те приче, која је анахрона, и не одговара овом времену.
Нарaвно, најлошији смисао те приче је скретање пажње с проблема овог времена, социјалих, здравствених, наркоманије, криминала, ...
Умјесто тога, троши се енергија на оцјењивање које био изданика ко не, и то кроз призму једностране историјске слике, у којој није дато много других детаља да би она била комплектна за неку лагану анализу.
Novak ADZIC - O DR NOVAKU KILIBARDI NAPOKON POZITIVNO MISLIM
Gospodine Grubac, ovo je prica o crnogorskom drzavnom integritetu i nacionalnom identitetu i njegovom negiranju s velikosrpskih pozicija. Ja sam u ovoj prici naveo obilje dokaza koji govore koliko je Crna Gora bila unizena, obespravljena od 1918. do 1941. godine, kad je bila u smrtonosnom zagrljaju srpske anakonde ili kad je bila ugizena od velikosrpske crne mampe. Kroz to sam rekao da je za Crnu Goru i Crnogorce svako drzavno zajednistvo sa Srbijom istorijski bilo pogubno i porazavajuce. Sto se tice dr Novaka Kilibarde reci cu vam to da je on na vrijeme sa stranputice izasao na pravi put, izvinio se za svoje krupne promasaje i greske i da je svoj zaokret ucinio kad je bilo najvaznije. Od 1996. godine od koalicije sa LSCG je na ispravnom putu, potom je u odsudnim trenucima za Crnu Goru bio sa njom, kad je trebalo podrzati crnogorsku struju nakon sukoba u DPS Djukanovic-Bulatovic, potom je imao pravo drzanje u doba NATO bombardovanja, dao je doprinos obnovi nezavisne Crne Gore itd.
Bio je nekad dr Kilibarda na zaista pogresnom putu. To je on sam priznao nebrojeno puta. A on je vrlo znacajan za afirmaciju savremene crnogorske nacionalne kulture i jezika. Napisao je vrijedne knjige o crnogorskoj usmenoj knjizevnosti, napisao je sjajnu knjigu "Epilog crnogorske hronike", napisao je odlicnu studiju "Gvozdena crkva i kosovski mit", demistifikovao je brojne istorijske i politicke zablude, evoluirao je od ekstremnog Srbina u samosvjesnog Crnogorca, raskrinkao je potpuno Amfilohija Radovica, Matiju Beckovica i njihovu ideologiju, objasnio je kako je nastala i sto je bila Nardna stranka, koju je na srecu Crne Gore uspio da razbije, poput Taras Buljbe, i da je svede na jedan minoran politicki subjekt, podrzava vec deceniju i vise Crnogorsku crkvu, afirmise crnogorski jezik, bori se protiv velikosrpske mitologizacije i srbizacije Crnogoraca itd. Ima odredjene slicnosti njegova karijera s zivotnim putem Sekule Drljevica, govorim u smislu pozitivne evolucije.
Војин Грубач
Клизајућа, синусоидна "национална самосвјесност" Килибарде и Дрљевића, по мени, није нешто што је посебно важно за истицање, колико је важно то да се ради о лузерима који су ишли из једне у другу крајност. Зато су једнако "поштовани", Дрљевић у свом, а Килибарда у овом времену.
Господине Аџићу, ако им ви не испеглате биографије, неће имато ко то да уради. А и поред кречења биографија, то ништа неће промијенити.
Када би се опет десила Петровданска скупштина, Дрљевић и Килибарда би сигурно били на њој, али опет тамо не би било Крста Зрнова, Петровића, ...
Мислим да коректност и избаланасираност стоје на неупоредиво вишем птепену важности у односу на неку флуидну такозвану националну самосвјесност. Толико о Жан Клоду...
Novak ADZIC - POGRIJESIO, PA SE ISPRAVIO-TO JE LJUDSKI
Gospodine Grubac, ne krecim ja niciju biografiju. Niti sam biograf niciji po vokaciji. Kilibarda je grijesio, i to krupno, to je javna stvar, priznao da je bio u krivu, promijenio misljenje i od 1996. godine evolutivno je na pravom putu. Ovo je 2010. Matematicki, Kilibarda je 6 godina bio javno eksponirani Srbin, a vec 14 godina nacionalno i drzavotvorno samosvjesni Crnogorac. Skoro tri put vise vremena je na crnogorskoj strani, nego je bio na srpskoj. Govorim o njegovom licnom nacionalnom opredjeljenju i politickom izboru i angazmanu. Kad je u pitanju njegov naucni domen, tu zaista moram konstatovati, sto sam vec rekao, da su njegove knjige veoma znacajan doprinos crnogorskoj nacionalnoj kulturi, crnogorskoj knjizevnosti, crnogorskom jeziku i afirmaciji crnogorske nacije i drzave. Da tako ne shvatam ne bih pristao da na mnogim naucnim i politickim skupovima nastupam zajedno s njime, niti da budem besjednik na promociji njegove knjige "Gvozdena crkva i Kosovski mit". I on je...
Gospodine Grubac, ne bih za dr Kilibardu rekao da je luzer. Stovise, smatram da je bio u pravo vrijeme na strani koja je pobijedila na referendumu 2006. godine. On je u politickom smislu ostvarena licnost, bio je poslanik, potpredsjedik vlade Crne Gore, diplomata crnogorski akreditovan u Sarajevu, u BiH, a u naucnom smislu je odavno ostvaren kao visedecenijski univerzitetski profesor. U Crnoj Gori mu se knjige objavljuju i citaju u strucnim i laickim krugovima, govori na crkvenim i politickim skupovima, cesto nastupa u medijima. Evo nedavno je gostovao sat i pol u najozbiljnijoj i najgledanijoj politickoj emisiji "Ziva istina" na IN TV ciji je urednik i voditelj renomirani novinar Darko Sukovic. Prije par dana drzao je u organizaciji DANU i NB "Radosav Ljumovic" predavanje u KIC-u "Budo Tomovic" u Podgorici. Zajedno smo ne tako davno govorili na skupu CPC u Niksicu. Ne tako davno "Pobjeda" je na dvije stranice objavila intervju sa njim, itd. Toliki pr...
Novak ADZIC - ESKIMI, MARSOVCI I POLITICKI SRBI
Politicki Srbi imaju ljudsko pravo da se smatraju etnickim i nacionalnim Srbima, iako to istorijski nijesu. Pa i predsjednik Srbije Boris Tadic je etnicki Crnogorac, Pivljanin, starinom iz sela Smrijecno. Pa i Kostunicin politicar Aligrudic, sin glumca Slobodana Aligrudica, je etnicki Crnogorac iz Zete. To isto vazi i za bivseg srpskog predsjednika vlade Nikolu Sainovica, koji je Crmnicanin. Pa i srpski nacionalista Brana Crncevic. Pa i Slobodan Milosevic je starinom bio etnicki Crnogorac iz Lijeve Rijeke, iako se osjecao Srbinom. Sjetite se moje price o rodoslovima i koljenima-pasovima. Neka eksponirani politicki Srbi navedu svoje rodoslovlje, po njemu oni su etnicki Crnogorci, iako im je ljudsko pravo da se pisu i govore kako hoce. MOZE SE NEKO IZJASNITI KAO ESKIM I MARSOVAC, NJEGOVO LJUDSKO PRAVO, ALI ON OBJEKTIVNO ISTORIJSKI TO NIJE, NE MOZE CINJENICAMA DOKAZATI SVOJE PORIJEKLO I OBJEKTIVNO BICE KOJEM PRIPADA.
Војин Грубач
Господине Аџићу, кажете...
MOZE SE NEKO IZJASNITI KAO ESKIM I MARSOVAC, NJEGOVO LJUDSKO PRAVO, ALI ON OBJEKTIVNO ISTORIJSKI TO NIJE, NE MOZE CINJENICAMA DOKAZATI SVOJE PORIJEKLO I OBJEKTIVNO BICE KOJEM PRIPADA...
Тражећи објективно биће којем припадам, нажао сам своје субјективно биће, умногоме изван националних категорија:))
Ипак, не желим крити, покушавао сам да нађем и политичког Србина у себи, али то нисам нашао, а начин да до тога дођем је био сљедећи... Наиме, јуче сам, у потрази за политичким Србином у себи, кренуо у потрагу низ улицу Пречистенка, затим пошао по Садовому кољцу и скренуо у улицу Таганскаја, прошао Преображенку и дошао до улице Серпа и молота, претражио сам и улицу Електроднаја, као и Шарикоподшипниковскују, и ништа! Сјутра ћу покушати по Кутузовском проспекту и Рубљовци, па ако ништа не буде, констатоваћу да ми је тај појам нејасан:))
Novak ADZIC - VOJINU GRUBACU-O NACIONALNOM IDENTITETU
Nije mi jasno sto pricate gospodine Grubac. Ekskurzija moskovskim ulicama i crnogorsko nacionalno bice nemaju dodira. Na primjeru Crnogoraca ostvarena je definicija nacije M. Difrena koja glasi: "NACIJA JE STANOVNISTVO KOJE SE DOMOGLO ILI ZELI DOMOCI PRAVNOG SUVERENITETA I POLITICKOG JEDINSTVA. NACIJA POSTOJI GEOGRAFSKI KAO TERITORIJA, A PRAVNO I POLITICKI KAO DRZAVA. ZATO JE DRZAVA PRAVI POKAZATELJ POSTOJANJA NACIJE". Stvaranje i obnavljanje nezavisne i medjunarodno priznate drzave Crne Gore-po principu prava naroda na samoopredjeljenje-nacionalnu suverenost-je jedan od dorskih stubova, fundamentalnih bitinih cinilaca institucionalizacije i konstitucionalizacije istorijski, drzavno, kulturno, etnicki, tradicijski, socio-ekonomski profilisane crnogorske nacije. SLOBONA I SUVERENA NACIJA U SLOBODNOJ I NEYAVISNOJ DRZAVI-TO SMO MI.
GOSPODINE GRUBAC, Crnogorci su nacija i kao kulturna zajednica, sa svojim samosvojnim i odjelitim kulturnim identitetom, koji ih diferencira od drugih drustvenih grupa, etnickih i nacionalih zajednica. Za njemackog filozofa, istoricara i pisca -Herdera obilježije nacije je određeno i klimom, prirodnim okruzenjem sto utiče na način života, radne navike, poglede na svijet itd. Herder je narocito isticao značaj jezika i kulturnih cinilaca u nacionalnom i etnickom bicu, za koji je vjerovao da je otjelotvorenje različitih tradicija i pamćenja naroda. Svaka nacija ima Volksgeist (duh naroda) koji se iskazuje u pjesmama, mitovima i legendama itd. A njemački istoričar Hajnrih Majnke tvrdi da ''kulturne'' nacije obilježava visok stepen etničke povezanosti, odnosno da se etnički i nacionalni identiteti poklapaju.
Војин Грубач
Господине Аџићу, екскурзија по московским улицама је показатељ да је љепше губити вријеме пролазећи кроз једну метрополу, којој се не зна број становника, већ се креће у претпоставкама од дванаест до осамнаест милиона, него улазити у један опскурни термин, који смисла нема ако се узму у обзир крупни размјери посматрања.
Рецимо, претпоставља се да је приликом кризе грађевинарства из Москве отишло око 800 000 физичких радника и оних ниже квалификације, који су углавном из средњеазијских држава. Сматрам да је политичка национална припадност економски термин, везан за појединце, који у томе виде извор прихода, већег или мањег нивоа, те се не може везати за крупне размјере посматрања, а да се при томе не направи груба грешка. Ја сам давно рекао да признајем црногорску нацију, јер не видим смисао да размишљам другачије, тим прије што признајем све остале нације у складу са личним осјећајем људи, а те осјећаје поштујем.
Novak ADZIC - U REDU JE TO U OSNOVI
Gospodine Grubac, posteno i ozbiljno. Vi i ja po tom pitanju nemamo vise polemike. Vrlo korektno s Vase strane.
Novak ADZIC - VLADIKA DANILO I MOJSIJE RAJOVIC CURLA
Sukob svjetova izmjedju CPC i Pecke patrijarsije dosao je posebno do izrazaja u doba vladike Danila i njegove konfrontacije sa peckim patrijarhom, turskim slugom Mojsijem Rajovicem Curlom /1712-1726/. Uoci Cuprilicevog napada na Crnu Goru 1714. godine, Mojisje Rajovic Curla pise pismo Crnogorcima adresirano na vojvodu Vukotu Vukasinovica. Pecki patijarh trazi da se Crnogoci odeknu slobode i samostalosti i dragovoljno pokore Sultanu i Turcima. U tome pismu Mojisje Rajoic Curla pise i ovo: "NECE VAM SE ZNATI NI ROD NI DOM. KO STE VI DA VODITE RAT S JEDNOM PREMOCNOM CAREVINOM U KOJOJ ZIVITE? KAKVA JE TO VASA SNAGA? PRESTANITE S TIM RDJAVIM RADOM I POKORITE SE SRECNOM SULTANU. AKO ME NE POSLUSATE BACICU NA VAS PROKLETSTVO I TRAZICU U SVOJ MOJOJ JURISDIKCIJI DA VAS GOSPOD BOG ISTRAZI". Eto, vrijedni i ovo zapamtiti, da se zna.
Војин Грубач - Срећни султан и ћесарева љубав...?
Господине Аџићу,
каква је суштинска разлика између овог што је рекао патријарх Рајовић - "покорите се срећном султану", и овога што је рекао велики војвода Вукотић херцеговачким устаницима- "признајте ћесареву власт, јер књаз и ћесар живе у љубави"!?
Dopisnik novosadske "Zastave" je 5. novembra 1878. opisao kako je 6750 hercegovačkih ustaničkih vojnika došlo sa crnogorskim predstavnicima na mesto predaje predstavnicima Austrougarske. U ime crnogorskog kneza koji im je pre dve godine predao zastave za oslobođenje, veliki vojvoda Vukotić je u njegovo ime saopštio da je "Hercegovina postala ćesara bečkog, vi kao hrabri i vjerni sinovi svoje domovine, treba da priznate ćesarovu vlast, pošteno ste vojevali za svoju slobodu, hvala vam na junačkome radu. Znajte da knjaz i ćesar žive u ljubavi, kao da su jedna familija, lijepo će vam biti". Svoje zastave ustanici nisu hteli da predaju austrijskom generalu, nego predstavniku crnogorskog kneza od koga su ih...
Novak ADZIC - SUKOB SVJETOVA SLOBODE I ROBOVANJA
Ovo je egzemplar i prica o slobodi i ropstvu. Crnogorcima je svijest i zivot u slobodi izgradila pogled na svijet, nacionalno, kulturno i istorijsko bice i identitet. Zivot u slobodi sa svijescu slobode i u permanentnoj borbi za ocuvanje individualne i kolektivne slobode, izvajali su slobodarski lik i eticki profil i karakter Crnogoraca, dok je visevjekovno robovanje pod tudjinom stvorilo i produkovalo svijest o ropstvu kao pogledu na svijet i nacinu zivota istorijski jednog drugog naroda. Crnogorci su slobodovali svoju slobodu, a petovjekovno robovanje Srba pod Turcima znacilo je da prihvate ropski nametnuti kao svoj mentalitet i kao nacin zivota. Vladika Danilo je na celu jednog slobodnog naroda , a Mojsije Rajovic Curla patrijarh ropske crkve naroda u ropstvu, pa je i logicno sto je ropskom svijescu i statusom bio protiv odbrambeno-oslobodilacke borbe Crnogoraca za ocuvanje i egzistenciju njihove slobode. To je, gospodine Grubac, bitna razlika, znate i sami.
Novak ADZIC - JEDNA RUSKA STARA KNJIGA-IZVOD
"ENCIKLOPEDICESKI SLOVAR", tom, XXXVIII, Sankt Peterburg, 1903, str. 612 pise: "CRNOGORSKA CRKVA JE SAMOSTALNA /AUTOKEFALNA/ CRKVA". Istrazujuci dokumenta o CPC, prije vise od 10 godina, ovu staru rusku knjigu pronasao sam u Centralnoj narodnoj biblioteti "DJURDJE CROJEVIC". Ruska crkva prizavavala je autokefalnost Crnogorske crkve za svo vrijeme njenog postojanja.
Gospodine Grubac, posto Vi zivite u Rusiji, a posto imate senzibilitet da raspravnjate i o crkvenim pitanjima, dobro bi bilo da potrazite i objavite dokumenta u ruskim arhivama koja govore o autokefalnosti CPC. Time biste dali znacajan doprinos nauci. Ozbiljno Vam govorim.
Војин Грубач
Господине Аџићу, видите како један слични примјер може да унесе забуну у вашем ставу, и покаже га недовољно принципјелним. Јер, наиме, уопште нема разлике између онога што је рекао партијарх Рајовић и онога што је рекао велики војвода Вукотић.
Вас такве паралеле очигледно збуњују, а збуњују вас јер вам почетна премиса није коректна. Да ли вас требам подсјетити, или сами нисте могли доћи до тог закључка, да су и Рајевић и Вукотић били принуђени да кажу то што су рекли. Ако осуђујете Рајевића, осудите и Вукотића, а ако схватате да је принуда била у питању амнестирајте и једног и другог, што је логично и корекно. Умјесто тога ви говорите о некаквој слободарској и ропској свијести, што је крајње некоректно и анахроно, јер...
Јер тада можете за ропску свијест оптужити велики дио Црне Горе који се касно ослободио од Турака: Никшићане, Подгоричане, да не говорим о Бјелопољцима, Пљевљацима и слично.
Polemika na tekstu "Đukanović: Nesporna autokefalnost Crnogorske pravoslavne crkve" portala "Analitika"
http://www.portalanalitika.me/politika/vijesti/6053-ukanovi-nesporna-autokefalnost-crnogorske-pravoslavne-crkve.html
Novak ADZIC - O NEKIM PECKIM PATRIJARSIMA
Pecke patrijarhe su na tron postavljali Turci svojom voljom, a sultan je fermanom obnovio 1557, a beratom ukinuo 1766. Pecku patrijarsiju. Turska carevina je u svemu zapovijedala njome. Pecka patrijarsija je placala poreze Turskoj, jer je bila dio turske drzave. CPC nikad nije. Crnogorske mitroplite birao je vladar Crne Gore i Crnogorski narod na Opstecrnogorskom zboru, bez ikoga sa strane, popuno nezavisno, svojom glavom, AUTOKEFALNO. Patrijarh pecki Pajsije/1614-1647/ bio je jako proturski orijentisan, kao i njegov nasljednik Gavrilo Rajic /1648-1655/, koji je bio pravi turski vazal, on je za racun Sultana i Divana od naroda kupio novac i predavao ga u tursku kasu u Carigradu. Pecki patrijarh Gavrilo IV Hromi se i zvanicno 1758. godine poturcio. Pecki patrijarh Joanikije III Karadza /1739-1746/ je bio primjer sluge turskoga. Za njega vladika Vasilije Petrovic navodi da je srecan sto je "daleko ustuknuo od Crne Gore".
Војин Грубач
Господине Аџићу, пећки паријарх Паисије је хиротонисао Св. Василија Острошког за епископа и митрополита Требињског, а пећки патријарх Гаврило Рајић произвео у владику Захумског.
Ви кажете: "Patrijarh pecki Pajsije/1614-1647/ bio je jako proturski orijentisan, kao i njegov nasljednik Gavrilo Rajic /1648-1655/, koji je bio pravi turski vazal, on je za racun Sultana i Divana od naroda kupio novac i predavao ga u tursku kasu u Carigradu."
Да ли то значи да сматрате ...?
Уједно да ли сматрате да је чувени Арсеније Гаговић, такође...?
No comments:
Post a Comment