Војин: О поразу опозиције на локалним изборима и НАТО- у

Грађани избрисани из бирачког списка?

Ништа ново, то се знало да ће бити, као и куповине личних карата, уцјене у стилу давања отказа на послу, дуплих гласања наштанцованим личним картама и слично.

Дакле, све се исто понавља, баш као и изјаве опозиционих странака да се то дешава… Све је исто као раније…

Као и обично, одсудни ражањ је спреман за неухватљивог зеца у шуми.

Међународна заједница ће сигурно бити задовољна исходом избора, те никакве неправилности она неће видјети, јер је оправдано одсутна.

Милиција је ту да пребије евентуалне демонстранте, који се сада надају побједи, мислећи да неће бити потребе за демонстрацијама. На крају баладе ће се поново однекуда појавити ријеч бојкот…

Хајдемо, зато, да истрчимо још неколико концентричних кругова, прије него што власт отворено каже оно што је својевремено рекла морбидна пластична ружа у коси… Крвљу смо дошли на власт, само ….

Опозиција је, у овом персоналном саставу свог врха, урадила све што је могла за ове изборе. Ако то не доведе до прокрета којег обећавају, тада значи да су потребне обиљније персоналне измјене.

Наравно, постигли су збир и етничке и политичке разноликости, што је позитивно.

Ипак, мислим да су лидери странака које су показале на прошлим парламентарним изборима негативну тенденцију пада гласачког тијела морали да своје мјесто уступе другима. Да се то десило, данас би, можда, услови били много повољнији.

Ако је власт у Црној Гори лоша, а јесте лоша, те се треба мијењати, то је логично да и страначка власт која је лоша, а јесте таква ако има пад гласачког тијела, мора такође да се мијења.

Демократизација у Црној Гори треба да отпочне од странака и њихових несмјењивих лидера, који се залажу за смјењивост свуда осим у својој странци.

Чак и ако се деси, а чисто сумњам, да направе преокрет у Подгорици, то ће их ти проблеми недемократизације сопствених странака дочекати већ сјутра као непремостиви проблем.

Једини начин да опозиција сачува лице је да приложи јавности документоване, систематски сређене и добро поткријепљене, податке о евентуалним изборним крађама на овим изборима. Уколико то може да уради, то ће бити сасвим довољно да идеја о бојкоту избора има свој суштински смисао.

Уколико то не може предочити – тада је идеја о бојкоту избора прилично руинирана на овим изборима.

Било би ми јако драго да сам погријешио у процјени резултата ових избора. Са задовољством бих признао своју грешку и заблуду. Међутим, сада је јасно да су опозицији потребне суштинске промјене, те да руководства многих опозиционих странака морају схватити да се не може десити демократизација друштва прије демократизације странака којима они неуспјешно управљају.

Нису само потребна нова лица, већ и нова политичка филозофија, која неће имати скоро ништа заједничко са овим што сада видимо. Треба више искрености и отворености, треба увести нова правила игре, потребно је бити предвидљивим и крајње јасним скоро у свакој хипотетичкој позицији која може да се претпостави.

Послије изјава Станића, Поповића и Гошовића, које су постоване на овом порталу, стиче се утисак да под покровом уједињене опозиције влада неартикулисани хаос.

Нема чистих односа, нема искрености. 

 Сада говоре о бојкоту?!?!

 Јасно је да о бојкоту могу говорити појединци. Али, професионални политичари, који су у опозиционим структурама високо позиционирани, тешко да могу ишта говорити зато што на овим изборима нису урадили битну ствар везану за подстицање идеје бојкота, а то је да дају доказе о крађи избора. 

 Те доказе не требају давати њима, већ нама. С обзиром на то да их нису предочили , то значи да им је партијска инфраструктура ништавна.

 Да им је сектор контроле избора катастрофално лош, то смо и раније знали. А без тога су избори унапријед извјесни. Зато је основни кривац за крађе на изборима управо опозиција. Она не може заштитити вољу грађана, нити дати доказе да је она проневјерена недозвољеним механизмима. 

Појединци знају због чега су за бојкот. Опозиционе партије могу бити за исто само ако раде свој посао, тј. прикупљају документацију о кривотворењу избора. Дакле, испада да су тзв. опозиционе партије вјероватно за бојкот јер нису у власти, а да смо ми, логично, за бојкот да би се прмијенио систем вриједности, у који се не уклапа нити садашња власт, нити опозиција овакву каквом је видимо.

 Господин Ђукић је у овом тексту рекао:”Али – да ли га ми прецјењујемо? Да ли опозицију подцјењујемо? Што – ако не постоји ни он – ни опозиција? Други дио ове реченице је лако доказати. Ако њега нема (што би Мугоша волио?) кога опозиција смјењује?”

 Како ствари стоје, власт и опозиција су један конгломерат истог, с разликом што су први добили шансу да владају, а други још нису. Вјерујући да ће бити боље, што је у домену претпоставки. ми смо за промјену власти. И то је логично. 

 Ипак, да упитамо америчког амбасадора, независно од тога како му је име, колико су власт и опозиција у Црној Гори самостални? Мислим да су самостални – николико! Ако се ипак некада ова власт сруши бојкотом, не треба славити, већ ону власт која дође без размишљања такође маћи бојкотом, па опет исто послије ње. И све би то било теоретски лијепо, да амерички амбасадор није против. Тачније, ми се “ограничено питамо”.

НАТО

По Ставридисовим речима, као и мост на Дрини, НАТО спаја различите вере и културе као и два континента – Европу и Северну Америку.

 Не би се, моја маленкост, сложила с тим ставом, јер га демантује не само Ирак и Авганистан, већ практично све што НАТО ради.

НАТО је продукт војно- индустријског комплекса САД, тако да су му ратови потребни да би постојао смисао његовог постојања, тј. трошења 31. хиљаде милијарди долара.

Смисао постојања НАТО, о којем говори Ставридис, је нетачан, али прихватљив за јавност која жели да чује било какво оправдање за постојање алијансе која ће бити у будућности подстрекач нових ратова. Наравно, у име увођења демократије…

 Ставридис каже:" 28-члана организација има више од два милиона војника под оружјем, на располагању јој стоји изузетно развијена технолошка база, док укупна економска средства њених чланица достижу вредност од 31-е хиљаде милијарди долара: „Када је реч о савезу, треба указати на његово богатство, домашај и снагу."

 Свакако!

Ради се о усисивачу против којег нема одбране. Ја, заиста, немам два милиона војника, који су ослобођени одговорности чак и када раде бестијалности, још мање подршку 28. држава који ће те бестијалности приказати као увођење демократије, а поготово хиљада милијарди долара.

Прије него што усисивач одради свој уобичајени посао, само бих питао- А како тамо, на тој НАТО обали, живи “сиротиња раја”?

Да ли је сва демократија уведена, или још треба да се уведе, тамо гдје не слушају?

Та “НАТО демократија” се уочава у Црној Гори. Грађани су већински против НАТО, али је НАТО одлучио да ЦГ буде у тој организацији, тако да ће се референдум заобићи, по НАТО стандардима.

“НАТО демократија” се показује у Ираку и Авганистану, параметри су број мртвих грађана у те двије државе, и милиони барела ирачке нафте који се узимају као да се ради о Тексасу.

Ја сам својом вољом против НАТО, а сто се тиче уласка ЦГ у НАТО то је сигурно и незобилазно.

Отприлике ће ситуација бити оваква – ако нећете у НАТО имаћете проблеме које ћемо вам направити, да ћете зажалити што нисте били за НАТО. Е, то је НАТО “демократија”, која ће се одвијати пред нашим очима.

“НАТО демократија” се своди на на синтагму- Има да ћутис и слушаш!

Да се би одвијала рашомонијада по моделу изванредног Куросаве, НАТО би требао да о уласку неке земље у ту структуру објави Декрет, који се не разматра.

Дакле, НАТО декретом објелодањује да је ЦГ члан НАТО, и то се само стави на знање властима и грађанима у ЦГ.

То је коректно:))

Ми сада имамо то, само у увијеној форми – замајавања.

Нико из власти и опозицијене смије рећи да је то готова ствар, која се неће разматрати.

Баш као што се разоружање Црне Горе није разматрало, већ је урађено у тзв. “једностраном” поретку, “као да је ЦГ скандинавска држава”, мада те скандинавске државе нису разоружане.

Интересантан балет, а и костими су лијепи:))

Полемика на порталу "Аналитика": Војин Грубач - Новак Аџић

Polemika na tekstu N. Adzica: "Crnogorsko čojstvo i junaštvo: mit ili zbilja?"
http://www.portalanalitika.me/analize/politika/5396-crnogorsko-ojstvo-i-junatvo-mit-ili-zbilja-.html#JOSC_TOP

Novak ADZIC - ODBRAMBENI RAT PROTIV AGRESORA
Zelenasi su ubijali od 1918. godine u borbama neprijatelje, ali to je bio oslobodilacki odbrambeni rat protiv agresora i to nije isto, jer nije ubica onaj koji u nuznoj odbrani ubije ubicu- agresora, koji mu ognjem i macem satire domovinu i slobodu i koji rusi pravni poredak njegove zemje. Nijeste valjda mislili da su crnogorski rodoljubi narucivali slepere nalivpera i pisali agresorima-Gospodo Agresori nemojte nas napadati. Naravno, vodili su frontalne i gerilske akcije protiv okupatora. A to je potpuno legitimno, s jedne strane, i legalno s druge strane, jer su bili regularna vojska medjuarodno priznate crnogorske drzave, s kojom su velike sile odrzavale diplomatske odnose do 1921. godine. I crnogorski zelenasi su veoma cesto bili humani prema neprijateljima, cak su ih pustali na slobodu, nakon sto su iz pobijedjivali ili, razoruzali. Recimo, crnogorski komiti ubili su Boska Boskovica iz Polja, a ne Jusuf Mehodnjic, a ubili su ga zato sto se od njegovih zlocina nije moglo zivjeti...

Војин Грубач
Господине Аџићу, кажете: "Zelenasi su ubijali od 1918. godine u borbama neprijatelje, ..., i to nije isto, jer nije ubica onaj koji u nuznoj odbrani ubije ubicu- agresora,...Nijeste valjda mislili da su crnogorski rodoljubi narucivali slepere nalivpera i pisali agresorima-Gospodo."
Знате, а ја сам наивно управо и помислио да су зеленаши задавали смртоносне ударце својим идеолошким противницима убадањем игала у Вуду лутке, зато сам вас и питао у том смислу. Мада,алтернатива размишљања је била и могуће шкакљање табана до потпуне немоћи дотичног индивидуума.
Ипак, налазећи се на евидентној дистанцији од проблема тог времена, да ли знате коликог су бројчаног обима биле жртве тог несретног сукоба, у цивилима и војницима? Колико је било емиграната и слично, или пливамо у једној непознаници поред толико историчара који се баве том проблематиком?

Војин Грубач
Свакако, не могу а да не примјетим контраверзу вашег претходног комeнтара гдје сте рекли: "...jer nije ubica onaj koji u nuznoj odbrani ubije ubicu- agresora", и оног у основном тексту, гдје сте рекли: "U XX stoljeću u istoriji Crne Gore negirali su se vrlo često u stvarnom životu principi čojstva i junaštva, jer teško da se humani i herojski razlozi mogu pronaći u ubijanju ili izdaji i špijuniranju brata, rođaka, druga, kuma, prijatelja, komšije, poznanika, sunarodnika i slično, samo zato što ne pripada istoj ideologiji, naciji, klasi, vjeri ili rasi...".
Чему контраверза, или је "нормално" да неко у "нужној одбрани" идеологије, нације, ..., убије рођака, кума, ...?
Просто, позиционирате се на двије столице, некако неодлучно, јер једно искључује друго.

Novak ADZIC - ODBRANA I NAPADACI
Nema kontradikcije gospodine Grubac. Sto je trebalo da rade Poljaci nakon 1. septembra 1939. kad ih je napao Hitler i sa Staljinom dijelio njihovu zemlju? Sto su SAD i F.D. Ruzvelt trebalo da rade nakon Perl Harbura? Ili Britanci i Cercil nakon bombardovanja Hitlerovog i Gerilgovog? Ili Norvezani nakon napada Njemaca i postavljanja marionete Kvislnga na vlast? Ili sto je trebao da radi Sarl de Gol nakon pada Fracncuske pred Hitlerom, odnosno, Guderijanovim divizijama?Ili slavni nas Marsal TITO? ITD. Hocu reci sto su Crnogorci trebali na rade nakon 1918. godine? Da se pokore okupatoru ili pobune, ustanu na oruzje. Ponavljam Vam ovo je prica o odbrambenom i agresorskom ratu. U medjunarodnom javnom pravu to je definisano. Vi ste normalan, razuman i obrazovan covjek, pa shvatate smisao ovoga sto govorim. I nije Vam trebao nista onaj clanak nakon jednog mog intervjua naslovljen "Nacionalizam Novaka Adzica lici na...". Nije, ipak, takav clanak Vas nivo.

Novak ADZIC - METAK, UGARAK I BAJONET-BILANS
Gospodine Grubac,
Od srpskog metka, ugarka, vatre i bajoneta ubijeno je od 1918.do 1941. godine oko 9.000 Crnogoraca.Zapaljeno je do 1929. godine od istog dzelata preko 6.000 crnogorskih domova. U egzil je otislo od 1918. godine od srpskog terora preko 3.000 Crnogoraca. U tamnicama je bilo preko 4.000 Crnogoraca pod zeljeznim okovima srpskog tamnicara. Bjelaske, te vojno-zandarmerijske zrtve nijesam popisivao, mada ih je bilo dosta, ali hiljade i hiljade puta manje nego crnogorskih i "zelenaskih". To se uporedjivati ne moze. Nijesu Srbi ubijali i zatvrali samo komite i zelenase, nego sve rodoljube i komuniste. Umorili su brutalno Bracana Bracanovica u beogradskoj "Glavnjaci", zatvorili su i komitu-komunistickog prvaka Petka Miletica, zatvarali su dr Vukasina Markovica, nacionalno samosvjesnog Crnogorca, zloglasni ban Zetske Banovine Mujo Socica ima iza sebe na dusi svojoj krvavi Belveder 1936. godine, te svirepo ubistvo Serdara Joka Jovicevica, itd u nedogled nase z...

Војин Грубач
Да ли је то тачан податак, те да ли је у тај број урачунат укупан број жртава на обије супротстављене стране? На основу које базе податаке се дошло до те цифре? Који је историчар или аналитичар дошао дотог податка?

Novak ADZIC - Sacuvana je riznica dokumenata
Moja malenkost je sve to sabrala i popisla na osnovu vlastitih istrazivanja istorijskih dokumenata i rasute literature. Veliki dio tih podataka mozete naci u knjigama prof. dr Serba Rastodera "Skrivana strana istorije" i "Crna Gora u egzilu", te knjigama "Uloga Francuske u nasilnoj aneksiji Crne Gore", Rim, 1921. "Nekoliko stranica iz krvavog albuma Karadjordjevica", 1921., u fondovima Drzavnog arhiva na Cetinju, Fond emigrantske vlade, Ministarstva vojnog, Komande Crnogorskih trupa, kutija 81, u Spisima Jovana Plamenca, Spisima Vladimira Popovica, u DACG-novi period Podgorica, u biblioteci Istorijskog instituta, CNB-Cetinje,"Glasu Crnogorca" 1918-1922. godine, Pariz-Rim, Dnevniku Krsta Popovica, Memoarima Todora Borozana, Memoarima Nikole Tomanova Zeca, Iva Jovicevica, Izvjestaju iz 1919. godine Mila Plamenca, Legatu dr Pera Soca, "Crnogorskom glasniku", Detroit 1918'1931", "Amerikanski Glas Crnogorca 1923-1924", hrvatskoj...

Војин Грубач
Господине Аџићу, колико је било погинулих цивила и војника од зеленашке руке, или се тај дио истраживања не налази у домену вашег интересовања? О којем броју жртава говори сваки од тих извора које сте навели? Који је од њих најмјеродавнији? Да ли се знa приближна истина, или је све у домену манипулације жртвама?

Novak ADZIC - UPUSTVO ZA KORISTENJE
Podatke o srpskim zlocinima u Crnoj Gori mozete naci u zaostavstini majora i pof. Carlsa Velingtona Furlonga, Vilsonovog savjetnika, koja su pohranjena u Huverovom institutu u SAD, te u izvjestajima grofa Salisa i Sermana Majlsa, te oficira Dzejmsa Brusa i Ronalda Trija, u knjigama Antonija Baldacija "Jadranski spisi" i drugim, prof. dr Aleksandra Divajna, "Izbrisana sa mape" i "Mucenicka nacija", prof.dr Jozefa Bajze iz Budimpeste "Crnogosko pitanje", u spisima Okruznog suda na Cetinju 1920-1926., Velikog suda u Podgorici, Okruznog suda u Kolasinu, spisima o zatvorenicima u Zenici, u listovima rezimskim KSHS "Narodna rijec", "Crna Gora", "Slobodna misao", te opozicionom listu "Crnogorac" 1924-1927, "Zeti" podgorickoj od pocetka 30-do 1941. godine, u knjigama Mihaila Lalica, u knjizi Jovana Cetkovica "Smrt majora Scepana MIjuskovica pred sudom", Vlada Micunovica "Tragovi vremena", Mila Kordica &...

Bobo
Gospodine Grubač, osvrnuo bih se na jedan drugačiji aspekt na Vaše komentare, a to je običan ljudski osjećaj samilosti i ljudske solidarnosti. Više sam puta na ovom portalu osudio zločine partizana maja '45 nad četnicima, nikad nijesam pitao za broj ubijenih niti manipulisao sa njim, to je bio moj moralni čin prema tim ubijenim ljudima, iako nemam dodirnih tačaka sa tom ideologijom iz koje očigledno crpite ideološke stavove. Zašto je Vama bitno je li ubijen 1 ili 9000 ljudi, i ko je to zapamtio i zapisao, kakvi su to moralni parametri po kojima treba za zločin reći da je zločin, zar je bitan broj, zar Vas kao običnog čovjeka ne boli smrt žena i djece u zapaljenoj kući (Zviceri), zar treba to gledati kroz ideološku prizmu? Zar ne vidite da Vaši kvazi/intelektualni komentari otkrivaju Vašu bezosjećajnu dušu i limitiraju Vašu mogućnost da samo i prvenstveno budete čovjek.

Војин Грубач
Господине Бобо, сматрам да је лицитирање с бројем жртава тог сукоба, као и неосвртање на жртве једне од страна у том сукобу, лицемјерно. Јер, чим број жртава иде од неколико стотина, преко пет хиљада које, наводно, спомиње г. Растодер, до девет хиљада које спомиње г. Аџић, то значи да је лицитација важнија од факта. Ја то називам политиканством и калкулацијама које унижавају оне који су пострадали у тим сукобима.
Да не говорим о томе што временом свима постаје јасно да се није радило о националном сукобу, што преферира г. Аџић, већ о династичком сукобу, што је очигледно. У том сукобу су пострадали углавном грађани тадашње Црне Горе, али и грађани из Србије у одређеном обиму, и свих њих ми је искрено жао. Дакле, ваше претпоставке су биле погрешне, а разлог је вјероватно утисак, који може да вара. Потпуно једнако ми је жао оних који су погинули на зеленашкој или бјелашкој страни. Мислим да је ово довољно?!

Bobo
Po pristupnim podacima kao i daljem toku istorije, jasno se zaključuje da su dešavanja '18 bile okupacija nezavisne zemlje (12.000 srpski vojnika), neregularna aneksija (Podgorička skupština), oružani otpor vojske okupirane zemlje (Komitski pokret '18-'29), pristajanje dijela naroda na ujedinjenje (bjelaši), vraćanje državnosti i federacija ('41-2005) i nezavisnost 2oo6. To što Vi dešavanja '18 doživljavate kao dinastički sukob, ogromna većina građana CG vidi kao nacionalni sukob, i zato između ostalog danas imamo podjele koje imamo, i samo racionalnim, naučnim i ideološko neobojenim pristupom možemo saznati kompletnu istinu o svim "istorijskim nevoljama" kojih smo imali "na tone", kako saznanjem istina ne bi ponavljali njihove krvave greške i naučili da živimo saglasno normama XXI vijeka.

Novak ADZIC - KRSTO I SABORCI IZ ARGENTINE
"GLAS IZ JUŽNE AMERIKE”
Upravi CRNOGORSKE SLOBODNE STRANKE SELJAKA, Detroit, Mičigen.
Ovamošnji Crnogorci su sa najvećim oduševljenjem pratili od samoga početka osnivanje naše Stranke. U njenom stvaranju i njenom programu su pozdravili rad poštenog i viteškog pregnuća, patriotske borbe – onakve kakva dolikuje Crnogorcima – za čast, pravo i slobodu Crne Gore. Još sa višim oduševljenjem mi pratimo rad Uprave, koji ide časnim stopama želja i nade našeg naroda i po tuđini i u domovini.Mi priznajemo i vidimo, a smatramo za dužnost to javno reći, da najviša zasluga za to pripada Predsjedniku Stranke, gospodinu Milu Vujoviću, osvjedočenome patrioti i borcu, koji stoji i ostaje čvrst i nepomičan kao stijena, koji nam je uzdana garancija poštene borbe i pobjede, on je prvi, uz saradnju kolega i pripomoć crnogorskih kolega, stavio čvrsti temelj Stranci".
"Kad smo ovamo otpočeli upisivanje koje je zbog udaljenosti i rasutosti po malim i zabačenim selima i krajevima išlo sporo, crnogorski patrioti i Crnogorci su se naticali, ko će prvi biti upisan. Imamo primjera, đe se nijesu povjeravali, da nam upute pismenu izjavu već su po tri dana pješice i s konjem dolazili, jer hoće da očima vidi, da je njegovo ime zabilježeno. Ovo je dokaz poimanja da su Crnogorci svjesni da nam je sada kao ikada potrebna čvrsta, bratska i jaka organizacija, kao jedini način za mogućnost borbe i za pobjedu.
Uz ranije vam poslate spiskove, i danas vam šaljemo nekoliko novoupisanih imena, sa kojim u ovom mjestu dostižemo broj 351 člana, te prema želji sviju mi vas molimo da publikujete naš spisak. Kao što napomenuh množina su po dalekim i usamljenim mjestima prostrane Argentine, ali vas uvjeravamo da neće izostati ni jedan koji se neće upisati čim doznade za upisivanje, i dosadašnji spisak možete smatrati samo kao početak".
"Ni jedan neće izostati iz bratskog jata organizovanih boraca, kao što ni jedan Crnogorac nije nikad izostavao iz junačke borbe bojnih poljana, na kojima ga je pozivala odbrana domovine. Tako isto, mi smo svi čvrsto uvjereni da se neće naći nijednog Crnogorca, pa ma đe se on nalazio i ma kojemu društvu pripadao što neće pristupiti ovoj crnogorskoj – pravoj crnogorskoj organizaciji. Bar onaj, koji se još ponosi sa imenom Crnogorca, neće zaboraviti na svoju prošlost i na svoju dužnost : na naše tradicije i najslavniju istoriju. Svaki onaj, koji izbjegava ovu našu organizaciju – ako takvih ima – on nije više dostojni sin naše viteške domovine; on ne želi slobodu, pravdu i sreću naše zemlje, naše otadžbine; znači da želi biti rob i tuđi izmećar, a to ne može i ne smije biti Crnogorac - jer Crnogorac ne ljubi okove".

Војин Грубач
Дакле, Крсто Поповић је рекао: "Zalosno bi i prežalosno bilo,..., kad bismo dozvolili da se naša vjekovna sloboda,..., udavi u glibu ličnih interesa nekoliko beogradskih Cincara i srpskih izroda koji ne znadu što je čast, ponos i sloboda naše slavne domovine."
Колико примјећујем, Крсто Поповић не генерализује тај сукоб, јасно лоцира проблем у личним интересима, што недвосмислено указује да тај спор он не преводи на сукоб нација. Чини ми се да је јасно шта је Поповић написао, те се то не може тумачити на разне начине.
Novak ADYIC - Jasna Krstova distinkcija
Krsto Popovic je napisao, gospodine Grubac, da svi Srbi nijesu isti prema Crnoj Gori, da su srpski izrodi ti koji tlace Crnu Goru iz Beograda, a misli na vladajuci establisment, ali jasno podvlaci nacionalnu razliku i posebnost Crnogoraca i Srba. Nije Krsto bio neprijatelj srpskog naroda, nego su srpski tadasnji politicari bili neprijatelji njegove domovine i nacije. Jer, nema ni kod Krsta generalizacije, kao sto se ne moze za sve jednako reci. Krsto kritikuje zestoko srpsku drzavnu politiku prema Crnoj Gori, koja je njegovu naciju i drzavu urnisala.

Војин Грубач
Када бих кориговао ово што сте написали, те да буде овако: "Krsto Popovic je napisao da svi Srbi nijesu isti prema Crnoj Gori, da su srpski izrodi ti koji tlace Crnu Goru iz Beograda, a misli na vladajuci establisment...Nije Krsto bio neprijatelj srpskog naroda, nego su srpski tadasnji politicari bili neprijatelji njegove domovine. Jer, nema ni kod Krsta generalizacije, kao sto se ne moze za sve jednako reci. Krsto kritikuje zestoko srpsku drzavnu politiku prema Crnoj Gori, koja je njegovu i drzavu urnisala."- са овим би се сложио, тим прије што сам у неколико наврата у том духу и говорио.
Међутим, дјелови које сам "избацио" су ови:"... ali jasno podvlaci nacionalnu razliku i posebnost Crnogoraca i Srba. ", "...neprijatelji njegove domovine i nacije", "...koja je njegovu naciju i drzavu urnisala", су дјелови са којима се не бих могао сложити, због тога што за сада не видим да је то било децидно од њега речено и подвучено.

Novak ADZIC - Vojinu Grubacu-Krsto Zrnov pise i ovo
Komandir Krsto Zrnov Popović, kao »šef svih ustaša«, iz šume 27. septembra 1919. godine podnio je kraljevskom crnogorskom generalnom konzulu u Rimu g. Veljku Ramadanoviću opširan izvještaj, u kojemu stoji i sljedeće: »Dok sam ja bio tamo izgorjeli su kuće i sve njihove imovine uništili: Ministru Predsjedniku g. Jovanu S. Plamencu i Svetozaru Plamencu u Boljevićima, Bar. Joku Androvu i Niku Nikovićima, Kom. Marku, Tomu i Blažu Vučerakovićima iz Krnjica. Osim toga opljačkali su ne, po jedan put, naše jednomišljenike: Limljane, Krajinjane, Barane, Mrkojeviće i.t.d. Krajinskih familija ima mnogo prebjeglih u Skadru i Albaniju. Dalje su životinjski i nemilosrdno sve poništili Vranjinašima, Zećanima, a i da ne govorim za Katunsku i Nikšičku oblast, gdje su Srbijanske vlasti i vojska počinile najgroznije strahote od stanovništva i njihove imovine, o čemu ste ranije izviješteni«.

Novak ADZIC - VOJINU GRUBACU-PAMETNI STE, PA OSUDITE
Gospodine Grubac, Vi ste ipak jedina osoba, do svih mojih kriticara na ovom Portalu, vrijedna da, po mojim uzusima, polemisem. Zato Vam ukazujem na sljedece. U rodoljubivoj pjesmi »Smrt ili sloboda« autora Rada Dedovića, napisanoj u Marselju decembra 1919. godine, a objavljenoj u emigranskom »Glasu crnogorca« i »Državnom kalendaru kraljevine Crne Gore za 1920«, nalaze se i ovi stihovi: »/ Pregledajte brda i doline/ Viđećete grdne ruševine/ I od skoro crne paljevine/ Kod Morače na Vranjinske Njive/ Bjele dvore vojvode Mijajla/ Pune nekad gospodstva i sjaja/ Zapališe dom junaka starih/ Obijesni Huni i Tatari/ Što ne šćeše njegovi sinovi/ Srbijanski postati robovi /«.
Divizijar Milutin Vicinic je isti djed Dejana Vucinica, iz LSCG, mog prijatelja, a vrlo bliska svojsta mojh saboraca i licnih prijatelja Steva Vucinica i vlasnika i direktora NTV MONTENA-Djura Vucinica. Solidarnost je bitno pokazati-to sam procitao kod Leona Digija.

Војин Грубач
Господине Аџићу, већ сам у једном ранијем посту рекао да ми је жао свих тих људи који су пострадали у грађанским ратовима, али, могу рећи и - ратовима уопште. У том смислу, подразумијевам и примјере које сте навели, укључујући и страдање породице Вучинић.
Очигледно није било мудрости, нити довољног саосјећаја да се све рјешава на другим основама, на неки безболнији начин који захтијева и обавезује на виши степен хуманости.

Bobo
Gospodine Grubač, kada ste prilikom prošlog komentarisanja izvukli iz konteksta dio riječi N.Adžića i uz neargumentovanu kvalifikaciju postavili na drugi portal, doživio sam to kao NEviteški potez i nazvao ga kvazi/intelektualnim. Poučen takvim iskustvom, pretpostavio sam Vašu namjeru da omalovažavaljem (vudu lutke, škakljanje) ili licitiranjem izazovete emotivnu ili naivnu reakciju N.Adžića kako bi na sličan način politički poentirali, i pozvao na poštovanje žrtava i to nazvao bezosjećajnim . Predložio bih Vam da umjesto ne argumentovanih kvalifikacija i licitacija, sakupite potrebne podatke i objavite stradanja i zločine učinjene prema "bjelašima" kako bi zainteresovani upotpunili sliku o tom tragičnom događaju. Ovako mi Vaši komentari liče na "isleđivanje" i "kopkanje rupe u zidu" pošto nemate nikakvih podataka.

Војин Грубач
Господине Бобо, нема потребе да будете нечији адвокат, јер, у овом времену брзе размјене информација свако може лако упутити примједбу уколико нешто сматра некоректним. У том смислу не разумијем ту неку вашу улогу, тим прије што сте већ направили два крупна гафа због лоше препоставке. Први је што сте навели да ми је неко, наводно, пријетио, јер сам, наводно, вријеђао црногорску нацију, па је на крају испало сасвим супротно, те сте приложили извињење, а потом је и тај што је, наводно, пријетио, потврдио своју грешку, као и демантовао да се радило о било каквим пријетњама. Други је био што сте ме оптужили за бездушност према жртвама даваншњих сукоба о којима се говори , што сам вам опет демантовао и образложио. Чини ми се да се наш разговор тиме свео на губљење времена. Што се тиче страдања "друге стране", то ћу оставити историчарима јер је то њихов занат.

Војин Грубач
Господине Бобо, сасвим случајно знам за један догађај гдје су жртве комита били цивили исламске вјероисповјести. Наиме, у подорјенском селу Ораховцу, или Оровцу, било је у том времену сукоба само једно муслиманско домаћинство браће Салковића. Приликом упада комита убијена су сва три брата Салковића, а стока је заплијењена и отјерана пут планине Орјен. Куће у којима су живјели нису запаљене, а породице погинулих нису биле тада у селу, тако да нису страдале.
Узгред буди речено, житељ тога села Ђорђо Стијачић је од Аустроугара објешен у Требињу због војевања у јединицама црногорске војске, које су се бориле против Аустроугара на Клобуцима у Првом свјетском рату. Он се налази на оној познатој слици објешених Херцеговаца у Требињу, који је црногорској јавности у виду фалсификата приказан као злочин србијанских трупа против Црногораца.

Bobo
Gospodine Grubač, da ste me pažljivije čitali primjetili bi da sam prilikom prošle teme bio Vaš advokat kada potvrdio naša gledanja na "istorijske zasluge" S.Drljevića , takođe nekoliko komentara ispod sam advokat G.dina Vuka Mićunovića kad se nijesam složio sa pominjanjem sveca u negativnom kontekstu , što samo po sebi govori da sam ustvari advokat principa . Da je na temi likvidacija četnika '45 pa da neko počne sa nekorektnim upadicama isto bih reagovao , zato što mislim da su takve teme jako osjetljive i da nije ljudski sa tim se poigravati , jednostavnije je i ljudskije reći upravo ono što ste Vi kasnije rekli da je potpuno jednako žao žrtve bilo koje ideologije . Zato je potpuno svejedno dali su se ubijeni osjećali kao Srbi ili kao Crnogorci , jeli to bio nacionalni ili dinastički sukob , žrtvama treba izraziti ljudsko saosjećanje i tako njihovim potomcima umanjiti traume , da je tako urađeno nebi N.Adžić više na tom insistirao , niti se mi dopisivali.

Bobo
Gospodine Grubač , takvih groznih primjera imamo na pretek u našoj krvavoj istoriji, ne zna se ko je koga i koliko više zlostavljao i ubijao. Nama ne treba nikakav okupator , dovoljno je da se ovako isključivi podjelimo pa onda "udri", zanemarujući elementarne ljudske vrijednosti , krvno srodstvo ili prijateljstvo . Zato i treba danas svi misleći ljudi i institucije da ističu ono što nas veže , a ne da insistiraju na onom što nas razdvaja . Posmatrajući period predhodnih 20 godina čudim se kako se nijesmo zakrvili , očigledno smo nešto naučili , a kad ćemo učiniti drugi korak ? Kad naučimo da jedni druge poštujemo , da branimo i tuđa prava kao svoja , kad prestanemo da pogrdnim imenima zovemo tuđeg Mitropolita , kad shvatimo da je ovo naša kuća i da treba da je uljepšavamo a ne da čim Gostun pređemo svašta za njom "lajemo" , kad nam ljudska prava budu ispred nacionalnog osjećaja , kad shvatimo da smo jedni drugima najbliži , dotad se možemo dopisivati na sličnim tem...

Novak ADZIC - ANDRIJA RADOVIC-FINALNI DIO
U knjizi “Uloga Francuske u nasilnoj aneksiji Crne Gore”, izdanje Crnogorske vlade u egzilu, Rim, 1921. godine, koju su priredili Jovan S. Plamenac i dr Pero Šoć, Andrija Radović je dokumentovano prikazan kao izdajnik crnogorski. Na isti način je uloga Andrije Radovića u uništenju Crne Gore 1918. godine prikazana i u knjizi “Nekoliko stranica iz krvavog albuma Karađorđevića”, objavljenoj u Rimu 1921. godine. Istaknuti crnogorski političar i sineasta Vladimir Đ. Popović, vrlo značajna ličnost crnogorske emigracije od 1916. do 1928. godine, objavio je 1917. godine u Parizu knjigu pod naslovom “Jedan crnogorski Bolo, ili Ko je Andrija Radović”, u kojoj nepobitno dokazuje da je Andrija Radović srpski agent i plaćenik, koji je izdao i prodao Crnu Goru za 500.000 franaka.

Војин Грубач
Ја, лично, никада не бих назвао никога из зеленашког, бјелашког, партизанског и четничког покрета издајницима. Сви у се они борили за неке своје идеје, или силом прилика учествовали у тој причи.
Уопште не сумњам да би се према династији Петровић комунисти однијели на исти начин као и бјелаши, можда и горе. Могуће је да би Петровићи завршили на исти начин као и династија Романових која је била ликвидирана од стране совјетских комуниста. Уосталом, Крсто Поповић је безпотребно убијен од стране комуниста.
Ако у том контексту посматрамо ствари, господине Аџићу, тада испада да ви симпатишете зеленаше и комунисте истовремено, иако је јасно да су ови други били против ових првих. То је контрадикторно и збуњујуће, као када бих ја рекао да подржавами зеленаше и бјелаше истовремено. Или, када бих рекао да подржавам и партизане и четнике истовремено. Чудно, зар не? Сва та четири покрета, ипак, је разумијем, и третирам их као губитнике.

Bobo
Gospodine Grubač , slažem se sa Vama da se sa ove istorijske distance jasno vidi da nije bilo izdajnika i patriota , već ljudi koji su u svom vremenu imali neke ideje koje nijesu izdržale probu vremana , jer su jednostavno izrasle na "krvi svojih sunarodnika i prevari" , što je reprodukovalo nove slične podjele njihovih potomaka , i ne treba nikog veličati iz perioda '18-'45 jer su svi radili u ovom vremenu nepojmljive stvari "ubijali braću,rođake,kumove,komšije" , i zato sam pravio paralele i tražio razumjevanje , jer nam je to tako danas potrebno kad svaka isključivost prouzrokuje drugu isključivost , i nemogu razumjeti insistiranje na pravdanju bilo koje ideologije , kao i "posprdnost" na ovako osjetljivoj temi . Moramo se navići da nacionalne razlike ne treba da budu podređene "istorijskoj istini" , pa kako god nam danas ideološki odgovarale ili ne odgovarale .

Војин Грубач
Да бих показао до каквог бесмисла доводи потенцирање једностране приче о злочинима навео сам само детаљ приче о породици Салковић, која има и свој наставак. Наиме, с обзиром на то да су ликвидирана три брата једине муслиманске породице у селу,то су тај злочин сународници Салковића у сусједној Ластви третирали као међувјерски, те их никакво постојање комита и слично није могло поколебати у том увјерењу. Зато су се почетком Другог свјетског рата листом придружили усташама, и први поход је био управо на Ораховац. Одмазда није успјела јер су примјећени на самом улазу у село, тако да су се сељаци успјели разбјежати на вријеме. Послије тога догађаја Оровчани листом прелазе у четнике, а само мали дио прилази Сави Ковачевићу Мизари. У току спремања одмазде, сународници Салковића су сазнали шта се према и побјегли у Тузлу, одакле их је вратио назад, послије завршетка рата, Владо Шегрт. Дакле, тај бјелашко- зеленашки сукоб је прелазио границе директних учесника и имао мало знане побочне ефект...

Novak ADZIC - VOJINU GRUBACU- O REPRESIJAMA U MOM ZAVICAJU
Gospodine Grubac, evo vam primjer okupatorskih srpskih represivnih mjera prema selima Bokovo, Kosijeri i Djinovici u blizini Cetinja, uz napomenu da su Djinovici moj zavicaj. Naime, Sresko nacelstvo KSHS Cetinje, pov. br. 356 od 5.XI 1919. godine donijelo je ove mjere "1.OD ZALASKA SUNCA ZABRANJEN JE IZLAZAK IZ KUCE, 2. NAREDJENO JE HAPSENJE SVIH PORODICA IZ KOJIH NEKO IMA U SUMI KAO I UZIMANJE U TAOCE 5-6 VIDJENIJIH LJUDI, 3. NIKO NE MOZE PRIMITI NI KILOGRAMA BRASNA ILI DRUGIH NAMIRNICA, 4. ZABRANJEN JE POLAZAK NA CETINJE NA PAZAR ILI NA DRUGI POSAO, BEZ OBZIRA DA LI NEKO IMA PROPUSNICU". I koji je bio ishod ove zlikovacke naredbe: iz Bokova, Kosijera i Djinovica uhapseno je tada 10 porodica sa 28 clanova, od kojih 9 djece od 2 mjeseca do 4 godine i 17 zena i jos 38 ljudi je odvedeno u taoce. Ucinjeno je to 5. decembra 1919. godine.

Војин Грубач
Скоро да више нема сумње да је у сваком покрету било оних који су чинили злочине. Али, такође, постоји неопходност да се то све посматра са одређене дистанце на начин који неће подстицати непотребна спорења.
Сви ти покрети: бјелашки, зеленашки, партизански, монархистички, су "на крају баладе" остали губитници. Сви су темељно поражени, а ново вријеме носи своје крупне проблеме, који се налазе изван те приче.
Уједно, беспотребно се спорити око националних осјећаја, јер се они налазе у домену личног.

Novak Adzic
Srpski novinar i publicista Pantelija Jovović u knjizi “Crnogorski poltičari- portreti”, objavljenoj u Beogradu 1924. godine piše, pored ostalog, da je na svojevremeno na crnogorskom dvoru Petrovića “Andrija Radović bio jako voljen zbog svoje slepe poslušnosti” a da se radi o osobi “bez ikakvih ideja” koja je bila “bolesno ambiciozna”. Uz ostalo, Pantelija Jovović o Andriji Radoviću piše i ovo: “Pre no što je iskrsnula Bombaška Afera neko preplaši inače kao zeca plašljivoga Radovića, da će biti zbog nečega pritvoren i on se jedne noći baci na jedna teretna kola, koja su vozila kože za Kotor, pokrije se kožama i tako pokriven pređe u Austriju. U Boki se sreo s tregerima bombi: Dakovićem, Đonovićem i drugima. Oni su mu pokazali bombe, otkrili mu plan onoga što će da izvedu i tražili mu para za preduzeće. Radović, ne znajući za ovo ranije, poludio je od straha i uzbuđenja i beži na zapad i stiže u Pariz. Tu ga je zatekao poziv na preki sud, jer su ga pohvatani bombaši kompromitovali ot...
" Sada se u njemu borio strah sa ambicijom i ova druga je pobedila, svakako pod uticajem izvesnih ljudi da neće biti osuđen a da će dobiti slavu ako dobrovoljno dođe na sud. Došao je na Cetinje i prosu na sud more fraza kao izliv svoje megalomanije”, piše Pnatelija Jovović. Andrija Radović je na veleizdajničkom procesu osušen na 15-godišnji zatvor, iz kojega je pomilovan od strane kralja Nikole i pušten 1913. godine. Vratio se u crnogorosku državnu službu. “Na taj način došao je kao virilac u skupštinu, približio se Dvoru i bio u opšte servilan kao nekada. Malo po malo pa je opet došao u položaj da bude “četvrti sin” kralja Nikole. U toku evropskog rata dobijalo je najdelikatnije misije od Kralja i Vlade. U kapitulacionom kabinetu postao je ministar finansija a u Francuskoj i predsednik vlade kralja Nikole, braneći ga svuda".
"Ali jednog dana i on odskače u protivnički tabor. Posle ujedinjena, on je svojim držanjem u pitanju Skadra proigrao sebe potpuno u Crnoj Gori, gde, uostalom, nikada nije bio popularan, i on je danas politički mrtvac. Nema izgleda da će ikada ustati iz mrtvih i pojaviti se na politiičku pozornicu”, pisao je o Andriji Jagoševu Radoviću srpski žurnalista Pantelija Jovović 1924. godine.

Војин Грубач
Господине Аџићу, тај ригидни и непотребни појам "издајник" ви користите, изгледа, у односу на оне политичке личности које су "ускочиле у противнички табор", промијенивши идеологију. Таквих имате и на садашњој политичкој сцени, у овом времену, а један примјер је Новак Килибарда.
Али, не само он, већ и бивши комунисти који су преко ноћи постали капиталисти, бивши пацифисти који су сада у власти са бившим вођама ратова, партијске борце за независну Црну Гору који су постали чланови Бордова директора црногорских предузећа кје су својом нестручношћу упропастили, сликовито речено- запалили, државне функционере који се прсе да "воле Црну Гору" али и нарко- картеле који дјецу воде у провалију наркозависности.
Да ли и њих третирате издајницима, или ту постоје нијансе које не знамо? Зато је тај термин сувишан. Тај термин је анахрон и у себи садржи много нелогичности, које онемогућавају да се он уопште дефинише.

Војин Грубач
Иначе, интересантна ми је та чудна појава пасионираности стварима из прошлости, то уроњавање, дакако, једнострано, у неке далеке историјске догађаје, а уједно и не успјевање издићи се изнад те приче, која је анахрона, и не одговара овом времену.
Нарaвно, најлошији смисао те приче је скретање пажње с проблема овог времена, социјалих, здравствених, наркоманије, криминала, ...
Умјесто тога, троши се енергија на оцјењивање које био изданика ко не, и то кроз призму једностране историјске слике, у којој није дато много других детаља да би она била комплектна за неку лагану анализу.

Novak ADZIC - O DR NOVAKU KILIBARDI NAPOKON POZITIVNO MISLIM
Gospodine Grubac, ovo je prica o crnogorskom drzavnom integritetu i nacionalnom identitetu i njegovom negiranju s velikosrpskih pozicija. Ja sam u ovoj prici naveo obilje dokaza koji govore koliko je Crna Gora bila unizena, obespravljena od 1918. do 1941. godine, kad je bila u smrtonosnom zagrljaju srpske anakonde ili kad je bila ugizena od velikosrpske crne mampe. Kroz to sam rekao da je za Crnu Goru i Crnogorce svako drzavno zajednistvo sa Srbijom istorijski bilo pogubno i porazavajuce. Sto se tice dr Novaka Kilibarde reci cu vam to da je on na vrijeme sa stranputice izasao na pravi put, izvinio se za svoje krupne promasaje i greske i da je svoj zaokret ucinio kad je bilo najvaznije. Od 1996. godine od koalicije sa LSCG je na ispravnom putu, potom je u odsudnim trenucima za Crnu Goru bio sa njom, kad je trebalo podrzati crnogorsku struju nakon sukoba u DPS Djukanovic-Bulatovic, potom je imao pravo drzanje u doba NATO bombardovanja, dao je doprinos obnovi nezavisne Crne Gore itd.
Bio je nekad dr Kilibarda na zaista pogresnom putu. To je on sam priznao nebrojeno puta. A on je vrlo znacajan za afirmaciju savremene crnogorske nacionalne kulture i jezika. Napisao je vrijedne knjige o crnogorskoj usmenoj knjizevnosti, napisao je sjajnu knjigu "Epilog crnogorske hronike", napisao je odlicnu studiju "Gvozdena crkva i kosovski mit", demistifikovao je brojne istorijske i politicke zablude, evoluirao je od ekstremnog Srbina u samosvjesnog Crnogorca, raskrinkao je potpuno Amfilohija Radovica, Matiju Beckovica i njihovu ideologiju, objasnio je kako je nastala i sto je bila Nardna stranka, koju je na srecu Crne Gore uspio da razbije, poput Taras Buljbe, i da je svede na jedan minoran politicki subjekt, podrzava vec deceniju i vise Crnogorsku crkvu, afirmise crnogorski jezik, bori se protiv velikosrpske mitologizacije i srbizacije Crnogoraca itd. Ima odredjene slicnosti njegova karijera s zivotnim putem Sekule Drljevica, govorim u smislu pozitivne evolucije.

Војин Грубач
Клизајућа, синусоидна "национална самосвјесност" Килибарде и Дрљевића, по мени, није нешто што је посебно важно за истицање, колико је важно то да се ради о лузерима који су ишли из једне у другу крајност. Зато су једнако "поштовани", Дрљевић у свом, а Килибарда у овом времену.
Господине Аџићу, ако им ви не испеглате биографије, неће имато ко то да уради. А и поред кречења биографија, то ништа неће промијенити.
Када би се опет десила Петровданска скупштина, Дрљевић и Килибарда би сигурно били на њој, али опет тамо не би било Крста Зрнова, Петровића, ...
Мислим да коректност и избаланасираност стоје на неупоредиво вишем птепену важности у односу на неку флуидну такозвану националну самосвјесност. Толико о Жан Клоду...

Novak ADZIC - POGRIJESIO, PA SE ISPRAVIO-TO JE LJUDSKI
Gospodine Grubac, ne krecim ja niciju biografiju. Niti sam biograf niciji po vokaciji. Kilibarda je grijesio, i to krupno, to je javna stvar, priznao da je bio u krivu, promijenio misljenje i od 1996. godine evolutivno je na pravom putu. Ovo je 2010. Matematicki, Kilibarda je 6 godina bio javno eksponirani Srbin, a vec 14 godina nacionalno i drzavotvorno samosvjesni Crnogorac. Skoro tri put vise vremena je na crnogorskoj strani, nego je bio na srpskoj. Govorim o njegovom licnom nacionalnom opredjeljenju i politickom izboru i angazmanu. Kad je u pitanju njegov naucni domen, tu zaista moram konstatovati, sto sam vec rekao, da su njegove knjige veoma znacajan doprinos crnogorskoj nacionalnoj kulturi, crnogorskoj knjizevnosti, crnogorskom jeziku i afirmaciji crnogorske nacije i drzave. Da tako ne shvatam ne bih pristao da na mnogim naucnim i politickim skupovima nastupam zajedno s njime, niti da budem besjednik na promociji njegove knjige "Gvozdena crkva i Kosovski mit". I on je...
Gospodine Grubac, ne bih za dr Kilibardu rekao da je luzer. Stovise, smatram da je bio u pravo vrijeme na strani koja je pobijedila na referendumu 2006. godine. On je u politickom smislu ostvarena licnost, bio je poslanik, potpredsjedik vlade Crne Gore, diplomata crnogorski akreditovan u Sarajevu, u BiH, a u naucnom smislu je odavno ostvaren kao visedecenijski univerzitetski profesor. U Crnoj Gori mu se knjige objavljuju i citaju u strucnim i laickim krugovima, govori na crkvenim i politickim skupovima, cesto nastupa u medijima. Evo nedavno je gostovao sat i pol u najozbiljnijoj i najgledanijoj politickoj emisiji "Ziva istina" na IN TV ciji je urednik i voditelj renomirani novinar Darko Sukovic. Prije par dana drzao je u organizaciji DANU i NB "Radosav Ljumovic" predavanje u KIC-u "Budo Tomovic" u Podgorici. Zajedno smo ne tako davno govorili na skupu CPC u Niksicu. Ne tako davno "Pobjeda" je na dvije stranice objavila intervju sa njim, itd. Toliki pr...

Novak ADZIC - ESKIMI, MARSOVCI I POLITICKI SRBI
Politicki Srbi imaju ljudsko pravo da se smatraju etnickim i nacionalnim Srbima, iako to istorijski nijesu. Pa i predsjednik Srbije Boris Tadic je etnicki Crnogorac, Pivljanin, starinom iz sela Smrijecno. Pa i Kostunicin politicar Aligrudic, sin glumca Slobodana Aligrudica, je etnicki Crnogorac iz Zete. To isto vazi i za bivseg srpskog predsjednika vlade Nikolu Sainovica, koji je Crmnicanin. Pa i srpski nacionalista Brana Crncevic. Pa i Slobodan Milosevic je starinom bio etnicki Crnogorac iz Lijeve Rijeke, iako se osjecao Srbinom. Sjetite se moje price o rodoslovima i koljenima-pasovima. Neka eksponirani politicki Srbi navedu svoje rodoslovlje, po njemu oni su etnicki Crnogorci, iako im je ljudsko pravo da se pisu i govore kako hoce. MOZE SE NEKO IZJASNITI KAO ESKIM I MARSOVAC, NJEGOVO LJUDSKO PRAVO, ALI ON OBJEKTIVNO ISTORIJSKI TO NIJE, NE MOZE CINJENICAMA DOKAZATI SVOJE PORIJEKLO I OBJEKTIVNO BICE KOJEM PRIPADA.

Војин Грубач
Господине Аџићу, кажете...
MOZE SE NEKO IZJASNITI KAO ESKIM I MARSOVAC, NJEGOVO LJUDSKO PRAVO, ALI ON OBJEKTIVNO ISTORIJSKI TO NIJE, NE MOZE CINJENICAMA DOKAZATI SVOJE PORIJEKLO I OBJEKTIVNO BICE KOJEM PRIPADA...
Тражећи објективно биће којем припадам, нажао сам своје субјективно биће, умногоме изван националних категорија:))
Ипак, не желим крити, покушавао сам да нађем и политичког Србина у себи, али то нисам нашао, а начин да до тога дођем је био сљедећи... Наиме, јуче сам, у потрази за политичким Србином у себи, кренуо у потрагу низ улицу Пречистенка, затим пошао по Садовому кољцу и скренуо у улицу Таганскаја, прошао Преображенку и дошао до улице Серпа и молота, претражио сам и улицу Електроднаја, као и Шарикоподшипниковскују, и ништа! Сјутра ћу покушати по Кутузовском проспекту и Рубљовци, па ако ништа не буде, констатоваћу да ми је тај појам нејасан:))

Novak ADZIC - VOJINU GRUBACU-O NACIONALNOM IDENTITETU
Nije mi jasno sto pricate gospodine Grubac. Ekskurzija moskovskim ulicama i crnogorsko nacionalno bice nemaju dodira. Na primjeru Crnogoraca ostvarena je definicija nacije M. Difrena koja glasi: "NACIJA JE STANOVNISTVO KOJE SE DOMOGLO ILI ZELI DOMOCI PRAVNOG SUVERENITETA I POLITICKOG JEDINSTVA. NACIJA POSTOJI GEOGRAFSKI KAO TERITORIJA, A PRAVNO I POLITICKI KAO DRZAVA. ZATO JE DRZAVA PRAVI POKAZATELJ POSTOJANJA NACIJE". Stvaranje i obnavljanje nezavisne i medjunarodno priznate drzave Crne Gore-po principu prava naroda na samoopredjeljenje-nacionalnu suverenost-je jedan od dorskih stubova, fundamentalnih bitinih cinilaca institucionalizacije i konstitucionalizacije istorijski, drzavno, kulturno, etnicki, tradicijski, socio-ekonomski profilisane crnogorske nacije. SLOBONA I SUVERENA NACIJA U SLOBODNOJ I NEYAVISNOJ DRZAVI-TO SMO MI.
GOSPODINE GRUBAC, Crnogorci su nacija i kao kulturna zajednica, sa svojim samosvojnim i odjelitim kulturnim identitetom, koji ih diferencira od drugih drustvenih grupa, etnickih i nacionalih zajednica. Za njemackog filozofa, istoricara i pisca -Herdera obilježije nacije je određeno i klimom, prirodnim okruzenjem sto utiče na način života, radne navike, poglede na svijet itd. Herder je narocito isticao značaj jezika i kulturnih cinilaca u nacionalnom i etnickom bicu, za koji je vjerovao da je otjelotvorenje različitih tradicija i pamćenja naroda. Svaka nacija ima Volksgeist (duh naroda) koji se iskazuje u pjesmama, mitovima i legendama itd. A njemački istoričar Hajnrih Majnke tvrdi da ''kulturne'' nacije obilježava visok stepen etničke povezanosti, odnosno da se etnički i nacionalni identiteti poklapaju.

Војин Грубач
Господине Аџићу, екскурзија по московским улицама је показатељ да је љепше губити вријеме пролазећи кроз једну метрополу, којој се не зна број становника, већ се креће у претпоставкама од дванаест до осамнаест милиона, него улазити у један опскурни термин, који смисла нема ако се узму у обзир крупни размјери посматрања.
Рецимо, претпоставља се да је приликом кризе грађевинарства из Москве отишло око 800 000 физичких радника и оних ниже квалификације, који су углавном из средњеазијских држава. Сматрам да је политичка национална припадност економски термин, везан за појединце, који у томе виде извор прихода, већег или мањег нивоа, те се не може везати за крупне размјере посматрања, а да се при томе не направи груба грешка. Ја сам давно рекао да признајем црногорску нацију, јер не видим смисао да размишљам другачије, тим прије што признајем све остале нације у складу са личним осјећајем људи, а те осјећаје поштујем.

Novak ADZIC - U REDU JE TO U OSNOVI
Gospodine Grubac, posteno i ozbiljno. Vi i ja po tom pitanju nemamo vise polemike. Vrlo korektno s Vase strane.

Novak ADZIC - VLADIKA DANILO I MOJSIJE RAJOVIC CURLA
Sukob svjetova izmjedju CPC i Pecke patrijarsije dosao je posebno do izrazaja u doba vladike Danila i njegove konfrontacije sa peckim patrijarhom, turskim slugom Mojsijem Rajovicem Curlom /1712-1726/. Uoci Cuprilicevog napada na Crnu Goru 1714. godine, Mojisje Rajovic Curla pise pismo Crnogorcima adresirano na vojvodu Vukotu Vukasinovica. Pecki patijarh trazi da se Crnogoci odeknu slobode i samostalosti i dragovoljno pokore Sultanu i Turcima. U tome pismu Mojisje Rajoic Curla pise i ovo: "NECE VAM SE ZNATI NI ROD NI DOM. KO STE VI DA VODITE RAT S JEDNOM PREMOCNOM CAREVINOM U KOJOJ ZIVITE? KAKVA JE TO VASA SNAGA? PRESTANITE S TIM RDJAVIM RADOM I POKORITE SE SRECNOM SULTANU. AKO ME NE POSLUSATE BACICU NA VAS PROKLETSTVO I TRAZICU U SVOJ MOJOJ JURISDIKCIJI DA VAS GOSPOD BOG ISTRAZI". Eto, vrijedni i ovo zapamtiti, da se zna.

Војин Грубач - Срећни султан и ћесарева љубав...?
Господине Аџићу,
каква је суштинска разлика између овог што је рекао патријарх Рајовић - "покорите се срећном султану", и овога што је рекао велики војвода Вукотић херцеговачким устаницима- "признајте ћесареву власт, јер књаз и ћесар живе у љубави"!?
Dopisnik novosadske "Zastave" je 5. novembra 1878. opisao kako je 6750 hercegovačkih ustaničkih vojnika došlo sa crnogorskim predstavnicima na mesto predaje predstavnicima Austrougarske. U ime crnogorskog kneza koji im je pre dve godine predao zastave za oslobođenje, veliki vojvoda Vukotić je u njegovo ime saopštio da je "Hercegovina postala ćesara bečkog, vi kao hrabri i vjerni sinovi svoje domovine, treba da priznate ćesarovu vlast, pošteno ste vojevali za svoju slobodu, hvala vam na junačkome radu. Znajte da knjaz i ćesar žive u ljubavi, kao da su jedna familija, lijepo će vam biti". Svoje zastave ustanici nisu hteli da predaju austrijskom generalu, nego predstavniku crnogorskog kneza od koga su ih...

Novak ADZIC - SUKOB SVJETOVA SLOBODE I ROBOVANJA
Ovo je egzemplar i prica o slobodi i ropstvu. Crnogorcima je svijest i zivot u slobodi izgradila pogled na svijet, nacionalno, kulturno i istorijsko bice i identitet. Zivot u slobodi sa svijescu slobode i u permanentnoj borbi za ocuvanje individualne i kolektivne slobode, izvajali su slobodarski lik i eticki profil i karakter Crnogoraca, dok je visevjekovno robovanje pod tudjinom stvorilo i produkovalo svijest o ropstvu kao pogledu na svijet i nacinu zivota istorijski jednog drugog naroda. Crnogorci su slobodovali svoju slobodu, a petovjekovno robovanje Srba pod Turcima znacilo je da prihvate ropski nametnuti kao svoj mentalitet i kao nacin zivota. Vladika Danilo je na celu jednog slobodnog naroda , a Mojsije Rajovic Curla patrijarh ropske crkve naroda u ropstvu, pa je i logicno sto je ropskom svijescu i statusom bio protiv odbrambeno-oslobodilacke borbe Crnogoraca za ocuvanje i egzistenciju njihove slobode. To je, gospodine Grubac, bitna razlika, znate i sami.

Novak ADZIC - JEDNA RUSKA STARA KNJIGA-IZVOD
"ENCIKLOPEDICESKI SLOVAR", tom, XXXVIII, Sankt Peterburg, 1903, str. 612 pise: "CRNOGORSKA CRKVA JE SAMOSTALNA /AUTOKEFALNA/ CRKVA". Istrazujuci dokumenta o CPC, prije vise od 10 godina, ovu staru rusku knjigu pronasao sam u Centralnoj narodnoj biblioteti "DJURDJE CROJEVIC". Ruska crkva prizavavala je autokefalnost Crnogorske crkve za svo vrijeme njenog postojanja.
Gospodine Grubac, posto Vi zivite u Rusiji, a posto imate senzibilitet da raspravnjate i o crkvenim pitanjima, dobro bi bilo da potrazite i objavite dokumenta u ruskim arhivama koja govore o autokefalnosti CPC. Time biste dali znacajan doprinos nauci. Ozbiljno Vam govorim.

Војин Грубач
Господине Аџићу, видите како један слични примјер може да унесе забуну у вашем ставу, и покаже га недовољно принципјелним. Јер, наиме, уопште нема разлике између онога што је рекао партијарх Рајовић и онога што је рекао велики војвода Вукотић.
Вас такве паралеле очигледно збуњују, а збуњују вас јер вам почетна премиса није коректна. Да ли вас требам подсјетити, или сами нисте могли доћи до тог закључка, да су и Рајевић и Вукотић били принуђени да кажу то што су рекли. Ако осуђујете Рајевића, осудите и Вукотића, а ако схватате да је принуда била у питању амнестирајте и једног и другог, што је логично и корекно. Умјесто тога ви говорите о некаквој слободарској и ропској свијести, што је крајње некоректно и анахроно, јер...
Јер тада можете за ропску свијест оптужити велики дио Црне Горе који се касно ослободио од Турака: Никшићане, Подгоричане, да не говорим о Бјелопољцима, Пљевљацима и слично.

Polemika na tekstu "Đukanović: Nesporna autokefalnost Crnogorske pravoslavne crkve" portala "Analitika"
http://www.portalanalitika.me/politika/vijesti/6053-ukanovi-nesporna-autokefalnost-crnogorske-pravoslavne-crkve.html
Novak ADZIC - O NEKIM PECKIM PATRIJARSIMA
Pecke patrijarhe su na tron postavljali Turci svojom voljom, a sultan je fermanom obnovio 1557, a beratom ukinuo 1766. Pecku patrijarsiju. Turska carevina je u svemu zapovijedala njome. Pecka patrijarsija je placala poreze Turskoj, jer je bila dio turske drzave. CPC nikad nije. Crnogorske mitroplite birao je vladar Crne Gore i Crnogorski narod na Opstecrnogorskom zboru, bez ikoga sa strane, popuno nezavisno, svojom glavom, AUTOKEFALNO. Patrijarh pecki Pajsije/1614-1647/ bio je jako proturski orijentisan, kao i njegov nasljednik Gavrilo Rajic /1648-1655/, koji je bio pravi turski vazal, on je za racun Sultana i Divana od naroda kupio novac i predavao ga u tursku kasu u Carigradu. Pecki patrijarh Gavrilo IV Hromi se i zvanicno 1758. godine poturcio. Pecki patrijarh Joanikije III Karadza /1739-1746/ je bio primjer sluge turskoga. Za njega vladika Vasilije Petrovic navodi da je srecan sto je "daleko ustuknuo od Crne Gore".
Војин Грубач
Господине Аџићу, пећки паријарх Паисије је хиротонисао Св. Василија Острошког за епископа и митрополита Требињског, а пећки патријарх Гаврило Рајић произвео у владику Захумског.
Ви кажете: "Patrijarh pecki Pajsije/1614-1647/ bio je jako proturski orijentisan, kao i njegov nasljednik Gavrilo Rajic /1648-1655/, koji je bio pravi turski vazal, on je za racun Sultana i Divana od naroda kupio novac i predavao ga u tursku kasu u Carigradu."
Да ли то значи да сматрате ...?
Уједно да ли сматрате да је чувени Арсеније Гаговић, такође...?

Vojin Grubac: Polemika o epskoj poeziji

Blog- Duško Vuković: "Činjenice & epske fiction čorbe"
http://www.pcnen.com/detail.php?module=16&news_id=173&blog_id=27

Komentar: Perfect stranger
Tako je. Zabranimo gusle. Pocnimo da razmisljamo svojom glavom, poletimo "avijonima" da upoznamo neke dobre ljude i zene koji ce nas povesti u muzeje i biblioteke gdje cemo vjerovatno saznati da je Milos sa oba pobratima pocinio ratne zlocine na Kosovu te daleke hiljadutristaosamdesetdevete godine.

Komentar: Vojin Grubac
Mislim da je osporavanje vrijednosti i znacaja epske poezije bezpredmetno. Onaj ko je bar jednom procitao Hasanaginicu ili Banovic Strahinju sigurno nije mogao ostati ravnodusan prema tim sjajnim ostvarenjima narodnog duha. Ja, na primjer, nisam neki zaljubljenik gusala kao muzickog instrumenta, ali sam veliki postovalac i ljubitelj epske poezije. Zato svako gazenje po epskoj poeziji karakerisem nedostatkom duha, demonstracijom potpunog nerazumijevanja i potrebom za sitnopolitickim prepucavanjima na osnovu aksioma koji ne piju vodu.

O Hasanaginici:
http://bs.wikipedia.org/wiki/Hasanaginica

http://bs.wikisource.org/wiki/Hasanaginica

O Banovic Strahinji:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%B8%D1%9A%D0%B0

http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/919/tekst/duhovna-evolucija-banovic-strahinje/print/lat

Dakle, ako se zeli naci "izvor zla" za sve bijede koje su se desavale i produzavaju se desavati, ono se nece naci u epskoj poeziji, vec u apsolutnoj netoleranciji koja cuci i projavljuje se kod svih naroda i njihove "intelektualne elite", i ne samo na Balkanu!
Zao mi je sto se Interent varijante CKL-a ugasila, da vam kroz linkove predocim stotine novokomponovanih deseterackoh stihova objavljenih u tom "antiguslarskom listu". Pa da sve to zajedno uporedimo sa dvije gornje navedene epske pjesme, ili balade.
Da ne bude zabune, i ja podržavam osnivanje REKOM-a. Mislim da je neophodno upravo faktografski i krajnje objektivno se odnijeti prema tom problemu.


Komentar: Dusko Vukovic
Da ne bude zabune, drugi put - nemam ništa protiv gusala i dobre epske poezije, ali imam protiv savremenog turbo-guslanja.

Komentar: Vojin Grubac
Gospodine Vukovicu,
slazem se da treba praviti razliku, i odvojiti klasicnu epsku poeziju od novokomponovane.
Medjutim, mi tu novokomponovanu "epiku" mozemo sresti i kod Srba, i kod Crnogoraca u CKL, i kod Hrvata:
http://video.dainutekstai.lt/Gusle.html
Cak kod Hrvata susrecemo i "guslaricu" Ružu Jolić iz Kongora kraj Tomislavgrada. Primjeticete da je na ovaj hrvatski guslarski sajt postavljen i Rambo Amadeus.
Zelim reci da u ovom smislu postoji i jedan siri kontekst.
Dakako, postoje i bosnjacki guslari:
http://mojsandzak.blogspot.com/2007/10/bosnjacki-homer.html

Komentar: Veljko B. Ilic
Gospodo, ja ne osporavam vrijednosti i znacaj epske poezije. Ja ne predlazem da se ukinu gusle. Naveo sam neke odlomke iz Kosovskog Boja, koje je sastavio Radovan Becirovic krajem 50-ih godina.

"Hasanaganicu" i "Banovic Strahinju" procitao sam prije nego sto je nas gospodin Vojin Grubac ugledo ovaj lijepi svijet. Gospodin Grubac 'zali' sto je ugasena internet varijanta CKL. Ne zaboravite, sve sto se 'ugasi' moze ponovo da se upali. CKL je otkrivajuci istine i lazi, oduzio se gradjanskoj Crnoj Gori za sva vremena.

Komentar: Vojin Grubac
Naravno, cudno mi je da turbo guslanje osudjuju oni kojima turbo gusle vire iz usiju. Na primjer, u CKL su osudjivani "guslari", a taj "casopis" je prezentirao mnostvo turbo guslarskih pesama, od kojih su mnoge bile posvecene premijeru. U Hrvatskim novinama, koje osudjuju "guslare", nije napravljen ni jedan osvrt na svoje guslarske turbo sampione i sampionke. Balkan je poluostrvo kosmarnih snova raznorodnih kameleona, koji vide trun u tudjem, a ne vide balvan u svom oku.

Komentar: Dusko Vukovic
RE: "Balkan je poluostrvo kosmarnih snova raznorodnih kameleona, koji vide trun u tudjem, a ne vide balvan u svom oku."
--------
Upravo je zato, gospodine Grubač, potrebna REKOM. A što se tiče turbo gluslanja, naravno da ih ima kod svih naših 'naroda i narodnosti', a i šire.

Komentar: Vojin Grubac
Naravno, gospodine Vukovicu!
Ali, REKOM koji ce vidjeti "turbo guslare" i ine svuda gdje ih ima, dajuci objektivnu faktografsku prezentaciju loseg, a dozivljenog. Medjutim, ja sam skeptik po tom pitanju. Balkan je prostor gdje se skrivaju "svoji" a predimenzioniraju "tudji" zlocini. Ovo drugo je u funkciji ovog prvog. I tako u krug, do nove spirale.

Komentar: Perfect stranger
Projekat realizacije "novog covjeka" u Crnoj nam Gori, koji je uveliko u toku, ne podrazumijeva samo izmisljanje nove crkve, novog jezika i sl., vec potpuni raskid sa prosloscu i tradicijom (drugacije se, vjerovatno, nikada ne bi mogao ostvariti). U tom smislu je nezaobilazno distanciranje "novih ljudi" od naseg drevnog gudackog instrumenta, koji upravo predstavlja simbol tradicije naroda sa ovih prostora. Zato ne treba da cude nedavne izjave ovdasnjih vlastodrzaca, tipa: "sa guslama se ne ide u Evropu", itd.

Komentar: Vojin Grubac
Ne samo "bez gusala" u Evropu, vec...

Evo sta je nedavno rekao Miodrag Zivkovic, lider LP: "Ne mogu da se ne zapitam, kada će se većina građana osloboditi mita o čojstvu, junaštvu i poštenju, koji drži Crnu Goru zakovanom u svojoj nepromjenjivosti."
Kad je svojevremeno "prodavao" opstinsku zemlju u Grblju doticni Zivkovoc se zaista bio oslobodio "mita o postenju." Medjutim, stisli su ga tada drzavni organi, koji su u rukama onih koji su se ranije od njega oslobodili "mita o postenju". Tako da je ostao teledirigovani "opozicionar", sa optuznicom u ladici DPS-a, kojem je samo preostalo da ucini i ostalih dva koraka laganog "oslobadjanja od mita o cojstvu i junastvu"!
Dakle, oslobadjanje od "mita o postenju" je skupo platio. pa i ostalima predlaze istu cijenu.

Komentar: Zipp
Gospodine Grubač,
Ko o čemu, Crnogorci(Srbi, Bošnjaci, Albanci, Hrvati u Crnoj Gori-da se ko ne uvrijedi) o poštenju.
"Ko o čemu, vojska o skraćenju, k...a o poštenju"- stara poslovica.
Ili, svako priča i hvata se za ono što nema.
Na svakom koraku se srećem sa našim poštenjem, čojstvom i junaštvom. Toliko sam oduševljen sa njime da više ne vjerujem ni za ono koje se opisuje u istoriji Crne Gore.
I shvatam da su to kod Marka Miljanova bili samo primjeri. Nešto što je on uzeo kao izuzetak. Rijetki izuzeci, za primjer.

Komentar: Vojin Grubac
RE: "Na svakom koraku se srećem sa našim poštenjem, čojstvom i junaštvom. Toliko sam oduševljen sa njime da više ne vjerujem ni za ono koje se opisuje u istoriji Crne Gore."

Gospodine Zipp,

to ne znaci da ne treba traziti, i boriti se za elementarne principe. U protivnom, pod egidom da smo se oslobodili od tih principa, zbog toga sto, navodno, ne postoje vise, nemamo osnovu i potrebu teziti ka necemu boljem. Tada nemamo pravo da trazimo bilo sto! Ostaje nam da "tavorimo, u besmislu na dnu..."

Komentar: Perfect stranger
Sama relativizacija pojma postenja u jednom od prethodnih komentara je pokazatelj da je proces ranije opisan uveliko u toku. Stoga bih jos malo guslao i postavljenim pitanjima dodao jos jedno:

- da li ce se u Crnoj nam Gori u skorije vrijeme uopste znati da je na ovim prostorima nekada zivi narod koji je postenje dozivljavao kao jednu od osnovnih ljudskih vrlina?

Evo sta Ducic, izmedju ostalog, pise o Hercegovcima i Crnogorcima: "Srbin iz te zemlje nije ni po svojoj prirodi samo uctiv nego i topao i srdacan, ljubak i dobrodostiv. Skladnost i harmonija tog karaktera cine da je on i oprezan i pazljiv, istovremeno kad i ponosan i resljiv. Crnogorsi seljak je, kao hercegovacki, po prirodi gospodstven i junacki, koliko odista nije nijedan drugi evropski seljak, ogorcen feudalizmom protiv svakoga koji je visi od njega".
Da Mileta sa sest pobratima,
i sesdeset i sest prvobratuceda,
uz pomoc Milovana Mudrog,
i Fatilja, i Envera, i Agima,
i Hasima i joste ponekoga,
ne razdvoji Biograd od Cetinja ravna,
ne bi majka suze prosipala,
i gore se crne razdvajale,
vec bi blizan brat bratu bio.
Ne moze se govoriti o "prvom koraku" u procesu mijenjanja nase epske matrice, kada nam je svima poznato da je taj proces vec odavno u toku (da nije tako ne bi ni postojalo ove drzavne tvorevine u aktuelnom obliku, kao ni pokusaja realizacije "novog covjeka"). Interesantna je, medjutim, analiza nase epske matrice kod pojedinih, iskljucivo u svrhu njene "politicke upotrebljivosti". (Razumije se, dakle, da je jedina vrijednost, jedini kvalitet te matrice u njenoj politickoj upotrebljivosti. Da li to znaci da bi trebalo da gledamo sa sazaljenjem ili prezirom na pokusaje nekih stvaralaca u proslosti, koji su, poput Getea, ucili srpski jezik samo da bi uzivali u umjetnickim dostignucima nekih tvorevina te epske matrice, ne mareci mnogo za njenu "politicku upotrebljivost"?).

Rekao bih i da mi djeluje prilicno pojednostavljeno vezivati zvuke gusala za neke ruzne dogadjaje u nasoj bliskoj proslosti. Ili predstavljati aksiomu: gusle - zaostalost i bijeda, klavir - blistava buducnost (kao da upotreba i slusanje jednog instrumenta mora iskljucivati drugi, i kao da se u buducnost i u "Jevropu" moze ici samo uz potpun raskid sa tradicijom). Podsjetio bih, na kraju, da je klavir bio jedan od omiljenih instrumenata njemacke vladajuce garniture krajem tridesetih godina proslog vijeka...

Komentar: Danilo Stojanovic
Nema sumnje da su narodne pjesme - posebno Hasanaginica i sl. koje je i veliki Gete cijenio - vrhunska umjetnicka dostignuca. Ne postoji problem narodne poezije vec problem zloupotrebe te iste poezije od velikosrpskih nacionalista. I noz moze da posluzi da sjece hleb ili da guli krtolu - ali i da prikolje.

Prema tome g. Grubac i "perfect stranger" ostavite se odbrane " modernih guslarskih lazi". Gete bi prezreo takvu "poeziju" a jos vise "junake" te pozije.

Ovdje se raspravlja o utvrdjivanju istine o ratnim zlocinima na Balkanu - ko god da ih je pocinio. I to treba podrzati.

Ono sto je zaista zalosno je da smo svi mi "zloupotrebljeni" u smislu raspravljanja nacionalistickih gluposti. Ima li sanse da se i CG pomiri ka i Srbija? Odnosno, oce li "Srbi iz CG" najzad prihvatiti da je ovo i njihova drzava i da smo mi njihovi sugradjani? I da bi trebali da razgovaramo o sadasnjim problemima a ne o guslama, istorijama, gramatici, kapama, zastavama, isl.


Komentar: Vojin Grubac
DS: Prema tome g. Grubac i "perfect stranger" ostavite se odbrane " modernih guslarskih lazi". Gete bi prezreo takvu "poeziju" a jos vise "junake" te pozije.
Ovdje se raspravlja o utvrdjivanju istine o ratnim zlocinima na Balkanu - ko god da ih je pocinio. I to treba podrzati.

G. Stojanovicu,

ja sam podrzao raspravu, i institucije, o utvrdjivanju istine o ratnim zlocinima na Balkanu - ko god da ih je pocinio. Ujedno, mislim da sam bio nedvosmislen da mi se ne svidja novokomponovana turbo guslarska poezija. I to, cak, daleko prije nego sto je doslo do ratova, a tacnije od opjevavanja pogibije fudbalera i slicno.
Dakle, probudite se, i ne stojte u redu iza Puskina i Getea, jer vam to ne dozvoljava malokalibarski profil.

Komentar: Vojin Grubac
Nadam se, gospodine Vukovicu, da mi necete zamjeriti sto cu se, za promjenu, malo udaljiti od teme postujuci jedan forumski dijalog u desetercu. Ako nista drugo, to on pokazuje da "postmoderni" deseterac moze biti neopterecen tamnim nijansama. Dakako, REKOM-u ne moze naskoditi, a nas moze malo razveseliti.

Dragance:
Đe je đedo brave istjeravo,
sad se nama konekcija pruža,
brz internet bolje dajal apa!
Virusi nam i trojanci prjete
fajlovima, kukala nam majka!
Kad bi Miloš sada saletio,
ništa više ne bi razumio,
Svi u ekran jednako gledamo,
ko što baba u ćikaru gleda;
Kako oba izgubismo svjeta,
radi ovog, svjeta digitalna!
............................
Zeljko:
Nemoj tako pobratim Draganče
sve kukati kano kukavica.
Nije valjda baš sve propanulo?

Ja ne mislim da nema junaka
i na ovim sajber prostorima.
Muka i je grdna naćerala
da dolaze da se ovde žale
................
Srb:
Junak Željko, forum pobratime,
tvoj sam poziv milo dočekao
al' sam ti se grdno uplašio
da u smehu, pobro, ne prećeraš;
smeh je lijek, al' je i groznica;
da mi pobro zelen ne uveneš.
Pobratim te ne bi prežalio,
vas bi vijek na duši nosio
i crne ti tamnice dopao,
car bi mene lažno optužio
da sam tebe rečima ubio.
Zar zbog reči junak da postradam?
Ali ti se nisam uplašio,
evo mene na forum junački,
pobratim te ostaviti neće,
došlo vreme, valja vojevati,
s pobratimom, na dobro izašlo!
.....................
Ilija:
Evo i ja da koju prozborim
sve na ovo moćno sokoćalo,
što nam nikad počinuti neda
ni po danu ni po noći tamnoj.

Mene isto muka spopanula
pa nikako mira da pronađem
a i neznam čija je krivica,
il je moja il ovih drugijeh,
ja ću pisat a vi prosudite.

Ima braćo nekoliko dana
kako sjedoh u meku fotelju
i navrnuh muziku do panja,
moje pjesme što najviše volim
popa Mila i serdar Šćepana.
Meni milo al drugima nije,
"Tiše tata mi naše slušamo
šta si navro ko da ti je zadnje"
ja sve ćutim ko da ih nečujem
oni znaju da popuštit neću
no ću slušat dok je meni milo.

I bi dobro do nekoga vakta
dok me guja iz potaje strefi,
poče naka nagrdna serija
svi kukaju a i ova moja
ko da smo joj na Kosovu pali
pa joj više niđe spasa nema.

Tu ja braćo nizdržah više
pa potegoh teška buđelara
i dadoh im sve na ravne časti.
Idi ženo da obiđeš majku,
naka bolest na staru navali,
pa joj budi od kakve pomoći
nevrći se barem petnajs dana
da nebude sumnje na carinu.

I đecu sam na put ispratio
da udahnu svežega vazduha
na Markovoj kuli u Prilepu
a otolen neka vide đe će
da odmore još neđelju dana.

Sad smo braćo u tri republike
nit ih gledam niti se čujemo,
slušam gusle duša mi na mjestu
a srce mi srećno poskakuje
Dokle dođe vrijeme obedu,
crn mi obrok i crna trpeza
puna kuća, niđe nikog nema,
da ko lane a ja da podviknem.

Eto tako moja braćo mila
ja sam vama sve potanko reko
vi kazujte šta me ovo snađe,
jel krivica moja ili njina,
ili ovo zlo vrijeme tako
udešava da čoek poludi.
...................
Zeljko:
O Ilija Gromov imenjače
što bi rekli engleski bećari
po imenu Montipajtonovci:
"Zlo je vreme, uhapsite društvo."
Krivica je i tvoja i njina.
Njina jeste što te ne slušaju
a tvoja je što ih ne naćeraš.
.....................
Ilija:
Brate Željko, čestiti delijo,
hvala tebi što me u post turi.
Mudra riječ vazda srcu godi
da rašćera maglu na očima
i u dušu otvori sva vrata.
Lako je moguce, da ce ova finansijska kriza koja poput ogromnog talasa prekriva sve drzave, baciti u zapecak ne samo REKOM, nego i svu daleku istoriju. Ruski berzanski indeks RTS je pao od maja sa 2488 puntova na 549, a MMBE sa 1956 na 513. Skoro da nema firme koja nije otpustila trecinu osoblja. Kad u Crnoj Gori padne KAP, Zeljezara Niksic, kompletno gradjevinarstvo, kao i bankarski sistem, sto je, nazalost, skoro realnost, imacemo samo jednu temu.
Tada nas nece, cak ni epski forumasi iz proslog posta moci razveseliti.

Komentar: Dusko Vukovic
Ili grmi il' se zemlja trese
il' udara more o mramorje?
Niti grmi, nit' se zemlja trese,
nit' udara more o mramorje,
no se gadna zapođela kriza
u dalekoj zemlji Jamerici,
i do ruske već dotiče stepe :)

*****
Lako je nama brđanima okrenuti na deseterac, no nije u desetercu problem, nego u onome kakav se njime medijski konstrukt pravi i s kojom svrhom.

Komentar: Perfect stranger
Nadam se da ni meni, postovana gospodo, necete zamjeriti sto cu navesti tri kratke ali lijepe poezije jednog savremenog srpskog pjesnika (i pored epske matrice, u ovom slucaju se ne radi o desetercu):

"Voimja Ivana gospodara i sina mu Đurđa
Ovo olovo morem brodi i dospje u kapu moju
Da Srblji grešni iz Zete ne čate tuđa
Slova i tuđu pjesmu u jedan glas poju ..."

"Rijeko Marice,
ženo s najviše muževa,
Podavi ih obučene u pancire.
I oblake.
Zbog tebe naša djevojka
Nad vodama i danas tužno pjeva.
Od tebe znamo da je voda
najveće groblje za junake".

"I po dva cara
I po sto vojvoda
ostavljasmo bojištem.
Od Careva Laza do Mišara
Groba Kulin-kapetana
Davasmo otsječene glave gavranima
Da zbog nas lete,
Da utješe gdje je Ljuba
Ostala zauvijek sama.
Da pred kućom ocrne majku".

Usudjujem se da vas upitam, gospodo, da li znate: cija je ovo poezija?

Komentar: Vojin Grubac
Kada je u anketi casopisa "Prospekt", u kojoj je ucestvovalo 20 000 ljudi iz citavog svijeta, Noam Comski izabran za najveceg savremenog intelektualca svijeta, on je izjavio:" Pretpostavljam da su tu moju pobjedu organizovali moji prijatelji."
Time je prodemonstrirao skromnost i uputio packe svojim prijateljima.
Na drugom mjestu je bio italijanski pisac Umberto Eko, na trećem profesor Univerziteta u Oksfordu Ričard Dokins, a odmah iza njih je bivši češki predsednik Vaclav Havel.
Iz toga izvlacim zakljucak, gospodine Ilicu, da bi trebalo pogledati spisak svih koji su bili na toj listi, i pogledati da li tamo ima nekog iz Rusije ili Crne Gore?
Dakle, mozda nije logicno da svako selo izabere svoga "najveceg zivog intelektualca", koji ce konstatovati "da je to ocekivao jos prosle godine", vec neki malo siri region, poput ankete sprovedene u doticnom casopisu.

Komentar: Dusko Vukovic
Hvala vam gospodine Grubacu na pomoci. Navescu i ovo: Noam Comski je izjavio devedesetih godina, (kada su ga novinari pitali za ratne zlocine i zlocince), da, ako postoji pravda u ovom svijetu, svaki americki predsjednik od Ruzvelta do Klintona i danasnjeg Busa, trebali su odgovarati za zlocine koje su napravili protiv covjecanstva. Naravno, poslije ove izjave, Noam Comski nije otisao u izbjeglistvo.
Da li formiranjem REKOM, mi radimo to zbog amerikanaca i evropljana, ili smo svjesni gradjani, pa zelimo da rascistimo sa prosloscu i zlocinima?

"Mодерни" окупатори!

ИН4С, 27. април 2010.г.

Ако желите сазнати шта значи “филовање јавности апсурдом” - незобилазно прочитајте сваку изјаву црногорске Социјалдемократске партије, уколико се њоме покушава пројектовати нека далека прошлост у ово садашње вријеме. Оставштину и проблеме које је, рецимо, донијела и произвела Отоманска империја - та странка заобилази, па ћу и ја то учинити - да би прича била једноставнија. Тако, дакле, СДП је партија која, наводно, никако не може опростити Србији што су “Немањићи били окупатори, освајачи, угњетачи и асимилатори Црне Горе”, или тачније – Зете, њене државне претече.
Међутим, дотично калкулантско “непраштање” те странке постаје контрапродуктивно када се узме у обзир да је прије тих “освајања и угњетавања” од стране Немањића управо Зета два пута освојила Рашку. Први пут за вријеме зетског владара Михаила, а потом и за вријеме његовог сина Бодина. Додуше, зетски краљ Бодин је до краја покварио “грађанске и мирнодопске концепције” странке Ранка Кривокапића, јер није само освојио Рашку, већ и (авај, шта ће на то рећи грађанска Црна Гора?!): Босну, Травунију, Захумље, дјелове Македоније, Хрватске и сјеверне Албаније. Неки анахрони политичари би, у стилу СДП-овске реторике, могли чак и констатовати да је у том случају била у питању – “великозетска политика, анексија, окупација, асимилација”?! Али, то СДП не смије рећи, покварила би своје историјске перцепције, те њихову политичку пројекцију у садашњост.

Оправдање ратова?!

Када сам, на овај начин, својевремено предочио да Зета није била само жртва, већ помало и освајач свог окружења, револтирано ми се јавио извјесни Вељко Б. Илић, мој драги, жестоки, опонент из далеке Аустралије и рекао: "Да, господине Грубачу, Дукљани су први почели те њихове "ослободилачке" ратове. Чудно, зар не? Сада та "зла Рашка струја" може лакше да оправдава све ратове и злочине које је починила од Немањића до данашњих дана."
Не желећи да правдам Немањиће, ипак морам констатовати да су “Дукљани” заиста први почели те “ослободилачке ратове”, тако што су Рашку пар пута ослободили од њене властеле те њене територије, рецимо, “присајединили, окупирали, анектирали“ себи. Мала дигресија, људи блиски СДП-у то освајање Бодина не називају “анексијом и окупацијом” већ искључиво користе благи, “пацифистички” израз – проширење територије, или – присаједињење.

Свакако, што се тиче другог дијела примједбе господине Илића, ја заиста немам мјерач који може прецизно одредити ко је коме више зла нанио, Рашка - Зети, или обрнуто. Ипак, у једном сам сигуран- да ме сасвим мало интересују та надгорњавања, међусобна освајања, средњевјековних феудалних владара. На другој страни, итекако ме занима када такве анахроне ствари неко покушава пројектовати у ово вријеме на недостојан начин, као што то ради СДП. Ово тим прије, ако се у тој причи - освајање и гашење околних феудалних државица од стране древне Зете, непринципјелно третира као некакво “проширење”или “присаједињење” својих територија, а заузимање и гашење саме Зете као “окупација, анексија, асимилација”. Што се мене тиче, нека иду к врагу све те анексије и окупације, заједно са проширењима и присаједињењима територија!

А прича иде даље…

Наставак полемике са господином Илићем је донио још једну димензију, која је интересантна- јер је својевремено била лајт- мотив чувеног ЦКЛ-а, баналног политичког таблоида шовистичке провинијенције. Да би ми показао како су били злочести ти Немањићи, господин Илић је дословно навео сљедеће факте: ”Немања је порабљивач и рушитељ Дукље-Зете. Рушитељ многих приморских градова до Стона. Тако записа његов син Растко Немањић- касније Свети Сава. Немања се два пута кршћавао, два пута мијењао вјеру, ако то може тако да се каже. Немања је ратни злочинац. Код Неманића заиста има свега - син ослијепи оца, отац сина, брат убија брата, синовац отрује стрица. Немања је дошао на власт ратујући са својом браћом. Немањини синови - Вукан и Стеван Првовјенчани такође су, ратујући са својима, освајали титуле и пријестоље. Стевановог сина Уроша свргнуо је Драгутин, а Драгутина Милутин. Милутин ратује са Драгутиновим синовима. Милутинов син Стефан Дечански ратује са својим сином Душаном. Душан побјеђује и ослепљује свога оца Стефана. Душан касније постаје цар и називају га Цар Душан Силни.”

Наравно, да бих дао коректан допринос употпуњавању предочене слике о одабраним средњевјековним владарима, као и стиловима тадашњег властелинског понашања, направио сам просту паралелу, те предочио господину Илићу сљедеће интересантне моменте…
“Зетски владар Бодин је наслиједио свога оца Михаила, и одмах имао крвави обрачун са својим стрицем Радославом, који је главом без обзира побјегао у братску Травунију. Бранислав, други Бодинов стриц, је неспретно организовао опозицију Бодину и за последицу био утамничен у Скадру. Како су Бодинова браћа од тога стрица Бранислава побјегла у Дубровник, те са тих простора вребали на престо, то је он, ни мање ни више - освојио Дубровник да би их протјерао још даље.
Бодин је послије својих великих освајања - дао Босну на управу рођаку Стефану, а Рашку својим лојалним дворјанима Вукану и Марку. Затим умире, и почиње стара балканска прича, тачније шоу... Бодинов син Михаило Други је легитимно дошао на упражњени престо, али се десило "догађање народа" (ово нам је познат израз?!), па је свргнут- и на његово мјесто је дошао Доброслав, полубрат његовог покојног оца.
Затим се десила нова урота, гдје је Вукан из Рашке бацио у тамницу зетског владара Доброслава, послије чега је на престо дошао Владимир, унук Бодиновог оца Михаила. Након што је Вукан ипак пустио Доброслава из тамнице, ухватио га је тај исти нови краљ Владимир - и ослијепио.
Владимиру та суровост није помогла да одржи власт, јер се одједном, као гром из ведра неба, појављује као битни фактор Јаквинта, супруга краља Бодина. Она је “елегантно” отровала Владимира и свога сина Ђорђа поставила за краља. Ипак, из ниоткуда се пројављује лик Византије, која послије заузимања Скадра - одводи у Цариград Јаквинту и Ђорђа, који умиру у тамници.”

Дворске баханалије

Да закључим, могућа разлика у вези дворских баханалија код рашких и зетских феудалних владара састоји се само у томе што су ови први владали дуже, па баханалија има више. Ипак, феудални властелински методи су били исти: завјере, убиства, осљепљивања, тамичења, прогањања и слично – наравно, у борби за власт. Додуше, та суровост политике присутна је и данас у Црној Гори, што је видљиво голим оком. Убиства Душка Јовановића, Славољуба Шћекића, …, пребијања у тамницама, такозваним “Бетоњеркама”, добровољна и насилна изгнанства, дио су те исте приче, али - у садашњем времену.
Свакако, морам поновити, да ме превише не интересују ти средњевјековни сукоби - чију пројекцију у ово вријеме сматрам категоријом која је у најмању руку смјехотресна. Сви су ти средњевјековни краљеви и феудалци били на неки начин рођаци између себе, самим тим - неизоставно крвно повезани, те чинили све што им се прохтјело, ако су могли. Народ у тој причи је мало, или никако, егзистирао као нешто важно. То што су радили важни феудалци тога времена у кругу своје родбине, у борби за власт, је дио сличне приче у свим феудалним државама тог времена. Баш као и сада, у феудалној Црној Гори, ако се посматрају односи између кумова, ...
Ових пар осврта, и нових момената, су били довољни господину Илићу да ми се, послије дуже паузе, јави и каже: “Слажем се са вама господине Грубачу. На основу свега што смо ви и ја написали о Дукљанима и Немањићима, ви закључујете да је бесмислена пројекција прошлости у садажњост. Ја ћу додати још ово- прошлост не можемо мијењати, а за садашњост потребан нам је образован и мудар грађанин. Грађанин који гради а не руши. Живјели и срећни били!”

Реликт прошлих времена у чудном обличју

Захваљујући мом драгом опоненету на предоченом мјесту сагласја, ипак морам додати да се изнесени “проблем” не може лоцирати у феудалним владарима, било да се ради о Немањићима, Бодину или Михаилу, који су били необично интересантне личности са историјске тачке гледишта. Није проблем у њиховим освајањима, или бруталностима који су производили у свом ближем или даљем окружењу, наравно, некада давно.
Проблем се налази у окупацијама и бруталностима Ове власти, а прије свега СДП-а, који је перјаница те приче. Јер, као дефектно- мултинационална странка, СДП тешко може прескочити цензус, али ипак, са својих јадних три одсто гласова “изборне моћи”, држи - око тридесет одсто бирократских мјеста у Црној Гори. За разлику од Немањића, Бодина или Михаила који су имали презентабилну локалну балканску снагу, слабокрвни СДП је агресор и окупатор, али – функционерских мјеста општинског, привредног или државног значаја. Зато ми се чини да, суштински, СДП не жели вратити у ово вријеме средњевјековне владаре, већ да управо Простор који је дјелимично добила подмуклим политичким заплетима и играма жели, у комплету, вратити у средњи вијек. Зато се не треба чудити њиховим буздованима од папира. Нису први, нити последњи, који у правцу реализације ниских побуда, третирају јавност опскурним и анахроним сликама давно прошлих времена - које су супростављене здравом смислу. Зато их није сувишно мало подсјетити на ово вријеме, бочног есдепеовског феудализма, да би, у прављењу паралела са прошлошћу, могли наћи своје адекватно историјско мјесто.

Полемика са Новаком Аџићем, портал Аналитика, текст Живка Андријашевића "Порозна нација"

Војин Грубач

Не само овај интригантни текст Живка Андријашевића, већ и ранији текстови које сам имао прилику да читам, остављају утисак да се ради о размишљајућем и утемељеном историчару, који са једним добрим стилом умије јако ефектно предочити одређене историјске пројекције. То је ријеткост у Црној Гори. Зато је вјероватно он и најинтересантнији историчар на њеној територији. Наравно, у његовим текстовима има и контраверзе, па сам био у прилици да неколико пута интервенишем дајући контрастав. Ипак, уважавајући његово размишљанје и историјске огледе, који су, гледано у цјелости, по мени - јако квалитетни, не могу се отети утиску да некада кокетира са једним дијелом јавности, да ли због жеље за балансом, или потребе да унесе нијенсе који противурјече духу самог текста. Иначе, не бих се сложио да овим текстом он покушава неког асимиловати, већ, напротив, да је текст позив на разум и поштовање духа простора.

Novak ADZIC - O crnogorskoj etnogenezi

Postovani gospodine Grubac, procitao sam Vas tekst pod naslovom Na razvalinama etnogeneze i mogu Vam reci da ste civilizirani, iako iznosite teze koje nijesu naucno odrzive. Niko od crnogorskih istoriografa i istrazivaca koji se bavio pitanjem etnogeneze ne stoji na stanovistu da su Crnogorci porijeklom Crveni Hrvati. To, izuzev Stedimlije i Milivoja Matovica, i to u jednom periodu, niko nikad od Crnogoraca ustvrdio nije. Mi tvrdimo da su Crnogorci etnoamalgan Polabskih Slovena, iz plemenskog saveza Veneta, koji su nastali kao Dukljani simbiozom i srodjavanjem sa Ilirima, Romanima i drugim etnickih skupinama na prostorima nekadasnje rimske provincije Prevalis u periodu od 7 do 10 stoljeca. To je i moje stanoviste po pitanju etnogeneze Crnogoraca. Tvrdim da su Rasani/Srbi drugi i razlicit narod od Dukljana/Crrnogoraca. I tvrdim da je hristijanizacija nasih predaka uradjena od strane Benediktinaca sa sjedistem u Monte Kasinu. Istorijski izvori koje sam proucavao navode me na takav zakljucak।

Војин Грубач

Разлози што сам овај текст г. Андријашевића прихватио позитивно у цјелости, могу вам дати и у облику огољених пасуса из текста, који нису истргнути из цјелине која је добра..."Sviđalo se to nekome ili ne, crnogorska i srpska nacija imaju svoje prirodno stanište na prostoru Crne Gore, bez obzira da li je njihovo utemeljenje posljedica nasilnog nametanja, zablude ili zavjere""Da je “prava” istorija uistinu toliko moćna, broj ljudi koji se nacionalno izjašnjavaju Crnogorcima upravo bi u periodu popisa drastično porastao, jer se nikada ranije nije toliko pričalo i pisalo o “crnogorskoj” istoriji Crne Gore।" "Da je srpska nacionalna ideologija bila strano tijelo u crnogorskom biću, teško da bi takva ideologija mogla da preživi više od četrdeset godina pod oklopom komunizma."

Novak ADZIC - Nije Portal IN4S vas nivo

Jako ste ruzno i netacno govorili o dr Serbu Rastoderu i Adnanu Cirgicu, jako ruzno o mitropolitu Mihailu. Gospodine Grubac, ja bar od Vas ocekujem da se uzdignete iznad provincijske retorike i zigosana ljudi bez osnova. Vi bar medju Srbima ste vidjeli malo svijeta, zivite u Moskvi, pa nimalo nije u redu da pisete tako ekstremne tekstove. Vi umijete bolje i drugacije nadam se. Eto, vi ste rusofil, ja frankofil, ali nemojte takve tekstove vise pisati. I vas nivo nije portal IN4s. Taj portal je za primitivce i zle osobe nalika politickih vorloka. A Vas dozivljavam posve drugacije, kao kulturnog i obrazovanog covjeka iako se sa Vama ne apsolutno slazem. I nemojte oi ljudima suditi koje ne poznajete. Zlonamjerna fama je jedno, a konkretno upoznavanje ljudi i njihovog djela je nesto drugo.

Војин Грубач

Господине Аџићу, ако мислите да Срби у Црној Гори нису видјели свијета, те да се то може везати само за појединце из тог народа, то је погрешно размишљање. Не сматрам да сте у праву и што се тиче портала ИН4С, али то је ваш лични став. Наравно, ја волим Русе, али и Италијане.Што се тиче екстремних текстова, вама често у том смислу дају примједбеу. Али, ви те примједбе не чујете. Не видим, зашто? Трудим се у својим текстовима да они буду што је могуће више коректни и логични. Некада се просто другачији став сматра екстремом. Неки текстови су оштрији, а неки блажи, то зависи од момента писања, и околности у којима се текст пише. Али, зато увијек постоји могућност полемике на мјестима гдје пишем, тако да додатно појашњавање може дати другу слику. Догађало ми се да комантатори јако оштро реагују на моје тезе, да би потом дошло до приближавања ставова, иако смо, у основи, особе различитог размишљања.

Novak ADZIC - Nemamo sa srpstvom nikakvog dodira

Gospodine Grubac, da Vam i kao profesionalni politicar kazem nesto vezano za crnogorski identitet.1-Mi smo, koji se osjecamo Crnogorcima, koji slijede ovo sto ja govorim, to sto kazemo da smo, mi necemo da budemo drugo od onoga sto jesmo i imamo izgradjenu svijest o tome sto jesto, hocemo i cemu strijemimo;2-Bespredmetni su svaki pokusaji da se ubijedjeni ubjedjuju drugacije od onog u sto su ubijeljeni ili sto su njihova autenticna uvjerenja;3-Crnogorskoj naciji pripadamo, za nju se ne opredjeljujemo, jer nas nacionalni osjecaj i svijest su osjecaj povezanosti sa drustvenom grupom, zajednicom kojoj pripadamo. Za poliitcku partiju se glasa, naciji i drzavi se pripada.4-Danasnji nacionalno samosvjesni Crnogorci nemaju nikakve veze sa srpstvom, i njegovim nasljedjem na postoru Crne Gore. Njega dozivljavaju kao prevazidjeni i napusteni relikt jednog perioda nase romanticarske i ideolosko-politicke proslosti.

Војин Грубач

Упоређујући оно што је написао г. Аџић у два низа коментара, првом - гдје их је било тринаест, и другом- гдје их је било шест, .редност дајем овом првом низу. Просто, зати што је био искренији и разумљивији. Мислим да је за постојање црногорске нације довољан став и опредјељење за то. То нико не може оспорити.Што се тиче одређених непотребних и нелогичних историјских анализа, гдје се улаже много енергије са мало ефекта, оне су итекако оспориве. Тим прије, ако су на стакленим ногама.Зато прејудицирам лично лично опредјељење и поштовање таквог става. То је цивилизацијска категорија.У то смислу ми је овај текст г. Андријашевића реалистичан. Он урачунава и ту категорију. Мада, имао сам један оштар иступ по питању његових ставова некада давно у подгоричком дневнику "Вијести".

Novak ADZIC - Koegzistencija razlicitosti

-Dozivljavamo srpstvo kao tudj, stran i drugaciji identitet, ne i suprotstavljen crnogorstvu u smislu konfliknosti ili antagonizma, vec kao nesto od cega je Crnogorstvo posebno, odvojeno, odjelito. Ko se osjeca Srbinom pripada Srpstvu po svom izboru, mi pripadamo Crnogorstvu kao kolektivnog nacionalnom identitetu, koje izrazavamo kroz osjecaj pripadnosti neyavisnoj drzavi Crnoj Gori, crnogorskom jeziku, crnogorskoj kulturi i autokefalnoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi. Ne negiram, ne negiraj, afirmisi svoj identitet i postuj i prihvati drugaciji.-U slobodnoj i demokratskoj Crnoj Gori gradjani su jednaki pred zakonom i imaju ista prava bez diskriminacije.To znaci da je Crna Gora ko je dozivljava kao svoju domovinu i drzavu, ko joj je lojalan, drzava jednakih sansi za Crnogorce, Srbe, Bosnjake, Alabance, Muslimane, Hrvate. Junaci istorije nijesu oni koji u rusili ili koji bi srusili nezavisnu drzavu Crneu Goru, vec oni koji se bore za nju i njen napredak na svim poljima.

Војин Грубач

Господине Аџићу, у двије колумне заредом, дакле - "На развалинама етногенезе" и "Модерни окупатори", објaљенима на порталу ИН4С, заокружио сам једну цјелину. То је мој коначни став по два питања, или три, неважно, уколико се не појаве неки нови моменти који би промијенили ток таквог рамишљања. Како ствари иду у ЦГ, не вјерујем у ту варијанту.Питање Бодина, Михаила, Немањића, Јаквинте, бјелаша и зеленаша, партизана и четника, сматрам давно прошлом причом. Ту немем узоре, мада, узоре скоро и да немам. Свијет је донамичан и лако испадаш из игре ако се осврћеш на прошло на начине који су изван границе разума. Мој уплив у ту причу сматрам периферним. То је на маргинама мог размишљања. Зато сам полузаинтересован - и како се клупко одмотава, бићу сасвим незаинтересован, што ћу предочити на адекватан начин. Нараво, ту сам као опонент, у грницама које одређују друге обавезе.

Novak ADZIC - SLIJEDIM ENTONI SMITA U POIMANJU NACIJE

Ja sam u shvatanju nacije sljedbenik modernisticke etnosimbolisticke teorije nacije koju je zastupao britanski sociolog, naucnik i istoricar prof. dr Entoni SMIT. Nastanak i razvoj crnogorske nacije shvatam, prihvatam i objasnjavam argumentima i postamentima nacije, koju je u svojim naucim djelima eksplicirao Entoni Smit. Cijenim argumente i drugih teoreticara nacije, ali pripadam pravcu u modernoj teoriji nacije kojeg je utemeljio Entoni Smit. Crnogorska nacija je izrazla na osnovu visevjekovnih istorijskih posebnosti crnogorskog naroda, na temelju njegove etnicke egzistencije u okviru drzavno-pravne nezavisnosti Crne Gore, njegovih istorijskih, kulturnih, politickih, religijskih, uopste duhovnih i drustvenih posebnosti. Crnogorska nacija nije izrasla iz srpskog naroda, nego na osnovu prehodnog visevjekovnog postojanja crnogorskog naroda i njegovih istorijskih specificnosti. Zato srpstvo i srpska svijest nijesu sastavni dio integriteta crnogorske nacije, vec predstavljaju postament...

Војин Грубач

Ако сте сљедбеник етносимболистичке теорије нације, опет је потребно да одредите границе тога етничког простора, које нису супростављене здравом смислу, и које се не поклапају са државним границама. Дакле та вишевјековна посебност на темељима које сте навели, мора имати неку логичну границу. Рецимо, на примјер, у њу може ући Невесиње или било који херцеговачки град, или Пећ, али не обавезно и неколико градова у Црној Гори. Или, не може?Таква историјска инсистирања, која презентујете, могу довести до озбиљних подјела унутар припадника црногорске нације. Ја тај процес већ примјећујем, а нешто је у том смислу провукао кроз свој текст и г. Андријашевић.

Војин Грубач

Господине Аџићу, рекли сте:" U slobodnoj i demokratskoj Crnoj Gori gradjani su jednaki pred zakonom i imaju ista prava bez diskriminacije. To znaci da je Crna Gora ko je dozivljava kao svoju domovinu i drzavu, ko joj je lojalan, drzava jednakih sansi za Crnogorce, Srbe, Bosnjake, Alabance, Muslimane, Hrvate. Junaci istorije nijesu oni koji u rusili ili koji bi srusili nezavisnu drzavu Crnu Goru, vec oni koji se bore za nju i njen napredak na svim poljima"Господине Аџићу, ви сте се у ових пар реченица саплели и подвели под сумњу ваше познавање права и правне струке. Наиме, лојалност независној држави Црној Гори није обавезна по Уставу, нити законски кажњива. По Уставу Црнн Горе се може промијенити Устав под одређеним прописаним условима, који су ригидни и сложени за испуњавање, али су прописани и легитимни, Исто је и са промјеном државног статуса, који је такође могућ и прописан Уставом. О којој држави и којем Уставу ви говорите, можда нисте мислили на Црну Гору?

Војин Грубач - Прича о лојалности држави!?
Та прича о лојалности држави је бесмислена ако се узме у обзир да је кључ снаге сваке државе у економији. Ко пита хрватске и словеначке бизнисмене који улажу у Србију да ли су лојални њој и да ли је воле? Одговор је, нико! Исто важи и у обрнутом смислу. Капитал води интерес а не лојалност и љубав према некој држави.Зато је прича о лојалности у ствари алиби за неспособњаковиће. Уједно и дискриминаторска категотрија код промотера који тако нешто уопште спомињу. Лојалност не постоји, већ само постоји поштовање закона. Они који тврде да су лојални а не поштују законе ти у ствари нису лојални. Ко тврди да воли Црну Гору, а противзаконито пљачка грађане и државу тај би требао да се замисли о чему прича, али и да одговара по законима.

Novak ADZIC - ODANOST JE SIMBOL VITESTVA

Gospodine Grubac, ja Vas uvayavam, iako smo razliciti svjetovi. Lojalnost je meni jako vazna u zivotu. To je kao kad polozite zakletvu. Lojalnost shvatam kao odanost, vjernost, posvecenost vrijednostima kojima covjek pripada i u koje vjeruje. Ja tako shvatam domovinu, naciju i drzavu, naravno i porodicu. Postovanje ustavno-pravnog poretka drzave ciji ste gradjanin je iznad i prije svega obaveza, duznost. Ko to krsi, zna se sto cini. Kad je domovina u pitanju ko hoce da je razori zna se sto je i ko je. Meni je oduvjek bila ideja vodila, kao covjeka me perificirala, viteski princip-figurativno mac odanosti i vjernosti onome kome vjerujete, zaklinjete se ili onome cemu vjerujete i pripadate. A to je za mene svetinja. Domovina, njen stijeg, sloboda demokratske moje drzave, suverenost i postojanost moje nacije, multikultura, gradjanska jednakost to su principi koje sam usvojio i koje ne mijenjam. Dr Sekula Drljevic je svojom borbom i golgotom pokazao kako se strada za domovinu.Lojalnost Crnoj Gori, to je moja jedina domovina, maticna drzava, nemam rezervnu, Srbi iz Crne Gore kazu da im je maticna drzava Srbija, ja kao Crnogorac nemam rezervnu domovinu i drzavu. A Sekula Drljevic je bio drugaciji nego sto Vi kazete. Nikad se nije osjecao Hrvatom i ustasom, u mladosti jeste cak i srbovao, ali je zivio i stradao kao Crnogorac. I proucite malo molim Vas autenticnu stranu Sporazuma Djurisic-Drljevic. Znacajan dio toga mozete naci u knjizi "KONTRAREVOLUCIJA U CRNOJ GORI 1941-1945" dr Radoja Pajovica. Knjiga "Pucaj, rat je zavrsen" je cetnicka strana pogleda na te dogadjaje, meni neprihvatljiva, iako sam je citao. A ko je bio Pavle Djurisic najbolje je opisao dr Radoje Pajovic u monografiji o njemu. A o dr Sekuli Drljevicu procitajte knjigu "Politicka misao Sekule Drljevica" akademika prof. dr Danila Radojevica. Vrijedno bi bilo. Nije Sekula bio sto mu velite. Dobro bi bilo da procitate sporazum Dra...

Војин Грубач

Господине Аџићу, рекли сте "Dr Sekula Drljevic je svojom borbom i golgotom pokazao kako se strada za domovinu", а ја мислим да је тај господин показао како се лако могу изгубити орјентири и отићи у суманутост.

Иначе, ваш став"Domovina, njen stijeg, sloboda demokratske moje drzave, suverenost i postojanost moje nacije, multikultura, gradjanska jednakost to su principi koje sam usvojio i koje ne mijenjam." је у супротости са вашом дефиницијом лојалности. Ако поштујете демократију, мултиетичност и Устав, тада су ваше тезе о лојалности супростављене тим принципима. Јер, Устав, демократија и мултиетичност дозвољавају легитимну промјену државног уређења Црне Горе,а тај легитини маханизам ви подводите под нелојалност. Дакле, опредијелите се, или сте за демократичност или лојалност, јер инсистирање на таквој лојалности, у ригидној форми какву заступате, урушава права дата кроз Устав, али и основе демократских принципа.

Novak ADZIC - USTAVNOST I ZAKONITOST

Gospodine Grubac, Lojalnost shvatam na eticki i pravni nacin. Kad govorim o pravnom mislim da su gradjani Crne Gore obavezni da postoju njen Ustav, zakone i njene drzavne simbole, bez obzira kakav privatni odnos imali prema njima. Procitajte kaznene odredbe u Zakonu o drzavnim simbolima i Krivicni zakonik koji govori o grupi krivicnih djela protiv ustavnog uredjenja i bezbjednosti drzave.-Kad govorim o lojalnosti drzim da je odanost domovini Crnoj Gori duznost i osjecaj. Grof Lav Tolstoj je govorio. "Covjek ne cini nikad previse za svoju domovinu". Ako zivite u Moskvi ili SAD, Italiji, Svajcarskoj, Francuskoj, Srbiji, Vi ste duzni da postujete drzavnu nezavisnost tih zemalja, njihove zakone i nacionalne institutije, simbole itd, inace bi Vas deportovali ili uhapsili. I vas i mene ili bilo koga ko bi pokusao to uraditi, a u Crnoj Gori se desava nesto sto nije normalno i moguce u zapadnim demokratijama da dobar dio gradjana hoce da rusi vlastitu drzavu i da pripadnici srp...

Војин Грубач

Господине Аџићу, рекли сте: "Kad govorim o pravnom mislim da su gradjani Crne Gore obavezni da postoju njen Ustav, zakone i njene drzavne simbole, bez obzira kakav privatni odnos imali prema njima."Ето у томе се не слажете са господином Стевом Вучинићем, који улази у приватне односе грађана према симболима. Наиме, њему смета то што грађани осјећају презир према државним симболима, а ви сматрате да је то њихова лична ствар, што је исправно.Како сте већ костатовали да су Срби и Црногорци два разна народа, то вас морам по питању симбола подсјетити да је по новом Уставу обавезно поштовање националних симбола разних народа који живе у Црној Гори. Дакле, с обзиром на мултиетничку структуру Црне Горе, сасвим би логично било да се у свакој општини у Црној Гори поред државне заставе виори и национална застава народа који у тој општини представља значајни дио становништва. У Улцињу - албанска, у Рожајама, Плаву, ... - бошњачка, у свим општинама у Црној Гори изузев четири - Рожаје, ...

Novak ADZIC - DR SEKULA DRLJEVIC

Dr Sekula Drljević bez sumnje, spada u teoretičare i moderne ideologe crnogorske nacije i respektabilne promovente i afirmatore crnogorskog kulturnog, nacionalnog i državnog integriteta i identiteta. Dr Sekula Drljević nije bio fašista i nacista, već crnogorski suverenista i nacionalista odbrambenog tipa. U beogradskoj skupstini od 1919. do 1941. drzao je brojne govore o drzavnom i ekonomskom porobljavanju Crne Gore, osudjujuci brojne zlocine pocinjene nad Crnogorskim narodom.

Војин Грубач

RE: "Dr Sekula Drljević nije bio fašista i nacista, već crnogorski suverenista i nacionalista odbrambenog tipa.Tokom drugog svjetskog rata, dr Sekula Drljević je, silom prilika, ali, strateški pogrešno, izabrao kao saveznike za ostvarenje ideje o obnavljanju nezavisnosti crnogorske države sile Osovine (Italiju i Njemačku) i njihove marionetske saveznike poput ustaške NDH i Anta Pavelića."
Господине Аџићу, не би ме зачудило када би неки историчар устврдио да је Павелић био одбрамбени националиста, који је силом прилика, стратешки погрешно, изабрао као савезнике за остварење идеје о НДХ силе Осовине. Уосталом, зар Месић није рекао да је стварање НДХ била повијесна тежња хрватског народа, ...
Знате, та "грешка" је Дрљевића ослободила термина одбрамбени националиста, а вас тај термин објективности у посматрању те личности.

Novak ADZIC - Sekula Drljevic nije bio izdajnik

Potom se dr Sekula Drljevic suočio, u debati, sa žestokim napadima srpskih radikala, kojima je odgovorio ovako: »Kada govorim kao predstavnik crngoorskog naroda nikome ne dozvoljavam da daje sud o mome patriotizmu sem jedino i samo crnogorskom narodu«.Gospodine Grubacu, Mozda je za Srbe Sekula Drljevic izdajnik i zlocinac, ali s obzirom da on nije pripadao srpskom vec crnogorskom narodu, to je deplasirano, jer ne mozete izdati narod kojemu ne pripadate, vec samo izdajnik naroda kome se pripada, tako da za Crnogorce dr Sekula Drljevic nije bio izdajnik, vec patriota, sa svim svojim uzletima i posrnucima, dobrim djelima i pogresnim postupcima.

Војин Грубач

Господине Аџићу, ја сам чуо од многих људи који се национално изјашњавају као Црногорци да је тај лик издајник. А то вам је изгледа важно да чујете управо од њих. На другој страни, не сјећам се да сам икад користио израз издајник.Дрљевић је био у структурама озлоглашене НДХ, најгоре државе која је икад постојала на Балкану, тако да када се персонализује одговорност - он спада у категорију одговорних. Бити у структурама такве марионетске државе, значи изгубити кредибилитет.Да би то провјерили, испитајте јавно мњење по питању Дрљевића, узмите из тога само шта о томе мисле грађани црногорске националности, па ћете видјети колико ваши ставови имају упоришта међу њима.На прсте се могу пребројати они који мисле као ви по том питању. Знате, мислим да се ради о недвосмисленом фијаску у протезирању одређеног става.

Војин Грубач

Господине Аџићу, веома ми је интересантно то што вам је узор Дрљевић, особа коју често цитирате, а која је завршила свој политички пут у ћорсокаку, као скутоноша Џека Трбосјека, тj. другога доктора, свима извјесног, Анте Павелића. Павелићеве говоре такође можете цитирати, ово тим прије што је тај тип дипломирао на Правном факултету Свеучилишта у Загребу 1915.г. а докторирао на истом мјесту, само годину дана послије, те далеке 1916. године.И онда се чудите како народ игнорише данашњу химну Црне Горе. Ако сте демократа, дајте је на референдум па погледајте семафор. Иначе, мислим да тражење узора у прошлости није солидно, то је само знак да постоји недостатак еволутивног размишљања и сналажења у неким, сасвим новим, околностима. Да не говорим да тражење узора у ликовима какав је Дрљеви' може изавати психичке поремећаје код "обожавалаца", јер - то је пaтолошки лик, којег су откачили Петровићи и Крсто Поповић, не без разлога, па је завршио код Павелића, који је окупљао маниј...

Novak ADZIC - TENDENCIOZNE IDEOLOSKE VIVISEKCIJE

Gospodine Grubac, nije meni uzor Sekula Drljevic, ja bastinim druge vrijednosti i moderne evropske svjetonazore, zivim u potpuno drugom vremenu i svijetu, kao socijaldemokrata po uvjerenju i cinjenu, ali za dr Sekulu Drljevica govorim kriticki, afirmisem ono sto je pozitivno i osudjujem ono sto je negativno. Zelim se ponasati u skladu s devizom dr Karela Kosika sa Praskog Univerziteta "pisati onako kako je uistinu bilo". Vi se nihilisticki odnosite prema dr Sekuli Drljevicu, a to nije ozbiljan i prihvatljiv naucni metod, jedna licnost se sagledava u totalitetu, svestranom analizom njegovih vrlina, mana, generalnog politickog habitusa. Nije u redu da se o dr Sekuli Drljevicu izricu teske ocjene samo na osnovu jedne njegove krupne greske, a da se zaboravlja sijaset onoga sto je pozitivno u njegovoj 40 godina dugoj politickoj karijeri. Selektivni pristup tendenciozne ideolosko-politicke vivisekcije ne preferiram, vec

Војин Грубач

Господине Аџићу, ви у петнаест текстова, или комантара, величате Секулу Дрљевића, а на његову "једну крупну грешку", како кажете, се осврћете у тих петнаест прича са двије реченице. Да ли је објективно да се у двјеста реченица осврнете са само двије на кључну ствар у његовом политичком животу, када је, закономјерно, тај лик улетио у идеологију злогласне НДХ. Све што је писао у Краљевини СХС или Југославији је пало у воду тим кључним избором у правцу нацизма. Послије уласка у систем НДХ он је заборавио на све што је писао до тада. Па хајдемо, упоредите његову критику стања у Краљевини, и стање у НДХ у којој је био службеник, и евентуалну wegovu критику стања у таквој "држави" која је била оваплоћење свега најгорег. Ја ту критку у кудикамо горој држави нисам видио. Чак шта више, НДХ се не може назвати државом. Само могу да закључим да је његов ток политичке свијести управо водио у понор, те је сва његова грађанска политичка прича била само блеф.

Novak ADZIC

Sekula Drljevic se nikad krio nije, a ubijen je mucki na prevaru, a ne na megdanu, na ratistu, ko je proucavao to zna. On je odstupio u Austriju i ubijen je na taj nacin sto su se ubice prosvercovale kao da su clanovi tjelesne straze Anta Pavelica i tako usle u hotel u kojem je Sekule boravio sa zenom Marijom, koja je inace bila Srpkinja. A o Antu Pavelicu jednako mislim lose kao i o Drazi Mihailovicu, Milanu Nedicu, Dimitriju Ljoticu, Vitkungu Kvislingu i svim okupatorskim marionetama.

Војин Грубач

Колико сам могао примјетити, у држави у којој је служио, такозваној НДХ, углавном су људи масовно убијани на превару, а не на мегдану и ратишту, тако да је Дрљевић имао могућност да узме пушку и да погине не мегдану, али и да промовише принцип да се обични људи не воде на губилишта већ да се све то пренесе на мегдан, ма шта значио тај чудни и двосмислени израз. То он није урадио, а изабрао је варијанту гдје политички подржава оне који су вршили масовна убиства, потом одступио и без имало гриже савјест примао у госте тјелесну стражу Анте Павелића. Ви о Павелићу мислите лоше, а онога који, послије свега, прима његову тјелесну стражу у госте не стављате у списак који сте предочили.Зар не уочавате нелогичност? На другу страну, нисам увјерен да га није убила ОЗНА, као Макса Лубурића.

Novak ADZIC - NEKA PITANJA ZA GOSPODINA GRUBACA

Volio bih da procitate korespondenciju i komunikaciju u ratnom periodu Draze Mihailovica i Anta Pavelica. Oni su braca po idelogiji-cetnickoj ili ustaskoj, ali Draza je slao svoje izaslanike da pregovara s Pavelicem. Ili sporazum o srpsko-hrvatskoj diobi iz 1956. potpisan izmedju licnih prijatelja koji su pobjegli u Argentini dr Milana Stojadinovica, radikala Pasicevog ministra, Srbina predsjednika Vlade Kraljevine Jugoslavije, prvog covjeka Narodne radikalne stranke i ustaskog poglavnika dr Anta Pavelica. Kako se dogovaraju, fantaziraju daleko od svijeta, uz pice o stvaranju Velike Srbije i Velike Hrvatske. I kako je Milan Stojadinovic trosio zlato koje mu je Pavelic davao u Argentini. Ali, vjerujte, jednaku odbojnost imam prema svemu tome. Koja je razlika ubijati ljude u ime nacije, rase, religije, ideologije ili klase? Drljevic nikad nije bio vojni komandant, sem u jednom kratkom periodu Pavlu Djurisicu. A Pavle Djurisic je izgubio na Lijevac polju u vojnom obracunu s ustasama i ...

Novak ADZIC - Dr Sekula Drljevic o Crnogorskoj crkvi 1 dio

U knjizi »Balkanski sukobi«, pored ostalog, dr Sekula Drljević, u poglavlju naslovljenom »Duhovni lik Crne Gore«, piše o autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve na sljedeći način: »Crnogorci, iako kršćani, i to uglavnom pravoslavni, ispovijedaju religiju »Gorskog Vijenca«. Zbog toga je crnogorsko pravoslavlje crnogoroslavlje. Znatno se odijelilo od ostaloga pravoslavlja, pa i od srpskoga, koje za sebe kaže, da je svetosavlje, ikao još nijedan srpski pisac nije dao definiciju toga pojma. Ima još jedan razlog, zbog koga Crnogorska i Srpska crkva ne mogu nikada postati jedna crkva. Cijela religiozna mistika Crnogorske crkve sadržana je u čudotvorstvu i svetiteljstvu Svetog Vasilija Ostroškog i Svetog Petra Cetinjskog".Gospodine Grubacu, pored nekih mana i gresaka, dr Sekula Drljevic ima i velikih zasluga za Crnogorce. Dr Sekula Drljevi dalje kaze: "Nijednog od njih ne priznaje za svetitelje srpska crkva. Postoji i jedna važna historijska činjenica, koju treba istaći. Za vrijeme turske vladavine nad Balkanom Srpska crkva je potpala pod Carigradsku patrijaršiju i od nje se potpuno odijelila tek nakon prvoga svjetskog rata. Crnogorska crkva kroz sve vjekove nije bila ni u kakvoj zavisnosti od bilo koje pravoslavne crkve, pa ni od Carigradske patrijaršije. Da li je ta okolnost nešto pridonijela, da se crnogorsko pravoslavlje toliko udalji od ostalih, nije važno. Odlučna je činjenica, da Crnogorci imaju svoju religiju, svoje crnogoroslavlje i da su ostajući vjerni njemu vjerni samima sebi« (c.d. str. 172-173). Crnogorska religioznost počivala je, po njemu, na crnogoroslavlju i slobodoslavlju, što će reći, na herojskoj borbi za odbranu crnogorske narodne i nacionalne slobode i afirmaciji nezavisnosti i suvereniteta države Crne Gore.

Војин Грубач

Господине Аџићу, заиста ме чуди да у овом што сте презентовали да је писао Дрљевић о Цркви нисте примјетили да са њим нешто није у реду. Он реско одваја Црногорску и Српску цркву, позива се на Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског, те да све то нема везе са Пећком партијаршијом, ... Опростите, ове тезе Дрљевића може демантовати сваки основац у Црној Гори, тако да ја ту нисам потребан. Рецимо, а то сам вам већ једном рекао, ако се узме у обзир да је Св. Василије Осторшки, слава му и милост, рођен у Поповом пољу, као Србин и Херцеговац, те да је сво вријеме служења Цркви био хиротонисан искључиво од стране пећких патријарха, то је ова прича Дрљевића лишена логике и било каквог смисла. Додатно, ја закључујем, да је он већ тада увјерено поплочавао пут ка нацизму, те да није чудо гдје је политички завршио. Знате, једно је стремљење, а друго недостатак логике и суманутост.

Novak ADZIC - Dr Sekula Drljevic je znao za autokefalnost CPC

Ako je iko znao i mogao znati u doba knjaza/kralja Nikole, da je Crnogorka crkva bila autokefalna to je bio dr Sekula Drljevic, jer je zivio u to vrijeme i jer je bio nadredjen, sef mitropolitu Mitrofanu Banu, i episkopu Gavrilu Dozicu, u vrijeme kad je bio Ministar prosvjete i crkvenih poslova Vlade Crne Gore u doba Knjazevine i Kraljevine Crne Gore. Dok je Crnogorska crkva bila autokefalna, Drljevic je bio, pored toga i Predsjednik oblasnog suda u Podgorici, sudija, ministar pravde, ministar finansija i gradjevina, ministar inostranih poslova, pisac brojnih zakona Kraljevine Crne Gore, poslanik Crnogorske skupstine. Pa bio je zivi svjedok kao najveci drzavni funkcioner toga vremena svega toga, odnosno, znao je istinu da je Crnogorska crkva bila autokefalna i eksplicitno je saopstavao u vise navrata, pa i u svojoj knjizi "Balkanski sukobi 1905-1944". Zato sam to i citirao, uvazeni gospodine Grubacu.

Karamaz - Kad ih je SPC posvetila?

Kakve veze imaju Sv Vasilije Ostroški i Sv Petar Cetinjski sa srpskom crkvom?
Da ih nije srpska crkva proglasila za svece? I kad je?

Војин Грубач

Господине, пећки паријарх Паисије Јањевац је хиротонисао Св. Василија Острошког за епископа и митрополита Требињског, а сљедећи пећки патријарх Гаврило Рајић доцније произвео у владику Захумског.

Novak ADZIC - Dr Sekula Drljevic-jedno pismo iz 1923 "Vecernja posta", Sarajevo 10. marta 1923. br.505, objavljuje pismo dr Sekule Drljevica-Prijatelju:"MI NE MOZEMO PRISTATI DA CRNA GORA I NJEN NAROD ROBUJU SRPSKOJ MONARHIJI ILI SRPSKOJ REPUBLICI, NEGO TRAZIMO POD CIJENU NAJVECIH ZRTAVA DA NASA REPUBLIKA BUDE RAVNOPRAVNA SA SRBIJANSKOM". Kritikujuci Jasu Prodanovica i Jovana Djonovica da oni hoce da i Crna Gora bude rob Srbije, dr Sekula Drljevic dodaje:"JEDINO SMO JA I MOJI DRUGOVI KOJI TRAZE CRNOGORSKU REPUBLIKU I POZIVAM TE PRIJATELJU DA UCINIS SVE DA SE NAROD NE DA PREVARITI I DA OSVIJETLE CAST I PRAVO CRNOGORACA, KOJI SU PROLILI MORE KRVI DA NE BUDEMO ROBOVI".Gospodine Grubac, ipak, treba malo studioznije i temeljitije analizirati lik i djelo dr Sekule Drljevica.

Војин Грубач

Каже Дрљевић:" По цијену највећих жртава да наша република...". И то је објављено у Краљевини СХС? Погледајте каква је била слобода говора. А у НДХ, у којој је касније службовао, не само да није било слободе говора, већ нити права на сопствени живот. Овај говор Дрљевића је било фолирање, те највеће жртве очигледно је требао неко други да изнесе, али не и он. Сада ми је јасно да се радило о обичном фолиранту који једно мисли а друго ради, што је показао много касније, када је могао да преточи све те идеје у дјело, које је закономјерно било нечасно. Већ тада је показивао жестину, те није чудо да га је тај фактор одвео у политичку провалију.

Novak ADZIC - Jos podataka za biografiju Drljevica Početkom maja 1941. godine na Cetinje je stigao iz Zemuna dr Sekula Drljević i preuzeo vođstvo u akcijama i kombinacijama oko uspostavlja nezavisne države Crne Gore, sa čvrstim osloncem na Italiju. Svoje ranije stavove o federalizmu bio je napustio i opredijelio se za suverenističku koncepciju, pravdajući to riječima: »Meni federalizam nije bio program nego sredstvo da se osnaži ideja crnogorske državnosti i da se maskiram pred progonima režima« Vidjeti o tome: Izjava dr Sava Bašovića, člana Crnogorske stranke, data juna 1945. godine O tome vidjeti i dr Radoje Pajović, “Kontrarevolucija u Crnoj Gori - četnički i federalistički pokret - 1941-1945”, Cetinje, 1977, str. 63.
Gospodine Grubac, Sekula Drljevic je bio politicar i ideolog. Jeste li gledali na ZIVOJ ISTINI kako je prof. dr Novak Kilibarda afirmativno govorio o njemu, a i kriticki utemeljno ugledni voditelj Darko Sukovic. Mogli ste preko satelita pogledati tu emisiju.

Војин Грубач

Господине Аџићу, тачно сам, дакле, претпоставио да се ради о фолиранту, који се, како каже, маскирао. Сада је опет друга слика, захваљујући вашем цитату, па могу додати и то да се фолирао када је говорио и о суверенистичкој концепцији. Он је увјерено газио ка нацизму, и то је био коначни продукт његовог политичког ангажмана. Ту се фолирање завршило, и ту је показао своје право лице. Вјероватно је зато "добио ногу" од династије Петровић и Крста Поповића, па нашао мјесто код Павелића. Он је био судбински предодређени лузер, због суманутости.Иначе, мишљење Килибарде, тога непостојаног лика, намазаног свим фарбама, ме не занима. Нисам гледао ту емисију, и због тога јер сам јако заузет. А и овдје се не бих јавио са комантарима да се случајно нису десили Првомајски празници. Како они пролазе, тако и ја завершавам ову причу.

Novak ADZIC - VOJINU GRUBACU-OPET O DLJEVICU

Kada su se 1941. godine dešavali pogromi Srba u Hrvatskoj i kad je treženo od dr Sekule Drljevića da interveniše, znajući za njegove veze sa Hrvatskom Seljačkom strankom dr Vlatka Mačeka i Hrvatskom strankom prava, čiji je predsjednik dr Ante Pavelić postao 1941. godine poglavnik ustaške Nezavisne Države Hrvatske (NDH) da utiče kod ustaških vlasti da se to zaustavi, on je odgovorio: »Kad sam u beogradskoj skupštini protestirao protiv paljenja kuća u Crnoj Gori i protiv paljenja porodice Zvicer u Cucama, nijesam mogao dovrštiti rečenicu od zaglušne buke i lupanja o klupe sa strane narodnih poslanika Srba prečana. Ja danas ne lupam o klupe da bi se prikrio njihov jauk, ali ne mogu se ni ubiti radi toga«.Nemam simpatije za Drljeviceve greske i fatalne promasaje u II svjetskom ratu, ali imam postovanja prema mnogim epohalnim stvarima sto je uradio za Crnu Goru do 1941. godine.

Војин Грубач

Господине Аџићу, управо то што сте навели потврђује да је Дрљевић имао врло јасан одабир у тим ломним годинама Другог свјетског рата. Његов избор је пао на нацизам. Ту се осјећао као риба у води, те са његовим падом недостојно отишао са политичке сцене.

Novak ADZIC - Dr Sekula Drljevic-LOVCENSKI POKLIC Povodom svirepog ubistva porodice Petra Zvicera dr Sekula Drljevic napisao pjesmu »Lovcenski poklic«, koju je objavio u zagrebackom u listu »Hrvat« 1923. godine::»Crnogorce care mali«, Nedaj da ti dvore pali, Da slobodi kopa groblje Podivljalo tursko roblje, Nek zablista hadzar sveti, Ka nekada niz vrleti. Neka brda odziv dadu junackome tvome kliku Nek dusmani tvoji znadu, Da si tiran razbojniku. Neka svijet vidi snova Djela tvojih pradjedova. Zar ces moci slusat mirno Nepobjedni lave stari, Kad te budu robom zvali Jucer turski izmecari? Il te tvoja proslost slavna Tako brzo ostavila? Il je hrabrost opjevana Izmisljena prica bila. Kraj garista doma tvoga Ko kam stanac majka mila. Tvoja sestra ponizena, Sinoc ti se udavila. Ljuba kazu, da je luda, Brisuc s oka suzu vrelu, Po garistu gar razgrce Trazi djecu izgorjelu. Neka bomba strah zadaje Zavitlana snagom muskom. Neka oko sokolovo Smrt raznosi tankom puskom. Nek krv onu staru svjetlost Dade nasoj novoj zori Da se ovaj poklic ori, ...
U odgovoru Krsta Zrnova Popovića na objavu Ivana Lole Pavićevića pod naslvom »OTPORUKA CRNOGORSKIH USTAŠA na poruku srbijanskih siledžija u Crnoj Gori«, poslatog iz Planine, 29. avgusta 1919. godine kaže se, i ovo: » Pavićeviću,Ti kažeš: »Kad Crna Gora bješe oslobođena od neprijatelja«... ali naprotiv; ona baš sada nije oslobođena, nego je zauzeta; i to, od njenog najljućeg neprijatelja i dušmanina – od zvanične Srbije, koja bi htjela da u korijen ubije čast i istorijsko ime Crne Gore, njen ponos i sve narodne svetinje, koje su nam najveće i jedino narodno blago, za koje smo živjeli i umirali... Zar je »radi ujedinjenja« trebalo kaljati čast Crne Gore i gaziti njena prava? Zar je »radi ujedinjenja« trebalo popaliti i srušti hiljade naših domova? Zar su u ime ujedinjenja hiljade Crnogoraca stavljeni van zakona, te trunu bez krivice i suda pohapšeni, bez otadžbine i krova po gorama i inozemstvu. Svojim zlikovačkim radom zauvijek ste srušili solidarnost i bratsku ljubav".

Војин Грубач

Господине Аџићу, голим оком су видљиве разлике измађу Крста Поповића и Секуле Дрљевића. Чак и у наступима јарости Крсто Поповић је стрјелице упућивао на власт, званични Београд, и сл, исто као и краљ Никола. Дрљевић је отишао у генерализацију оптужби, и то на националној основи. Пажљивом посматрачу је јасно да то није могло нигдје друго да се заврши осим у нацизму. Зато му мјеста није било нити код четника, нити партизана, а династија Петровић и Крсто Поповић су му окренули леђа. Комунисти су га прогласили за ратног злочионца, а монархисти највјероватније и убили, мада, ко зна?! Управо зато, мислим да је потхрањивање јавности причом Дрљевића анахроно, тим прије што сви који крену таквим путем неизоставно заврше у нацизму. А ту већ оправдања не постоје.

Novak ADZIC - GOSPODINU GRUBACU BEZ ZAMJENE TEZA

Gospodine Grubac, nije suvislo da indirektno meni, eufemisticki, pripisujete neosnovane etikete o nacizmu. Samo zluradi ne znaju da sam osvjedoceni protivnik fasizma, nacizma, staljinizma i svih oblika despotije, jednoumlja, monokratije, totalitarizma, bilo etnicke grupe, klerikalne ili religijske zajednice, bilo etatistickog tipa. Drzim se u prvom redu one Volterove maksime "Ja sam prevashodno covjek, a sasvim slucajno Francuz". Ja sam prevashodno dosljedni covjek humanistickih i etnickih svjetonazora, socijaldemokratskih politickih uvjerenja, a Crnogorac sam zato sto sam to svojim korijenima, stablom i istorjijskim i kulturnim nasljedjem i uvjerenjima. Pisem o istorijskim licnostima i dogadjajima iz naucnih pobuda kao savjestan istrazivac, sto ne znaci da sam sljedbenik ideologije i poltiickih stavova i postupaka onih licnosti o kojima pisem. Duznost i savjest mi nalaze da iznesem sve dostupne cinjenice na vidjelo i da, recimo, kontroverzni zivotni put dr Sekule Drljevica ...

Војин Грубач

Господине Аџићу, ваша слика о Дрљевићу је таква да се стиче утисак да би он био идеалан да није напрвио грешку. Моја је- да то није била грешка већ закономјерна посљедица његовог предвидљивог еволутивног политичког "развоја". Тај одлазак у нацизам није последица магновења у сплету околности, већ плод читавог његовог политичког дјеловања. Не вјерујем да историчари могу правилно процијенити тај опскурни лик, ту је потребан колегијум социоплога, психијатара, политилога,...Дакле, не говорим о афекту, јер у афекту се може штошта рећи што није неоходно, говорим о непрекидној тенденцији која је изван приче о афекту. Оно што сам могао прочитати од краља Николе и Крста Поповића, па чак и када пуцају слова од бијеса којим су обузети, ја спокојно видим да код њих није било генерализације. Чак и тада су себе држали под контролом. Дрљевић то није могао да уради, тј. да се исконтролише.