Мач праведника!

nedjelja, 28 februar 2010 23:46 колумна - Војин Грубач

У медијима се недавно појавила информација о потписивању коалиционог споразума између Нове српске демократије, Народне странке и Демократске српске странке, који ће трајати “све док у Црној Гори не буде смијењена власт”. Та вијест није изазвала неку претјерану еуфорију у јавности која је много раније тражила тај савез, а која је сада прилично охлађена због досадашњег рада ових странака. Иако је вијест добра, општи је утисак да је разлог ове коалиције очигледност да су им политичка кола кренула низбрдо, те да постоји природна потреба последњег покушаја њиховог спашавања од потпуне политичке маргинализације. Без обзира на факт да се на прошлим изборима НСД преполовила, а НС и ДСС постале ванпарламентарне странке, није примјећено да се у тим странкама ишта суштински промијенило, што сваки лош резултат сам по себи подразумијева. Чак се није десило да су се функционери тих странака извинили својим симпатизерима, изашли са неком самокритичком и објективном анализом узрока партијског посрнућа, као и прецизним мјерама за превазилажење таквог крајње неповољног стања.

Лидери ћуте, питања се множе, одговори нису више потребни!

Умјесто тога, десило се непријатно ћутање које објективном посматрачу сигналише могућност да у тим странкама постоји хронични недостатак демократског капацитета. Ако су се, којим случајем, те организације временом претвориле у затворена акционарска друштва, гдје највећи број акција држе највиши партијски функционери, поставља се питање – зар тим акционарима одговара да се ништа не мијења чак и када фирма пропада? Ако се, пак, не ради о партијским акционерским друштвима, тим прије је актуелно питање - зашто нема промјена? Могућ је и случај да су те странке ауторитарног каракатера, што подразумијева несмјењивост функционера чак и у случају крајње лошег изборног резултата?! Можда оне имају слабу кадровску структуру, тако да немају никога бољег поставити за лидера ако постоји потреба његове замјене? Шта, дакле, може бити узрок њиховог латентног пропадања? Да ли је у питању лош или кривудав програм тих странака, недовољно ефектни или не баш принципјелни лидери, одређени катастрофално лоши потези који су сломили сопствено гласачко тијело, несолидни посланички клубови, недостатак нових и атрактивних партијских личности који би донијели тако неопходну свјежину, слаба теренска организација или нешто друго? Одговоре на питања која нас интересују не можемо добити из ових странака, те их је самим тим бесмислено тражити од њих. Уосталом, господа гласачи много не запиткују и углавном не траже одговоре на питања од партија које су их разочарале, већ крајње једноставно, у знак протеста, гласају за друге странке или се одлучују на апстиненцију.

Простори грађанских партија

Ипак, ове три странке су се ујединиле и то је добар знак. На другој страни лош је знак да опет немају намјеру да због себе анализирају своје раније пропусте, нити да реформишу своје странке у кадровском погледу. Све остаје исто, само што су сада заједно, те заједнички иду у срећну будућност или колективну партијску смрт! С обзиром на то да се сада позиционирају као грађанске партије, у том политичком простору чека их јак конкурент у виду СНП, са врло динамичним лидером који има запажене резултате на изборима. Не може се рећи да СНП има неку препознатљиву идеологију, да нуди нешто конкретно, посебно и важно, као и да је успјела убиједити широку јавност да неће одједном ући у коалицију са ДПС-ом. Може се рећи да СНП скоро не нуди ништа осим јасне демонстрације самовољности да им неке друге странке неће диктирати партијске одлуке, и то јој, зачудо, увећава гласачко тијело. Могуће је да је разлог томе чињеница да су странке попут НСД, НС и ДСС у свом политичком развоју нудиле много конкретних идеолошких ствари својим национално дефинисаним гласачима, али ништа од тога нису испунили, што је довело до разочарења и протестног гласања за странку која не нуди неку јасно дефинисану и изграђену идеологију.

Свој оправдани гњев треба преточити у нову одлуку

Опозиционе странке морају схватити да са праксом старог понашања, као и превазиђеним партијским моделима и концептима реално не могу бити носиоци неопходних промјена система вриједности у друштву, јер с промјенама требају кренути из свог дворишта. Самим тим остају без реалне шансе да смијене власт.Ако опозициони лидери не осјећају потребу да ишта мијењају, тим прије грађани немају потребу да им било шта објашњавају или буду вјерни. Када грађани осјете да је неко грешан, логично је да тај мора бити праведно кажњен простим и једноставним смањењем гласова или избацивањем из парламента. Потреба да се икада више буде традиционалним гласачем неке странке, због потребе за доследношћу и имиџом, је сувишна и анахрона. Само тако свако носи свој дио одговорности и добија по заслугама. Зато, поштовани опозициони гласачи, узмите просто мач праведника у руке и покажите увијек свој оправдани гњев. Ако вас неко разочара, ширите своје разочарење и гласајте за друге. Уколико је неко превише забрљао - избаците га без размишљања из парламента, па нека тамо иза ограде плаче и оптужује кога хоће. Јер, да нисте прошли пут сурово казнили НСД, НС и ДСС, које сте годинама молили да се уједине, данас ово уједињење тих странака ви сигурно не бисте видјели. Сада када су се ујединили, замислите све што је неопходно да би вратили ваше повјерење, а они, ако су озбиљни и професионални, нека направе анкете, утврде ваше жеље и направе свој избор! Ваше остаје само да пресудите да ли је то довољно и вриједно пажње, па да мач опет употребите или да га вратите у корице!