Предсједник не станује овдје!

Objavio Vojin Grubač Blog 16. Apr. 2013. | 20:58

У Црној Гори се још не завршавају најчуднији избори за њеног предсједника. Ти избори су избацили невјероватну количину политичког муља са скривеног дна на свима видљиву површину, право у лице грађанима. Уједно, десило се нешто невјероватно- први пут се ДПС није усудио да јавно прослави изборни резултат који је предочио, тако да је обиљежавање “побједе” провео у комеморативној атмосфери.   

Јелко,  Кетрин  и Миланов олук

Елем, послије постављања ултиматума Србији у вези Косова, који се провалио, госпођа Кетрин Ештон је ужурбаним корацима дошла у Подгорицу да постави ултиматум опозицији. Изгледа да се нервозно, уочи њеног доласка, тражио вагон у којем ће опозиција, по жељи ЕУ, потписати безусловну капитулацију, а потом вјероватно отићи у Мозамбик да тамо буде опозиција.

Јелко Кацин, самоубијеђени словеначки политички инквизитор Балкана, јарки представник словеначке политичке корупције- први је дао скандалозну изјаву о овим изборима: “Ванинституционална борба, коју најављује црногорска опозиција, је више деструктивни него конструктивни приступ”. Истовремено,  у његовој Словенији иде вишемјесечна ванинституционална борба грађана, врло жестоко и врло упорно, против разарајуће политичке корупције која је уништила политички и економски систем те некада најпросперитетније ЈУ државе. Да напоменем, Драго Кос, председник Словеначке државне Комисије за спречавање корупције је изјавио: “Грађани у Словенији, кад говоре о тој негативној појави мисле, углавном, на такозвану велику корупцију, присутну у политичким круговима и државном апарату. Горан Клеменчич га је само допунио: “Словенија је у задњих 20 година изгубила десетак милијарди еура због корупције”.  Недавно се појавила и сљедећа неординарна вијест: “Док је бивши словеначки председник Милан Кучан у вечерњим часовима са супругом гледао ТВ крадљивци су скинули бакарни олук с његове куће у Љубљани. Елем, распони крађе у Словенији су прошли кривудави пут од милијарди еура до бакарног олука њеног предсједника.

Прави предсједник Црне Горе је неко трећи

Ипак, и поред завршетка избора остало је питање, а ко је сада прави предсједник Црне Горе?  С обзиром на то да је тзв. међународна заједница затворила очи пред  крупним малверзацијама на овим изборима, одговор је скоро јасан. Прави предсједник Црне Горе није рођен у Црној Гори, нити је један од два кандидата који су учествовали на изборима.  Тај предсједник и управљач Црне Горе је неко трећи, неко изван њених граница, највјероватније у Вашингтону. Јер, Црна Гора је против воље 80 одсто њених грађана признала Косово као независну државу. Исто ће се десити и са уласком у НАТО, гдје се грађани такође неће питати.  И на управо завршеним изборима грађани се нису питали, као и на оним парламентарним  који су били прошле године.

Јасно је да те међународне кругове не интересује то што се јавио ојађени дилер личних карата  у Подгорици, те у очају бацио шесто легитимација на сто новинара, рекавши да не може да исплате грађане који су продавали своја документа. То што у Црној Гори живе проглашавају мртвима, а мртве живима, коригујући их уједно у бирачким списковима.  Што у Рожајама има 4 000 гласача више него пунољетних грађана. Што је за пет мјесеци направљен режирани хаос у бирачким списковима, гдје је брисано, уписивано и пребацивано са једног гласачког мјеста на друго преко 13 000 грађана.  

Међународна заједница све то не жели да види, јер та међународна заједница уопште и не постоје.  Постоје интересне групе у међунардним круговима, тимови плаћених чиновника који управљају протекторатима попут Црне Горе, Ирака, Авганистана, … 

Међународна заједница не постоји

 Елем, некада давно је Београд оптуживан да је он кривац што Црна Гора није независна.  Ипак, све су прилике да је Црна Гора послије државног осамостаљења одмах изгубила  независност. Послије референдума се могло посекундно одбројати од десет до нула да би се то десило. Ипак, они који су узели независност тек обновљеној самосталној држави Црној Гори не смију се оптуживати.  Вашингтон није Београд, тако да свака оптужба у правцу Вашингтона може довести било ког црногорског политичара у ситуацију да понови судбину Гадафија.

Управо зато, ситуација је све јаснија. Међународним чиновницима, патронима Црне Горе,  једино одговара таква власт у Црној Гори на коју имају дебео и тежак досије, па да државом могу управљати по својој вољи и без икакве одговорности. Очигледно је да такав неопходни досије немају на опозицију, или имају у тој мјери која је недовољна.

Виртуална међународна заједница јавно и званично тражи да се чиновници Црне Горе изборе са криминалом и корупцијом, а истовремено та иста међународна заједница влада домаћим политичарима управо механизмима политичког криминала и корупције, уцјењивањем преко досијеа. Када се такве ствари дешавају јасно је да су наступила смутна времена, те да се у будућности ништа лијепо не може очекивати. 

Давитељи против давитеља

Да је тој виртуалној међународној заједици стало да се у Црној Гори живи цивилизовано- она би подржала или поставила добру, а не лошу власт.  Ипак, њој, изгледa, исто као и у Словенији, одговара само лоша власт у државама на простору Балкана, самим тим и у Црној Гори. Мотиви за такво понашање могу бити разни. Рецимо, сопствени профит коруптивно орјентисаних међународних чиновника и банкарских кругова, или се они просто играју стратешких игара, или им је напросто досадно … 

На списку мотива може бити и предрасуда, слична оној бизарној коју имамо  у одличном Шијановом филму “Давитељ против давитеља”, гдје се у Београду, како би он уистину постао Град, морао појавити масовни убица. Елем, a шта је масовни убица него осиромашени уранијум који је та међународна заједница поклонила Балкану приликом бомбардовања које се звало “Милосрдни анђео”.

Идеолошки пандури “новог доба”

Портал ИН4С, недеља, 02 јануар 2011 17:57 Војин Грубач

Свака презентација ближе и даље прошлости Црне Горе исказана у моделу такозване “модерне црногорске политичке мисли”, коју јавности пласирају самозвани „носиоци коначних животних истина” у Црној Гори, искрено ме, и без остатка, одушевљава.

Јер, оно што каже само један од тих ликова, ви ћете хорски чути кроз пар недјеља, као неизбјежни ехо те идентичне приче. Рецимо, недавно се новинар Данило Бурзан у једном свом ауторском тексту осврнуо на “свечану прославу годишњице нестанка Црне Горе”, устврдивши да је то “антицрногорска свечана прослава, својеврсна спрдачина са државом, противуставно понашања овђе, а све финансирано из буџета Црне Горе”?!


Овдје, овђе, вођен или тудијер!?

Наравно, дотични господин се осврнуо на прославу годишњице Велике народне скупштине Српског народа у Црној Гори, која се ове године жељом групе грађана догодила у Пљевљима. Господин Бурзан је негирао могућност да су oдлуке Подгоричке слупштине из 1918.г. биле укинуте одлукама Трећег засједања АВНОЈ-а, што наводно, тврде, негови “опоненти” у власти?! Да би се те одлуке дефинитивно укинуле, господин Бурзан је напоменуо да у том смислу постоји петиција коју је парламенту Црне Горе упутило шест хиљада грађана, а која чека на скупштинску процедуру и реализацију.

Да се господин Бурзан на овоме зауставио било би сасвим довољно за једну озбиљну причу и полемику, али није! Наиме, у истом тексту замјерио је црногорским властима што су дозволиле да се формира Српски национални савјет, тврдећи да чланови тог Савјета желе да промјене статус Срба на тај начин да Срби не буду мањина у Црној Гори. Споменуо је, у смислу потребе укидања тог Савјета, чињеницу да “већина Срба у Црној Гори оправдано одбацује статус мањине”. Понављам, рекао је оправдано, што значи да је господин Бурзан наводни противник идеје да су Срби у Црној Гори мањина, или је погријешио у куцању текста, што лако може бити.

Да све буде интересантије, назвао је спрдачином могућност да и Црногорци оснују свој савјет по Закону о мањинама, те се на крају заложио за рушење “металне скаламерије на Румији”.

Отприлике је ово била фабула текста господина Бурзана, па је ред да је мало пропустимо кроз сопствена размишљања. Наравно, свако на свој начин.


Укидање или не питање је сад

Заиста ме радује чињеница да је у једном оштро-антисрпски конотираном тексту господин Бурзан констатовао да је противник идеје да Срби буду национална мањина у Црној Гори.

“Штета” је што би господин Бурзан укинуо Српски национални савјет, али не би никада јавно рекао да Срби требају у Уставу бити уписани као конститутивни народ. Елем, док се то не деси, тешко је могуће укинути тај Савјет. Иако сам давно напустио Српски национални савјет, не само као потпредсједник, већ и као члан, не могу а да не констатујем да је таква институција потребна. Наравно, она мора бити темељно модификована да би служила сврси, те да би била ефективнија у свом раду. Ово што сада видимо у вези Српског националног савјета сигурно није адекватна прича, јер захтјева многобројне и корјените измјене, као и креативнији приступ потребама Срба у Црној Гори.

Ипак, за разлику од г. Бурзана, ја не бих искључио могућност да се створи и Црногорски национални савјет. Ако не неко други, онда би Црногорци који говоре српским језиком, и који немају анимозитет према Србима, као што то има круг око Бурзана, могли то врло лако урадити из сопствених идентитетских разлога. Наравно, и због потребе да у Црној Гори влада неопходна сагласност и хармонија. Тиме се не би десила спрдачина, како каже Бурзан, већ закономјерни протест против оваквог Устава и стања у друштву. Дакле, то ће се сигурно десити у некој перспективи, а када ће то бити остаје да сачекамо.

А што се тиче мањинских осјећаја у Црној Гори, мишљења сам да ни један народ нема потребу да се осјећа мањинским. Не само Срби, јер ја не вјерујем да се Бошњаци, Муслимани, Хрвати,..., у Црној Гори требају осјећати мањином. Дакле, сви би требали да се осјећају конститутивним народима, али и да имају своје националне савјете и новац потребан за одржавање своје културе и идентитета на високом нивоу.

Наравно, да се предсједници националих Савјета у Црној Гори јутром не буде са ознаком евра у очима, већ да се искрено боре за промоцију свог националног језика у школама, као и пропорционалне заступљености својих сународника у државним органима, што садашњи Устав Црне Горе јемчи, то би слика људских права у Црној Гори била нормалнија и адекватнија.

Празници и прославе

Давно сам престао да водим рачуна о “државним и историјским” празницима, или тачније, не интересује ме нити један од њих. Сви ти празници су временом напрсли, извитоперени или темељно срушени, тако да су добили сасвим други смисао.

Ипак, ако неко жели да слави дан Велике подгоричке скупштине, Петровданске скупштине, Трећег засиједања АВНОЈ- а, Дана албанске заставе, што се мене тиче може га славити колико хоће. Међутим, код Бурзана то изазива громке реакције негодовања. Зашто? Зато што живи у свом свијету пливајућих принципа, гдје би са својим кружоком одређивао шта треба, а шта не, да раде грађани Црне Горе. Наиме, прошло је вријеме таквих ригидних идеолошких пандура, који се из гроба прошлих тоталитарних система покушавају на силу реинкарнирати.

Заиста не знам да ли су одлуке Трећег засиједања АВНОЈ- а укинуле одлуке Велике подгоричке скупштине, али по факту се на том засиједању укинуло много чега. И Метохија је укинута као дио Црне Горе, и Косово као дио Србије, и све монархије, и демократија, а Православна црква доведена на ниво уништења. Управо сада нека оцијени господин Бурзан шта је укинуто, а шта није на дотичном АВНОЈ- у. Ипак, колико ме сјећање памти, Петровданска скупштина на Цетињу је сигурно “укинула” одлуке Велике подгоричке скупштине, али то Бурзан не смије рећи. Да ли се стиди Петровданске скупштине, или је нешто друго у питању, потребно је објашњење!? Ево, рецимо, његов млађи колега, господин Новак Аџић, прославља одлуке Петровданске скупштине скоро сваким својим текстом, па то “другу Бурзану” не смета!?

Скаламерије и сличне ствари

Господин Бурзан има анимозитет према лијепој цркви на Румији, изражен до те мјере да је назива металном скаламеријом. Колико разумијем, скламерија је гомила несклада или нешто томе слично. Па добро, ако господину Бурзану сметају скаламерије, зашто пише овакве текстове који би се могли подвести под појам скаламерије.

Ако му се не свиђа што је та лијепа црквица метална, то се она може модификовати у било ком виду материјала. Споља се може обложити мермером, дрветом, изнутра кориговати металном орнаментиком или каменом. Кров може бити бакарни, позлаћени, или на примјер, прекривен Теголом канадезе. Па да та малена лијепа црквица добије нову одежду. Или ја гријешим, можда није на метал мислио овај господин. Можда му је “демократско рушење” из разлога нетрпељивости, и то оне атеистичке, био лајт мотив ове чудне приче?!


Нови стил и нови дух

Све ове скаске господе, све те небрушене идеје, зачињене нелогичностима и контраверзама, закономјерно морају доживјети свој идеолошки крах. Уосталом, они ни сами не виде, у свој заносу, да све иде тим путем, јер сила није прича која пролази у дужем периоду.

А ми нигдје не журимо, за разлику од њих који журе и саплићу се. Ту смо да им укажемо на саплитања, која их у једном моменту могу одвести на маргине свих догађања. Онамо гдје неће имати уопште никакав утицај на нове процесе који ће услиједити. Јер, да опоненти такве господе почну користити исте антипринципе, теорију да је све дозвољено, нисам убијеђен да би такве “радикалне промоције” имале дуги вијек.

Управо у таквом духу конструктивне, опонирајуће мисли, која једино има прођу у свим временима, желим Вам, драги читаоци, срећну наступајућу Нову годину, и благе дане Рождества Христовог.

Да их проведете у спокојству, миру, оптимизму и добром здрављу, а нема разлога да тако не буде.

Пинкогорци- медијска Света Инквизиција?

Objavio Vojin Grubač Blog 04. Apr. 2013. | 23:24

У подгоричком локалу “Дали” састали су се власник телевизије “Пинк” Жељко Митровић, новинар и публициста Шеки Радончић и бизнисмен Беба Поповић.
“Ми смо анализирали медијску сцену у Црној Гори не само у принтаним него и у електронским медијима, тако да смо дошли до закључка да постоји заиста велики простор, посебно када се ради о публици процрногорске орјентације”, објаснио је Шеки Радончић смисао састанка. Елем, све су прилике да вођа процрногораца у Црној Гори недостаје, па је “самоувоз” свјежих кадрова био неопходан.
Укратко, ванредни београдско- сарајевски експресни воз напречац забринутих појединаца је допутовао са транспарентом “Процрногорци свих околних земаља, свих вјера и нација, уједините се!”. Возовође локомативе тога воза су искочиле на станицу “Подгорица”, те одлучиле да ужурбано, у стању узбуне од некаквог пријетећег напада  из ваздуха, са мора и копна, формирају  “процрногорске новине и телевизију”, и то већ првог маја.

Отац, Син и Дух свети процрногорски?

Наравно, одмах се намеће и питање- а ко су ти процрногорци, та гладна и жедна публика за коју се у трку организују нови медији? Да ли ту циљну групу у ствари чине: Срби, Бошњаци, Албанци, Хрвати и Црногорци који су-  процрногорци? На примјер,  да ли је Србин који, схватајући озбиљност тешке социјално- економске ситуације у држави, сарађује са Црногорцима политички опредјељенима против власти у ствари- Србин процрногорац? Ако није, онда значи да Црногорци који су за промјене, и који су опозиција режиму,  такође нису процрногорци?! Гдје је та танка линија раздвајања публике коју виде:  Жељко-  који претендује да буде Отац процрногораца, Беба- као вјероватни Син процрногораца и  Шеки који хода као неки Дух свети процрногорски? Или је ово надобудно Свето Тројство напречац дотрчалих ликова у ствари брзопотезно пројектована балканска Света медијска инквизиција за простор Црне Горе?
Шта год да је у питању, једно је очигледно- да су у својој мисији орјентисани против Господара ову тројицу ликова би Срђан Кусовац кроз неку од својих “Побједа” одмах окарактерисао као здружену испоставу Београда и Сарајева,  коју су послали непријатељи да систематски униште државу Црну Гору! Како тих  оптужби нема,  онда је ова нова медијска иницијатива знак да су неспособни државни медији, електронски и штампани, потписали безусловну капитуацију пред опозиционим медијима у Црној Гори! Укратко, пропали су као и сва остала црногорска предузећа, те зрели за рециклажу и замјену.

Црта раздвајања и конфузије


Да резимирамо, Жељко и Шеки, са својом Бебом,  у наредним недјељама ће нам, наравно, објаснити и прецизирати ко су ти њихови претпостављени процрногорци као циљна медијска група.  Дакле, мораће дефинисати линију фронта, успут пратећи догађаје, који се у Црној Гори одвијају филмском брзином, да се не би спотакли.
Рецимо, колико до јуче Рањо Кривокапић је био највећи признати процрногорски Црногорац. Ипак, изненада је испалио изјаву у којој је устврдио да евентуални долазак Лекића на чело државе неће дестабилизовати Црну Гору, те њоме неочекивано поломио све главне изборне играчке свога коалиционог партнера. Наравно, не треба бити превише аналитичан па закључити да је главна играчка представника власти- ширење страха од промјена. Да ли је Рањо тим поступком заслужио избацивање из процрногорске публике нових медија, све са чланством, то би Света Инквизиција требала да каже?  Све и да не зна одговор на ово питање, једно је сигурно- ови сватови су село погријешили!

Лутајуће “овцекрадице”, и алтернативни “трећи пут”

уторак, 26 март 2013 08:15 Војин Грубач, ИН4С

Удар грома у новоформиране црногорске националне странке је био разарајућег ефекта! Последице су биле потресне - или су те партије тотално спржене, или безумно нелектрисане да не знају у којем се паралелном политичком свијету налазе.  Наравно, ријеч је о прошлогодишњим политичким пројектима, гдје су се на необично чудни "трећи политички пут" запутиле три нове црногорске партије: Покрет владавине права Црне Горе Маркана Марковића, Праведна Црна Гора Рада Бојовића и Позитивна Црна Гора Дарка Пајовића. Владајућа ДПСДП олигархија их је одмах, у старту, квалификовала као дрске "овцокрадице", које планирају отимање хипнотисаних гласачких овчица ДПСДП- а. Елем, нико није очекивао да ће Маркан Правни, Пајо Позитивни и Раде Праведни брзином свјетлости ударити лицем о блато.

Црногорски опозициони хорор стил

Средином прошле године је Маркан Правни ексклузивно саопштио да његова црногорска партија има огромних десет хиљада чланова. Ипак, нити су изашли на парламентарне, нити на предсједничке изборе.
Раде Праведни је ишао другим путем, и скупио велику политичку скупину "најпаметнијих, најинтелигентнијих и највећих" Црногораца у свој њеној историји, као што су: Михаило Радојичић Шок, Стево Вучинић, Бранко Луковац, Марко Шпадијер, Крсто Павићевић, Нада Букилић, Бранко Балетић, Сретен Асановић, Мила Касалица, Илија Вујошевић, Зувдија Хоџић, Шербо Растодер, ... Иако је сваки од побројаних Црногораца лако могао бити изабран на државотворном гумну црногорских лелекача као велики Господар Црне Горе, десио се изненадни преокрет. Наиме, Праведници нису изашли на парламентарне изборе, а на предсједничким су се темељно државотворно обрукали не скупивши довољан број потписа за свога вођу Рада Праведног. Укратко, предсједничка кандидатура Рада Праведног добила је мање потписа него што обично долази народа на сахране локално познатијих људи у Црној Гори.
Позитивна Црна Гора је, очигледно, имала највише потенцијала за изборе у виду безусловне подршке медијске империје "Вијести", и усавршене тактике ПР. Ипак, ни то није помогло, поновљени избори у Никшићу су опредијелили злехуду судбину бивших пет мандата Позитивне. Наиме, три мадата је отишло њиховом, у ДПС пребјеглом, одборнику Драгу Дроту, а само два остала Пају Позитивном. Тиме је Позитивна кренула у тешко заустављиви пут сигурне политичке маргинализације.

Трећи пут у ништа

Да се подсјетимо, такозвани "трећи политички пут" ове три црногорске националне партије је отпочео ставом да су они против власти и против опозиције. Елем, јасно је да су против власти ако се опозиционо дефинишу, али бити против опозиције значило је обавезу стварања сасвим нове, реалне и помирљиве политичке приче. Потпуна пропаст Правника и Праведника, и силазна путања Позитивне показала је да они нису нашли тај "трећи пут", тачније- да су га промашили. Заиста, о каквом "трећем путу" може бити ријечи ако су ове три партије утемељене на причи о прошлости, јефтином црногорском национализму, политичкој нетолеранцији, идеји бесконачних ултиматума, неосвртању на факте тешке економске и социјалне ситуације у Црној Гори.
 И не само то, вјероватно је свима досадило пројектовање црногорских партија које се лажно представљају као грађанске, а у себи носе политичку идеју мањег или већег анимозитета према Србима, као и нежељење да се осврну на круцијалне проблеме и актуелне жеље мањинских народа, прије свега Бошњака и Албанаца. Имам осјећај да је њихов политички кредо установљен на идеји да се требају сви превеслати. Да је преварити све групе и грађане једини пут ка остварењу магловитих циљева интересне групе која се налази под стакленим звоном, изолована од свјежих идеја, а коју сачињава сабор дезорјентисаних лелекача на гумну. Таквима ни Црногорци који их симпатишу нису по вољи, па се десило да је Жарко Ракчевић отишао из те приче, иако је вјероватно био најразумнији политичар у групацији Позитивне.

Нове политичке тенденције

За разлику од њих, владајућа олигархија игра своју игру, чува гласачко тијело мањинских народа а губитак црногорских гласова компензује добијањем српских. Управо зато, чудна игра ове три црногорске националне партије добија црте узалудности и бесмислености. Њихово блокирање смјене политичког стања у Црној Гори, и непријазан према Србима, закономјерно гурају српско гласачко тијело у правцу режима. Елем, можда је то некима из њих био и циљ, а можда то несвјесно раде?
У таквим околностима, сасвим је логично да само Срби и Црногорци заједно, високим степеном разумијевања критичне ситуације и збијањем опозиционих редова, могу омогућити тако неопходно разрјешење политичке пат- позиције која одговара само властима у њиховим бесконачним манипулацијама. Коректним односом према мањинским народима, разумијевањем њихових националних интереса, ширином за равноправно прихватање у своје редове представника тих мањина, српско- црногорски опозициони савез има велику, можда и преломну политичку преспективу.

Сарадња Срба и Црногораца, пут ка промјенама

Јефтини црногорски национализам, који режирано пласира власт, а подгријавају га овакве нове црногорске партије, не може сакрити неке важнe факте који говоре да српско- црногорски односи имају елементе позитивне политичке прошлости у најкритичнијим ситуацијама, на које се нико није освртао.
Наиме, опозиционо орјетисани црногорски суверенисти требају знати да је преко 20 одсто Срба који су гласали за независну Црну Гору било кључ њене независности, јер би без тих гласова подршка идеји независности пала испод 50 одсто референдумских гласова. На другој страни, Срби који су били за заједничку државу увијек требају учитавати да је преко 40 одсто националних Црногораца било, такође, са истом енергијом за заједничку државу.
Тај потенцијал позитивних односа Срба и Црногораца, представљен чак и у голом статистичком смислу из којег се могу извући заједнички именитељи, представља основу за рушење стереотипа које пласирају и режим и лелекачи на гумну.
Сарадња, повезивање и операционализација заједничког дјеловања опозиционо орјентисаних Срба и Црногораца, независно од њихове политичке орјентације, партијске или изванпартијске ангажованости, изгледа да је једини могући афирмативни "трећи пут" на чијем крају ће се ставити тачка на вишедеценијско мучење друштва, које је било у корист опште штете.

Полемика: Освајачи, окупатори или ослободиоци- Војин Грубач, Марковић Маркан

Zoran Vujičić је поделио фотографија 

Crna Gora nije nastala raspadom Dušanova Carstva nego je bila međunarodno priznata kraljevina 140 godina prije Nemanjića, 1077. godine

• 

  Војин Грубач Црна Гора је, значи, настала распадом Бодиновог царства

  
  
• 

  Zoran Vujičić Ovo su postovi istine,a ako znas ti nesto vise ili drugacije,voljeli bi da cujemo

  
  
• 

  Војин Грубач Ова карта показује да је Бодин заузео Рашку и Босну. Исто су касније урадили и Немањићи. Елем, чуо сам да неко говори да су Немањићи окупатори, ова карта показује да је и Бодин био окупатор. Ја тврдим да окупатора никада није било, већ се ради о државама династија, а не националним државама. Дакле, тумачим ствари другачије.

  
  
• 

  Olivera Franović pa tako se pocinje,bitno je da svako ima svoje pa ponekad hoce da se prosiri,nekome je vazdi malo aliiiii,nemere bas danas kao negda

  
  
• 

  Zoran Vujičić di je moja olja?

  
  
• 

  Markovic Markan Nemanja je okupirao i Rasku ,spalio Zemun i stari slavni grad Nis .. A o svemu ostalome i da ne govorimo. Ne zaboravimo:- Nemanja, okupirao Zetu i srusio sve gradove osim Kotora. Ima na dusi smrt vise od 30.000 ljudi. Proglasen u sveca .
  - Sin mu, Stefan, se postaje "prvovjencani" tj. dobija krunu od pape i kiti se Zetskom krunom. Brat mu Sava,prvi Srpski patrijarh (anatemisani) stavlja krunu na glavu, iako je kruna poslata nekoliko godina prije njegovog samozvanog proglasenja u patrijarha, a da ne govorimo o tome da postoje indikacije da uopste nije prisustvovao krunisanju, jer se nije slagao sa osloncem na papu!
  - Milutin, prvo salje svoga rodjenog sina, Stefana Decanskog, kao taoca Tatarima, da bi ga nakon toga OSLIJEPIO i poslao u Carigrad. Zeni se sa kcerkom Cara Andronika, koja je imala 5 godina, i SILUJE je sa 7 godina, "jer nije mogao da ceka". Sta pise arhiepiskop SPC Danilo II (1335. god.) o Milutinu? "I tako predadose grobu SVETO I CASNO I BLAZENO TELO ovoga BLAGOCASTIVOGA I HRISTOLJUBIVOGA i previsokoga kralja Stefana Urosa" - ne bojeci se Boga.
  - Stefan Decanski, vodi rat protiv sopstvenog sina, Cara Dusana od kojega biva udavljen sopstvenim rukama. I on je svetac.
  - Car Dusan, oceubica, kojeg niko nije priznao za Cara, je svog dvornika proglasio u Patrijarha da bi ovaj njega mogao proglasiti u Cara. Vaseljenska crkva ga naravno anatemise sto ce tek Knez Lazar popraviti nekoliko godina kasnije. Prosiruje svoje carstvo na tudje teritorije, (time gubeci etnicko jezgro), ratujuci protiv Vizantije u savezu sa Turcima, time je slabeci i direktno dovodi Turke na 500. godisnju vlast u Srbiji i cijelom Balkanu. No ,i pored svega ovoga jos ga slave.
  Sta pise Ostrogorski: "Na srpsku patrijarsiju, stvorenu mimo volje Carigrada, Kalikst je jos za vreme svog prvog patrijarhovanja bacio anatemu, a postigao je i to da bugarska patrijarsija prizna vrhovna prava carigradske stolice. Glas o prokletstvu ucinio je u narodu i u nizem svestenstvu mucan i bolan utisak. NAROD JE OVO PROKLETSVO DOVODIO U VEZU SA OVIM NESRECAMA, KOJE POSLE SMRTI PATRIJARHOVE (1354) I DUSANOVE (1355) POCESE DA SNALAZE SPRSKI NAROD". Uostalom ,bilo ko kada svoju istoriju gradi na bajkama sve se to jednoga dana vrati tome ko to radi..

  
  
• 

  Војин Грубач Прича о убиствима око престола је прича која је слична у свим династијама. На двору Бодина је била слична прича. Да ли је знате?

  
  
• 

  Војин Грубач Ево те сличне приче, само на двору Бодина... Пошто је наслиједио свога оца Михаила Бодин је одмах имао крвави обрачун са својим стрицем Радославом, који је побјегао у Травунију. Други Бодинов стриц Бранислав је организовао опозицију Бодину и завршио у скадарској тамници.
  Како су Бодинова браћа од стрица Бранислава побјегла у Дубровник, то је он, ни мање ни више – освојио Дубровник да би их протјерао још даље.
  Бодин послије својих освајања даје Босну на управу рођаку Стефану, а Рашку даје својим лојалним дворјанима Вукану и Марку. Затим умире, и почиње стара прича, тачније шоу…
  Бодинов син Михаило Други је наслиједио оца, али се десило “догађање народа” па је свргнут и на његово мјесто је дошао Доброслав, полубрат његовог покојног оца.
  Опет се десила урота, па је Вукан (којег је, као што смо рекли, поставио Бодин да влада Рашком) бацио у тамницу Доброслава, а на престо је дошао Владимир, који је био унук Бодиновог оца Михаила. Када је Вукан пустио Доброслава из тамнице ухватио га је нови краљ Владимир и ослијепио.
  Владимиру та суровост није помогла да одржи власт, јер се одједном појављује као битни фактор Јаквинта, супруга краља Бодина. Она је отровала Владимира и свога сина Ђорђа поставила за краља. Опет се враћа Византија са освајачким аспирацијама, па послије заузимања Скадра одводи у Цариград Јаквинту и Ђорђа, који умиру у тамници.

  
  
• 

  Olivera Franović Gospodine Grubac,puno Vam hvala ali zaista hvala na ovako iscrpnim detaljima,ima trvenja i kasnije u svim crnogorskim dinastijama, evo, ipak ali nebitno ali ne i irelevantno vaganje, ipak manje je sve brutalno u okviru ranocrnogorskih dinastickih famelja ako brutalno moze biti manje i vece, unutar dinasticki sukob je jedna dimenzija a teritorijalne pretenzije, asimilacija, potiranje, potkradanje,prepravljanje i negiranje jednog naroda je strasno bilo uvijek a tek danas.

  
  
• 

  Markovic Markan Istorija je nauka i u ozbiljnim drzavama se sa njom ne moze manipulisati.Koliko se vidi ,ipak je Nemanja bio okupator i u tom vremenu se desavaju cudne stvari. Zamislite Dinastiju koja precuti onog glavnog od kojeg potice ili nastaje ,Bodinu i svim ostalim licnostima iz crnogorske istorije se zna ime oca i majke bilo kojega od njih. Kod Stefana Nemanje nije takav slucaj ,a kao nebeski narod sa navodno dugom istorijom ,moralo bi se znati o Zavidu nesto malo vise ,ako je uopste i postojao.I jos jedno zapazanje u vezi titule UROS u dinastiji Nemanjica koja se cesto pominje ,a nije srpsko ime -vec na madjarskom jeziku znaci GOSPODIN.. sve nas to moze dovesti do zakljucka da Nemanjici uopste nijesu sa Balkana.Posto sebe nazivaju gospodom(stavljajuci titulu Uros pored svog imena ) ,najvjerovatnije je da su serbi u tom periodu bili sluge ( uostalom tada se i pojavljuje po prvi put naziv serbi )-sto potkrepljuje Dusanov zakonik.Zasto cute istoricari i ne zalaze u ovu materiju ,zasto ne otvore staroslovenske i ruske knjige.ovo sto ste naveli u vezi vladara Duklje i borbe za prevlast je ,morate priznati opet sve sitno u odnosu na ono sto " krasi " Nemanjice " u gornjem komentaru..Koliko se da primijetiti ,caki na ovoj mapi u dnu se vidi sto pise ,zbunjeni srpski kvazi istoricari svojataju i Duklju kao svoju .Za njih su i po tom pitanju ,vladari Duklje -srpski vladari. Zamislite sada kada se sudare misljanja i u jednom nebeskom narodu ,ubijaju jedni druge kao sto se desilom dolaskom Nemanjica .Zar iole pametan covjek tu ne zakljucuje da ne postoji logika .. A istina je totalno drugacija ,jer nije u pitanju smjena dinastija u istoj drzavi vec nesto drugo,a vi to odlicno znate .I da ne zaboravimo ,za cije interese je to Nemanja uradio ( vazal Vizantije ).Ne zelim biti pristrasan, ali posmatrajuci Dinastije u ovom duhu kako posmatra gospodin Grubac ,onda i za Petra Karadjordjevica znamo da je ubijen sjekirom po nalogu kuma M.Obrenovica . Zatim isti taj kum mu prodaje glavu sultanu i sa njom trguje ,dobivsi zastavu trobojku sa kojom se dice -sto u sustini predstavlja simbol ropstva.Osim velicanja svojih poraza poput Kosova i proslava svih tragedija u svojoj istoriji ,pomenuo bih i njihovu cuvenu Cele kulu ,, Uporedite sada tu Cele kulu ,u vezi koje nadam se znate sve ,i crnogorsku Tablju ,na kojoj su iznosene glave neprijatelja .Opet isto ,jedni velicaju pobjede ,a drugi poraze .O kasnijim krvoprolicima i krvavom srpskom prestolu bi mogli pisati danima . I sada kada posmatrate statistiku takvih desavanja uporedjujuci je sa drugim kraljevstvima ili drzavama ,morate zakljuciti da "nebeskom narodu" ne ide na ruku istina ..Vezano za crnogorske dinastije ,da ima nesto po tom pitanju ,vise sam nego siguran da niko ne bi precutao te cinjenice .Crna Gora nema nikakve potrebe da kao drzava koja je 140 godina starija od Raske ,krade neciju istoriju ,izmislja kojekakve gluposti i potkrada tudju istoriju .Posebno nema potrebe da to radi nekome ko ima veoma losu istoriju i bezbroj mrlja u svojoj proslosti. Za razliku od nje ,znate dobro da su cak i zvanicne politike pojedinih zemalja poput Srbije u liku Ilije Garasanina ,radile citavu strategiju kako potkradati crnogorsku istoriju i prisvojiti je kao svoju. O nestanku Crne Gore kao drzave 1918. godine i da ne govorimo ..

  
  
• 

  Zoran Vujičić Markovic Markan,hvala na iscrpnim informacijama

  
  
• 

  Zoran Vujičić Војин Грубач,mislim da ti je sad jasniji pogled na istoriju

  
  
• 

  Olivera Franović a zna se Zoko sve ne treba se braniti ipravdat na stare seme PECNU PA APP ( AKO PRODJE PRODJE)

  
  
• 

  Markovic Markan Zorane ,postujuci tvoj zid ,ne bih zelio da pretjeram .Zato koristim priliku da gospodinu Grubacu ,razjasnim jos nesto u vezi Nemanjica.. Zakljucujem po cirilici i po njegovoj odbrani Nemanjica da ce ga ovo zanimati .. Nemanjici nemaju srbski rodoslov. Nemanja je sa svojih tridesetak godina kao rimokatolik dosao u Srbiju, primio pravoslavno miropomazanje kao krstenje i preoteo vlast, satro tradicionalnu narodnu Crkvu i postao vazal Vizantije. Veoma zanimljivo ,obratite paznju : nema istorijskih dokaza da je imao bastinu u Srbiji (to sto sin mu Stefan prica, to moze biti i laz). Nije rodjen u Raskoj, nije rastao u Raskoj, niko cuo nije za njega u Raskoj do njegovih trideset godina kad on sa vojskom upada u Rasku, zbacuje domacu vlastelu i osvaja Rasku.Zar to nije okupator?Okupator je u onom kontekstu u kojem je prethodna raška dinastija - Vukanovići, potomci Marka, prata župana Vukana, nijesu ništa drugo do vlastela koju je postavio dukljanski dvor kada su Vojislavljevići osvojili Rašku..Mnogo veću ulogu u satiranju slovenskoga paganizma imao je Sveti Sava, ali svi su Nemanjići radili na tome;To 'satiranje' je ostvareno za vrijeme vladavine svih Nemanjića; u tom pogledu Nemanjin lični doprinos je bio krajnje minimalan.Nije to bilo satiranje paganizma, nego satiranje srbske varijante hriscanstva ca ciljem unifikacije srbske vjere sa stilom vizantijske varijante hriscanstva i podcinjavanje srbske crkve Carigradskoj patrijarsiji.
  U Nemanjinoj biografiji pise da se vratio kao junosa, mladic od punoljetstva do 25-30 godina starosti.Evo u tekstu sa sajta SPC pise da se vratio u zrelom dobu, i jos iznose kako u Nemanjinoj biografiji pise da je rimokatolicizam jeres, a ne pise tako nego sa ponosom opisuju Nemanjino krstenje u rimokatolickoj crkvi kao da je too licno Bozija volja da se Nemanja udostoji tog krstenja.
  Stefan, Nemanja's biographer, wrote: And as in that land were Latin heretics; so by God's will (Nemanja) in that temple received Latin Christianity. In Nemanja's honour, a Monastery of Saint Peter and Paul was later raised at the place of his birth.
  When he reached adulthood, Nemanja became Prince (Serbian: Жупан) of Ibar, Toplica, Rasina and Reke, ruling in the name of his grandfather, Grand Prince Uroš I, who was a first a vassal of the Byzantine Emperor, and then later of the King of Hungary.
  http://www.spcoluzern.ch/index.php?pg=1995&lang=en
  
  Gle sada cuda , prvi vazali Vizantije i Madjarske bijase pradjed Nemanjin Uros. Istorijski nema dokaza ni da je Zavida Nemanjin pravi otac, a ovi mu i pradjeda znaju.Djetinjstvo je period prije mladicstva i nema godine kad se njegov otac vratio u stolno mjesto. Istoricari govore da je Nemanjin povratak u Rasku mogao biti tek u trecoj, cetvrtoj ili petoj deceniji 12. vijeka. koliko je tada bilo Nemanji godina? Od 20-40 godina starosti. Ima istoricara koji tvrde da je nemanja primio pravoslavlje tek u 30-toj godini zivota.
  Zasto Stefan u nije kazao ime Nemanjinog oca? Srbi su se uvijek prezivali po ocu, a jedino Nemanja nema prezime po svom ocu. Svi srednjovjekovni vladari od plemenitog roda uvijek su isticali ime svog oca na ciju su se slavu pozivali, velicajuci tako i sebe kroz svoje porijeklo.
  Da je Nemanjin otac bio od starine na glasu, ili na cuvenom i dobrom glasu od vremena svoje vlasti, zar bi Stefan preskocio da kaze kako mu je djedu bilo ime? Nije kazao, jer nije imao cime da se pohvali ili ,ko zna-mozda ,da se ne osramoti.
• 

  Predrag Pavicevic m oze jos poneku laz da nadje

   ma on ni sebe ne vjeruje u ono sto prica ,no ajde samo da se nesto desava , a ovako nesto vise ni u bajke ne prolazi
• 

  Olivera Franović JA NE PRATIM NE ZATO STO IMA TRI ASA I DAMU PIK MISLIM NA NAS IZ KOMENTARA NEGO STO SAM OVO ODAVNO PRESTALA DA RADIK I EVO SAD I KRAJ,ALI STVARNO

  
  
• 

  Војин Грубач Господине Маркане, мој однос према Бодину и Немањићима је исти. И једни и други су били освајачи, и једни и други су имали дворских баханалија, и на крају крајева те двије древне династије су биле у рођачким везама. Е сад, по вама су Немањићи окупатори, а Бодин је ослободилац Рашке, Босне, Далмације ... Ја мислим да Немањићи и Бодин нису били окупатори већ освајачи, а ако ви мислите да је Бодин био окупатор тада то и реците.

  
  
• 

  Војин Грубач Разлика је, дакле, у томе што ја користим коректни термин овајање, а ви користите термин окупација или ослобађање. Потпуно сам сигуран да ви не знате шта је окупација а шта је ослобађање, те да због тога и користите те неадекватне термине. Да провјеримо... Краљ Никола је освојио Скадар, Улцињ и Малесију. За мене је то освајање простора несељених Албанвцима, да ли је вас то била окупација или ослобађање? Краљ Никола је освојио Санџак и Метохију. Да ли је то за вас била окупација или ослобађање?

  
  
• 

  Војин Грубач Господине Павићевићу, историја је и оно што је било прије пар дана. По закону о симболима у Црној Гори није дозвољено истицање застава других држава без присуства државне заставе. Међутим, Албанцима то у Црној Гори нико не смије забранити, јер се такав херој још није родио. Изволите, нађите у овој Гимназији у Тузима једну државну заставу... http://www.in4s.net/images/stories/Mico2/ooo/zastave%20gimnazija_560_300.jpg
  

  
  

  http://www.in4s.net/images/stories/Mico2/ooo/zastave%20gimnazija_560_300.jpg
  

  www.in4s.net
  

  
  
• 

  Predrag Pavicevic G. Vojine za nepostovanje drzavnih simbola u sve pravno uredjene zemlje normalno je da slijede i odgovarajuce sankcije , crna gora je u ovom slucaju zemlja cuda zahvaljujuci ljudima koji su na vlasti . moramo da primijetimo da sa ovakvim gleda...Погледај још

  
  
• 

  Војин Грубач Господине Павићевићу, слажем се са вашим коментаром, а и очекивао сам да ћете дати разумно објашњење, што се и десило. Далека историја о којој смо овдје поразговарали није толико битна колико су битни изазови и проблеми садашњег времена. Зато, када неко пројектује далеке историске догађаје у садашње вријеме тај сигурно не види да су данашњи проблеми много већи него што мислимо да јесу.

  
  

  Војин Грубач Што се тиче историје, ближе или даље, ја читам све изворе у времену које могу да одвојим, а немам га превише. У том смислу сам наишао и на бошњачку верзију историје Никшића, која ме је заинтересовала јер сам Никшићанин. Ево пар детаља и линк... Pad Nikšića u crnogorske ruke - 08. novembra 1877.god.[28]
  
  Nikšić je do pred crnogorsko osvajanje pripadao Hercegovačkom sandžaku, koji je bio sastavni dio Bosanskog vilajeta. Kao što je prije spomenuto, Nikšićem su dugo vladali Mušovići, od kojih su najpoznatiji bili Osman i Hamza kapetan. U vrijeme crnogorskog napada njega je branio garnizon vojske sastavljen od 3.200 ljudi, dok je na drugoj strani knjaz sakupio 7.000 Crnogoraca, što znači da je neprijatelj bio brojčano, više nego duplo, jači od Nikšićana. http://balkancentar.net/forum/content.php?r=103-400-godina-islamske-povijesti-Nik-i-a
  

  
  

  BC - 400 godina islamske povijesti Nikšića
  

  balkancentar.net
  

  article

  
  
• 
  
• 

  Predrag Pavicevic Svako pise ono sto mu odgovara , i dobro je sto ima vise istorijskih izvora , a mi cemo kao pojedinci ili grupe, ,na kraju i drustvo uzeti za sebe ono sto ni odgovara , ubijedjen sam da se ja i vi u nekim cinjenicama nebi slozili ,jer bi ostali svako pri svojim konstatacijama i onda je bolje da istoriju ostavimo istoricarima , , okrenimo se mi danasnjoj situaciji kako bi zajedno mogli da uradimo nesto dobro ovoj zemlji i ovom napacenom narodu , naravno ukoliko to zelimo moramo biti prvo patriota bez licnog interesa , ostavimo po strani sve licno , zaboravimo na sve podjele vjerske ,nacionalne , kulturne i sve druge koje bi nas mogle podijeliti i koje nas dijele .

  
  
• 

  Војин Грубач Господине Павићевићу, чињеница је факт, те не видим разлог да се око чињенице не сложимо. Можемо се разликовати у другоме, у тумачењу одређених историјских факата. Ипак, када се то тумачење угради у шири појам, и направе паралеле, тада се и оно може смањити у разликама. Рецимо, Зоран је поставио ову мапу Бодинове државе. Ја оцјењујем да је Бодин био освајач, није био нити окупатор нити ослободилац. Тај принцип преводим и на Немањиће, Римско царство, Византију. У том времену империје и средњевјековне државе су биле власништво једног човјека, цара, султана, емира, књаза. И они су, врло често, скоро по правилу сви били рођаци. Државе су биле њихова приватна имовина.

  
  
• 

  Војин Грубач Што се тиче толеранције, ја сам увијек био за то. Ипак, тумачење подјела је широк појам, као и начин превазилажења тих подјела. Ево једног данашњег примјера, и било би лијепо чути од господина Маркана став што се тиче истине и правде по овом данас актуелном питању измјене грба и заставе... http://www.vijesti.me/vijesti/sabovic-treba-ukloniti-hriscanska-obiljezja-sa-zastave-clanak-119596
  

  
  

  Šabović: Treba ukloniti hrišćanska obilježja sa zastave
  

  www.vijesti.me
  

  „BS misli da na zastavu treba dodavati islamska vjerska obilježja, dok ja smatram da je sa zastave dovoljno ukloniti hrišćanske simbole"
• Прокоментариши...