Размјена мишљења послије проглашења Тачија почасним грађанином Улциња

·  Aleksandar Aleksić

Hasim Taci i Edi Rama dobili su nagradu Republike Titograd zato sto slave Prirodnu Albaniju (zastava koja se viorila sa Ramine kuce na ulasku u novu 2015. godinu, zahtjev Kosova i teritorijalna pretenzija da je CG usla 40km u teritoriju Kosova). Nagrada grada Ulcinja, sa cijom temperaturom mora pocinje meteo izvjestaj u ljetnjim mjesecima na albanskoj drzavnoj televiziji, nagrada je lazi i jos jedan obelisk srama poboden u znak obiljezavanja okupiranih teritorija koje su se zbog geopolitickih potreba imperije, u obavezi potciniti. Generacije koje dolaze imaju pratiti taj put, na kome ce nestati, onako kako se bude smanjivala potreba za svodjenjem Srbije i kompletnog Balkana na mjeru geopolitickog interesa Amerike.

Ovome valja dodati i sljedece. Piter Galbrajt Darku Tanaskoviću 1993. godine: "Ne samo vi i vaša deca, već će i deca vaše dece gadno ispaštati zbog toga što ste se suprotstavili našoj volji."

·  Војин Грубач Проблем српско- црногорских односа у Црној Гори је у непоштовању елеменатарних норми дијалога, недостатку полемика који се заснивају на избалансираности и жељи ка општим заједничким интересима. У таквим стањима, на крају су сви губитници. Не биће губитници, већ су то сада!

Наравно, додао бих и политичку неизбалансираност. Јер, Позитивна је довела на власт данашње руководство Улциња, албанске опозиционе партије, без икаквих услова, а предала власт у Никшићу јер је према остатку опозиције имала ултиматуме од праисторије. За то се добија историјска казна, која је већ пројектована на Западу, и која је дио онога што је споменуо Александар... Ovome valja dodati i sljedece. Piter Galbrajt Darku Tanaskoviću 1993. godine: "Ne samo vi i vaša deca, već će i deca vaše dece gadno ispaštati zbog toga što ste se suprotstavili našoj volji."

·  Војин Грубач Александар Алексић је ту, а ја ћу себи дозволити да цитирам оно што је рекао прије неких седам година, када смо водили полемику. Александар је рекао:"На нашу велику несрећу, још никако да схватимо да се налазимо на стравичној вјетрометини интереса. И да смо у том смислу на нивоу статистичке грешке. Наш буквалан опстанак зависи од нашег повезивања. Сарадња оних који се осјећају Србима у Црној Гори и оних који се осјећају Црногорцима у Црној Гори нема алтернативу. Цетиње могу спасити само Срби и Црногорци заједно. Тај град мора бити симбол спасавања и једних и других. Преговарачке позиције су нам очајне. И једнима и другима. Сваки други развој догађаја јесте сигурна пропаст."

·  Војин Грубач Елем, како није било сарадње и заједништва. тако су ствари почеле да излазе изван контроле. Александар, као и ја, смо остали своји, изван граница режије. А сурова стварност даје непобитну чињеницу да је Црна Гора, са свим својим самозваним патриотама, или благодарећи њиховој безумности, постала воз са невјероватним возним редом- који не води интерес о кључним потребама њених грађана, већ води рачуна о интересима САД, који немају везе с интересима грађана ЦГ. Напросто су ухваћени у клопку, а са њима и ЦГ. Тако је самозвани, једносмјерни, патриотизам постао кључ ка пропасти.

·  Војин Грубач Зато је моја процјена да ће САД, као власник ЦГ, економски разорити ЦГ до краја. Осим тога, мислим да ће руководству ЦГ и тзв. патриотама са Аналитике и слично, дати инекције од којих ће морати признати да су нико и ништа, те да ће морати само с подсмијехом гледати на сваку тачку своје историје коју сматрају битном, или свијетлом. И све то због перверзије империјалног духа, али и жеље да се зна ко је газда у ЦГ.

·  Војин Грубач Наравно, САД су допустиле да се постави споменик на Туђемиле, као знак побједе у једној бици над Империјом које се звала Византија. Умјесто да тај симбол постане подстицај за све остале битке над Империјама, управо ти који су поставили тај споменик су постали крпе за чишћење нога Империје која се зове САД. Како крпа за чишћење нога садашње империје САД има морално право да диже споменик бици против некадашње Империје? То је апсурд! И специјално режиран апсурд, да се сломије свако самопоштовање. 

 Садашњу, и сваку другу власт у ЦГ, ће САД рачунати непријатељском, иако би по сценарију свака требала бити њихова. Разлог је историјски код, који се лако провјерава простим испитивањем јавног мњења. Чак и да сви лажу, САД им неће повјеровати.

Партизани и четници наше непотребности

понедељак, 30 март 2015 19:45 Аутор: Војин Грубач


Партизани и четници, два покрета из Другог свјетског рата, су давно отишли у прошлост. Четници су нестали војно, а партизани изгубили идеолошку битку за социјалну правду, као борбу против пљачкашког капитализма који је данас јачи него икад. Међутим, чак и данас, послије шездесет година они фигуришу као термини у домену политичког препуцавања примитивних ликова, и то у виду етикете, што је невјероватно.
Увијек је било подјела на просторима Балкана- који су са собом носили непотребне жртве, мржње, подјеле и конфронтације. Ипак, када се мало загребе у суштину тих подјела, врло често се види њихова потпуна бесмисленост и вјештачка наметнутост.

Да их није било…

С данашње временске дистанце неумољиво се намеће закључак да је боље било да партизана и четника никада није постојало. Да их није било, избјегле би се многе непотребне и невине жртве, и спасили животи нашег народа обреченог на системско нестајање у временима нацизма. Несумњиво, једини исправни отпор оружаног типа у временима конфронтација великих сила може бити ако се ради о борби против наметнутог система који ти уништава људе.
Тачније, у периоду Другог свјетског рата, једини исправни оружани покрет је требао бити усмјерен искључиво ка рушењу НДХ, што скоријем нестанку концентрационих логора и операција уништавања људи на својим огњиштима, у јамама, ријекама,… Да се умјесто непотребних партизана и четника, и наводне борбе против окупатора, народ оружано дигао искључиво против НДХ, окупациона сила Њемачке би ситуацију масовног убијања људи ликвидирала из својих геостратешких разлога, и десила би се нека друга прича. Умјесто тога, десила се вишеструка катастрофа чији је „крем“ био- бомбардовање градова у Црној Гори и Србији од стране такозваних западних савезника на крају Другог свјетског рата.

Савезничка бомбардовања и Јудин рачун!

Да се подсјетимо, 7. и 8. априла 1944.г. авијација САД је сравнила Никшић са земљом. Под рушевинама је нађено 500 људи, а тадашњи градоначеник Никшића Јеврем Шаулић је Међународном црвеном крсту у Женеви јавио да су Никшић бомбардовали непријатељски авиони, који су осим бомбардовања градског језгра убијали митраљеском ватром из авиона цивиле по улицама града. Тим бомбардовањем Американци су поставили несолидни рекорд ефикасности у виду процента убијеник војника у односу на цивиле, јер је послије масакра града утврђено да није погинуо нити један њемачки војник. 
Подгорица је бомбардована мјесец дана касније, када се на тај град 5. маја обрушило 116 тешких бомбардера Б- 24, који су уништили 60 одсто градских објеката бацивши 270 тона бомби. Цивилно становништво Подгорице је имало преко 1800 мртвих као и 4500 теже и лакше рањених људи, док су Њемци имали само 8 мртвих и 25 рањених војника.
Осим Никшића и Подгорице тешко су бумбардовани и многи други градови, рецимо Пљевља и Бијело Поље. Ниш је бомбардован петнаест, а Београд једанаест пута. Жртве и разарања су били невјероватних размјера, и све то је био поклон савезника који су тим чином себе показали горе од највећих непријатеља. Али, на томе се прича о апсурду није завршила…
Послије рата су САД из југословенског депозита од 47 851 килограма монетарног злата, које су биле чуване у Федералним резервама САД, узели себи 15 649 килограма драгоцјеног метала. Американци су на тај начин наплатили од нових власти Југославије све оно што су у виду помоћи (оружје, униформе, храна, возила, авиони…) за време рата испоручили и Брозовим партизанима и Михаиловићевим четницима, а уједно и прецизно наплатили све бомбе које су пред крај рата бацили на југословенске градове. Свакa бомбa, сваки литар горива за своје летеће тврђаве које су донијеле смрт углавном цивилима је био наплаћен, као и све оно што је нова власт Југославије конфисковала америчким грађанима 1948. године.

Игре великих сила и геостратешке баханалије

Наравно да је много боље било да су и Запад и Исток направили оружане партизанске и монархистичке покрете за борбу између себе, а помало и против Хитлера, у неким другим државама, а не у тадашњој разбијеној Југославији. На те криминалне геостратешке форе тешко падају нешто развијенији народи, али овај наш народ увијек падне. Сјетимо се само карикираног Француског покрета отпора, и Ренеа, из серије „Ало- Ало“, као вида борбе цивилизованијих народа- који увијек нађу начина да се сачувају не правећи себи у дворишту баханалије грађанског рата.
Ипак, много тога смо могли закључити и раније. Рецимо, послије завршетка Првог свјетског рата Французи су тражили од Краљевине СХС да исплати не само испоручену муницију погрешног калибра, већ и пертле за цокуле које су биле потребне српским војницима приликом пробијања Солунског фронта. Дакле, и пертле за цокуле су биле важније и цијењеније од живота војника који су преживјели голготу Албаније и спремали се на последњи јуриш у никакву будућност. Исто као и споменуте бомбе савезника, које за њих имају већу вриједност од живота убијених цивила и разрушених градова током те варварске мисије.

Гдје смо ми у тој причи?

И тако, ускоро ће бити прослављен јубиларни Дан побједе над фашизмом гдје треба споменути да су се њемачки војници до последњег дана борили до смрти са Црвеном армијом, а дивизијама предавали Западним савезницима. Уједно, у Црној Гори иде прича о НАТО пакту и присаједињењу тој бестијалној војној опцији. Вјероватно је право вријеме да се подсјетимо шта смо радили за последњих сто година, и како смо се самоуништавали без икаквог разлога. Јер, и опет нисмо одрасли, нити смо вични чувању својих интереса, од којих је на првом мјесту право на живот достојан човјека који себе уважава и изводи суштинске закључке из прошлости.

Полемика: Душко Ковачевић- Војин Грубач- "O Медијима"

Dusko Kovacevic

Ko već godinama vodi najoštriju kampanju protiv režima ( mafije ) ako ne Dan, Vijesti i Monitor, bez obzira na njihove tačke zatamljena i uticaje određenih lobija, povremene ili stalne. Druga je stvar što opoziciona politička elita nema snage, hrabrosti ni znanja da to iskoristi i valjano usmjeri.

·  Војин Грубач Резултат је нула. Илити, пар нула. Агенти 000! 
·  Dusko Kovacevic Mediji rade sve od sebe...i više od toga.
 
·  Војин ГрубачНисамувјерен.
 
·  Dusko Kovacevic Tih nekoliko žestokih afera koje su najozbiljnije uzdrmale režim, ako uopće i jesu, proizveli su ovi mediji ( Duhanska, Telekom, Snimak, Listing... )
 
·  Војин Грубач То је ништа. Сви су они под контролом. Осим афера посатоје и дијалози, а не видим да их они промовишу. На крају крајева, ти си Дуле престао бити колумниста Вијести, а ниси постао колумниста листа ДАН. То је довољан знак, да не наводим милионе разлога, и многе друге персоне, гдје је капија тих медија закључана.
 
·  Војин Грубач Афере су ништа, они нису дозволили да ријека мисли протиче кроз њих.
 
·  Dusko Kovacevic Kad hoću mogu da pišem kolukne za Dan, odavno su mi to rekli urednici. Pisao sam i ranije tekstove za Dan. Ali mi više odgovara sada neka internet forma, portal.
 
·  Војин Грубач Медији форсирају своје пулене, они су представници својих интереса, и одређених политичких пројеката који су заглибили.
 
·  Dusko Kovacevic Otvorena su sva tri medija za moja razmišljanja i imam dobre odnose sa njima...bez obzira na neke trzavice i kritike.
 
·  Војин Грубач То што критикују, "добар" је знак колико су широки. 
 
·  Dusko Kovacevic Znam o čemu govoriš Vojine. Naravno....ima tu mnogo utjecaja kao što napisah, pokušaja inflitracije, preuzimanja...Pa nije Duško strjeljan iz objesti...prebijen Željko, Softić...onoliko napada...paljenja..bombi..
Budi realan! Ne bi se to dešavalo da su kontrolirani!
 
·  Dusko Kovacevic Duga je to i neravnopravna borba....negdje i nekad se pokleklo...moralo se...Vraški je Teška to pozicija stari moj, i isturena!
 
·  Војин Грубач Покојни Душко је посебна прича, он је прво пребијан па убијен. Остали су они који калкулишу, играју игру интересантне ПР илузије наводне слободе.
 
·  Goran Moc Pametno postupa rezim. Klasicna "meka" diktatura na delu. Postoji par kao opozicionih medija, koje opet sluze rezimu, da se otupi narodni bes, usmerava po zelji i izlije u jedno veliko nista. Koji je efekat njihove kritike rezima? Nikakav. Kao i efekat opozicije. Duplo golo. Dule, mozda je tvojih par kolega casno i posteno, iskreno, ali drugo je pitanje delovanja i motiva urednika i vlasnika tih novina i njihove pozicije prema rezimu...
 
·  Војин Грубач Epicentar i okosnica antirezimske borbe stanuje... употенцијалукојиникаданећеиматимогућностдасепројавиосимкаотризрнапијесканаУлцињскојвеликојплажи.
 
·  Dusko Kovacevic Duboko se ne slažem. Nisam slijep. Epicentar i okosnica antirezimske borbe stanuje u ovim medijima. Historija pokrenutih afera i napada na njih nam govori sve.
 
·  Војин Грубач Miloš Šušter ...Ako se na kraju formira stranačka vlada, najbolje bi bilo da to bude vlada koalicije “Evropska Crna Gora” i “Pozitivne Crne Gore”. Programski su slične, Pozitivna je, opravdano, kritikovala evidentnu slabost dosadašnje vlasti i na taj način privukla one ljude koji su predugo čekali da ta vlast krene u brže reforme, naročito poslije referenduma, od kada nema dobrih opravdanja za neučinjeno ili loše učinjeno. Za Crnu Goru je bolje da vlast ima dobru “unutrašnju kontrolu” nego da se po svaku cijenu obezbijedi matematička većina, koja garantuje apsolutnu vlast, a znamo što to znači. Samo prihvatanje “Evropske Crne Gore” da uđe u koaliciju sa Pozitivnom je najbolji znak da je ta koalicija spremna na promjene. Na bolje, svakako.
 
·  Војин Грубач Када је било вријеме прелома, Вијестима се десио пролом мозга... http://www.vijesti.me/forum/izborna-pobjeda-97049

Izborna pobjeda
Ko god da formira Vladu, ima istorijsku odgovornost da realizuje svoja programska opredjeljenja i predizborna...
vijesti.me
 
·  Dusko Kovacevic Ima tu političke ambicije...medijskih sačekuša...stravičnih mešetarenja...Svjestan sam toga. Svjedočimo tome, naravno. U jednom dijelu si u pravu Vojine. Ni jedna borba nije nikad bila čista i besprekorna....daleko od toga.
 
·  Војин Грубач Мишко Перовић има у свом џепу и Шуштере и Позитивну, па их пушта и ограђује се од њих према процјени инвестиције и добити.
·  Војин Грубач Направи Позитивну, да се укаки у опозицију, па се од њих огради, па понови исту причу... Мишко прави савезнике ДПС који глуме опозицију, па се онда вјечно ограђује, као није лук мирисао, а празилук му вири из задњице...
 
·  Goran Moc Koji su rezultati te antirezimske borbe navedenih medija? Nema ih. Kao i u Srbiji. Jedna afera zamenjuje drugu i nikom nista. Politicari su nedodirljivi. Isto je i u CG. Milo je obezbedio podrsku SAD, iskoristio je i odbacio nesposobne ruse, prica bajke o putu ka EU, osigurao je svoju poziciju u odnosu na one sile koje ga jedino realno i mogu srusiti sa vlasti. Rezim je sve mocniji. Opoziciju je kupio, kao i takozvanu "opoziciju" opoziciji o kojoj si pisao, koja stiti rezim a kritikuje opozicione stranke. Navedeni mediji kritikuju rezim zato sto im je do odredjene granice to dozvoljeno a efekata nema. 
 
·  Војин Грубач Дуле, да ли је бар сумњиво, да Мишко направи Позитивну која ће стремити, мимо својих предизборних басни, ка ДПС, а све да их поправи. Унапријед је планирано да нова тзв. опозициона партија, иде ка ДПС, а да се Мишко потом огради.
 
·  Војин Грубач Ко вјерује у Мишково ограђивање, тај је идеални кунић за исмијавање.
 
·  Војин Грубач Сви опозициони текстови у Вијестима су били само једна честита платформа колумниста, коју је Мишко Перовић претакао у нову лажну опозициону партију из чије ће вјероломности извлачити профит.
 
·  Dusko Kovacevic Vojine, od kada si javno podržao jednu od najvećih izbornih prevara u višepartijskom životu CG...dajući Krušu nesebičnu potporu za koaliciju sa Marovićem i DPS om, tvoje mišljenje za mene drastično gubi značaj, odnosno, pripadamo nepomirljivo suprostavljenim opcijama; rezimskim i antirezimskim.
 
·  Војин Грубач За "Примјере чојства и јунаштва", Марка Миљанова, Мишка Перовића веже само наљепница, гдје је цијена написана. 
 
·  Војин Грубач Дуле, ја нисам режимска и антирежимска лажна опција, ја сам антисистемска опција. Круша и даље подржавам, све док се не деси да није испоштовао своје ултиматуме дате ДПС. Тада ћу бити против Круша, ако се то деси.
 
·  Војин Грубач Крушо није тражио од ДПС поправљање, као што то тражи Мишко Перовић, преко својих лутака. Крушо није тражио испуњавање националистичких жеља, као што то тражи Мишко Перовић. Крушо је тражио паре од ДПС, по сваку цијену, за развој Новог. И то је у реду, а ако му то не буде важно, тада ћу бити против Круша.
 
·  Dusko Kovacevic Baštinim mišljenje po kojem ne postoji dobar razlog za koaliciju sa političkim krilom mafije. Protiv čega se borimo sve ove godine ako na prvu ponudu novca prigrlimo režim. Onda smo gori od njih. Ovo je prije svega aksiološka ( etička ) borba, iako zvuči otrcano.
 
·  Војин Грубач Дуле, ја мислим да је ултиматум мафији дио опозиционе борбе. На другој страни мислим да је понашање Мишка Перовића, и иних, који су јавно против мафије, а тајно имају бесконачне везе са њом, или су постали посебан вид мафије, изван логике, те би то требали примјетити они који баштине опозиционарство, ма шта се под тим подразумијевало.
·  Dusko Kovacevic Ne znam Vojine. Malo si nejasan. Smeta ti nedokazana i imaginarna suradnja Miška Perovića i režima, a ne smeta ti neposredna i zvanična, koaliciona ( Krušova )!
 
·  Војин Грубач Dusko Kovacevic Protiv čega se borimo sve ove godine ako na prvu ponudu novca prigrlimo režim. Да се разумијемо, Дуле, ја одлично разликујем када неко тражи новац за град и грађане, од оних које траже новац само за себе. Наравно, док се не докаже супротно. Молити на кољенима Рања Кривокапића, од стране опозиције, нарушава принцип, јер је Рањо увијек само гледао свој џеп, и џеп свог окружења.
 
·  Dusko Kovacevic To za Ranka si u pravu.
 
·  Војин Грубач Дуле, моја позиција по питању Круша је врло јасна. Можда ти смета сујета да је прихватиш.
 
·  Војин Грубач Да је пулени Мишка Перовића, Пајо Нејаки са својим глистама, ушли у отворену колаицију са ДПС у Никшићу, као Крушо у ХН, и рекли да власт мора уложити у НК двјеста милиона евра за четири године, ја бих рекао, ови момци су можда паметни. Умјесто тога, пулени Мишкови су се економски укакали у НК, узели паре за себе умјесто за град, и направили ковчег за град у умирању.
 
·  Војин Грубач Дуле, исто је могао урадити и Рањо Државотворни. Могао је рећи ДПС да га не интересују функционерска мјеста, већ мјеста контроле, и тражити од ДПС увећавање БДП Црне Горе, развој привреде и отварање предузећа, али није.
 
Војин Грубач Умјесто тога, сви Мишкови пулени траже идеолошко и идентитетско насиље, док пуне џепове, док зарађују на спрдњи од патриотизма, јер патриотизам је економија, а не идиотске мисли ликова који не смију чак ни у полемику да уђу, јер знају да су пропали и потонули.

НАТО “факт”, неутралност или руска база у Црној Гори?

IN4S...
уторак, 3 март 2015 9:15 Аутор: Војин Грубач


У напорима које САД преузимају да Црну Гору уведу у НАТО- пакт,  амерички сенатор Кристофер Марфи је крајем јануара ове године дао следећу изјаву за јавност:”Русија нуди Црној Гори више милијарди долара за улагање у нову војну базу на обали, али се то упорно одбија зато што Црна Гора жели да постане дио НАТО-а и Европске уније. За државу која се налази у изузетно стресној финансијској ситуацији, веома је тешко рећи ‘не’ таквом предлогу, а Црна Гора упорно говори ‘не’!”
Знате, имам осјећај да је сенатор овом изјавом представио Црну Гору као неког балканског лудака, који не води рачуна о интересима грађана и државним финансијским интересима.
Дакако, уопште не треба сумњати у информацију америчког сенатора да је Русија нудила властима Црне Горе милијарде долара за поморску војну базу, међутим, рећи да је та опција одбијена “јер Црна Гора жели у НАТО”- је у домену обмане и нетачности.
Напротив, грађани Црне Горе су, према свим показатељима, већински против уласка Црне Горе у НАТО, а опција неутралности је та која за сада доминира међу становништвом државе.

НАТО као агресор и фактор нестабилности

Ја се приклањам ставу оних грађана који сматрају да Црна Гора мора бити изван војних блокова кроз војну неутралност. Међутим, ако је та војна неутралност немогућа, увијек ћу бити за опцију руске војне базе у Црној Гори – него за опцију прикључења НАТО пакту.

Разлога је неколико. Први разлог је тај што је Запад показао дрску и историјски несхватљиву одлучност у бомбардовању Црне Горе и Србије, не само прије десетак година, него и на крају Другог свјетског рата. Самим тим, тежити уласку у НАТО значи- не поштовати себе, а то се историјски кажњава.
Ако се узме у обзир да је НАТО алијанса у цијелом свијету препозната као манијакални агресор на многе државе, с основним циљем пљачке природних ресурса тих држава, то једини извод може бити да имамо посла са планетарним злом на комерцијалној основи.
Из изјаве америчког сенатора Кристофера Марфија се види да САД немају намјеру да, попут Русије, понуде Црној Гори милијарде долара за улазак у НАТО. Умјесто тога, прилично неспретни промотери НАТО пакта у Црној Гори наивно убјеђују јавност да ће уласком у алијансу Црна Гора доживјети економски процват, помињући у том смислу Чешку и Словачку.

За разлику од њих, ја ћу споменути Грчку, Италију, Шпанију, Португалију, Француску, као државе које су давнашње чланице НАТО пакта и налазе се у економском стрмоглаву и неизбјежном колапсу због огромне задужености коју су им намјестиле управо САД, преко грабљивица Вол Стрита и домаћих корумпираних политичких елита.

Линија огња Русија и Запада не постоји - постоје тачке удара

У жељи да подстакне Балкан ка НАТО-интеграцијама, амерички државни секретар Џон Кери је недавно изјавио да се у нарастајућем конфликту Русије и Запада, који може прерасти у ватрени окршај, „Србија и Црна Гора налазе на линији огња“ те претпостављене конфронтације. Наравно да то није тачно. Тачно је да не постоји линија огња, већ његове тачке које могу изгорети.
Свима је познато да ће, у евентуалној војној ескалацији, мете руских оружаних снага бити базе НАТО- пакта у Европи, али и државе које су агресивне у политици подршке САД против  Русије, а то су Пољска и Енглеска. Каква је ситуација у вези Енглеске, у случају евентуалног рата НАТО- пакта и Русије, најбоље свједочи изјава једног енглеског официра. Наиме, недавно је бивши командант ратног ваздухопловства Велике Британије сер Мајкл Џејмс Грајдон, устврдио да се Велика Британија не би могла никако одупријети евентуалним нападима Русије, из простог разлога- јер је одбрана Велике Британије слаба.

“Једноставно смо у милости Русије“, рекао је Грајдон, и додао- ”Уколико Владимир Путин жели да заиста нападне Велику Британију, неће послати само два бомбардера, већ много више и сасвим сигурно би уништио наш систем одбране“. Елем, ако се Велика Британија, са САД и НАТО- пактом иза леђа, на може заштитити од евентуалног руског удара, како онда ти исти ликови могу причати о томе да ће НАТО донијети Црној Гори и Србији неку војну безбједност? Дакако, посебно је питање – да ли доларом хипнотисани промотери НАТО пакта у Црној Гори у свом срљању понекад понешто прочитају из отворених извора информација? Или они уопште ништа не читају, што је вјероватно?!
Колики крвави траг су САД оставиле на Балкану сведоче и последњи ратови деведесетих година прошлог вијека, који су били чиста режија САД, све са провидном причом о “балканским националистима”. О томе свједочи и лорд Овен, специјални изасланик Европске уније у Босни и Херцеговини, који је у својим мемоарима написао следеће:„Веома поштујем САД. Ипак, не одобравам дипломатију ове државе, која је од 1992. до 1995. беспотребно изазвала рат у Босни и Херцеговини“. Ко је организовао и водио рат у бившој Југославији, и извлачио профит из свеопштег страдања, довољно свједочи ова изјава Овена.

Колико милијарди долара су спремне дати САД?

Да закључим, умјесто пропаганде о уласку у НАТО, на коју се спрема садашња власт, и давања Јудиних среберењака НАТО промотерима у Црној Гори, било би неопходна да се САД напокон уозбиље и направе неку озбиљну понуду Балкану за непотребно учешће у крвавој каши коју Вашингтон мути у Европи. Тачније, да отворено кажу- колико милијарди долара су спремни да дају Црној Гори за улазак у НАТО пакт?

Послије тога, на народу је да сам одлучи да ли су те паре довољне и потребне, урачунавајући ризик уништења. Односно, претпостављајући да би у неком пројектованом рату Запада са Русијом Црна Гора могла проћи као Енглеска, у цртицама катаклизме коју предвиђа сер Мајкл Џејмс Грајдон.
По мојој процјени, најбоља варијанта за Црну Гору је ипак неутралност, с могућношћу да се с Западом направи уговор о изнајмљивању на 50 година одређених пећина у Црној Гори, које би могле добро послужити да се у случају рата Запада и Русије може сакрити комплетни политички и војни естаблишмент Запада.

Игор Мандић – треба парирати идиотском фашизму Америке

Умјесто баналних прича о потреби уласка у НАТО, вјероватно би боље било да заинтересована јавност Црне Горе направи конференцију о узроцима садашњег предратног стања у Европи. Рецимо, бивши аналитичар НАТО-а Мартин Пакард изјавио је да криза у Украјина тиња већ 30 година, „од када су Сједињене Америчке Државе намјерно саботирале однос Европе и Русије“. Објаснио је то следећим ријечима:“Спајање Русије и Европе било би од огромне користи за Европу, али цео процес намерно су саботирале америчке обавештајне службе, које су радиле по хипотези да би унија Русије и Европе представљала велику пријетњу по америчке дугорочне економске интересе!“

Гледајући на ратну кризу из тог угла, незоставно се намеће закључак да се главни режисер данашње конфронтације Европе и Русије налази у Вашингтону. САД су се од Империје, која је требала да донесе људске слободе и благостање читавом свијету, претвориле у Империју зла, хаоса и  Апокалипсе. Зато САД имају непривлачно лице, одбијајући све више људи који су некада вјеровали у „амерички сан“ кроз филмске траке „Холивуда“.
До које мјере је Вашингтон постао омражен, навешћу осврт Игора Мандића, познатог хрватског и југословенског новинара, књижевног и музичког критичара, биографа, колумнисте, есејисте,…, на ово вријеме хаоса. Наиме, у интервјуу београдском листу “Време”, Игор Мандић се позиционирао на следећи начин:”Хладни рат се поново отвара глобално, на трагу репозиционирања Русије захваљујући Путину. Путин је моја симпатија. Отвара се, дакле, нешто добро. Нови хладни рат је добра ствар, по мени. То је једини начин на који нормалан свијет може парирати идиотском фашизму Америке. Према томе, потребна нам је Русија да се извучемо из тих планетарних гована.”
Сигуран сам да мишљење Игора Мандића дијели већина становништва у Црној Гори и Србији. Управо је то разлог да САД у перспективи почну мање бринути о Балкану, и новим планираним режијама ратова у том региону, а више о својој геополитичкој мисији која се заглибила у мржњи према цијелој планети.

НАТО љубав државотворног Ромеа

Objavio/la Vojin Grubač Blog 13. Feb. 2015. | 17:02

Предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић оптужио je у емисији “Начисто” свога коалиционог партнера ДПС за: корупцију, контролу “медија који су постали партијски сервис ДПС”, сарадњу са контроверзним бизнисменима, отезање судских процеса за тешка кривична дјела, недостатак фер и слободних избора, игре око приватизације КАП, кроз који је, како процјењује, нестало 800 милиона еура државног новца.  Напоменувши, послије ових тешких оптужби, да је ДПС партија коју “карактерише превише незнања и корупција”, Кривокапић је закључио да је са таквом  партијом у коалицији 16 година- само због његове велике жеље ка НАТО интеграцијама.

Плес Ромеа и Алијансе


Нема сумње, оваквом необичном изјавом, која је у распону од хорора до гротеске, може се констатовати да је државотоворац Рањо ушао у последњу фазу емотивних страдања. Елем, признaњем да је свјесно учествовао у унутрашњем рушењу државе из љубави према НАТО пакту- превазишао је, по трагичности, фабулу опере “Ромео и Јулија”.
И тако испада, да је референдум o државној независности Црне Горе Рањо подржао само зато да би независна Црне Гора могла брже и простије одлетјети према НАТО пакту?! Зар је стремљење ка том војном блоку био разлог због којег је Рањова партија СДП, са снагом око 6 одсто гласачког тијела, увијек имала преко 30 одсто државних функција у  Црној Гори?
И тако, Ранко Кривокапић оптужује  свога коалиционог партнера због “неслободе државних медија” што је наводна сметња НАТО интеграцијама, а сви знамо да су управо ти државни медији, као и “слободни медији” компаније “Вијести”, звиждећи и трубећи НАТО билтени у Црној Гори. Апсурд!?

НАТО промотере послати у НАТО кампове и ратове


У стремљењу према алијанси, Ранко Кривокапић је у ТВ емисији “Начисто” рекао следеће:”Нашалио сам се са мојим пријатељима да Црна Гора може ући у НАТО, а да ова коалиција не уђе у НАТО”!
Овдје га подржавам, и чак могу да развијем ту идеју до практичног нивоа. Предлажем да се грађанима Црне Горе који су за НАТО, као и партијским лидерима који воле НАТО, законски омогући несметана мобилизација, са обезбијеђеним транспортом до НАТО кампова. Нека их НАТО наоружа, и пошаље гдје год зажели. Присталица сам идеје да се љубав не смије кочити, ометати… Она се треба реализовати, те ако неко жели у НАТО, треба му помоћи као појединцу и грађанину, и хитно отправити у те снове. Тако ће бити и НАТО сит, а грађани Црне Горе на броју.

Заштита резервата

Да се разумијемо, Црна Гора је, на челу са ДПС и СДП, на референдуму постала суверена држава, која је истог момента изгубила независност. Мало је то што њоме од референдума управља америчка амбасада у Подгорици, без икакве одговорности за стање у економији, већ је потребно да се она, додатно,  за уши увуче у НАТО алијансу.  По тврдњама НАТО лобиста, и локалних патриота, та војна алијанса ће штитити границе Црне Горе. Границе чега и шта?  Изгледа да Ранку и сличнима НАТО треба да штити спољње границе резервата, простора биједе и очаја,  државе која се суштински истопила лошом владавином.
Збиља, а ко је одговоран за заштиту граница страдања унутар Црне Горе? Ко је задужен за помјерање унутрашњих граница  биједности њеног становништва ка минималном проценту, који се мора заштитити мјерама социјалне политике? Колико могу примјетити, те границе Рања не интересују. Он се бави глобалном политиком,  гледајући да му НАТО јастребови напуне небо изнад Црне Горе, док са уживањем одмара у функционерској столици вољеног резервата и прича бајке о својим политичким патњама.