Од Војин Грубач -
Идеја владајућих црногорских партија ДПС и СД да у парламенту Црне Горе “укину одлуке Подгoричке скупштине, као и њене последице”– је изазвала буру у јавности.
Ватрене присталице те идеје сматрају неопходним укинути и сваки 18. датум у мјесецу- “јер подсијећa”, те га обиљежавати као “Дан сјећања”, што значи- дванаест пута годишње.
Опет, са стране коалиционих партнера ДПС- СД из партија мањинских народа, а у вези свега овога, очекује се одговорна иницијатива – да се у парламенту Црне Горе, већином гласова, укине одлука “групе из редова мањинских народа” о учешћу на Подгоричкој скупштини.
Ту групу, која је “укидала Црну Гору 1918. године” су сачињавали: Дервиш Шећер-Кадић, Омербег Селмановић, Хамдибег Хасанбеговић, Махмут- бег Мановић, Назимбег Махмутбеговић, Муса Сејдула, Камбер Дема, Дашко Хреза, Мехмед Зећирага, Мустафа Јајага, Саид Дивановић и Суљо Петовић.
Послије одговорног повлачења дванаест својих “великосрба” из догађаја 1918. године, партије мањинских народа би могле, већ ове 2018. године, тражити од премијера Марковића још 200 радних мјеста у органима државне управе, чиме ће идеолошки “вуци бити сити”, а меркантилне “овце се наћи на броју”.
Тако би, на примјер, САД могле да пониште одлуку о бацању атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки, као и последице тих бомбардовања. Хрватска би могла поништити одлуке НДХ о покољу широких нехрватских народних маса, као и последице тих одлука. И тако, по свакој држави понаособ.
Ипак, пракса је показала да овако замишљен пројекат “укидања” могу успјешно користити – не само државе, већ и појединци, дакле обични грађани.
Рецимо, један колега је јучерашњи дан запамтио као лош дан, јер је пришао дјевојци и “добио корпу”, послије чега су му се сви смијали. Срећом, сазнавши за иницијативу ДПС- СД, он је одлучио да предложени маханизам примјени у личној пракси.
Варате се ако мислите да је он укинуо прилазак дјевојци. Не, он је радикално, и хируршки прецизно укинуо цијели јучерашњи дан, са свим његовим последицама. И сада се лијепо осјећа, јер је достигао личну срећу, захваљујући примјени нових идеја!
У складу с таквим тенденцијама, на прагу сам доношења рјешења да укинем све одлуке због којих сам, као дијете, појео брдо слаткиша и чоколаде, као и последице таквог дјелања, чији је резултат актуелно повишење шећера у крви.
Конфискација имовине владарске лозе Петровић
А сада, послије детаљне опсервације фантастичности саме идеје, ред је да се ипак осврнемо на једну од реалних последица догађаја из 1918. г., а ради се о конфискација имовине владарске лозе Петровић.
Наиме, на Петој сједници, одржаној 16/29. новембра 1918. године, Подгоричка скупштина је донијела одлуку „Да се покретна и непокретна имовина бившег краља Николе Петровића Његоша и његове династије у Црној Гори конфискује у корист народа”. (1)
Радило се о следећој конфискованој имовини:
“1. Стари двор бившег краља Николе са дотичним просторијама и авлијом на Цетињу, убаштињено на име краља Николе;
2. Нови двор пријестолонасљедника Данила са дотичним просторијама и авлијом на Цетињу убаштињено на име књаза Данила;
3. Двоспратна мања зграда у којој је становао бивши принц Петар са припадајућом авлијом на Цетињу, убаштињено на име принца Петра;
4. Дворска капела (црква) у непосредној близини старог двора на Цетињу, убаштињена на име краља Николе;
5. Велика дворска штала са гаражом за аутомобиле и дотичним плацем, убаштињена на име краља Николе;
6. Парк старог двора, убаштињен на име краља Николе;
7. Парк новог двора, убаштињен на име пријестолонасљедника Данила;
8. Парк принцезе Ксеније на Цетињу, убаштињен на име принцезе Ксеније;
9. Дворска ливада „Под Грудом“, на Цетињу, убаштињена на име краља Николе;
10. Дворско имање „Белведер“ (једна порушена зграда са мало шуме), убаштињено на име краља Николе;
11. Двоспратна зграда у којој је раније постојала „Женска радничка школа“;
12. Дворац на Његушима са дотичним просторијама и авлијом на Његушима убаштињен на име краља Николе, који је зидан средствима династије на имању добијеном у насљедство и купљеном од мјештана;
13. Дворско имање на Његушима: ливада и воћњак убаштињено на име краља Николе;
14. Зимски дворац са дотичним просторијама на Ријеци Црнојевића, убаштињен на име краља Николе;
15. Дворско добро на Ријеци: парк, башта, ливада и шума, убаштињено на име краља Николе;
16. Кућиште, пашњак и шума површине 19.543 метара квадратних у општини Дуб (Бока Которска), убаштињено на име краља Николе путем насљеђа;
17. Забран „Биоградско језеро“ (шума, ливада од 23 хектара и риболов у Колашину, убаштињено на име пријестолонасљедника Данила;
18. Нови двор краља Николе са дотичним просторијама, авлијом и парком у Никшићу, убаштињен на име краља Николе ;
19. Стари двор краља Николе са припадајућим просторијама и авлијом у Никшићу, убаштињен на име краља Николе;
20. Воденица на ријеци Мркошници под Требјесом у Никшићу, убаштињено на име краља Николе;
21. Струганица на Видровану у Горњем Пољу са припадајућом баштом, убаштињена на име краља Николе;
22. Забран „Требјеса“ (парк и шума) у Никшићу, убаштињен на име краља Николе;
23. Ораница, ливада и воћњак око „Требјесе“, убаштињен на име краља Николе;
24. Дворско имање у Повићу (шуме и оранице) у Никшићу, убаштињено на име краља Николе;
25. Забран, шума „Мораково“ дужине 20, а ширине 10 км са 10 ха ливаде у Никшићкој жупи, убаштињено на име краља Николе;
26. Забран, шума „Стоге „(Никшићка дуга) у дужини 7, а ширини 6 км са 8 хектара ливаде;
27. Дворац „Крушевац “ принца Мирка са дотичним просторијама, парком, ораницама,воћњаком и ливадом у Подгорици, убаштињено на име принца Мирка И;
28. Дворско имање „Тиха“ површине 2 ха ливаде у Подгорици , убаштињено на име принца Мирка;
29. Дворац краља Николе у Даниловграду са дотичном авлијом, убаштињен на име краља Николе;
30. Дворац „Тополица „са дотичним просторијама, парком, воћњаком, ораницама, ливадом и пашњаком површине 117,82 хектара у Бару, убаштињен на име пријестолонасљедника Данила;
31. Дворац „Растислав“ на Суки у Улцињу са припадајућим парком, убаштињен на име пријестолонасљедника Данила;
32. Дворско имање „Калуђеровац “ код Вирпазара (кућа, ливада и воћњак) убаштињено на име принцезе Ксеније.” (1)
Повраћај имовине династији Петровић, и грабеж садашње државе
Што се тиче судбине наведене имовине, имамо одлуку Подгоричке скупштине донесену на сједници 6. фебруара 1919. године, која је установила „...да се фамилијама погинулих и умрлих бораца за грађанске слободе одреди новчана помоћ једном за свагда у износу од 750.000, и подмири из заплијењене имовине“. (1)
Постоји додатна одлука, са сједнице Подгоричке скупштине од 9. фебруара 1919. године – „да се из добара бившег краља Николе одреди сума од 2.000.000 за школовање омладине“. (1)
И тако, ако ДПС- СД иницијатори „пресипања из шупљег у празно“ располажу природном логиком, тада морају донијети одлуку- о безусловном враћању набројане имовине њеним власницима, илити потомцима.
А паралелно, и о повраћају новца од стране фамилија “погинулих и умрлих бораца за грађанске слободе”, као и од омладине која је користила новац за школовање, а све од продаје покретне и непокретне имовине династије.
А то је крајње просто. Делегација “укидача одлука 1918.” би могла отићи на гробље, наћи адресу покојника, „куц-куц на надгробну плочу“ и – затражити повраћај средстава.
Е сад, може се десити да покојник затражена средства врати, што се назива – “срећа”. А може се десити да мртва рука покојника излети из гроба, те „прецвикује врат“ нежељеним гостима из овог чудног времена, што би била, модерно речено- колатерална штета.
Наравно, државни чиновници Црне Горе из редова мањинских народа би били ослобођени обавезе да иду на гробове својих најближих „дванаест великосрба из 1918.”, и траже исто.
Разлог је прост, ако су им сународници 1918. “разорили државност Црне Горе”, то они садашњим учешћем у актуелној црногорској власти, не само да разарају државност Црне Горе, већ и активно учествују у процесима воде ка њеној економској смрти. Тако да, грешни не могу судити грешнима.
Имовина модерних црногорских династија
Елем, када се говори о рјешавању питања позамашне имовине династије Петровића, ред је да се проговори и о имовини иницијатора ове политичке лакрдије. А они, као што знамо, имају “много ораха у џеповима”.
Зато је немогуће заобићи текст подгоричких “Вијести” од 12.2.2015. године, гдје је наведено да је високи црногорски функционар Ранко Кривокапић оптужио врх владајуће ДПС, a на индиректан начин и шефа режима, да су током приватизације КАП узели мито од чак 800 мииона еура.
“Вијести” су у том тексту пренијели инсерт изјаве Рања Кривокапића са ТВ Вијести, гдје је гостовао у емисији “Начисто са Петром Комненићем”, и закључили следеће:
“Предсједник Скупштине Ранко Кривокапић тврди да нас аутопут неће одвести у дужничко ропство, иако признаје да је у датим околностима и перспективи нужност. Сматра да је већа штета био Комбинат алуминијума, кроз који је, како процјењује, нестало 800 милиона еура државног новца.” (2)
Други изразити имовински случај је везан за бившег високог функционера ДПС-а Светозара Маровића. О томе имамо текст подгоричких “Вијести” од 31.7.2017. године, гдје је главна информација стала у кратки наслов: “Група Светозара Маровића ојадила Будву за 100 милиона еура?”
Разлог постојања упитника у наслову- имамо у самом тексту, гдје се наводи да је „незванични извор из Специјалног државног тужилаштва“ казао: „То не значи да је 100.000.000 еура и коначан износ штете. За колико је будванска криминална група оштетила будванску касу биће познато након вјештачења.”
Из свега овога можемо извући закључак да ће питање имовине династије Петровић, послије евентуалног “укидања одлукa Подгоричке скупштине”, рјешавати они за које се вежу крупне афере отимања државне имовине Црне Горе, али у овом времену.
“Мала моја преко воде, дођи ‘вамо, ја ћу тамо”!
Збиља, зар не би било интересантно, у току ове политичке радне акције, процијенити садашњу вриједност конфисковане имовине Петровића, и упоредити је са цифрама отуђивања који су наведени само у два претходна примјера
А додатна питања која траже одговор су- шта је било са 100 милиона еура из “афере Маровић”, као и- а шта се десило са 800 милиона еура мита из “афере КАП”, о којој је свједочио Рањо Кривокапић?
Ипак, чак и ако се не предоставе одговори на претходна питања и дилеме, чини се да смо на прагу лако предвидљивог смјехотреса, у политичкој и идејној плоскости, којег ће изазвати “резултати“ овог политичког циркуса.
Наиме, десиће се да ће “исправљачи историјске неправде” – укинути свргавање династије Петровић- Његош и конфискацију њихове имовине 1918. године, а потом- потврдити да су Петровићи детронизовани, све са конфискацијом цјелокупне имовине?!
Као у шаљивој народној пјесми: “Мала моја преко воде, дођи ‘вамо, ја ћу тамо”!
Како ова тема добија инересантне димензије, са могућношћу прављења фантастичних паралела на релацији прошлост – садашњост – будућност, неопходно је да се она чешће подиже.
Рецимо, оптимално рјешење би било да се Подгоричка скупштина “укида” бар пет – шест пута годишње, да се лијепо забављамо.
Да то не буде акт, већ процес који ће трајати до апсолутне и бесповратне профанације актуелне власти, или до потпуног банкротства Црне Горе. Зато, уживајмо у ријетко гледаном спектаклу!
Референце:
(1) (проф. др Шербо Растодер, “Петровићи у егзилу- сутом једне династије”, Подгорица, библиотека Монтенегрина)
(2) („Кривокапић: Са ДПС-ом смо само због НАТО“, 12.2.2015., Подгорица, “Вијести”)
(3) (Светлана Ђокић, “Група Светозара Маровића ојадила Будву за 100 милиона еура?”, 31.7.2017., Подгорица, “Вијести”)
Ватрене присталице те идеје сматрају неопходним укинути и сваки 18. датум у мјесецу- “јер подсијећa”, те га обиљежавати као “Дан сјећања”, што значи- дванаест пута годишње.
Опет, са стране коалиционих партнера ДПС- СД из партија мањинских народа, а у вези свега овога, очекује се одговорна иницијатива – да се у парламенту Црне Горе, већином гласова, укине одлука “групе из редова мањинских народа” о учешћу на Подгоричкој скупштини.
Ту групу, која је “укидала Црну Гору 1918. године” су сачињавали: Дервиш Шећер-Кадић, Омербег Селмановић, Хамдибег Хасанбеговић, Махмут- бег Мановић, Назимбег Махмутбеговић, Муса Сејдула, Камбер Дема, Дашко Хреза, Мехмед Зећирага, Мустафа Јајага, Саид Дивановић и Суљо Петовић.
Послије одговорног повлачења дванаест својих “великосрба” из догађаја 1918. године, партије мањинских народа би могле, већ ове 2018. године, тражити од премијера Марковића још 200 радних мјеста у органима државне управе, чиме ће идеолошки “вуци бити сити”, а меркантилне “овце се наћи на броју”.
„Укидање“, као државна мисао и стил живота
Елем, посматрајући ову буру емоција и експлозију страсти, можемо закључити да “укидање”, као стил – полако постаје велика државно – политичка мисао, чији је епицентар у Црној Гори- из које би се та идеја могла проширити по свим меридијанима.Тако би, на примјер, САД могле да пониште одлуку о бацању атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки, као и последице тих бомбардовања. Хрватска би могла поништити одлуке НДХ о покољу широких нехрватских народних маса, као и последице тих одлука. И тако, по свакој држави понаособ.
Ипак, пракса је показала да овако замишљен пројекат “укидања” могу успјешно користити – не само државе, већ и појединци, дакле обични грађани.
Рецимо, један колега је јучерашњи дан запамтио као лош дан, јер је пришао дјевојци и “добио корпу”, послије чега су му се сви смијали. Срећом, сазнавши за иницијативу ДПС- СД, он је одлучио да предложени маханизам примјени у личној пракси.
Варате се ако мислите да је он укинуо прилазак дјевојци. Не, он је радикално, и хируршки прецизно укинуо цијели јучерашњи дан, са свим његовим последицама. И сада се лијепо осјећа, јер је достигао личну срећу, захваљујући примјени нових идеја!
У складу с таквим тенденцијама, на прагу сам доношења рјешења да укинем све одлуке због којих сам, као дијете, појео брдо слаткиша и чоколаде, као и последице таквог дјелања, чији је резултат актуелно повишење шећера у крви.
Конфискација имовине владарске лозе Петровић
А сада, послије детаљне опсервације фантастичности саме идеје, ред је да се ипак осврнемо на једну од реалних последица догађаја из 1918. г., а ради се о конфискација имовине владарске лозе Петровић.
Наиме, на Петој сједници, одржаној 16/29. новембра 1918. године, Подгоричка скупштина је донијела одлуку „Да се покретна и непокретна имовина бившег краља Николе Петровића Његоша и његове династије у Црној Гори конфискује у корист народа”. (1)
Радило се о следећој конфискованој имовини:
“1. Стари двор бившег краља Николе са дотичним просторијама и авлијом на Цетињу, убаштињено на име краља Николе;
2. Нови двор пријестолонасљедника Данила са дотичним просторијама и авлијом на Цетињу убаштињено на име књаза Данила;
3. Двоспратна мања зграда у којој је становао бивши принц Петар са припадајућом авлијом на Цетињу, убаштињено на име принца Петра;
4. Дворска капела (црква) у непосредној близини старог двора на Цетињу, убаштињена на име краља Николе;
5. Велика дворска штала са гаражом за аутомобиле и дотичним плацем, убаштињена на име краља Николе;
6. Парк старог двора, убаштињен на име краља Николе;
7. Парк новог двора, убаштињен на име пријестолонасљедника Данила;
8. Парк принцезе Ксеније на Цетињу, убаштињен на име принцезе Ксеније;
9. Дворска ливада „Под Грудом“, на Цетињу, убаштињена на име краља Николе;
10. Дворско имање „Белведер“ (једна порушена зграда са мало шуме), убаштињено на име краља Николе;
11. Двоспратна зграда у којој је раније постојала „Женска радничка школа“;
12. Дворац на Његушима са дотичним просторијама и авлијом на Његушима убаштињен на име краља Николе, који је зидан средствима династије на имању добијеном у насљедство и купљеном од мјештана;
13. Дворско имање на Његушима: ливада и воћњак убаштињено на име краља Николе;
14. Зимски дворац са дотичним просторијама на Ријеци Црнојевића, убаштињен на име краља Николе;
15. Дворско добро на Ријеци: парк, башта, ливада и шума, убаштињено на име краља Николе;
16. Кућиште, пашњак и шума површине 19.543 метара квадратних у општини Дуб (Бока Которска), убаштињено на име краља Николе путем насљеђа;
17. Забран „Биоградско језеро“ (шума, ливада од 23 хектара и риболов у Колашину, убаштињено на име пријестолонасљедника Данила;
18. Нови двор краља Николе са дотичним просторијама, авлијом и парком у Никшићу, убаштињен на име краља Николе ;
19. Стари двор краља Николе са припадајућим просторијама и авлијом у Никшићу, убаштињен на име краља Николе;
20. Воденица на ријеци Мркошници под Требјесом у Никшићу, убаштињено на име краља Николе;
21. Струганица на Видровану у Горњем Пољу са припадајућом баштом, убаштињена на име краља Николе;
22. Забран „Требјеса“ (парк и шума) у Никшићу, убаштињен на име краља Николе;
23. Ораница, ливада и воћњак око „Требјесе“, убаштињен на име краља Николе;
24. Дворско имање у Повићу (шуме и оранице) у Никшићу, убаштињено на име краља Николе;
25. Забран, шума „Мораково“ дужине 20, а ширине 10 км са 10 ха ливаде у Никшићкој жупи, убаштињено на име краља Николе;
26. Забран, шума „Стоге „(Никшићка дуга) у дужини 7, а ширини 6 км са 8 хектара ливаде;
27. Дворац „Крушевац “ принца Мирка са дотичним просторијама, парком, ораницама,воћњаком и ливадом у Подгорици, убаштињено на име принца Мирка И;
28. Дворско имање „Тиха“ површине 2 ха ливаде у Подгорици , убаштињено на име принца Мирка;
29. Дворац краља Николе у Даниловграду са дотичном авлијом, убаштињен на име краља Николе;
30. Дворац „Тополица „са дотичним просторијама, парком, воћњаком, ораницама, ливадом и пашњаком површине 117,82 хектара у Бару, убаштињен на име пријестолонасљедника Данила;
31. Дворац „Растислав“ на Суки у Улцињу са припадајућим парком, убаштињен на име пријестолонасљедника Данила;
32. Дворско имање „Калуђеровац “ код Вирпазара (кућа, ливада и воћњак) убаштињено на име принцезе Ксеније.” (1)
Повраћај имовине династији Петровић, и грабеж садашње државе
Што се тиче судбине наведене имовине, имамо одлуку Подгоричке скупштине донесену на сједници 6. фебруара 1919. године, која је установила „...да се фамилијама погинулих и умрлих бораца за грађанске слободе одреди новчана помоћ једном за свагда у износу од 750.000, и подмири из заплијењене имовине“. (1)
Постоји додатна одлука, са сједнице Подгоричке скупштине од 9. фебруара 1919. године – „да се из добара бившег краља Николе одреди сума од 2.000.000 за школовање омладине“. (1)
И тако, ако ДПС- СД иницијатори „пресипања из шупљег у празно“ располажу природном логиком, тада морају донијети одлуку- о безусловном враћању набројане имовине њеним власницима, илити потомцима.
А паралелно, и о повраћају новца од стране фамилија “погинулих и умрлих бораца за грађанске слободе”, као и од омладине која је користила новац за школовање, а све од продаје покретне и непокретне имовине династије.
А то је крајње просто. Делегација “укидача одлука 1918.” би могла отићи на гробље, наћи адресу покојника, „куц-куц на надгробну плочу“ и – затражити повраћај средстава.
Е сад, може се десити да покојник затражена средства врати, што се назива – “срећа”. А може се десити да мртва рука покојника излети из гроба, те „прецвикује врат“ нежељеним гостима из овог чудног времена, што би била, модерно речено- колатерална штета.
Наравно, државни чиновници Црне Горе из редова мањинских народа би били ослобођени обавезе да иду на гробове својих најближих „дванаест великосрба из 1918.”, и траже исто.
Разлог је прост, ако су им сународници 1918. “разорили државност Црне Горе”, то они садашњим учешћем у актуелној црногорској власти, не само да разарају државност Црне Горе, већ и активно учествују у процесима воде ка њеној економској смрти. Тако да, грешни не могу судити грешнима.
Имовина модерних црногорских династија
Елем, када се говори о рјешавању питања позамашне имовине династије Петровића, ред је да се проговори и о имовини иницијатора ове политичке лакрдије. А они, као што знамо, имају “много ораха у џеповима”.
Зато је немогуће заобићи текст подгоричких “Вијести” од 12.2.2015. године, гдје је наведено да је високи црногорски функционар Ранко Кривокапић оптужио врх владајуће ДПС, a на индиректан начин и шефа режима, да су током приватизације КАП узели мито од чак 800 мииона еура.
“Вијести” су у том тексту пренијели инсерт изјаве Рања Кривокапића са ТВ Вијести, гдје је гостовао у емисији “Начисто са Петром Комненићем”, и закључили следеће:
“Предсједник Скупштине Ранко Кривокапић тврди да нас аутопут неће одвести у дужничко ропство, иако признаје да је у датим околностима и перспективи нужност. Сматра да је већа штета био Комбинат алуминијума, кроз који је, како процјењује, нестало 800 милиона еура државног новца.” (2)
Други изразити имовински случај је везан за бившег високог функционера ДПС-а Светозара Маровића. О томе имамо текст подгоричких “Вијести” од 31.7.2017. године, гдје је главна информација стала у кратки наслов: “Група Светозара Маровића ојадила Будву за 100 милиона еура?”
Разлог постојања упитника у наслову- имамо у самом тексту, гдје се наводи да је „незванични извор из Специјалног државног тужилаштва“ казао: „То не значи да је 100.000.000 еура и коначан износ штете. За колико је будванска криминална група оштетила будванску касу биће познато након вјештачења.”
Из свега овога можемо извући закључак да ће питање имовине династије Петровић, послије евентуалног “укидања одлукa Подгоричке скупштине”, рјешавати они за које се вежу крупне афере отимања државне имовине Црне Горе, али у овом времену.
“Мала моја преко воде, дођи ‘вамо, ја ћу тамо”!
Збиља, зар не би било интересантно, у току ове политичке радне акције, процијенити садашњу вриједност конфисковане имовине Петровића, и упоредити је са цифрама отуђивања који су наведени само у два претходна примјера
А додатна питања која траже одговор су- шта је било са 100 милиона еура из “афере Маровић”, као и- а шта се десило са 800 милиона еура мита из “афере КАП”, о којој је свједочио Рањо Кривокапић?
Ипак, чак и ако се не предоставе одговори на претходна питања и дилеме, чини се да смо на прагу лако предвидљивог смјехотреса, у политичкој и идејној плоскости, којег ће изазвати “резултати“ овог политичког циркуса.
Наиме, десиће се да ће “исправљачи историјске неправде” – укинути свргавање династије Петровић- Његош и конфискацију њихове имовине 1918. године, а потом- потврдити да су Петровићи детронизовани, све са конфискацијом цјелокупне имовине?!
Као у шаљивој народној пјесми: “Мала моја преко воде, дођи ‘вамо, ја ћу тамо”!
Како ова тема добија инересантне димензије, са могућношћу прављења фантастичних паралела на релацији прошлост – садашњост – будућност, неопходно је да се она чешће подиже.
Рецимо, оптимално рјешење би било да се Подгоричка скупштина “укида” бар пет – шест пута годишње, да се лијепо забављамо.
Да то не буде акт, већ процес који ће трајати до апсолутне и бесповратне профанације актуелне власти, или до потпуног банкротства Црне Горе. Зато, уживајмо у ријетко гледаном спектаклу!
Референце:
(1) (проф. др Шербо Растодер, “Петровићи у егзилу- сутом једне династије”, Подгорица, библиотека Монтенегрина)
(2) („Кривокапић: Са ДПС-ом смо само због НАТО“, 12.2.2015., Подгорица, “Вијести”)
(3) (Светлана Ђокић, “Група Светозара Маровића ојадила Будву за 100 милиона еура?”, 31.7.2017., Подгорица, “Вијести”)
No comments:
Post a Comment