Од Слобода-
Иако
је првобитно тврдила да нема нових преговора о демаркацији границе са
КиМ, црногорска власт је ипак демантовала сама себе и пристала на
уступак Приштини, што се може тумачити као намјера ДПС-а да у сусрет
изборима за предсједника Црне Горе гласове Албанаца купи продајом
територије.
Показало се да је био кратак временски рок од тврдог става званичне Подгорице да је “демаркација границе завршена и да нема никаквих изгледа да се то питање још једном стави на дневни ред” до признања како је “могућа техничка корекција границе”.
Тако нагла промјена политике црногорске Владе није случајна, већ се, ипак, може посматрати и у контексту предстојећих предсједничких избора у Црној Гори.
-Теза да је ДПС одлучио поклонити Албанцима дио територије Црне Горе, у замјену за албанску подршку тој партији на изборима за предсједника Црне Горе, има право на постојање и анализирање јер се црногорски режим јако чудно понаша. Рецимо, изјава премијера Душка Марковића, дата уочи недавног одласка за Приштину, којом је потврдио да је против црногорског признавања Космета било преко 85 одсто грађана Црне Горе, сама по себи потврђује да је подигравање интересима такозване “велике Албаније” данашњем црногорском режиму важнија ствар од, рецимо, испуњавања воље и животних интереса грађана Црне Горе, казао је за “Слободу” политички аналитичар Војин Грубач.
Умјесто, како је навео, да се стиди због политичког дјеловања усмјереног против грађана Црне Горе, актуелни режим се горди пред Тираном и Приштином да је дао неизмјерни допринос идеји „велике Албаније“, чији су директни резултати на Космету били да је са те територије брутално протјерано 183.966 Срба, 31.029 Бошњака и 27.028 Црногораца.
–Зар није чудно то што данашња црногорска власт, чију окосницу чини ДПС који себе представља политичким мотором црногорског национализма, и Бошњачка странка – која с поносом истиче да је странка бошњачких националиста, нити један једини пут није директно и резолутно тражила од званичне Приштине да се на своја огњишта врати 27.028 Црногораца и 31.029 Бошњака, те да се тим етничим популацијама, које их једино интересују – врате имања, компензује штета у вези с уништењем стамбених објеката, материјалних добара и слично, упитао је Грубач.
–Ако је то тако, а јесте тако, онда се логички закључује да у црногорској власти обитавају неки јадни националисти, ништавни представници свог национа и продане душе које раде у политичком интересу такозване “велике Албаније”. Уколико се разлог таквог неприродног понашања званичне Подгорице налази у просторима узимања Јудиних сребрењака, у шта јавност сумња, тада се ситуација силовито креће у правцу губљења глобалне контроле и политичке равнотеже на овом дијелу Балкана. И све се може лако завршити у складу са луцидном народном поговорком – ко с ђаволима тикве сади, о главу му се разбијају, истакао је Грубач.
Према његовим ријечима, у контексту таквих тумарања морамо посматрати и знаковиту изјаву лидера ДПС-а Мила Ђукановића, који је пред недавне локалне изборе на сједници Општинског одбора у Беранама рекао “да су избори у тој општини важнији него они у Улцињу, те да је циљ да Беране 4. фебруара врате Црној Гори.”
-У који контекст се може смјестити ова изјава ако знамо да је на посљедњим локалним изборима у Улцињу ДПС доживио спектакуларни дебакл? И у тој вароши локалну власт преузеле су партије које се отворено залажу за велику Албанију, односно – да се Улцињ, Бар, Тузи, Рожаје, Плав, Гусиње и Петњица смјесте у оквире те фантомске државе чију реализацију, укључујући нечасну асистенцију САД, без трептања посматрамо. Дакле, шеф режима жели да Црној Гори “врати Беране”, које никада и није ишло из Црне Горе, а на другој страни га, да употребимо његов политички рјечник – не интересује што му Улцињ “одлази из Црне Горе”?! И то се назива “државник”, навео је Грубач.
Ми, сматра он, реално данас живимо у временима тешког слома црногорског национализма, и то оног накарадног облика црногорског национализма – који су као државну идеологију наметнули – не само садашњи режим, већ дио илузијама острашћене јавности и црногорских интелектуалаца који носе нечасне намјере.
Зато, рекао је он, можемо констатовати – присуствујемо времену суноврата те идеологије, која је у судару с новом реалношћу остала унижена – изгубивши све битке и нико је не може зауставити у силовитом кретању ка провалији.
–Идеолози и носиоци идеје „велике Албаније“ показали су се далеко мудријим од црногорског режима, који је капитулирао у односу на њих и постао – не само крпа за чишћење цокула терориста ОВК, већ и сваке „шуше и маруше“ која долази из правца тога поганог и дестабилизирајућег идеолошког простора. Зато не треба сумњати да ће актуелни црногорски режим ускоро поново клекнути пред творцима „велике Албаније“ у жељи да за себе обезбиједи на наредним предсједничким изборима тих важних шест одсто гласова које имају Албанци. С друге стране, нема сумње да ће им бити постављени жестоки услови за тај вид услуге, нагласио је Грубач.
Према његовим ријечима, неки услови су већ испуњени.
–Шеф режима је, као што смо видјели, у Беранама рекао да га не интересује евентуална побједа „велике Албаније“ у Улцињу, која се и десила. Премијер Марковић је већ био код Харадинаја и Тачија на поклоњење и љубљење папуча. Остало је још да се „коригују границе“, па да закључимо – велика Албанија је званичну Црну Гору побиједила 3:0, а црногорски национализам је извршио зачуђујуће колоритан харакири. На крају, да констатујемо, будућност овог пузећег и клечећег вида црногорског национализма је већ сада извјесна – неће много времена проћи, а сви ће од њега побјећи као од губе. И не треба бити видовњак да би се то уочило и предвидјело, закључио је Грубач.
Показало се да је био кратак временски рок од тврдог става званичне Подгорице да је “демаркација границе завршена и да нема никаквих изгледа да се то питање још једном стави на дневни ред” до признања како је “могућа техничка корекција границе”.
Тако нагла промјена политике црногорске Владе није случајна, већ се, ипак, може посматрати и у контексту предстојећих предсједничких избора у Црној Гори.
-Теза да је ДПС одлучио поклонити Албанцима дио територије Црне Горе, у замјену за албанску подршку тој партији на изборима за предсједника Црне Горе, има право на постојање и анализирање јер се црногорски режим јако чудно понаша. Рецимо, изјава премијера Душка Марковића, дата уочи недавног одласка за Приштину, којом је потврдио да је против црногорског признавања Космета било преко 85 одсто грађана Црне Горе, сама по себи потврђује да је подигравање интересима такозване “велике Албаније” данашњем црногорском режиму важнија ствар од, рецимо, испуњавања воље и животних интереса грађана Црне Горе, казао је за “Слободу” политички аналитичар Војин Грубач.
Умјесто, како је навео, да се стиди због политичког дјеловања усмјереног против грађана Црне Горе, актуелни режим се горди пред Тираном и Приштином да је дао неизмјерни допринос идеји „велике Албаније“, чији су директни резултати на Космету били да је са те територије брутално протјерано 183.966 Срба, 31.029 Бошњака и 27.028 Црногораца.
–Зар није чудно то што данашња црногорска власт, чију окосницу чини ДПС који себе представља политичким мотором црногорског национализма, и Бошњачка странка – која с поносом истиче да је странка бошњачких националиста, нити један једини пут није директно и резолутно тражила од званичне Приштине да се на своја огњишта врати 27.028 Црногораца и 31.029 Бошњака, те да се тим етничим популацијама, које их једино интересују – врате имања, компензује штета у вези с уништењем стамбених објеката, материјалних добара и слично, упитао је Грубач.
Спектакуларни дебакл
-Србе сам, додао је он, из разумљивих разлога издвојио из ове приче, иако 34 одсто декларисаних Срба у Црној Гори и те како интересује рјешење питања православних Срба и Црногораца на Космету.–Ако је то тако, а јесте тако, онда се логички закључује да у црногорској власти обитавају неки јадни националисти, ништавни представници свог национа и продане душе које раде у политичком интересу такозване “велике Албаније”. Уколико се разлог таквог неприродног понашања званичне Подгорице налази у просторима узимања Јудиних сребрењака, у шта јавност сумња, тада се ситуација силовито креће у правцу губљења глобалне контроле и политичке равнотеже на овом дијелу Балкана. И све се може лако завршити у складу са луцидном народном поговорком – ко с ђаволима тикве сади, о главу му се разбијају, истакао је Грубач.
Према његовим ријечима, у контексту таквих тумарања морамо посматрати и знаковиту изјаву лидера ДПС-а Мила Ђукановића, који је пред недавне локалне изборе на сједници Општинског одбора у Беранама рекао “да су избори у тој општини важнији него они у Улцињу, те да је циљ да Беране 4. фебруара врате Црној Гори.”
-У који контекст се може смјестити ова изјава ако знамо да је на посљедњим локалним изборима у Улцињу ДПС доживио спектакуларни дебакл? И у тој вароши локалну власт преузеле су партије које се отворено залажу за велику Албанију, односно – да се Улцињ, Бар, Тузи, Рожаје, Плав, Гусиње и Петњица смјесте у оквире те фантомске државе чију реализацију, укључујући нечасну асистенцију САД, без трептања посматрамо. Дакле, шеф режима жели да Црној Гори “врати Беране”, које никада и није ишло из Црне Горе, а на другој страни га, да употребимо његов политички рјечник – не интересује што му Улцињ “одлази из Црне Горе”?! И то се назива “државник”, навео је Грубач.
Ми, сматра он, реално данас живимо у временима тешког слома црногорског национализма, и то оног накарадног облика црногорског национализма – који су као државну идеологију наметнули – не само садашњи режим, већ дио илузијама острашћене јавности и црногорских интелектуалаца који носе нечасне намјере.
Капитулација
–Од пароле „Никад више 1918.“, којом су ти накарадни националисти објашњавали тежњу ка некаквој новој слободи, они су дошли до ситуације да клече на кукурузима пред монструозним злочинцима, одјевеним у дипломатска и државничка одијела, какви су, рецимо, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај. Данас тим црногорским националистима, посебно накарадног кова, „по главама пуцају“ албанскe и турскe заставе од Рожаја, преко Тузи и Улциња, до Бара – а да они писнути и квикнути не смију од страха, истакао је Грубач.Зато, рекао је он, можемо констатовати – присуствујемо времену суноврата те идеологије, која је у судару с новом реалношћу остала унижена – изгубивши све битке и нико је не може зауставити у силовитом кретању ка провалији.
–Идеолози и носиоци идеје „велике Албаније“ показали су се далеко мудријим од црногорског режима, који је капитулирао у односу на њих и постао – не само крпа за чишћење цокула терориста ОВК, већ и сваке „шуше и маруше“ која долази из правца тога поганог и дестабилизирајућег идеолошког простора. Зато не треба сумњати да ће актуелни црногорски режим ускоро поново клекнути пред творцима „велике Албаније“ у жељи да за себе обезбиједи на наредним предсједничким изборима тих важних шест одсто гласова које имају Албанци. С друге стране, нема сумње да ће им бити постављени жестоки услови за тај вид услуге, нагласио је Грубач.
Према његовим ријечима, неки услови су већ испуњени.
–Шеф режима је, као што смо видјели, у Беранама рекао да га не интересује евентуална побједа „велике Албаније“ у Улцињу, која се и десила. Премијер Марковић је већ био код Харадинаја и Тачија на поклоњење и љубљење папуча. Остало је још да се „коригују границе“, па да закључимо – велика Албанија је званичну Црну Гору побиједила 3:0, а црногорски национализам је извршио зачуђујуће колоритан харакири. На крају, да констатујемо, будућност овог пузећег и клечећег вида црногорског национализма је већ сада извјесна – неће много времена проћи, а сви ће од њега побјећи као од губе. И не треба бити видовњак да би се то уочило и предвидјело, закључио је Грубач.
No comments:
Post a Comment