Злодух пораза: Беране као Стаљинград?!

Од ИН4С- 11/03/2018

 

 Пише: Војин Грубач
Пораз актуелног режима на локалним изборима у Беранама је, са вулканским страстима које је пронио, оприлике изгледао као пораз њемачких нациста под Стаљинградом.

 Поређење с тим кључним поразом нациста није случајно, јер је дотични факт слома режима у Беранама изазвао провалу неконтролисаног бијеса и излив неонацистичке реторике код екстремнијег дијела симпатизера владајуће партије.

Дакако, о томе су одмах јавност извијестили домаћи, балкански и инострани медији – позивајући се на енормно таласање друштвених мрежа.

Необични пориви суманутих следбеника режима

Рецимо, угледни портал Спутњик је 7.03.2018. године у тексту под насловом “Бијес у Подгорици: „Беране преселити у Србију!”, имао следећи осврт:

“Коментари присталица ДПС-а и такозваних „дукљана“ на порталима и друштвеним мрежама у Црној Гори, након потврђене побједе опозиције у Беранама, поново су на свјетло дана изнијели дубок степен друштвене нетрпељивости и нетолеранције коју годинама уназад подупире режим у Подгорици.

Након предизборних порука Ђукановића да само побједа ДПС-а може „вратити Беране Црној Гори“, присталице владајуће партије на друштвеним мрежама свој бијес због поновне побједе опозиције искалиле су порукама да „Беране треба припојити Србији“, становнике тог града преселити у „Крушевац“, „Чачак“ или „Ниш“, уз већ типичне поруке да они који „не воле своју државу (Црну Гору) могу слободно да пређу границу“, и да су у питању „плаћеници“ и „четници“.“

Дакле, напокон морамо озбиљно констатовати да у Црној Гори постоји дио сумануте јавности, прије свега присталица владајуће странке и актуелног режима, који би се бавили прогоном читавих градова или градића- уколико им шеф режима изгуби чак и локалне изборе у тим мјестима?!

Паралелно с тим, актуелни црногорски режим пред сваке изборе, локалне или републичке, уз таламбасе најављује како су баш ти избори “кључни” за несметано кретање Црне Горе у Европску унију?!

И тада се намеће једно логично питање државном врху Црне Горе – Опростите, а гдје у Европи, и у којој њеној држави, ви видите тип демократије – гдје дио грађана жели преселити цијели град у иностранство- уколико тај град не изгласа одређену политичку партију?!
Тога нема! И не само да нема, већ је немогуће наћи у историји човјечанства, на било којем континенту, од када постоје избори, да је постојало нешто слично.

А гдје преселити остале градове, у Турску или Албанију?

Тако је било у вези Берана, што одмах рађа низ нових питања. Рецимо, режим је катастрофално, још горе него у Беранама, недавно изгубио локалне изборе у Улцињу.
Збиља, а послије пораза у Улцињу – да ли „Албанце треба иселити“, и гдје!? На Космет или у Албанију!? 

А Бошњаке из Рожаја, који су 2014. године послали владајући ДПС у опозицију, “гдје преселити” – у Турску или Босну?!

Какве су ту опције ватрених пулена шефа режима? Нешто се нису изјашњавали у тим случајевима. Зашто?

Или, Беране треба иселити, а Рожаје и Улцињ оставити?! По каквом правилу, по којим “правилима игре”?

И уопште, какав је ово дупли стандард, на чему се он заснива, те – каква је ово избирљива, селективна пројава, и посебност неонацизма у Црној Гори!?

Да ли је то нацизам нове, изненађујуће „колоритне особјености поднебља“, или малигни облик коначне форме лудила необичног пута „развоја демократије“ у Црној Гори?

Неважно од евентуалног објашења ове појаве, безусловно се носиоцима таквих појава мора рећи следеће- ликови, ви сте накарадни нацисти, а за то се иде на одговорност, са свим консеквенцама. Да ли ће то бити прије, или касније – неважно је.

Ехо из јаме у коју је шеф режима бацио камен!

Елем, како се из Црне Горе, због економске пропасти, већ иселило 140.000 људи до 2015. године, за 25 година непрекидне владавине садашњег режима, то сада, веле љубитељи актуелног режима – треба иселити из ње грађане појединих градова који су противнци режима!?

И оставити пусте градове, по којима ће вукови да завијају, а са вуковима и нестварни режимски егзерцисти, срећни што им се сан испунио?

Ипак, ако пажљиво погледамо ову појаву рекло би се да острашћеност шефа режима, кроз говоре и поруке, има логичан отклик овог сулудог дијела те политичке опције.
Све су прилике да су га одлично разумјели, јер је њихов неартикулисани поклич само ехо из јаме у коју је шеф режима бацио камен!

Уосталом, ево који дио говора шефа режима је постован на Фејсбук профилу његове странке 3. марта, дакле неколико дана пред понављање избора у Беранама:

“Поручујемо им данас и заувијек: Не дамо им државу, не дамо нашу Црну Гору! Сви они који би хтјели да је сруше, и да је уграде у неку већу државну творевину, нека знају да је стасала црногорска младост да достојно заштити слободу, идентитет и државно биће Црне Горе!” ( Мило Ђукановић).

Наравно, ради се о постовању дијела говора којег је шеф режима одржао пред парламентарне изборе 2016. године, на завршној конвенцији своје странке, одржаној у Спортском центру „Морача“, у Подгорици.

И послије ове оштре, одлучне, милитаристичке поруке да неће никоме дозволити да Црну Гору „угради у неку већу државну творевину“, испаде да је режим са својим присталицама “уградио Црну Гору” у америчку амбасаду у Подгорици!
Као младу Гојковицу у бедеме! То се зове доследност, и државничка мудрост.

Власт је држава, а каква власт- таква и држава!

Често можемо чути од дијела противника режима, од неких опозиционара да треба раздвојити црногорску власт и државу Црну Гору.

Логика говори да се не може раздвајати држава од власти, јер- власт је држава! Посада тенка је тенк! Власници фабрике су фабрика. Власт је држава!

У Црној Гори је власт радикално одвојена од народа! На примјер, током свих републичких избора, парламентарних и предсједничких, актуелни режим довлачи на хиљаде гласача из иностранства, припадника мањинских народа, да прегласају грађане Црне Горе који ту живе.

На локалним изборима исто то раде, али, додатно, преписују у општину гдје ће бити избори- грађане сусједних вароши, да прегласају грађане дотичне општине.

Збиља, гдје ту престаје режим, а почиње држава? Ко то може раздвојити?

Опет, у свом говору шеф режима каже: “… нека знају ( они који би да сруше Црну Гору, оп. а.) да је стасала црногорска младост да достојно заштити слободу, идентитет и државно биће Црне Горе!”

Није ваљда, да је баш због тога „омладина стасала“? Не би се рекло! Истина је другачија.
На сајту „Слободне Европе“, у јануару прошле године, опирући се на истраживања јавног мњења, изашао је текст под насловом “Половина младих жели да напусти Црну Гору: ‘Свеједно, било који посао’!”

У уводу тексту пише: “Више је од 10.000 младих са факултетском дипломом који на посао чекају дуже од двије године – званични су подаци Завода за запошљавање Црне Горе.

Без обзира на то да ли имају јасан циљ или одлазе у непознато са плановима да се снађу, више од 50 одсто младих у Црној Гори жели да напусти земљу, и живот настави на неком другом мјесту.“

Грађани залутали у своју државу?

Ето шта жели омладина Црне Горе. Да побјегне из земље, дражаве без перспективе, коју је шеф режима направио неподношљивом за живот!

А народ нестаје, одлази. У Црној Гори се деси између 140- 160 самоубистава годишње.
Збиља, како је могуће одвојити власт од државе, када из државе бјежи народ, тражећи у другим државама сламку спаса?

Ако томе додамо крик неадекватних симпатизера режима, да градиће који не гласају за режим треба колективно иселити, поставља се питање о каквој држави иде ријеч?!

Да, случајно, грађани Црне Горе нису залутали у државу, која је на истом мјесту гдје су била њихова најљепша надања? Можда је неопходно раздвојити своје снове од државе и приче о држави, или како?

САД једини власници Црне Горе

Од ИН4С- 05/03/2018  (Спутњик, Небојша Поповић)

 

Истовремена посјета председника Европске комисије Жана Клода Јункера Подгорици и састанак црногорског министра одбране Предрага Бошковића у Пентагону са америчким секретаром за одбрану Џејмсом Матисом, показали су да, иако и даље главни савезници, Европска унија и САД немају до краја идентичне погледе на сва питања безбједности и спољне политике, пише Спутњик.

Како наводи агенција, на чуђење посланика владајућег ДПС-а, Јункер у полупразном Парламенту Црне Горе објаснио да Европска унија не гради јединство Европе које ће бити усмјерено против било кога, па „ни против САД или против Русије“, што је, како оцењује Спутњик, посве разумљиво имајући у виду да је Русија као земља кључни чинилац када је безбједност Европе у питању и да због ове ноторне чињенице Европљани према Москви морају поступати са пуно више обзира у односу на САД.

Са друге стране, поруке које су се могле чути из Вашингтона током сусрета министара одбране Црне Горе и САД, Бошковића и Матиса, поново су обиљежене језиком конфронтације, па је амерички секретар за одбрану Џејмс Матис похвалио Црну Гору уз опаску да се Америка и Црна Гора данас „раме уз раме“ супростављају Русији.

У намери да што ревносније служи евроатлантским интересима, Црна Гора се обавезала да ће испунити све што се од ње очекује, па је министар Бошковић саопштио да ће Подгорица до 2024. године испунити НАТО критеријуме о улагању два одсто БДП-а у војску, а такође, потврђено је и повећање броја црногорских војника у НАТО мисији „Одлучна подршка“ у Авганистану, као и слање два штабна официра црногорске војске у мисију Кфора на Косову.

Наравно, оно што је по правилу пропуштено да се истакне, свакако је чињеница да сви амерички „савезници“ у оквиру НАТО-а самостално сносе огромне трошкове слања сопствених војника у војне мисије Алијансе широм свијета, па се тако и Црна Гора добровољно обавезала да ће, иако веома сиромашна, повећати издатке за слање Црногораца у Авганистан, као и за куповину америчког оружја у висини до два одсто националног дохотка.

„Са друге стране, шеф Европске комисије Жан Клод Јункер изразио је задовољство што је дочекан ‘као принц’ у Подгорици, док након његове двосатне посјете Црној Гори баш ништа конкретно не упућује да ће Црна Гора прионути да тако ревносно испуњава критеријуме и задатке које од ње тражи Брисел, као што се то може казати за директиве које долазе из Вашингтона“, оцењује се у тексту Спутњика који потписује Небојша Поповић.

Грубач: Да им је Јункер то рекао на манџурском језику, посланици ДПС-а би га исто разумјели

Коментаришући различите поруке и захтјеве које су Брисел и Вашингтон практично истог дана упутили Црној Гори, аналитичар Војин Грубач за Спутњик оцјењује да изјава предсједника Европске комисије изречена у Парламенту Црне Горе, пред режимским посланицима, да се Европа „не гради нити против САД, нити против Русије“, „представља врло прецизну позицију Европске уније, коју црногорски марионетски режим који је дубоко послушан Вашингтону уопште не може разумјети“.

„Да им је господин Јункер то рекао на манџурском језику, посланици ДПС-а би га исто разумјели – дакле, никако. Али зато црногорски режим одлично разумије када га министар одбране САД Џејмс Матис похвали у стилу да се ’САД и Црна Гора ’раме уз раме‘ супротстављају Русији‘“, каже Грубач.

С тим у вези наш саговорник нема никакву дилему да ће и поред различитих порука које Америка и Европска унија шаљу Црној Гори, Подгорица увијек поступити по инструкцијама Вашингтона, јер су „САД данас једини власници Црне Горе“.

„У ситуацији када званичној Подгорици ЕУ и САД шаљу дијаметрално супротне поруке, црногорски режим ће слиједити команде Вашингтона. Разлог је у томе што су данас САД једини власници Црне Горе и имају на њен политички систем и државни управу, ако желимо то сликовито објаснити, 100 одсто утицаја и ’контролни пакет акција‘“, објашњава Грубач.

Овакво понашање званичне Подгорице, према мишљењу нашег саговорника, уједно је и парадоксално, јер Црна Гора као награду за лојалност од Америке не добија практично ништа, имајући у виду да поред тога што добровољно финансира и доприноси њеним империјалним амбицијама у свету, Вашингтон заузврат не нуди никаква улагања и помоћ црногорској економији.

„Као коначни резултат се добило да је Црна Гора у крајње неповољној ситуацији, јер је политички роб САД, ког вашингтонски шеф ’не храни‘, односно економски не помаже и издржава. Прецизније, у бољем су положају били Афроамериканци на плантажама на југу САД, у вријеме робовласништва, него што је то данас Црна Гора, иако је ово 21. вијек“, јасан је Грубач.

Предизборна „вагања“ опозиције

Од ИН4С- 04/03/2018

 

 Пише: Војин Грубач

Гласајте за опозиционе партије, иако према њима сигурно осјећате анимозитет, презир и гађење. Па макар послије тога тога гласања имали мучнину и повраћање.

Какве год да су – ипак су боље од актуелног режима!

Политичке партије су далеко од мог директног учешћа и интересовања, али ми је баш интересантно како партије опозиције у ЦГ скоро уопште не реагују на бизарне прогоне лидера Демократског фронта, и судски процес који је више него фарса.

Можда се „грађанским опозиционим партијама“ не свиђа ДФ, што је нормално, али би, по логици, требао више да им се не свиђа правосудни систем у ЦГ који је дно дна, а због којег су те опозиционе партије давно морале дићи вриску.

Дакако, објашњења се дају у стилу – ДФ нас је нападао, па сада не желимо учествовати у отпору прогону те политичке организације.

У реду, али зашто тада користе подршку ДФ-а у општинама гдје влада опозиција?! Зашто у тим општинама не кажу не треба нам подршка „лошег ДФ-а“, идемо на нове изборе!?
Зар то није меркантилност и дупли стандард?

Опет, ДФ је остатку опозиције, послије последњих парламентарних избора, јавно обећао да ће им дати подршку за формирање мањинске Владе, ако се договоре с националним партијама мањинских народа!

Остатак опозиције се провалио на тим преговорима, а нисмо чули од њих чак ни „хвала ДФ-у“, што им је обезбједио одличне услове за преговоре, и сва мјеста у власти у случају формирања мањинске владе?!

То се већ може назвати потпуна политичка неваспитаност и мањак добрих, или лијепих манира.

А то што те „грађанске партије“ нису обавјестиле јавност, због чега су им пропали преговори са Бошњачком странком, и шта је та странка тражила од њих показује да не само не воле ДФ, већ их обавјештавање јавности Црне Горе интересује као да су грађани Црне Горе – Шерпаси?!?

Нећу спорити са ставом тих „грађанских странака“ опозиције да је „ДФ лош“, али морам примјетити да су те „грађанске партије“, сигурно вишеструко лошије од ДФ-а, јер њихова меркантилност и неваспитање запросто боду очи!

И са таквим неозбиљним и перверзним опозиционим политичким субјектима треба мијењати режим, који неће презати нити од грађанског рата да остане на власти!?

Смијешно!

Грубач: ДПС купио гласове Албанаца продајом територије

Од Слобода- 27/02/2018

  Иако је првобитно тврдила да нема нових преговора о демаркацији границе са КиМ, црногорска власт је ипак демантовала сама себе и пристала на уступак Приштини, што се може тумачити као намјера ДПС-а да у сусрет изборима за предсједника Црне Горе гласове Албанаца купи продајом територије.

Показало се да је био кратак временски рок од тврдог става званичне Подгорице да је “демаркација границе завршена и да нема никаквих изгледа да се то питање још једном стави на дневни ред” до признања како је “могућа техничка корекција границе”.

Тако нагла промјена политике црногорске Владе није случајна, већ се, ипак, може посматрати и у контексту предстојећих предсједничких избора у Црној Гори.

-Теза да је ДПС одлучио поклонити Албанцима дио територије Црне Горе, у замјену за албанску подршку тој партији на изборима за предсједника Црне Горе, има право на постојање и анализирање јер се црногорски режим јако чудно понаша. Рецимо, изјава премијера Душка Марковића, дата уочи недавног одласка за Приштину, којом је потврдио да је против црногорског признавања Космета било преко 85 одсто грађана Црне Горе, сама по себи потврђује да је подигравање интересима такозване “велике Албаније” данашњем црногорском режиму важнија ствар од, рецимо, испуњавања воље и животних интереса грађана Црне Горе, казао је за “Слободу” политички аналитичар Војин Грубач.

Умјесто, како је навео, да се стиди због политичког дјеловања усмјереног против грађана Црне Горе, актуелни режим се горди пред Тираном и Приштином да је дао неизмјерни допринос идеји „велике Албаније“, чији су директни резултати на Космету били да је са те територије брутално протјерано 183.966 Срба, 31.029  Бошњака и 27.028  Црногораца.

–Зар није чудно то што данашња црногорска власт, чију окосницу чини ДПС који себе представља политичким мотором црногорског национализма, и Бошњачка странка – која с поносом истиче да је странка бошњачких националиста, нити један једини пут није директно и резолутно тражила од званичне Приштине да се на своја огњишта врати 27.028  Црногораца и 31.029  Бошњака, те да се тим етничим популацијама, које их једино интересују – врате имања, компензује штета у вези с уништењем стамбених објеката, материјалних добара и слично, упитао је Грубач.

Спектакуларни дебакл

-Србе сам, додао је он, из разумљивих разлога издвојио из ове приче, иако 34 одсто декларисаних Срба у Црној Гори и те како интересује рјешење питања православних Срба и Црногораца на Космету.

–Ако је то тако, а јесте тако, онда се логички закључује да у црногорској власти обитавају неки јадни националисти, ништавни представници свог национа и продане душе које раде у политичком интересу такозване “велике Албаније”. Уколико се разлог таквог неприродног понашања званичне Подгорице налази у просторима узимања Јудиних сребрењака, у шта јавност сумња, тада се ситуација силовито креће у правцу губљења глобалне контроле и политичке равнотеже на овом дијелу Балкана. И све се може лако завршити у складу са луцидном народном поговорком – ко с ђаволима тикве сади, о главу му се разбијају, истакао је Грубач.

Према његовим ријечима, у контексту таквих тумарања морамо посматрати и знаковиту изјаву лидера ДПС-а Мила Ђукановића, који је пред недавне локалне изборе на сједници Општинског одбора у Беранама рекао “да су избори у тој општини важнији него они у Улцињу, те да је циљ да Беране 4. фебруара врате Црној Гори.” 

-У који контекст се може смјестити ова изјава ако знамо да је на посљедњим локалним изборима у Улцињу ДПС доживио спектакуларни дебакл? И у тој вароши локалну власт преузеле су партије које се отворено залажу за велику Албанију, односно – да се Улцињ, Бар, Тузи, Рожаје, Плав, Гусиње и Петњица смјесте у оквире те фантомске државе чију реализацију, укључујући нечасну асистенцију САД, без трептања посматрамо. Дакле, шеф режима жели да Црној Гори “врати Беране”, које никада и није ишло из Црне Горе, а на другој страни га, да употребимо његов политички рјечник – не интересује што му Улцињ “одлази из Црне Горе”?! И то се назива “државник”, навео је Грубач.

Ми, сматра он, реално данас живимо у временима тешког слома црногорског национализма, и то оног накарадног облика црногорског национализма – који су као државну идеологију наметнули – не само садашњи режим, већ дио илузијама острашћене јавности и црногорских интелектуалаца који носе нечасне намјере.

Капитулација

–Од пароле  „Никад више 1918.“, којом су ти накарадни националисти објашњавали тежњу ка некаквој новој слободи, они су дошли до ситуације да клече на кукурузима пред монструозним злочинцима, одјевеним у дипломатска и државничка одијела, какви су, рецимо, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај. Данас тим црногорским националистима, посебно накарадног кова, „по главама пуцају“ албанскe и турскe заставе од Рожаја, преко Тузи и Улциња, до Бара – а да они писнути и квикнути не смију од страха, истакао је Грубач.

Зато, рекао је он, можемо констатовати – присуствујемо времену суноврата те идеологије, која је у судару с новом реалношћу остала унижена – изгубивши све битке и нико је не може зауставити у силовитом кретању ка провалији.

–Идеолози и носиоци идеје „велике Албаније“ показали су се далеко мудријим од црногорског режима, који је капитулирао у односу на њих и постао – не само крпа за чишћење цокула терориста ОВК, већ и сваке „шуше и маруше“ која долази из правца тога поганог и дестабилизирајућег идеолошког простора. Зато не треба сумњати да ће актуелни црногорски режим ускоро поново клекнути пред творцима „велике Албаније“ у жељи да за себе обезбиједи на наредним предсједничким изборима тих важних шест одсто гласова које имају Албанци. С друге стране, нема сумње да ће им бити постављени жестоки услови за тај вид услуге, нагласио је Грубач.

Према његовим ријечима, неки услови су већ испуњени.

–Шеф режима је, као што смо видјели, у Беранама рекао да га не интересује евентуална побједа „велике Албаније“ у Улцињу, која се и десила. Премијер Марковић је већ био код Харадинаја и Тачија на поклоњење и љубљење папуча. Остало је још да се „коригују границе“, па да закључимо – велика Албанија је званичну Црну Гору побиједила 3:0, а црногорски национализам је извршио зачуђујуће колоритан харакири. На крају, да констатујемо, будућност овог пузећег и клечећег вида црногорског национализма је већ сада извјесна – неће много времена проћи, а сви ће од њега побјећи као од губе. И не треба бити видовњак да би се то уочило и предвидјело, закључио је Грубач.