Помама “експерта”- “Посрбице” Николе Првог у све три вјере!

 

Од Војин Грубач -13 марта, 2017

 

 Какве чудне, бесмислене и апсурдне идеје се могу "котрљати" Црном Гором најбоље показује случај Мирослава Ћосовића, колумнисте црногорског портала “Аналитика”. Ћосовић, све су прилике, претендује на мјесто главног медијског промотера нових националних идеја које колају од Матице црногорске, Црногорског П.Е.Н. центра, Црногорског друштва независних књижевника а можда и од остатака блаженопочивше Дукљанске академије наука и умјетности.

Елем, ако је на гувну државотворних сердара дотични Мирослав одређен да буде “прва виолина” овог “националног оркестра”, тада заслужује осврт јер им је он, изгледа,  најбољи "експерт". У сваком случају, боље је анализирати увијек чудне ставове “прве виолине влахбанства” са портала “Аналитика”, него мисли неког “подераног контрабаса” из упокојене  ДАНУ или “Матице црногорске”.  

“Сарајлија је посрбио Његоша, а Његош огроман број Црногораца” 

  

Заиста ми је интересантна “експорт- импорт” теорија Мирослава Ћосовића, коју је у тексту “Сима Милутиновић Сарајлија је посрбио Његоша” овако презентовао: “Стотину пута сам писао (и у моје три књиге такође) да је српство (српску националну идеологију) у Црну Гору импортовао Симо Милутиновић Сарајлија у јесен 1827. године, свако ко је читао моје текстове јасно је сазнао да је Сарајлија свом ученику Његошу усадио српску идеологију у свијест, а овај је даље раширио међу Црногорцима.” (портал ИН4С, 9. март 2017.)

Одмах да кажем да му наслов наведеног  текста има недостатке. Рецимо, могао је за наслов изабрати садржајнију мисао из текста „Какав је утицај Симо Сарајлија имао на Његоша“, којег је на порталу Аналитика објавио 5. јануара 2017. године. Мирослав је у том штиву изрекао једну сасвим сажету "генијалну" мисао: “Сарајлија је посрбио Његоша, а Његош огроман број Црногораца!”  Ова кратка и сажета формула се може протумачити само на један начин, Мирослав жели рећи- Његош и Црногорци су Срби, и велики је проблем што су Срби!

Претпостављам да су и црногорски федералисти, зеленаши, коју су себе сматрали “чистим Србима”, увијек напомињући да се црногорске специфичности морају уважавати, такође проблем за Ћосовића? Нема друге, изгледа да треба дати Мирославу “Персен”, а потом га послати у серију “Божићни устанак” да објасни режисеру и глумцима да су и зеленаши и бјелаши тог времена били Срби, и све то- због утицаја Његоша који их је листом таквима сочинио.

Збиља, да је, којим случајем, Сарајлија "потурчио" Његоша, а Његош “огроман број Црногораца”- да ли би се Мирослав гицао до неба по том поводу? Чини се да не би!

Мирослав се "ударнички одра" да докаже како су Срби у Црној Гори "посрбљени", па и Његош, али се са истим жаром не одире да докаже како су Бошњаци у Црној Гори "побошњачени", Хрвати- "похрваћени" а Албанци- "поалбанчени".

Збиља, како би било да као "експерт" употреби сво своје знaње, те одмах почне у Црној Гори да "разалбанчује Албанце" по својим теоријама, јер их има само пет одсто,  па да видимо какве ће резултате имати?! Наравно, не плашећи се да ће га Хашим Тачи због тога одвести до "Жуте куће", гдје би Миросав могао бити "расчлењен и продат на ситне дјелове".

Иначе, Ћосовићеве идеје имају обичај да моментално отпливају до изопачених особа провинцијског духа које краси отворена провала мозга. Ослањајући се на Мирослављеву “научну” констатацију: “Сарајлија је посрбио Његоша”, интернет манијаци ће одмах ускликнути- “Његош је био посрбица”!  А на Мирослављев “научни” факт: “Његош је посрбио огроман број Црногораца”, те сумануте особе ће хорски запјевати: “Црногорци су посрбице!” Да ли се такав ехо свиђа Микрославу?

Елем, управо ће тема овог текста бити прича о томе еху, и његовим сочинитељима.

Наиме, у претходној колумни сам навео да је црногорски историчар др Живко Андријашевић у свом историјском огледу “Српство у Црној Гори”- темељно показао национално стање у школама књажевине, а потом и Краљевине Црне Горе.

Како су у тим школама наставници учили дјецу: православце, католике и муслимани да су “чисти и прави Срби у три вјере- српскe државe Црнe Горe”, питамо се- да ли ће Ћосовић у неком наредном тексту “открити” да су за вријеме књаза, потом и краља Николе  Петровића у Црној Гори живјеле- посрбице три вјeре? Kоје је посрбио посрбица Његош? 

И све се то десило захваљујући сарајевској “експортно- импортној” фирми господина Симе Милутиновића, чији је ексклузивни извозни производ било- српство ? Остављајући Ћосовића да размишља, направићемо малу дигресију и почети причу о интернет бабуинима.

А да ли користите израз потурица, помуслиманица, побошњачица?

Обожавам да се на друштвеним мрежама поигравам с корисницима термина “посрбица”, и то радим са особитим задовољством. Дакако, подијелићу то искуство, које је може бити дио свачије разоноде.

Наиме, кориснике тога термина одмах питам- да ли осим термина “посрбица” користе и израз “потурица”? Нећете вјеровати- послије тога питања моји саговорници Црногорци и Бошњаци се одмах ућуте, нешто мисле, чекају. И дочекају нова питањa...

Па, добро, кажем, ако не користите израз "потурица"- да ли за грађане који су се изјашњавали као Срби, Хрвати, Црногорци, а потом се почели национално изјашњавати као Муслимани- користите израз "помуслиманица"? И додатно- да ли грађане који су се изјашњавали као Муслимани, а данас се изјашњавају као Бошњаци- називате "побошњачицама"?

Послије ових питања, на које никад нисам добио одговор, бошњачки корисници израза “посрбица”- без ријечи нестају у виду магле. Чак им не успијевам поставити питање- “А зашто користите, господо Бошњаци, изразе за које мислите да су увредљиви за друге народе када знате да ћете због тога геста добити исту увреду, и онда се љутити”? Чему тај мазохизам?

Интерeсантно је да чак ни Црногорци не одговарају на ова питања. Црногорац који у инернет скакању и ђипању користи израз “посрбица” никад јавно не изговара ријеч “потурица”, јер се плаши да ће му Бошњаци одмах срушити државу, и то у сарадњи са четницима.

Зато је за такве неваспитане Црногорце резервисано специјално, толерантно и "грађанско" питање:

“Да ли можете оставити грађане Црне Горе да се, у складу са својом слободном вољом, национално одређују како желе, што је њихово право, или желите таквим црногорским шовинизмом да устврдите да у Црној Гори данас живе подукљице, посрбице, потурице, побошњачице, похрватице, поалбанице или повлахбанице?

Дакако, и на овo питањe нисам никада добио одговор, већ су моји шовинизирани саговорници црногорске провинијенције подвијеног репа нестајали попут магле. 

А сада ћемо у наставку текста направити интересатну екскурзију, те погледати како стоје ствари по том питању у сусједним државама- Хрватској и Босни и Херцеговини.  

Алић: Хрвати су посрбице и срби, потурице и турци!

Овакво дивљаштво непатворених џунглаша не постоји само на Интернету у друштвеним мрежама. Оно је присутно и у свакодневном јавном животу сусједне нам Хрватске, државе хронично и заувијек обољеле од Анте Старчевића.  

   

Први примјер је познати хрватски умјетник Божидар Алић. Иначе, јако образовани човјек који је у Загребу завршио Академију драмских умјетности а потом се стручно усавршавао у Пиколо театру у Милану. Снимао је ЦД с италијанским пјесмама, учествовао на носачу звука "Дуели" пјевача Арсена Дедића, а на радију снимио преко хиљаду драма и  рецититација.

На предсједничким изборима 2015. године дао је подршку Колинди Грабар-Китаровић, а кроз текст “Јанукосиповић” сасуо лавину оптужби на Иву Јосиповића и његово окружење. Укратко, Хрвате из тадашњег државног врха Хрватске Алић је напао да су “посрбице и потурице”, и то је овако изгледало:

“Они су губа, лишај, зло, наметници, посрбице и срби, потурице и турци, све у исти мах. Они су нам природни непријатељ! Непријатељ су хрватске државности, хрватске самосвојности, хрватскога језика и културе, католичанства и традиције, хрватских скромних обитељи и свију нас бранитеља… Опроста више неће и не може бити. Када их се будемо ријешавали на овај, или онај начин, ми Хрвати, ми хрватски народ, морат ћемо бити кируршки прецизни, без остатака.”

Алић није изузетак у оваквом медијском млатарању. Хрватска ултрадесница термине “посрбице и потурице” користи одувијек, и они су резервисани за Хрвате у које се сумња да имају симпатије према “Србима и Турцима”.

Колико се ствари могу изанализирати- све су прилике да је израз “посрбица” у Црну Гору увезен из Хрватске- Уопсталом, ево видимо да портал "Аналитика" даје "тeоретске основе" да се и Његош третира ”посрбицом” али и Црногорци уопште  .

Дакако, хрватски политичари у свом аветању нису могли заобићи ни Црну Гору. На примјер, филозоф и публициста Младен Шварц, оснивач и вођа Нове Хрватске Деснице, у свом осврту на подобне Црногорце из даље историје каже: “Најпознатије (међу њима оп. а.) је сигурно име Секуле Дрљевића, некоћ посрбице, али потом националног конвертита, штовише, најговорљивијег заговорника црногорске неовисности, који је с тих позиција доспио и у срдачан особни и плодан политички контакт с хрватским поглавником Антом Павелићем”.   (текст “Црна Гора и Црвене Хрватска”, часопис Неовисна држава хрватска, 25. мај 1999.)  

  

У овом осврту, Шварц је двоструком увредом етикетирао Дрљевића. Кад је неподобни Србин, Секула је по Шварцу- посрбица, а кад је подобан Црногорац- тада је национални конвертит. Заиста је тешко процијенити која је увреда за Секулу гора. Како год се окренуо својим господарима у НДХ, несретни Секула је попљуван у смислу етничке и карактерне неподобности, па чак и од данашњих присталица те злочиначке творевина.

Овај примјер je одличан, јер свједочи о манијакалности дијела екстремних хрватских политичара и публициста из разних партија- којима је и даље на срцу НДХ. Њихово вјечно незадовољство и параноидна исфрустрираност по правој линији води поријекло од Анте Старчевића- апсолутног идеолошког манијака који је Хрватску пројектовао у монстуозном идеолошком правцу апсолутне нетрпељивости, фактички кроз вјекове .   

     

Идеолошко копитање- Алмедин Салчин и Андреј Николаидис

Дакако, примјере имамо и у сусједној Босни и Херцегови, тачније у Федерацији БиХ. Рецимо, на Интернет порталу "Бошњачко око"- уредник Надин Филиповић је 12.јула 2012. године објавио текст који је написала очигледно неуравнотежена особа.

Некакав сулуди Алмедин Салчин је текстом “Четници и (по)четници” пренио грађанима БиХ размишљање изопаченог дијела босанске јавности, са свим фрустрацијама које она носи у себи.

Тако Алмедин пише следеће: “Од Косовске битке до данашњег дана, с кољена на кољено, из генерације у генерацију, преноси се предање према којем је "Посрбица гори од Србина”. Не знам да ли је баш то тако, али знам да више посрбица на једном мјесту нисам видио као неки дан у некад нашем лијепом старом граду Вишеграду...

Организатор окупљања тих проданих душа био је један од најпознатијих посрбица новије генерације, Емир Немања Кустурица, поповски рукољубац и супозиториј сваке власти у Србији.

Од осталих посрбица ту се нађоше Вук Јеремић, Матија Бећковић, те хронични београдски муфтија Јусуфспахић. Разлог окупљања ове четничке булументе било је отварање и посвећивање Андрић- града идолу свих посрбица, Иви Андрићу. Иво Андрић је такође посрбица- капиталац, а уз то нобеловац, па је и то вјероватно разлог зашто га посрбице (наводно) просто обожавају, а сада (зло)употребљавају у политикантске сврхе.

Какав год љигавац и бескарактер био Иво Андрић, он је бар имао манире градског човјека, дипломате, а могу рећи чак и господина. Колико је био велики писац, толико је био сиви ситни човјечуљак, пришипетља свакој власти- заштитници. То је свима јасно, само србадији није. Мајка Иве Андрића била је католкиња, а бабо му је био травнички бег. Никад Андрић није опростио мајци зашто је бегу олахко дала, а ни баби који је закланфо, па се роди мали копилан Иван. Да би се “осветио” и мајци католкињи и баби муслиману Иван се посрбио и постао Иво.”

На нивоу памети Алемдина Салчина је и фрустрирани црногорско- босански писац Андреј Николаидис, који је у колумни “Џелатов Шегрт”, у моменту шовинистичког опјањења,  овако напао великог редитеља Емира Кустурицу: "Ја сам православни хришћанин" - каже Емир. Не прецизира које му је крштено име - Панта, Милоје, Добрило...

Његова породица је, тврди, изворно православна. Што ће рећи да су му се преци, када су клањали, Аллаху молили као православци. - "Мој отац је рођен као муслиман, али је прије свега био Србин" - каже Емир. Али Емир неће да буде муслиман. Јер му је породица, негдје у дубини прошлости, била православна. Ако би закопао дубље, открио би да је, још раније, био паганин. На дну ископине поријекла открио би, тврдио је Дарвин, мајмуна. Будући да је мртвога оца прогласио Србином који је клањао, а себе, Емира "православним хришћанином...”

Иначе, дотични Николаидис је својевремено за бошњачки сајт „Урбан Буг“ изјавио новинару Сеаду Врани да би „био почаствован ако би његов рад био инспиративан за било коју фундаменталистичку групу, било исламску или протестантску…”

Елем, Николаидису се жеља да постане инспиративан за фундаменталистичке групе изгледа остварила. И то се десило у терористичком акту који је Исламска држава извела на Божићном сајму у Берлину 19.децембра 2016.г. када је погинуло 12. људи.

Тада је њемачка полиција оптужила извјесног Бобана Симеоновића- Абдурахмана да је учесник тог крвоприлића. Бобан Симеоновић, рођен у Њемачкој- гдје је завршио факултет и примио ислам те постао Абдурахман, је родом из Шарбановца код Бора.  Њемачка полиција је утврдила да је Бобан- Абдурахман члан радикалне салафистичке групе која је регрутовала младе муслимане за Исламску државу, те да је наступао као имам у Дортмунду.

Елем како је Николидис је у својој колумни “Џелатов Шегрт” огорчено рекао- “Али Емир неће да буде муслиман”, јaвност је од њега очекивала да одреагује на крвави пир у Берлину, па да по питању Абдурахмана ускликне: “Али Бобан не жели да буде православни”, али се нешто Николаидис ућутао. Знамо и зашто. Па, постао је инспиративан за радикалне групе, како је рекао Сеаду Врани.

Николаидис- Његош је геноцидан на перу, а Свети Петар Цетињски на дјелу

Нема сумње да ће Микрослав Ћосовић својом тезом “Сарајлија је посрбио Његоша, а Његош огроман број Црногораца”, дати додатни аргумент сподобама попут Младена Шварца и Алмедина Салчина, али и напалити многе неадекватне ликове који дивљају по медијским просторима. Све су прилике да Ћосовић чак уопште није свјестан шта ради. Међутим, да ли су свјесни неки други ликови са црногорске јавне сцене, који сатанизују Његоша, видјећемо у наставку приче.      

Рецимо, улцињски књижевник Јован Николаидис, оснивач огранка Матице црногорске у Улцињу и члан Удружења независних књижевника Црне Горе, је уз усклик “Очистимо губу из торине” предложио следеће: “Црногорци морају и Његоша и Светог Петра Цетињског ставити на хируршки сто, да би отпочео час анатомије. Једног геноцидног у перу, другог геноцидног на дјелу, спасити и од њих самих и од наших параноидних склоности идолопоклонству, сводећи их мирном анализом на надарног литерату и отреситог народног ујединитеља, не на божанства. Све друго је болест, епидемија, распад. Кренемо ли у чишћење своје губе из своје торине, постаћемо већи него што смо, часнији него јесмо, слободнији него колико прижељкујемо”. (Његош и посљедице, Побједа, 28. Фебруар 2004.)  

Андреј Николаидис, “елитно перо” Црногорског друштва независних књижевника, је у стилу искреног алтруисте, пацифисте и човјека који уважава осјећања вјерујућих људи написао у свом "Мимесису" сљедећу месијанску мисао:

"Православље у Црној Гори смрди као кужна лешина, све до неба. Паства је, као и свуда, злочиначка - али прави зликовци су попови. Они ионако колосалну црногорску мржњу додатно увећавају. Сваке године за Божић, Црна Гора је на рубу грађанског рата, јер попови хушкају свјетину на клање.

Божић се у Црној Гори сматра најбољим датумом за масовна убиства. Ако неко у Црној Гори има потребу да изврши омањи геноцид, то ће свакако учинити на Божић. И тај обичај установио је свештеник, онај који је волио да пише поезију. Владика Петар Други Петровић је у „Горском вијенцу" опјевао покољ који су Црногорци извршили над муслиманима. На Бадње вече, наравно."

"Црногорски Шешељ" оптужио Његоша за атиисламизам

Овој двојици неадекватних Николаидиса се придружио трећи незаобилазни лик, о којем пише један бошњачки портал следеће:

“Проф. Др. Новак Килибарда, за кога угледни босанскохерцеговачки пјесник Марко Вешовић каже да је "црногорски Шешељ", назвао је највећег црногорског пјесника Његоша "тешким антиисламистом". Он је гостујући у једној емисији црногорске ИН Телевизије окарактерисао Његоша као тешког "антиисламисту и антитурчина" цитирајући Његоша који је за Ислам написао: "куго људска, да те Бог убије!".

"Нема антиисламскијег писца на планети него што је Његош."- изјавио је Килибарда... Др Килибарда је носилац Ордена Његоша, којим га је одликовао Радован Караџић. (Носилац Ордена Његоша, којим га је одликовао Радован Караџић- Др Килибарда оптужио Његоша за геноцид у Шаховиће, портал Бошњаци.нет, 16. мај 2010.)

Уочљиво је да је у овом тексту Килибарда прошао као Дрљевић у тексту Младена Шварца. Наиме, Килибардина теза да је Његош геноцидан је запалила бошњачку јавност, да би потом у статусу канаваце и трање био "награђен" етикетом “црногорског Шешеља” који је “добио орден од Радована Караџића”.

Ова два примера, Дрљевића и Килибарде, сликовито показују да се однос према непринципјелним преливодама, онима који се често преобувају, пљују па лижу, иду из крајности у крајност- свуда исти. Такви полтрони се елегантно искористе а потом стандардно, са гађењем, шутну!

Наравно, екстравагатни дио црногорске јавности је очекивао да двојицу Николаидиса и Килибарду, послије њихове провале шовинизма, црногорска власт отправи на Дорћолски суд др Мирољуба Петровића, који ће их прогласити за “сатанисте који нешто дивљају и праве неред” за што, по правилима др Петровића, слиједи “казна по Библији”.

Умјесто тога, дошле су награде. Новак Килибарда је добио  титулу “Истакнути културни стваралац Црне Горе”, и доживотну националну пензију које се уз то даје. Елем, иако се та титула даје особама старијим од 75. година њу је добио, на опште чуђење јавности, и млађани Андреј Николаидис 2016. године. Доживотна национална пензија, вјероватно за заслуге у распаљивању шовинизма, Николаидису је одређена у висини 730. еура мјесечно.      

Изазивачи националног пожара глуме ватрогасце бацајући напалм

Нама сумње да је јавни рад на сатанизацији Његоша у извједби двојице Николаидиса, Килибарде и Ћосовића утицао на снажно обликовање бошњачког јавног мњења у Црној Гори и шире. Овакво паљење бошњачког становништва није могло проћи без одјека. Зато није необично што је од стране бошњачких историчара, бивших вјерских поглавара и млађаних политичара кренула информативна лавина на Његоша.

Тако је историчар др Шербо Растодер јавно рекао да је “сакрализација Његошевог дјела доведена до неукуса”, а потом сугерисао: “Као што се с гуслама тешко може свирати рок музика, чини се још тежим подухватом Његошем подучавати младе, бољем и хуманијем свијету.”

Потом су медији пренијели следећу новост: „Мустафа Церић, бивши врховни поглавар Исламске заједнице у БиХ и актуелни предсједник Свјетског бошњачког конгреса, изјавио да је у Његошевом ‘Горском вијенцу’ препознао ‘коријене геноцида према Бошњацима’ и тражи да се и у БиХ и у Црној Гори забрани изучавање и читање тог дјела!“

Причу је завршио Аднан Муховић, предсједник Скупштине општине Петњица, који је на ТВ Вијести објаснио јавности да је Његош геноцидан писац, напомињући да је то доминатно мишљење међу Бошњацима.

И тада се десило нешто невјероватно. “Црногорски сектор” се свом силом обрушио на дотичне бошњачке дјелатнике, користећи као спикере Мирослава Ћосовића и пјесника Милорада Поповића. 

Заиста је интересантно да ова двојица спикера, али и сви сердари "црногорског сектора" никад нису нашли за сходно да се превентивно осврну на писање два Николаидиса и Килибарде, који су били много оштрији у сатанизацији Његоша од споменутих бошњачких дјелатника.

Два Николаидиса и Килибарда су својим огавним шовинистичким ставовима о Његошу и Светом Петру Цетињском заслужили да им се укину све награде које су добили у Црној Гори. Умјесто тога, не искоријенивши узроке и изворне ствараоце проблема- црногорски распиривачи пожара се сјетише да одглуме ватрогасце. "Течност" за гашење пошара им је биo "напалм" у виду салве недостојних увреда на рачун Бошњака и муслиманских вјерника, које су биле испод сваког цивилизацијског нивоа. 

На крају је испало да- оно што је од стране самозваног "црногорског круга" и државе дозвољено Јовану, Новаку и Андреју, није дозвољено Шербу, Аднану и Мустафи. Такво понашање, због очигледних дуплих стандарда, даје реалну слику лажне грађанске државе Црне Горе.

Зато бошњачки јавни посленици тешко да могу бити санкционисани због вербалног деликта- све док Новак и Андреј “не оду под мач” и не казне се одузимањем доживотних националних пензија, јер се такве награде у нормалним друштвима не дају за шовинизам.

Николаидиси копија Абдурахмана, Ћосовић клонирани Алмедин

Ако направимо коректна поређења, видјећемо да скоро нема разлике између Бобана Симеоновића- Абдурахмана и Андреја Николаидиса.

Николаидис је у надахнућу за бошњачки сајт „Урбан Буг“ изјавио да би „био почаствован ако би његов рад био инспиративан за било коју фундаменталистичку групу, било исламску или протестантску…”. На другој страни, њемачка полиција потврђује да је Абдурахман био имам и важни носилац идејне инспирације за фундаменталистичке групе, а доказ његове ефективности су изванредно високи крвави резултати. 

Елем, ако је Мирослав "у одбрани Његоша" могао оптужити др Растодера да је "вехабија", могао би у закашњелој, ретроактивној "одбрани Његоша" оптужити Николаидиса да је идеолошка копија Абдурахмана. Јер, и Андреј Николаидис и Абдурахман су елитни пропагатори Исламске државе, с том разликом што Абдурахман нема црногорску националну пензију као Николаидис.

Опет, на другој страни, тешко је уочити разлику између Мирослава Ћосовића и Алмедина Салчина, јер обојици пред очима лелујају елитне посрбице, од којих прецркоше.

Мирослав "бије главом о крше" јер их види у Његошу и “милиону Црногораца које је Његош посрбио”, а Алмедин добија нервни напад јер исто види у Кустурици, Андрићу, Бећковићу, Јеремићу, па чак и у тадашњем београдском муфтији Јусуфспахићу који је сада амбасадор Србије у Саудијској Арабији. .

Само једно није јасно, да ли је Мирослав црногорска копија Алмедина, или је Алмедин бошњачки клон Мирослава?  Или, да се договоре- па нека буду Влахбанци у двије вјере, јер нормалан свијет није из те сасвим параниодне бајке.