Од Војин Грубач -
Предлог америчког конгресмена Дејна Рорабахера за нестајање Македоније у виду њене подјеле између “Косова” и Бугарске, као и његово инсистирање на размјени територија Србијe и “Косовa”, а све у складу са максималистичким жељама албанских лобиста, наводи нас да се вратимо неким старим темама.
Наравно, тема ће бити неопходност подјеле Космета на два једнака дијела између Срба и Албанаца, у виду коначног рјешења вјечног проблема. Јер, ако Рорабахер може дијелити Македонију као шампиту, тада се као шампита може подијелити и Косово, али и Албанија.
О томе како су Запад и Русија планирале да ријеше проблем Косова и Метохије, подијелом те територије на два једнака дијела- први пут је објављено у емисији „Живот прича“, ауторке Татјане Војтеховски, чији је екслузивни гост био дипломата, магистар политичких наука и бивши новинар- Мирослав Марјановић.
Предлог територијалне подјеле Космета између Срба и Албанаца је био више него коректан. По том предлогу, албански дио Космета би имао јаку аутономију али не би имао право да се одвоји од Србије. Србија је имала шансу да потом, евентуално, покуша размијенити половину албанског Космета са неким територијама Албаније.
Рецимо, да заузврат добије територије које у Албанији насељавају Горанци, али и дио албанског приморја од Бојане до Дрима. Управо зато, у наставку иде прича о предлогу подјеле Космета 1998. године, по плану великих сила.
Русија и Француска већ 1998. предложиле подјелу Космета
Мирослав Марјановић је био чувени српски обавештајац и контраобавештајац, под псеудонимом Атос, који је добијао важне информације од колега из француске тајне службе ДСТ, а потом их прослијеђивао Београду из српске амбасаде у Паризу, гдје је радио.
Из пометнутог интервјуа смо први пут сазнали да је почетком 1998. године Марјановић доставио централи у Београду мапу подјеле Космета, која би била актуелна у случају реализације оружаног сукоба Срба и Албанаца на тој територији. Та мапа је у компјутерима француске тајне службе ДСТ била припремљена као предлог чланицама међународне Контакт групе за Космет.
По тој мапи, Космет би се подијелио на сјеверни дио, који би припао Србима у омјеру 40 одсто укупне територије КиМ, и јужни који би припао Албанцима у омјеру пеосталих 60 одсто територије јужне покрајине Србије. У документу се наглашавало да је као спорно само остало питање пресељења око 300 хиљада Албанаца са сјеверног на јужни дио подијељене територије.
Разграничење територије је било одређено тако да су Дечани и Пећ требали остати на српској страни. Граница је од Пећи ишла у висини Гођана. Малишева, Орлата и Коморана- при чему би Глоговац припао Србима. Потом се настављала ка Приштини, која би остала Албанцима, док би Косово Поље било предато Србима.
Од Приштине је граница у благом луку по линији- Гусиње, Ново Брдо, Лабљане ишла ка Гњилану које би било албанско, док би Бујановац остао српски.
Осим ових 40 одсто територије КиМ која би припала Србима, Руси и Французи су сматрали да би требало српској територији додати и “лијевак” дуж Шар планине, све до Призрена ка југу- како би се сачували значајни српски споменици на српској територији. Урачунавајући тај шарпланински “лијевак”, дошло се до ситуације када се територије КиМ фактички дијелила по пола између Срба и Албанаца.
Осим мапа, Атос је централи у Београду и 200 страница густо куцаног текста. Ту је објашњено да подјела Космета означава коначно рјешење етничког проблема два народа, при чему се подразумијева да албански дио територије остаје у саставу Србије, али са високим степеном аутономије.
Београд одлучио да превесла велике силе, и одбије план
Послије упознавања са планом, Београд је прихватио предложено рјешење и обећао Москви безусловну кооперативност. Москва је, у знак признања побједи разума- поклонила Србији најмодерније радарске системе за контролу границе са Албанијом. И онда се десило чудо! Београд је одједном одбио план по којем добија пола Космета, са којег би се Албанци иселили, и гдје му остаје у саставу државе и друга половина, албанска- са високим степеном аутономије, која се не би могла отцијепити од Србије.
Сарадници из француске ДСТ су Марјановићу, послије такве одлуке Београда, одмах сигнализирали драматично погоршање ситуације, а он је 30. априла 2008.г. послао депешу централи у Београду.
У том телеграму се преносе информације Француске обавештајне службе (ДСТ) следећег садржаја- “Француска се плаши да би могла остати потпуно усамљена, штитећи српске интересе у оквиру Контакт групе”, уз објашњење да су „САД довољно испрепадале Италију да она неће више бити наклоњена СР Југославији, a очекује се да ће и Руси значајније променити свој садашњи став, без обзира што ће то бити сензационални обрт.“
Французи су уједно нагласили да “неконструктивно понашање Београда вријеђа све факторе мађународне заједнице”. Чак и Русе, који су били разочарани одбијањем власти Србије да направи уступке захтијевима Контакт групе, иако су Москви дали тврдо обећање да ће се сагласити са планом.
Да су ствари кренуле неповољно, свједочи нови телеграм Београду, гдје је Атос српским службама доставио списак терористичке групе која се спрема да десетабилизује Космет. Те прецизне податке је из компјутера Француске контраобавијешајне службе преузео француски обавјештајац Марсел и предао их Атосу.
На списку се налазило двјеста особа са тачним подацима о идентитету и тренутној локацији. Ту су били мужахедини из БиХ убачени из Албаније у рејон Пећи, обучени албански терористи и личности из политичког врха УЧК на челу са Хашимом Тачијем.
Нова шанса у јуну 1998- Србима 51 одсто, а Албанцима 49 одсто КиМ
Послије пар мјесеци француски обавјештајац Марсел је доставио нове информације, а Марјановић је 12. јуна 1998. пренио Београду да:
“Француска обавештајна служба ДСТ процjењује да су Француска и Њемачка све ближе заједничкој опцији по којој би требало ићи на подјелу Косова и Метохије – на српски и албански дио, с тим што Албанци не би имали могућност да стекну потпуну независност и евентуално се отцијепе, припоје Албанији, и слично.
Албанци би, по тој опцији, имали статус готово истовјетан као и Република Српска у Босни у Херцеговини. Америка и Велика Британија, с друге стране, заговарају радикалнију подјелу Косова и Метохије. По њима, Албанци би требало да добију независност без ограничења, с правом отцијепљења од СР Југославије. Улога и обавеза Америке би с тим у вези била да их припреме, организационо и војно, за потпуно осамостаљивање.”
Што се тиче подјеле Космета, документи ДСТ су наводили да се у вези подјеле највише спомиње Дејтонски модел подјеле, гдје би Србима припало 51 одсто, а Албанцима 49 одсто територије КиМ.
Разлог инсистирања САД на отцијепљењу половине територије Космета, која би припала Албанцима, је био врло рационалан и прихватљив. Рекло би се да упште није ишао на штету Срба, јер је повезан са општом безбиједношћу региона.
Уосталом, ево како то објашњава Француска обавештајна служба – ДСТ: “Вашингтон планира да овим подухватом инкасира између 1,8 и двије милијарде америчких долара.
Крајња намјера Европе, Француске и Њемачке у првом реду, али и Америке, је да Албанцима, у ствари- њиховој дијаспори са Косова и Метохије, из Албаније и Македоније, у наредних неколико година исиса огроман капитал којим располажу од нарко послова, шверца оружја, проституције и томе слично. Тако би се читав тај комплекс неутралисао као безбједносно и политички све већи проблем уопште, како у Европи, тако и у Америци.“
Оперативни план обрађивања Албанаца, припрема интервенције НАТО
Београду су достављени и подаци ДСТ о оперативним плановима великих сила, и начином- како да се албански политичари натјерају на кооперативност и прихватање плана подјеле Космета.
Наиме, уочи састанка Контакт групе, план је био да Европа ради на смиривању ОВК а САД на стављању Ругове под контролу. Енглези судобили обавезу да обраде Букошија, а Французи Краснићија. Њемци су преузели на себе Беришу, који је послије озбиљне пријетње Њемачке одмах пристао на све услове.
Тако је на је на терену остао проблем 20 до 30 одсто снага ОВК, који су ван ичије контроле и који самостално преузимају борбена дејства и изводе терористичке акције.
Три мјесеца прије јунског састанка Контакт групе, Запад је припремао оперативни план у случају да Београд одбије план подјеле Космета. Атос је доставио Београду шта ће се десити уколико се одбије предлог великих сила у вези подјеле територије. Тај мартовски план Запада је био у четири тачке: приближавање САД руководству ОВК, повећана борбена активност ОВК- која би активиралa медијску припрему Западне јавности за НАТО интервенцију, војна интервенција НАТО пакта и бомбардовање СРЈ, и коначна подјела територије између Албанаца и Срба.
Како је Београд одбио сарадњу, план Запада из марта 1998. о војној агресији на Србију је пуштен у погон. Четврта тачка Запада, која је претпостављала подјелу Космета послије успјешне војне акције- на српски (51 одсто), и албански (49 одсто) дио није спроведена. Умјесто тога- предложена је нека јадна Заједница српских општина, која није спроведена на терену. Последица је била да је са Космета протјерано- 200 хиљада Срба, 60 хиљада Рома, сви Черкези и Турци, као и велики проценат Горанаца, …
Протјеривањем српског, али и несрпског становништва, идеолози крајњег албанског национализма су на Космету демонстрирали нови принцип радикалне искључивости и чудног дуплог стандарда. Он је био овакав- Албанци могу да живе гдје год пожеле: у Србији, Европи и свијету, а на Космету, којег сматрају само својим етничком територијом- немају право да живе представници неалбанских националности. Тај принцип је потом примијењен и у Македонији, гдје су албанских територија те државе елегантно протјерани Македонци.
Космет као гнусни простор криминала и безакоња
Космет се послије избјегличког стампеда претворио у гнусни простор криминала и безакоња, али и трговине: наркотицима, оружјем, људима и људским органима. Уједно је постао и мјесто мобилизације терориста Исламске државе, али и бандита који упадају на територију Македоније ради вршења терористичких акција.
Медији су, рецимо, прије пар дана јавили да је у редовима Исламске државе погинуо Ридван Хаћифи, џихадиста из Гњилана. Познат као Абу Мукатил ел Косови, био је командант албанских јединица ИГИЛ, а у јуну 2015. године пријетио Балкану ратом и стварањем калифата.
Такво стање јасно показује да се прича о подјели Космета на два једнака дијела између Срба и Албанаца треба поново вратити као једина реална опција. Да се границе могу прекрајати показао је својим изјавама пријенеки дан и албански лобиста и републикански конгресмен Дејна Рорабахер.
Елем, ако се може, по њему, Македонија подијелити као шампита, тада се исто тако може подијелити и Космет. Предлог Рорабахера да се сјевер КиМ, гдје живе Срби, размијени за Прешевску долину у Србији, гдје живи прилично Албанаца, је крајње нелогичан.
Логичније је било да је предложио да се Албанци из Прешевске долине протјерају на КиМ на исти начин како је 200 хиљада Срба и 60 хиљада Рома протјерано са Космета. Ако је то нехумано, а јесте, тада је требао предложити опцију гдје би се неколико стотина хиљада људи, који су протјерани са Космета, могли вратити на своја огњишта. Да је потегао то питање, Рорбахер би логично дошао до рјешења у виду плана подјеле Космета из 1998. године.
У том случају би се на српску половину Космета могли преселити Срби и неалбанци- који су на албанској територији Космета непожељни. Дакако, у српски дио територије Космета би требало укључити и давно предложени “лијевак” поред Шар планине који иде до Призрена, гдје су и територије које насељавају Горанци, и на којима се налазе значајни српски споменици културе.
Како се на територији тога “лијевка” налази америчка војна база Бондстил, могуће рјешење је да тај дио територије има посебан статус. Да буде у саставу Србије- али под америчким патронатом и управом.
Подјела Космета као једино рјешење
За било какав реалан предлог рјешења питања Космета- Србија има безусловну подршку Русије и Кине. Имаће је и од европских држава које нису признале фантомску државу “Косово”. Значајне политичке промјене су се десиле у САД, ускоро ће се десити и у Француској, па ће ситуација бити још повољнија. Промјене су евидентне и у државама које окружују Србију, као што су Мађарска и Бугарска.
Већ сада је јасно да тзв. Заједница српских општина на КиМ нема смисла. Протјерани Срби и несрби морају на територији Космета наћи мјесто сигурног живљења, а питање српских споменика културе треба трајно ријешити. Очигледно је да се план подјеле Космета из 1998. године треба поново активирати као једино коректно рјешење завршетка вишевјековних превирања и тензија.
Елем, умјесто да преко дипломатских канала, далеко од очију јавности, државни врх Србије покрене снажну дипломатску акцију за подјелу Космета по давно сагласованим мапама, дешавају се чудне ствари.
Рецимо, шаљу се некакви возови, и прича о важности некаквога зида у Косовској Митровици, што смисла нема, осим ако то није дио акције под називом- “Направимо нови тешки стрес сопственом становништву.“ Како су такве акције испод сваког нивоа, сасвим је логичан саркастични осврт једног колеге, који је политику према Космету оцијенио овако- “Косово дамо, али зид не дамо”!
На крају се као логично намеће питање, да ли српски државни врх, али и опозициони политичари, имају храбрости да преузму иницијативу и затражи подјелу Космета на равне части између Албанаца и Срба. Алтернатива таквом кораку је садашње недостојно демонстрирање беспомоћности, гдје ће медији и даље прености некакво пиштање, кењкање, цмиздрење, слињење и унижавање- које Србији уопште није потребно!?
No comments:
Post a Comment