Појава вожда тероризма, вражека у људском обличју, гаранта прављења хаоса на Балкану, Луцифера који је Црну Гору желио да завије у црно, је изазвала ураган интересовања у медијима Црне Горе и океан страха у очима њених сиромашних грађана.
Дакако, и многобројне калкулације, које се чине невјероватнима, као и лавину бројних коментара на свим порталима…
Од црвеног тепиха до Двора Маровића
Зли језици, на примјер, тврде да је- по изласку из елегантног авиона Владе Црне Горе, војевода Синђелић у Подгорицу ступио на нови црвени тепих, специјално подрезан да му крај не би завршио до мјеста гдје је уништено оружје његових терориста, а знамо да је то било- изван граница Црне Горе.
Умјесто хљеба и соли, вожду тероризма су принесени перпери и шолди, златници и сребрењаци, којима се он дубоко наклонио.
Задовољно обишавши почасни строј Војске Црне Горе, Синђа је загрмио: ”Помаже Бог јунаци!” Строј му је одговорио овако: “Бог Вам помогао, брате и војеводо!”
Послије тога му је, по протоколу, дјевојка у црногорској народној ношњи принијела Устав Црне Горе, на који је положио руку, и свечано се заклео – да га је Демократски фронт унајмио да направи пуч у Црној Гори, прогласи побједу опозиције, ухапси премијера и инаугурише нову Владу Црне Горе коју би сачињавали: Коалиција Кључ, Демократе и СДП, а ДФ их подржао у том пакленом плану!
Скупа с својим црногорским пријатељима, уз пратњу мотоцикала и фанфара, војевода Синђа је отпраћен до елитне резиденције у Спужу, познате под називом Двори Маровића.
Осим оваквих и сличних медијских калкулација, наводни пуч је широко коментарисан од стране грађана. У том смислу бих, као примјер, издвојио један коментар анонимног коментатора, који је сценарио пуча сликовито оцијенио на овај начин:
“Позориште лутака у режији Лакиране Бубашвабе и Радијатора Берије- провидно дилетантски и аматерски.
О, покојни Живко Николићу, да ти је устати да видиш шта чине ови аматери. Имао би материјала за трилогију: бесудности, бесмислености и глупости.
Комуњаре су помијешале црногорски талих, конквискадоре, четнике, храбре скојевце, косовске јунаке, незнане јунаке, Његоша, Светог Петра, Исуса Христа и часну пионирску ријеч.”
Америчка НСА прислушкивала Ватикан, Меркелову, 35 свјетских лидера
Дакако, свега овога, назовимо га – “хапшења терориста”, не би било да црногорска полиција није сваке десетинке секунде помно пратила оне који су посекундно спроводили паклени план да без оружја, које је плански уништено изван граница Црне Горе- сруше државу Црну Гору.
Да напоменем, премијер Србије Александар Вучић је у свом познатом драматично обраћању јавности демантовао озбиљност пуча у Црној Гори- али и саопштио да је дошао до сазнања да је премијер Црне Горе посекундно праћен од стране одређених опасних група.
Ипак, ова изјава изгледа чудно, ако се зна да је прислушкивање и праћење функционера разних држава постао свјетски тренд, норма политичког живота- и ту нема никакве тајне.
Зато се морамо дјелимично осврнути на тај тренд и праксу, коју су до сада освјетљавали разни свјетски медији.
Рецимо, британски „Гардијан“ је 25.10.2013. објавио да су Бијела кућа, Пентагон и Стејт департмент прислушкивали телефонске разговоре 35 свјетских лидера. Према писању британског дневника, тајна документа које је објелоданио бивши службеник америчке Националне безбједносне агенције (НСА) Едвард Сноуден садржала су информацију “да је управо НСА обезбиједила бројеве телефона 35 водећих страних политичара“.
Њемачки “Шпигел” је 27.10.2013. навео, а Ројтерс пренио, да је америчка НСА слушала телефонске разговоре њемачке канцеларке Ангеле Меркел десет година, и то од 2002. године – под ознаком – ГЕ канцеларка Меркел!
Потом су европски медији пренијели, позивајући се на Викиликс, да су Американци прислушкивали телефоне Меркелиних помоћника, сарадника њеног апарата, односно- 125 кључних телефонских бројева њемачког државног врха.
„Америчка Национална безбедносна агенција је прислушкивала папу“, објавио је 30. октобра 2013. италијански недељник „Панорама“, оптуживши САД за пресретање телефонских позива у Ватикан и из њега, укључујући просторије кардинала Хорхе Марија Бергоља који је постао нови папа Франциско.
Американци прислушкивали врхове Француске, Јапана, Бразила, Србије…
Свјетски медији су на исту тему забрујали и 2015.године, а хронолошки је то изгледало овако:
Француски медији, позивајући се на податке Викиликса, пренијели су 24. јуна 2015. године да су Сједињене Америчке Државе прислушкивале три последња француска председника – Жака Ширака, Николу Саркозија и садашњег лидера Франсоа Оланда.
Затим, Сједињене Америчке Државе су шпијунирале председницу Бразила Дилму Русеф као и њене министре и амбасадоре, чак и њен предсједнички авион, преноси 5. јула 2015 бразилски лист „Глобо“ позивајући се на сајт Викиликса.
„Влада Јапана је саопштила да дубоко жали уколико су истините тврдње сајта Викиликс да су Сједињене Америчке Државе шпијунирале јапанске политичаре, функционере и компаније“, пренијела је, 3. августа 2015. године, француска агенција Франс прес (АФП).
У контексту изјаве Вучића, необично је важна информација да су београдски медији 2. јула 2014.године пренијели изјаву Ивице Дачића, тада првог потпредсједника владе Србије, следећег садржаја:
”Србија се званично нашла на списку земаља чије разговоре прислушкује америчка Национална агенција за безбедност. То није добра пракса и ја сам против тога, али ми смо немоћни да било шта променимо!” Дакле, у суочавању са прислушкивање – власти Србије су признале немоћ!
У истом тексту, београдски медији су констатовали: “Вашингтон пост“ је објавио јуче да је америчка Национална агенција за безбедност, судећи по најповерљивијим документима, била овлашћена да „пресреће комуникације“ широм Планете.”
Из свега овога се може закључити – Ко се бави политиком, а поготово ако је у врху неке партије, претендује или се налази у државним органима- тај је обавезно системски праћен, сви му се телефонски разговори прислушкују, и обавезно се архивирају сви компромитирајући материјали против њега – да би био послушни дио међународног система креираног на Западу.
Самим тим, ако је јасно да САД прислушкује све водеће државнике и религиозне лидере у свијету, све водеће компаније и научне центре, каква новост може бити да је “посекундно праћен” премијер економски пропале- малене државице на Балкану?
Дакако, шта значи та новост ако долази из Србије у којој се, такође, “посекундно прате” сви из њеног државног врха, како је то констатовао Дачић?! Наравно, то значи само једно – бесмислено спиновање јавности!
Подобно и неподобно посекундно праћење
У смислу спиновања јавности у вези пуча, ТВ Пинк М је објавила да је у организацији пуча у Црној Гори учествовала руска војна служба безбиједности ГРУ. Глас Чепурака је све то објаснио тврдњом да је ГРУ “моћнија и од чувеног КГБ, и садашњег ФСБ-а“.
Да бих помогао режимским медијима у правењу фаме око ГРУ, ред је да предоставим и једну анегдоту о руској ФСБ, од које је “ГРУ много моћнији”, како тврди Побједа.
И тако, Московљанину Фјодору Петровичу је злокобно зазвонио телефон. Он је подигао слушалицу и са страхом рекао: ”Здравствујте уважаемие, да ли је то ФСБ?!” Челични глас, с друге стране жице, је одговорио: ”Да, а каким образом Ви ето знаете?!” Фјодор Петрович је панично одговорио: ”Па, Ви из ФСБ сте једини који ме можете добити и када ми је телефон искључен!”
Елем, да се у просторији гдје се телефон налази може, против воље власника- искљученом телефону укључивати камера и прислушкивати разговор, објашњено је и у новом филму о Едварду Сноудену, а о томе су раније говорили разни свјетски медији. Тај факт, значи, више није тајна.
Осим тога, прије пар дана су службе САД изашле са изјавом да је су незаштићена електронска писма Хилари Клинтон, кандидаткиње за предсједника САД, пратиле тајне службе “бар пет иностраних држава”.
Збиља, ако је таква ситуација са госпођом Клинтон, чему служи дизање прашине ако високе функционере пропалих балканских државица прати десет пута више шпијунских организација, а може се рећи и све амбасаде које се налазе на њиховој територији?
Да ли то постоји – подобно и неподобно прислушковање, или је у питању политичка пројекција гдје се жељено жели приказати стварним?
Пуч као бесмислени циркус за наивне
Неспретни сценаристи пуча у Подгорици нису водили рачуна о томе да сценарио буде компатибилан теорији и пракси психологији маса. Јер, једини резултат могућег терористичког пуцања по народу, а потом по полицији, што је била предостављена режија пуча у Подгорици – могао је бити – бјежање народа на све стране, без жеље за поновним окупљањем. А по сценарију- народ се требао вратити?!
Долазак премијера у Скупштину коју би држали терористи, да би га тамо ухапсили – је план на нивоу цртаних стрипова, али не логике и здравог разума.
Улазак терористичке групе у Скупштину, са стране парка, заснивао се на бесмислици да тамо нема полиције јер она не зна за тај улаз.
Планирано заузимање Скупштине, и њено држање у опсади преко мјесец дана, такође није било реално, јер би пар стотина САЈ-оваца и неколико хиљада полицајаца удавило терористе хемијским средствима, или ликвидирало за десетак минута, да чак опозиционе партије не би могле ни медијски реаговати.
С политичке таке гледишта, проглашење побједе опозиционих партија на изборима у Црној Гори од стране терориста би резултовало само једним исходом- моменталним хапшењем опозиционих лидера.
Терористи логички нису могли прогласити побједу ДФ на изборима, већ само – побједу читаве опозиције – која би имала неку натегнуту или измишљену парламентарну већину. Јер, знамо да је, изокола оптуживани за пуч – ДФ освојио око 20 одсто гласова, а са тим капацитетом не може се проглашавати нека побједа, па самим тим нити слати терористи да изврше пуч у име 20 одсто грађана Црне Горе.
Да су, којим случајем, неки терористи упали у Скупштину и прогласили пуч у име ДФ, сигурно би се од тих терориста одмах оградили: Коалиција Кључ. Демократе и СДП, а наравно и ДФ – због бесмислене ситуације.
Осим тога, да је опозиција планирала пуч, користила би своје снаге а не молере, керамичаре, рибаре и музичаре из Србије. На другој страни, ако је Беба аутор овог – шупљег на све стране – сценарија пуча, тада се може рећи да је кадровско стање режима јако лоше – ако им је неспособни Беба најбољи сценариста.
Како се сценарио пуча распао, а режим преко својих медија објелоданио да је такав храмајући сценарио преко телефона објаснио некакав Синђа, а полиција то снимила и послала у ТВ Пинк М, то је јасно да је „добровољни долазак главног терористе Синђелића“ у Подгорицу зачуђујуће смјехотресан и сувишан.
Дакако, дотични Синђелић може, напречац, објавити да је радио по заказу политичара, рецимо лидера ДФ, или неких бизнисмена – режим циља Даку Давидовића. Али, несувислост плана пуча и изјаве које је дао истражним органима у Београду, а Вучић на основу њих потврдио да иза тога бесмисленог пуча не стоје политичари – демантоваће све што буде пројектовао накнадном памећу.
Како је такво пројектовање бесмислено, а прича мора да иде даље и прави тензије, претпостављам да ће Синђа објелоданити „руски траг пуча“, који ће водити у побуњени Донбас или Луганск.
Тај траг ће, могуће, бити везан за неке особе које су у међувремену погинуле, па ће уз мало антируске медијске хистерије – крај истраге бити у виду – “вук изио магарца.”
Бошко Јакшић или – харакири балканског Гебелса
Када је увече, на дан парламентарних избора, било јасно да је у Црној Гори јавност била испрепадана државним ударом, као и да су резултати такви да без партија мањинских народа нема формирања нове власти, дао сам један предлог за формирање власти.
Он је био овакав: ”Демократски фронт, Кључ, Демократе и СДП имају варијанту да предложе Бошњачкој странци да формира мањинску Владу Црне Горе. Дакле, да Бошњачка странка (БС) узме и мјесто премијера и сва министарска мјеста.
Тврдо сам убијеђен- Боље је да БС формира ту Владу него да то уради ДПС. Послије данашњег хаоса који је ДПС направио са „наоружаном групом“, не треба тој странци дати никакву шансу да формира Владу, јер су спремни да направе грађански рат за те проклете фотеље од којих народ нема ништа.”
Наредни дан је ДФ направио разуман потез- предложивши остатку опозиције да са странкама мањинских народа форимарају власт без учешћа ДФ. Тим потезом је режирани пуч доживио клиничку политичку смрт, јер се он базирао на претпоставци да- ДФ жели власт по сваку цијену. Исправан потез Демократског фронта је, осим тога, разарајуће обесмислио спиновање режимских медија, њихових текстописаца и аналитичара.
Ево примјера- у петак, 4. новембра 2016.г. режимски медији су пренијели следећу вулгарну информацију са портала ЦДМ:
“Агенда клеро-националиста у Србији и њихових истомишљеника у Црној Гори превазилази спрјечавање уласка Црне Горе у НАТО… Тиме нису отклоњене амбиције клеро-националиста у Србији да преко својих истомишљеника у Црној Гори скину ДПС са власти и оборе Владу.
Она (политика опозиције у Црној Гори, оп. а.) је толико супротна прокламованим регионалним циљевима садашње националне политике Црне Горе да суштински представља државни удар, оцијенио је спољнополитички аналитичар из Београда Бошко Јакшић за ЦдМ!”
У контексту фактичке ситуације, гдје је ДФ направио сваки могући отклон од учешћа у будућој црногорској власти, може се рећи да је аналитичар Душко Јањић овом изјавном направио медијски харакири, пројектујући политичко незнање и непатворену зловољу.
Наиме, испада да је Јањић оптужио Коалицију Кључ, СДП, Демократе и евентуалне станке мањинских народа- да су истомишљеници некаквих “клеро-националиста у Србији” – што је изјава у рангу ултраекстремистичког спиновања и нечувеног медијског терора и хајке.
Изјавом да је „суштински државни удар“ ако неко на Балкану формира Владу која је против насилног вођења те државе према НАТО пакту, Душко Јањић је продемонстрирао свој статус претпарачке аналитичке канаваце. Укратко, Јањић нам је објаснио да осим фактичког, стварног или лажног, постоји и суштински државни удар – ужасно опасан, иако се ради о вољи грађана да демократски промијене власт.
Јањић није желио јавности предочити факт – да у новом парламенту Црне Горе постоји та неопходна већина посланика да Црну Гору насилно, скупштинским гласањем, уведу у НАТО – чак и ако се формира Влада без учешћа ДПС-а у њој.
Јер, ако су ДПС и њени посланици за улазак у НАТО, они ће то продемонстрирати и у статусу опозиционих посланика, те гласати за НАТО- независно од тога што нису, рецимо, успјели остати у власти.
Као чест гост: Би-Би-Сија, Радија слободна Европа, Ал- Џезире и радио и ТВ станица на просторима бивше Југославије – Јањић спектакуларно изображава накаквог домаћег Гебелса, трудећи се да буде зачин свим помијама које се јавности медијски сервирају.
Влада за бјекство од режираних грађанских ратова
Предлог да мањинске странке странке саме формирају нову Владу Црне Горе, а да их остала опозиција подржи, медијски је потекла од Небојше Медојевића, једног од лидера ДФ, у емисији новинарке Љубице Гојковић на Српској ТВ из Подгорице.
Остатак опозиције (изван ДФ) је странкама мањинских народа предоставио чак двије понуде за формирање Владе, а те предлоге су подгоричке Вијести пренијеле на овај начин:
“Грађанска опозиција, СДП, Кључ и Демократе раније су понудили мањинама мјесто мандатара, уз спремност Демократског фронта да такву владу подржи у Скупштини.
Прије два дана, они су изашли са новим предлогом, нудећи мањинама да сами формирају Владу како би ДПС коначно био развлашћен.”
Осим тога, постоји и интересантно-реалан предлог који је прије пар недјеља дао Драган Хајдуковић – који је замолио партије мањинских народа да формирају Владу узимајући трећину функционерскх мјеста за себе. Остала функционерска мјеста у Влади је предложио да се подијели по систему – трећину мјеста дати ДПС-у, а другу трећину – опозиционим партијама.
Дакле, радило би се о техничкој Влади прелазног карактера, која би увела Црну Гору у систем правне државе до наредних избора који би се организовали кроз пола године, годину дана, или нешто више времена.
Црна Гора је у тешком политичком, социјалном, економском положају, и очигледно је да треба времена да се стабилизују прилике па тек онда да се спроведу нови избори.
Колико је стање тешко већ двије ипо деценије, показује и данашња информација подгоричких Вијести да је у периоду од 1991. до 2015. из Црне Горе отишло чак 140.000 њених држављана, са тенденцијом да се то исељавање настави и убрза.
Судњи дани информативног лудила и болест од магије власти
На другој страни, медијско трућање режимских медија бруји на граници између бајке и научно-фантанстичног филма са елементима комедије.
Просто је невјероватно да, рецимо данас, озбиљни медији преносе изјаву са конференције за медије специјалног државног тужиоца Миливоја Катнића- да су терористи у Црној Гори спремили за своју борбену акцију- жице, жилете, палице, мотороле за комуникацију, лисице, праћке, спрејеве,…, и све то без икаквог оружја.
Када се таквим бесмислицама бомбардује становништво, а оно на то реагује провалама смијеха и бијеса што им медији потцјењују природну логику, тада се може закључити да су дошли судњи дани информативног лудила у Црној Гори.
Елем, само је недостајало да нам саопште да су заплијењене и терористичке мочуге са завојем на врху- на који су залијепљене живе осе, стршљенови и буве са паса, шила за бушење гума, кило ексера за сипање по путу, тигањ за растјеривање специјалних одреда полиције, ручна лампа за заслијепљивање полицијских аутомобила, шерпа која има функцију шлема, па да непрестајућа циркуска представа буде потпуна.
Хаос који је произвела режија пуча и медијско насиље које траје, показали су да систем демократске смјене власти представља следећи цивилизацијски ниво- који се мора достићи општим снагама друштвене заједнице, постепено и опрезно.
Аждаја држања власти по сваку цијену се мора некако укротити. Дакако, водећи рачуна о безбиједности грађана – који, осим што су осиромашени, још морају да стријепе од грађанског рата који би произвеле – од магије власти – обољеле особе.
No comments:
Post a Comment