Аутор:
Војин Грубач
Као и обично, Дан албанске заставе у Црној Гори се прославља на опште задовољство свих који схватају немоћ домаће власти и хибридних сердарских елита- сумњиво надобудне провицијенције.
Тој величанственој представи су се придружиле и заставе велике Албаније, али и јасна порука предсједника Листе за „Природну Албанију” Коче Данаја упућена сердарској политичкој елити Црне Горе.
У тој обзнани, Данај указује сердарима “да прихвате реалност „Природне Албаније”, уз сигнал “да Албанци у Црној Гори имају право на самоопредјељење”.
Зато се и десило да колумнисти портала “Аналитика”, као што су Беба Капичић, Слободан Јовановић, Ранко Ђоновић, Михаило Радојичић, не смију проговорити на горуће ововременске теме и не желе “бранити Црну Гору”. Умјесто тога, они су се поставили у улогу ратника прошлости, који воде ратове у прошлости са документима из праисторије.
Уједно се позиционирају као атеистички нојеви, којима се глава перманантно налази у пијеску испод цркава и храмова православних вјерника. Е, ту почиње прича о границама…
Исто тврди Данај који не признаје границе држава, па сердарима у поруци каже ово:”Зашто овај позив упућујем баш њима? Зато што су то наши сусједи, а Албанци прве позиве упућују сусједима. Они су и сусједи који у својим државама неправедно имају територије „Природне Албаније”, које ћемо ми мирним путем повратити“!
На ове изјаве Данаја, на једном ФБ профилу је реаговао сердар Марко Новаковић, ТВ водитељ. Он је препоручио да се та “кретенска изјава Данаја избрише, јер тако не мисле Албанци”. На моју сугестију да наведе бар једног јаког албанског политичара који се супроставља идејама Данаја, Новаковић није имао одговор.
Није имао одговор, јер одговора нема. И опет сердари путују…
Ипак, разговор се кратки десио, у трећем лицу, јер је Јовановић опет почео тираду о домовини и потребности да јој се припада, вјероватно, по старом лајт- мотиву сердара о слугањству према држави којој ти мораш дати све, чак и емоције, а она теби ништа- у буквалном смислу те ријечи. Наравно, та прича представља причу аутсајдера.
Јер, не знам шта значи домовина, али имам опредјељење према отаџбини која нема никаквих додирних тачака са сердарском домовином.
Наиме, отаџбину сваки човјек бира по својој вољи – а не по вољи ограничених сердара. Моја отаџбина је, рецимо, неколико држава на Балкану, али се томе списку могу додати и Русија, Италија, дио Израела, и свака тачка земљине кугле коју осјећам као своју. У том смислу, свакако, ја и Г. Јовановић припадамо, условно, разним цивилизацијама, јер постоји цивилизација ширине, и цивилизација ускогрудости и идеолошког сљепила.
Руководство Црне Горе, све са сердарима, је давно постало крпа за чишћење свих САД ципела, чизама, папуча… Бити америчка суперкрпа за унижење је коначни резултат борбе да се буде независна крпа, независна трања и независно ништа!
Зато се као врховна инстанца и једини господар Црне Горе јавља Бритва Браун, Сју Кеј. Дакако, они који се не слажу са мном је не признају у тој функцији, али је слушају и то безусловно. А ја је признајем као Господара, јер је то факт, али је не слушам и сматрам је страним тијелом.
Постојање господарице у смјехотрес претвара све илузије сердара на гумну државотворства, који су прекидач у њеним рукама, и ништа више. Она им даје и теме и правце, а они балансирају између њене воље и непотребности своје улоге у смислу опште користи друштву, разапети у бесмислу.
Као и обично, Дан албанске заставе у Црној Гори се прославља на опште задовољство свих који схватају немоћ домаће власти и хибридних сердарских елита- сумњиво надобудне провицијенције.
Тој величанственој представи су се придружиле и заставе велике Албаније, али и јасна порука предсједника Листе за „Природну Албанију” Коче Данаја упућена сердарској политичкој елити Црне Горе.
У тој обзнани, Данај указује сердарима “да прихвате реалност „Природне Албаније”, уз сигнал “да Албанци у Црној Гори имају право на самоопредјељење”.
Ратници прошлости
Свеукупна јавност Црне Горе јасно увиђа да “велики патриоти Црне Горе” не смију јавно прозборити нити једну ријеч на ову тему. Наравно, то се односи на тзв. сердарске „интелектуалце“ који тврде да би, без размишљања, “пролили крв за Црну Гору”. Елем, како се може “пролити своја крв”, а да се прије тога не “пролије” бар једна своја ријеч или реченица, да о тексту не говоримо?Зато се и десило да колумнисти портала “Аналитика”, као што су Беба Капичић, Слободан Јовановић, Ранко Ђоновић, Михаило Радојичић, не смију проговорити на горуће ововременске теме и не желе “бранити Црну Гору”. Умјесто тога, они су се поставили у улогу ратника прошлости, који воде ратове у прошлости са документима из праисторије.
Уједно се позиционирају као атеистички нојеви, којима се глава перманантно налази у пијеску испод цркава и храмова православних вјерника. Е, ту почиње прича о границама…
Границе у опскурности и реалности
Сличност између Данаја и наведених колумниста „Аналитике“ је очигледна. Нико од њих не поштује границе. Рецимо, атеистички орјентисани колумнисти „Аналитике“ не поштују границу према православним вјерницима и храмовима. Колико могу разумијети, они тврде да је све то у домену њихових атеистичких одлука и екстремних атеистичких убјеђења.Исто тврди Данај који не признаје границе држава, па сердарима у поруци каже ово:”Зашто овај позив упућујем баш њима? Зато што су то наши сусједи, а Албанци прве позиве упућују сусједима. Они су и сусједи који у својим државама неправедно имају територије „Природне Албаније”, које ћемо ми мирним путем повратити“!
На ове изјаве Данаја, на једном ФБ профилу је реаговао сердар Марко Новаковић, ТВ водитељ. Он је препоручио да се та “кретенска изјава Данаја избрише, јер тако не мисле Албанци”. На моју сугестију да наведе бар једног јаког албанског политичара који се супроставља идејама Данаја, Новаковић није имао одговор.
Није имао одговор, јер одговора нема. И опет сердари путују…
Отаџбина и цивилизацијски нивои
Елем, колумниста Аналитике Слободан Јовановић ме је споменуо у једној својој колумни, а потом и на једној ФБ страници – гдје се жалио што ми нико не одговара на текстове. Наравно, он је могао то урадити на истом мјесту гдје смо се нашли, а није. Мислим, спомињати ме, а не ући у дијалог који сам му предлагао, није лијепо.Ипак, разговор се кратки десио, у трећем лицу, јер је Јовановић опет почео тираду о домовини и потребности да јој се припада, вјероватно, по старом лајт- мотиву сердара о слугањству према држави којој ти мораш дати све, чак и емоције, а она теби ништа- у буквалном смислу те ријечи. Наравно, та прича представља причу аутсајдера.
Јер, не знам шта значи домовина, али имам опредјељење према отаџбини која нема никаквих додирних тачака са сердарском домовином.
Наиме, отаџбину сваки човјек бира по својој вољи – а не по вољи ограничених сердара. Моја отаџбина је, рецимо, неколико држава на Балкану, али се томе списку могу додати и Русија, Италија, дио Израела, и свака тачка земљине кугле коју осјећам као своју. У том смислу, свакако, ја и Г. Јовановић припадамо, условно, разним цивилизацијама, јер постоји цивилизација ширине, и цивилизација ускогрудости и идеолошког сљепила.
Господарица и независно Ништа
Елем, када сложи мозаик свих ових кретања, остаје важан детаљ – да се Црна Гора, очигледно, више не пита са собом. Све су се границе насилно порушиле, и силом се руше остаци граница смисла. Као крајњи незадовољници свих ових процеса ће бити само сердари са гувна државотворства, који од дрвета не виде шуму. Јер…Руководство Црне Горе, све са сердарима, је давно постало крпа за чишћење свих САД ципела, чизама, папуча… Бити америчка суперкрпа за унижење је коначни резултат борбе да се буде независна крпа, независна трања и независно ништа!
Зато се као врховна инстанца и једини господар Црне Горе јавља Бритва Браун, Сју Кеј. Дакако, они који се не слажу са мном је не признају у тој функцији, али је слушају и то безусловно. А ја је признајем као Господара, јер је то факт, али је не слушам и сматрам је страним тијелом.
Постојање господарице у смјехотрес претвара све илузије сердара на гумну државотворства, који су прекидач у њеним рукама, и ништа више. Она им даје и теме и правце, а они балансирају између њене воље и непотребности своје улоге у смислу опште користи друштву, разапети у бесмислу.
No comments:
Post a Comment