Ђа’оле, виђе ли “врага су седам бињишах”?

Vojin Grubač Blog 02. Feb. 2014. | 21:58

На јавност Црне Горе је “ударила” ураганска новост да су се на фрескама необично лијепог Храма Христовог воскресења у Подгорици “појавили” Мило и Рањо, с драстичном разликом у функцијама коју на фресци, као духовном простору, заузимају. Мило се, наиме, по тој лабилној информацији нашао “у рају ктитора и добротвора” православног Храма у Подгорици, а друг Рањо у паклу прогонитеља Цркве и хришћанске религије “одсликан као враг, илити ђавле”! Информација је носила толику снагу да је тај јасни распоред на фрескама овјековечен као факт! Тако су подгоричке Вијести преношењем непровјерене информације направиле чудо- од друга Мила створиле хришћанско божанство које хода, а друга Рања размазале у ништавило, и направиле смијешним ликом чије окружење не зна шта да ради.

Остаје ми да, послије пажљиве анализе, само констатујем да се радило о сјајној ПР акцији која је имала огромни успјех у Монтенегру. Она је “запечатила” судбине не само ликова са фреске, већ и многих “јавних дјелатника” који су се откликнули погрешном реакцијом на изричиту општенародну илузију- и самим тим пали стрмоглавом на равном мјесту.
Да би овај ПР у потпуности успио потребно је било довести ситуацију до крајњег апсурда- бацивши информацију о појави политичара на фрескама, а да их тамо уопште нема. Ево како се даље развијала ситуација…

“Аналитичари религије” у акцији против “лика сотоне”

Портал “Аналитика” је одмах “упрегао другове аналитичаре” из Србије да они први осуде то- чега нема! Вјерски аналитичар Живица Туцић казао је да није коректно то што је предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици осликан на фресци која осликава пакао. Он је Порталу РТЦГ рекао да је искључиво божији домен ко ће у пакао или рај, те да није на цркви да то одређује.
Источар умјетност Александар Чериков, “као је добар познавалац нашег средњевјековног сликарства”, додатно је објаснио “Аналитици” следеће:“ Актуелне цркве су углавном у паклени простор, поред деперсонализованих вјерника, смјештали паганске владаре – противнике хришћанства и пропагаторе црквених догми супротних усвојеним канонима, мада се у њему могу идентификовати и Адам, те старозавјетни цареви. Према православним канонима црква може по свом нахођењу смјестити у пакао одређену личност, али постоји одређени проблем у смислу приказивања предсједника парламента Ранка Кривокапића. Велики новац за изградњу подгоричког храма издвојили су сви грађани Црне Горе међу којима има поред православаца и муслимана, католика, агностика и атеиста. Сигуран сам да овакав поступак не доприноси хришћанском помирењу”.
Укратко, аналитичари и “Аналитика” тврде да је Рањо у паклу! Значи- тако је!

Политичари се “грозе” појавом “препознатљивости ђав’ла”

Из Праведне Црне Горе, коју предводи нејаки сердар Раде, стигла нам је нова мисао старих верглаша: “Политиканско фрескописарство, инспирисано профашистичком четничком идеологијом, не смије проћи без осуде цивилизоване, антифашистичке и демократске црногорске јавности. Земља у којој је могуће да предсједник државног парламента на овакав начин буде третиран од туђе вјерске заједнице је држава без достојанства и смисла.”
Либерална партија је у ватерполо стилу “позвала надлежне да хитно реагују поводом осликавања предсједника црногорског парламента Ранка Кривокапића на једној од фрески Саборног храма.” “Изражавамо снажан протест и позивамо надлежне државне органе, вршиоца дужности врховног државног тужиоца, основног тужиоца у Подгорици и заштитника људских права и слобода, да хитно реагују и предузму мјере из своје надлежности” – рекли су спикери Либералне партије.
И политичари нас убјеђују да је Рањо одсликан у лику ђавола, али не коментаришу да је друг Мило по истој информацији у рају! Значи, тако је!

Сердари потврдили “вјеродостојност вражека” и- сви вјерују

Да на крају резимирамо- довољно је било да се баци очигледна “патка” да је Рањо Социјалдемократски одсликан у паклу фреске Храма- да сви у то повјерују. Рањова СДП је, поред осталих сердарских организација, тако лакомислено насјела на очигледно извлачења тепиха испод својих ногу да је чак избацила следећу смјехотресну реакцију: “Фрескопис у Храму је урађен на начин који вулгаризује политичко опредјељење појединих свештеника те цркве. Одређивање пута у рај или пакао живим људима, како истичи из СДП, у директној је супротности са основним начелима хришћанске религије. Са друге стране, бити у друштву Јосипа Броза Тита, човјека којега је цијели свијет признао као једног од лидера антифашистичког покрета који је ујединио Европу у борби против највећег зла 20. вијека, представља велику част и привилегију за предсједника Кривокапића.” Елем, то значи да Рању “представља част да је паклу фреске”, те да се сви над њим смију, мада га тамо уоште и нема!

Дакако, јасно је “вражека Рања” није сличност или несличност “поставила” на фреску, јер је несличност очигледна, чак и смијешна, већ општа констатација да он тамо мора бити! Ово је лудило од ПР акције на коју су насјели сви сердари, па чак и Рањо са окружењем, заслужује аплауз- јер је показала домене сердарске ирационалности и темељне одлијепљености од логике- која чак ни очигледност не види.