Петардом на Јеврема – команданта мрака

IN4S  Аутор: Војин Грубач  уторак, 4 фебруар 2014

„Ово је ужас. Преживио сам још један атентат”- казао је у разговору за агенцију “Анадолија” Јеврем Брковић, након што је испред његовог стана бачено пиротехничко средство.
„Експлозија се десила у 21 сат и 20 минута када сам гледао емисију о атентатима и убиствима на РТВ Црне Горе. И у тренутку кад новинар Весељко Рудовић спомиње како је нерасвијетљен случај атентата на мене, када је убијен мој пријатељ и возач Срђан Војичић, грунула је таква експлозија испред врата да сам ја мислио да је отишло пола зграде. Истрчао сам. Видио сам дим. Истрчали су и моји сусједи, пробудила су се дјеца. Циљ је био да се заплашим, а знају да се не могу заплашити. Три атентата су на мене изведена! Неко их је наручио, а као покриће су имали прославу православне Нове године, да се све свали на неке хулигане“, рекао је Брковић.

Промотер тероризма – као жртва тероризма

У доцнијем објашњењу ко стоји иза напада петардом на његов стан, Брковић је претпоставку о хулиганима замијенио овом тезом: ”Четничке снаге, мрачне снаге, великосрпске снаге стоје иза овог. Једна мржња према мени као писцу који се није устручавао да све говори, који је о њима рекао праве истине које остају и боле. Зашто сметам?”
Да би нашао одговор на питање- коме и зашто смета(?), Јеврем Брковић би, прије свега, требао престати да лукави, и да јавности вјеша макароне на уши. У том смислу би морао погледати истини у очи, и признати да је и сам имао терористичке погледе на свијет- чак и у својим позним годинама живота када је уређивао фашистички лист ЦКЛ, те да је у том периоду свима који не мисле као он желио- само зло!
Управо се у 82. броју ЦКЛ а, у временима пред расписивање референдума, Јеврем Брковић злурадовао информацији да је Хавијер Солана “на неким списковима баскијске ЕТЕ“, сугеришући Солани да се он може наћи и на списковима ЦОП-а, јер – “Црна Гора нема своју ЕТУ” али “може бити да има свој Црногорски ослободилачки покрет (ЦОП)”. То је био период када је Брковић својим фантомским ЦОП-ом пријетио и Бриселу и Београду терористичким акцијама уколико се Црна Гора не осамостали по било коју цијену.
Укратко, некадашњи промотер тероризма, човјек који је гурао Црну Гору у грађански рат, игром чудних историјских околности је постао послије њеног осамостаљивања жртва тероризма, и опет ништа у животу није научио и спознао! Да је ишта спознао, давно би се извинио свима за своје гријехе и лударања.

Држава је нула, а Јеврем је ништа!

Да би нам ситуација око карактера Јеврема Брковића била јаснија, морамо се вратити на ноћ 24. октобра 2006. године коју Брковић у изјави за хрватски Јутарњи лист описује овако:„Пријатеља су ми убили а мени поломили ноге!“ Наравно, ради се о нападу на Јеврема Брковића која је имала као епилог убиство његовог телохранитеља и возача Срђана Војичића.
У објашњењу тог напада, Јеврем говори ко су налогодавци:”Ради се о неколико тајкуна, типично црногорских, повезаних родбинским везама, била је и једна тајкуница, већ оцвала еротеса. Та групација „црногорских домољуба“ зачетници су ратног профитерства, бескрупулозног богаћења и наплаћивања свега што су урадили за Црну Гору. А све што су радили, радили су да би имали приватну државу.” Он је тадa објаснио да су наручиоци злочина људи који су се препознали у његовој прози, роману “Љубавник Дукље”, те истакао да је о њима написао нови роман “Атентат на љубавника Дукље”- којег “Вијести”, као његов издавач, не смију објавити!?
Пуниша Пуцо Војичић, стриц убијеног Срђана Војичича, својевремено је у изјави за јавност истакао да се „све зна ко је у ноћи 24. октобра 2006. године испред Јеврема Брковића убио његовог братанића“. “Све се зна, а то добро зна и Брковић само из неког разлога то не жели да каже”, рекао је тада Пуниша Војичић.
Тај „неки разлог“ Брковића, који спомиње Пуниша Војичић, је сада више него очигледан. Наиме, Јеврем Брковић је по карактеру најобичније кукавица, типични примјер лошег човјека који би своје ирационале циљеве постизао преко лешева других људи – чувајући при томе свој живот, као и животе блиских људи из своје породице.
Управо због те очигледности му уопште не треба вјеровати да је романом „Љубавник Дукље“ желио помоћи Црној Гори, коју је својевремено гурао на пут грађанског рата. Не треба му вјеровати да је тим романом „желио разоткрити групацију „црногорских домољуба“- зачетника су ратног профитерства, бескрупулозног богаћења и наплаћивања свега што су урадили за Црну Гору“. Мислим да је ближе истини да је Јеврем Брковић желио да са истог стола профитерства добије свој дио колача, који му је донио проблеме.

Ђа’оле, виђе ли “врага су седам бињишах”?

Vojin Grubač Blog 02. Feb. 2014. | 21:58

На јавност Црне Горе је “ударила” ураганска новост да су се на фрескама необично лијепог Храма Христовог воскресења у Подгорици “појавили” Мило и Рањо, с драстичном разликом у функцијама коју на фресци, као духовном простору, заузимају. Мило се, наиме, по тој лабилној информацији нашао “у рају ктитора и добротвора” православног Храма у Подгорици, а друг Рањо у паклу прогонитеља Цркве и хришћанске религије “одсликан као враг, илити ђавле”! Информација је носила толику снагу да је тај јасни распоред на фрескама овјековечен као факт! Тако су подгоричке Вијести преношењем непровјерене информације направиле чудо- од друга Мила створиле хришћанско божанство које хода, а друга Рања размазале у ништавило, и направиле смијешним ликом чије окружење не зна шта да ради.

Остаје ми да, послије пажљиве анализе, само констатујем да се радило о сјајној ПР акцији која је имала огромни успјех у Монтенегру. Она је “запечатила” судбине не само ликова са фреске, већ и многих “јавних дјелатника” који су се откликнули погрешном реакцијом на изричиту општенародну илузију- и самим тим пали стрмоглавом на равном мјесту.
Да би овај ПР у потпуности успио потребно је било довести ситуацију до крајњег апсурда- бацивши информацију о појави политичара на фрескама, а да их тамо уопште нема. Ево како се даље развијала ситуација…

“Аналитичари религије” у акцији против “лика сотоне”

Портал “Аналитика” је одмах “упрегао другове аналитичаре” из Србије да они први осуде то- чега нема! Вјерски аналитичар Живица Туцић казао је да није коректно то што је предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици осликан на фресци која осликава пакао. Он је Порталу РТЦГ рекао да је искључиво божији домен ко ће у пакао или рај, те да није на цркви да то одређује.
Источар умјетност Александар Чериков, “као је добар познавалац нашег средњевјековног сликарства”, додатно је објаснио “Аналитици” следеће:“ Актуелне цркве су углавном у паклени простор, поред деперсонализованих вјерника, смјештали паганске владаре – противнике хришћанства и пропагаторе црквених догми супротних усвојеним канонима, мада се у њему могу идентификовати и Адам, те старозавјетни цареви. Према православним канонима црква може по свом нахођењу смјестити у пакао одређену личност, али постоји одређени проблем у смислу приказивања предсједника парламента Ранка Кривокапића. Велики новац за изградњу подгоричког храма издвојили су сви грађани Црне Горе међу којима има поред православаца и муслимана, католика, агностика и атеиста. Сигуран сам да овакав поступак не доприноси хришћанском помирењу”.
Укратко, аналитичари и “Аналитика” тврде да је Рањо у паклу! Значи- тако је!

Политичари се “грозе” појавом “препознатљивости ђав’ла”

Из Праведне Црне Горе, коју предводи нејаки сердар Раде, стигла нам је нова мисао старих верглаша: “Политиканско фрескописарство, инспирисано профашистичком четничком идеологијом, не смије проћи без осуде цивилизоване, антифашистичке и демократске црногорске јавности. Земља у којој је могуће да предсједник државног парламента на овакав начин буде третиран од туђе вјерске заједнице је држава без достојанства и смисла.”
Либерална партија је у ватерполо стилу “позвала надлежне да хитно реагују поводом осликавања предсједника црногорског парламента Ранка Кривокапића на једној од фрески Саборног храма.” “Изражавамо снажан протест и позивамо надлежне државне органе, вршиоца дужности врховног државног тужиоца, основног тужиоца у Подгорици и заштитника људских права и слобода, да хитно реагују и предузму мјере из своје надлежности” – рекли су спикери Либералне партије.
И политичари нас убјеђују да је Рањо одсликан у лику ђавола, али не коментаришу да је друг Мило по истој информацији у рају! Значи, тако је!

Сердари потврдили “вјеродостојност вражека” и- сви вјерују

Да на крају резимирамо- довољно је било да се баци очигледна “патка” да је Рањо Социјалдемократски одсликан у паклу фреске Храма- да сви у то повјерују. Рањова СДП је, поред осталих сердарских организација, тако лакомислено насјела на очигледно извлачења тепиха испод својих ногу да је чак избацила следећу смјехотресну реакцију: “Фрескопис у Храму је урађен на начин који вулгаризује политичко опредјељење појединих свештеника те цркве. Одређивање пута у рај или пакао живим људима, како истичи из СДП, у директној је супротности са основним начелима хришћанске религије. Са друге стране, бити у друштву Јосипа Броза Тита, човјека којега је цијели свијет признао као једног од лидера антифашистичког покрета који је ујединио Европу у борби против највећег зла 20. вијека, представља велику част и привилегију за предсједника Кривокапића.” Елем, то значи да Рању “представља част да је паклу фреске”, те да се сви над њим смију, мада га тамо уоште и нема!

Дакако, јасно је “вражека Рања” није сличност или несличност “поставила” на фреску, јер је несличност очигледна, чак и смијешна, већ општа констатација да он тамо мора бити! Ово је лудило од ПР акције на коју су насјели сви сердари, па чак и Рањо са окружењем, заслужује аплауз- јер је показала домене сердарске ирационалности и темељне одлијепљености од логике- која чак ни очигледност не види.