среда, 14 август 2013 13:16
ИН4С/ Војин Грубач
Господин Славко Перовић је некада давно био један од лидера Народне слоге, политичке организације која је покренула процесе највишег степена разумијевања и политичког уважавања међу Црногорцима и Србима у Црној Гори. Свима се чинило да је таква орјентација лидера ЛСЦГ трајна категорија која ће бити још један незаобилазни репер његове познате политичке доследности.
Та скандалозна недоследност се десила 26.11.2011.г. у књижари "Круг", гдје је послије вечери сопствене поезије Славко Перовић дословно рекао следеће: "Српска нација у Црној Гори, која постоји, која је ту, са којом су Црногорци дијелили добро и зло, и много тога другога, је у Црној Гори измишљена од стране великосрпских агената, којима је Црна Гора била преплављења од 1845. године..."
Да се на овој вечери, у овој књижари "Круг", којим случајем појавио либерално орјентисани Славко Перовић деведесетих година прошлог вијека, сигуран сам да би на ове ријечи данашњег господина Славка реаговао с подсмијехом, а потом очекивано- демонстративно пљунуо и спалио заставу црногорске државе. Да подсјетим, у ТВ дуелу са Зораном Ђинђићем који се догодио 1994.г. Славко Перовић је крајње коректно дао своју визију будуће Црне Горе. Том приликом је рекао следеће: "Ми желимо да градимо Црну Гору као отворено друштво са низом комуникација. То ће бити грађанска држава у којој ће моћи свако да се изјасни на начин како се осјећа, и биће заштићен, неће бити грађана другог реда. Биће заштићен као што су заштићени грађани у Америци. Дакле, моћи ће да пљуне и да спали ту заставу црногорске државе, уколико та држава не штити његова права."
Дакако, тако је било некада. Сада, послије недавног "обнављања ЛСЦГ", и нове реторике коју пласирa у јавност, једно је јасно- више нема таквог политичара Славка Перовића.
Један од људи којег је Славко Перовић у хистеричним наступима нетрпељивости изопштио из свог ужег политичког круга је Александар Алексић, бивши градноначелник Цетиња испред ЛСЦГ. С обзиром да сам са господином Алексићем довољно често размјењивао мишљења, биће интересантно да предочим став Алексића по питању актуелног друштвеног стања у којем се налази Црна Гора. Наиме, у периоду трајања прошлих предсједничких избора, у отвореној и доступној комуникацији коју смо имали, Александар Алексић је рекао следеће: "На нашу велику несрећу, још никако да схватимо да се налазимо на стравичној вјетрометини интереса. И да смо у том смислу на нивоу статистичке грешке. Наш буквалан опстанак зависи од нашег повезивања. Сарадња оних који се осјећају Србима у Црној Гори и оних који се осјећају Црногорцима у Црној Гори нема алтернативу. Цетиње могу спасити само Срби и Црногорци заједно. Тај град мора бити симбол спасавања и једних и других. Преговарачке позиције су нам очајне. И једнима и другима. Сваки други развој догађаја јесте сигурна пропаст."
Дакако , постоје попут Славка Перовића неординарни пратећи ликови који сматрају да се простори националних анимозитета требају проширити. Један од њих је и колега коментатор под псеудонимом Ладо Тајовић, који је у том смислу рекао следеће: "А шта јесте, јесте то да се под наводним помирењем или приближавањем, како год, дешава оно што се народски зове ко ће коме да подвали боље." Овакве позиције, наравно, претпостављају да је умјесто приближавања потребно разједињавање, да ће се разједињени народ наћи у позицији да нико ником не може ништа подвалити- иако је садашње стање у држави најбољи показатељ да је разједињење било најбржи пут у пропаст. Дакако, такве идеје пате од очигледног недостатка логике и добре немјере. Баш као и такозвани повратак Славка Перовића у политику, који се догодио све са једним циљем- да коначно сруши, без остатка удави- сопствени култ личности у плићацима јефтиних вода националистичке нетрпељивости.
Господин Славко Перовић је некада давно био један од лидера Народне слоге, политичке организације која је покренула процесе највишег степена разумијевања и политичког уважавања међу Црногорцима и Србима у Црној Гори. Свима се чинило да је таква орјентација лидера ЛСЦГ трајна категорија која ће бити још један незаобилазни репер његове познате политичке доследности.
Путеви недоследности
Тешко се могло очекивати од Славка Перовића, који се прије двадесетак година борио за легитимно право на црногорски идентитет, и сасвим исправно осуђивао све политичке и друштвене кругове који не признају црногорску нацију, да ће једног дана доћи у позицију да даје смијешне изјаве оспоравања идентитета било коме.Та скандалозна недоследност се десила 26.11.2011.г. у књижари "Круг", гдје је послије вечери сопствене поезије Славко Перовић дословно рекао следеће: "Српска нација у Црној Гори, која постоји, која је ту, са којом су Црногорци дијелили добро и зло, и много тога другога, је у Црној Гори измишљена од стране великосрпских агената, којима је Црна Гора била преплављења од 1845. године..."
Да се на овој вечери, у овој књижари "Круг", којим случајем појавио либерално орјентисани Славко Перовић деведесетих година прошлог вијека, сигуран сам да би на ове ријечи данашњег господина Славка реаговао с подсмијехом, а потом очекивано- демонстративно пљунуо и спалио заставу црногорске државе. Да подсјетим, у ТВ дуелу са Зораном Ђинђићем који се догодио 1994.г. Славко Перовић је крајње коректно дао своју визију будуће Црне Горе. Том приликом је рекао следеће: "Ми желимо да градимо Црну Гору као отворено друштво са низом комуникација. То ће бити грађанска држава у којој ће моћи свако да се изјасни на начин како се осјећа, и биће заштићен, неће бити грађана другог реда. Биће заштићен као што су заштићени грађани у Америци. Дакле, моћи ће да пљуне и да спали ту заставу црногорске државе, уколико та држава не штити његова права."
Дакако, тако је било некада. Сада, послије недавног "обнављања ЛСЦГ", и нове реторике коју пласирa у јавност, једно је јасно- више нема таквог политичара Славка Перовића.
Стазе залуталог занесењака
Додуше, можда то и није нешто неочекивано. Ако се погледају последњи текстови које постовао на свом блогу- несумњиво се предмет његовог интересовања фокусира на двије ствари. Прва је- отворено блаћење и унижавање оних либерала који су остали уз њега, а друга- нескривена жеља за међунационалним конфликтом у Црној Гори.Један од људи којег је Славко Перовић у хистеричним наступима нетрпељивости изопштио из свог ужег политичког круга је Александар Алексић, бивши градноначелник Цетиња испред ЛСЦГ. С обзиром да сам са господином Алексићем довољно често размјењивао мишљења, биће интересантно да предочим став Алексића по питању актуелног друштвеног стања у којем се налази Црна Гора. Наиме, у периоду трајања прошлих предсједничких избора, у отвореној и доступној комуникацији коју смо имали, Александар Алексић је рекао следеће: "На нашу велику несрећу, још никако да схватимо да се налазимо на стравичној вјетрометини интереса. И да смо у том смислу на нивоу статистичке грешке. Наш буквалан опстанак зависи од нашег повезивања. Сарадња оних који се осјећају Србима у Црној Гори и оних који се осјећају Црногорцима у Црној Гори нема алтернативу. Цетиње могу спасити само Срби и Црногорци заједно. Тај град мора бити симбол спасавања и једних и других. Преговарачке позиције су нам очајне. И једнима и другима. Сваки други развој догађаја јесте сигурна пропаст."
Сарадња нема алтернативу
Да се разумијемо, овај став Алексића не само да сам подржао, већ га сматрам битним ставом који предочава једини могући политички правац у свеопштем колапсу у којем се налази Црна Гора. Јер, нова петпарачка реторика Славка Перовића није ништа друго него понављање испразних парола црногорског национализма којима се ова власт служи годинама, а која је за последицу имала потпуни економски слом Црне Горе. Под тим паролама Црна Гора је срушена и унижена, силована и попљачка у периоду без икакавих ратова.Дакако , постоје попут Славка Перовића неординарни пратећи ликови који сматрају да се простори националних анимозитета требају проширити. Један од њих је и колега коментатор под псеудонимом Ладо Тајовић, који је у том смислу рекао следеће: "А шта јесте, јесте то да се под наводним помирењем или приближавањем, како год, дешава оно што се народски зове ко ће коме да подвали боље." Овакве позиције, наравно, претпостављају да је умјесто приближавања потребно разједињавање, да ће се разједињени народ наћи у позицији да нико ником не може ништа подвалити- иако је садашње стање у држави најбољи показатељ да је разједињење било најбржи пут у пропаст. Дакако, такве идеје пате од очигледног недостатка логике и добре немјере. Баш као и такозвани повратак Славка Перовића у политику, који се догодио све са једним циљем- да коначно сруши, без остатка удави- сопствени култ личности у плићацима јефтиних вода националистичке нетрпељивости.
No comments:
Post a Comment