http://aleksic.wordpress.com/2008/03/25/izborne-maglustine/
„Kad
pobijedi Savez komunista, počinje vrijeme mira i slobode, razuma i
demokratije, razvoja i socijalne pravde“ – riječi su Mila Đukanovića,
saopštene, sada već daleke, 1990-te godine 13. Novembra. Nakon što su u
AB revolucionarnom prevratu sa ulice, očistili staro komunističko
rukovodstvo, predvođeni Slobodanom Miloševićem i tajnim službama
bezbjednosti, nije se ni slutilo da to predstavlja prevaru kojom se
izbjegava da Berlinski zid padne i na njihovu glavu. Ni Gorbačov, ni
Tačerka, ni Kol nisu znali da je na zidu postojao prozor koji je
prilikom pada pao baš na Crnu Goru (kao u kultnim komedijama Buster Keatona)
i time sistem neokrnjen preživio. Danas, punih 18 godina kasnije, dok
provijavaju stavovi kako je vlast smjenjiva jedino sa ulice, nalazimo se
pred još jednim izbornim procesom. Moj stav je da što god uradite –
izbori ne postoje, o čemu sam pisao u ranijim tekstovima prilično
detaljno, čini mi se. Ono što mi se ovom prilikom čini zanimljivim jeste
pozicija međunarodne zajednice i njihovi izborni monitorinzi u ovakvim
situacijama.
U
Crnoj Gori su svi izborni procesi bili nelegalni, iako je OEBS tražio
razne vrste gimnastika kako bi ih učinio legalnim. Dakle, mjera
regularnosti izbora emitovana ka međunarodnoj javnosti, je stav OEBS-a.
Prateći njihov rad i širom Evrope postoji mnogo primjera grubog kršenja
legalnosti izbora na koje OEBS nije reagovao, ili je davao prećutnu
saglasnost. Crnogorska iskustva sa OEBS-om počinju još 1997-e godine
kada su dozvolili skandalozan upis novih birača izmedju dva izborna
kruga predsjedničkih izbora, što je apsolutno protivzakonito, preko svih
onih prijava o političkim pritiscima u državnim firmama, pružanje ruku
vlasti u ponovnom preuzimanju državnih medija, te kupovinama glasova
koje su se čak oglašavale u dnevnim novinama, do posljednjih poslovnih
angažovanja partijskih aktivista vlasti na raznim projektima, posebno
reformi zatvora.
Što
se tiče međunarodne prakse, najviše su se obrukali na Kosovu te
Makedoniji kada je recimo u Novembru 1999-te godine nakon predsjedničkih
izbora za malo izbio građanski rat zbog nelegalnosti izbora. Kada je na
izborima pobijedio Boris Trajkovski, protivnički kandidat Petkovski je
održao press konferenciju na kojoj se pojavilo na stotine kontrolora
koji su ispričali novinarima da su izbacivani s biračkih mjesta pošto je
od njih traženo da kažu „da nisu viđeli ono što su viđeli“. U otvoren
napad na OEBS tada je ušao predstavnik britanskog Helsinškog komiteta
Mark Almond oksfordski profesor koji je radio monitoring mnogih izbora
od Ortege i Paname pa do svih svjetskih žarišta sličnog karaktera. Tom
prilikom je Almond nacrtao da su zapadni ambasadori u Skoplju prihvatali
stav OEBS-a, da je bilo neregularnosti, ali da one nisu uticale na
konačni ishod glasanja. Dakle sve je u redu, iako se glasalo sa puškama
na biralištima, iako su kontrolori istjerivani sa biračkih
mjesta uz ubacivanje u kutije listića i živih i mrtvih glasača, u nekim
slučajevima čak i prije nego što su birališta otvorena, a u nekim
slučajevima poslije 14 časova, kada je izgledalo da će odziv Albanaca
biti mali. Almond je zaključio da je kao posmatrač pratio pedesetak
izbora, ali to što se događalo u zapadnoj Makedoniji niđe do tada nije
vidio.
Zanimljiv
primjer direktnog miješanja demonstrirao je i američki konzul u Crnoj
Gori prilikom prošlih lokalnih izbora u Tivtu kada se na izborni dan
prošetao sa šefom lokalnog DPS-a i šetajući se Pinama pijuckao sa njim
kafu dok su glasači prolazili pored njih ka glasačkim mjestima.
Opozicija je naravno ignorisana i sve je vuklo na zonu sumraka. Ali se,
ipak, sasvim jasno moglo pročitati, ko je htio da pročita – kome je,
Đukanović, u stvari te 1997-e, dugovao crnogorski presto. Iglberger, Zimerman, Norman, Eskobar, Montgomeri od Vašingtona do Beograda i nazad. Na
žalost, nakon toga se Crna Gora pretvara u mjesto na kome ljudi više
nisu pripadali Bogu – nego čovjeku, na način kako je to nekada opisivala
nesrećna Moldavka S.Č. uz istovremenu otimačinu i trpanje po džepovima
imovine, sirovina, fabrika, hotela i sličnih “sitnica”.
U
Crnoj Gori, na nepravilnosti i krađe, LSCG je ukazivao na hiljade puta.
Građanima oči nisu značile ništa. Zanimljivo je da nisu reagovali ni
kada na krađu ukazuju i ljudi koji dolaze direktno iz srca sistema.
Imamo slučaj Momira Bulatovića koji je do 1997. godine sa Đukanovićem
lažirao sve izbore, a što mu se baš te godine obilo o „glavu“ uz podršku
zapada Đukanovićevoj struji. U svojoj knjizi „Pravila ćutanja“ zapisao
je kako je masakrirana Narodna sloga na izborima 1996-te godine. Nakon
izbora 2001. godine, 21. Aprila, predsjednik albanske DUA-e Fuad Nimani
saopštio je, prije nego je DUA smirena ministarskom foteljom, da izbori
predstavljaju „manipulacije i nekorektnu kombinatoriku i da to neće
prihvatiti – ukoliko se ispostavi da su zakinuti, krenuće u
objelodanjivanje mahinacija koje su priređene tokom izbora“. Naravno da
je nakon par dana zaćutao.
Aktuelni
gradonačelnik Cetinja bio je direktan kao i Bulatović. On je saopštio:
“Na izboru u našoj Skupštini Opštine, sa tadašnjim rukovodstvom doživio
sam situaciju lažiranih izbora. Tada sam promijenio partiju i prešao u
SK-PJ. Ti su izbori lažirani! Lažiralo ih je tadašnje rukovodstvo
Skupštine opštine Cetinje. Naravno, oni su pripadali Demokratskoj
partiji socijalista. Na to sam ukazao i predsjedniku države. Ja sam
saznao, poslije četiri do pet godina, nažalost, da je to istina. To me
uvrijedilo, kao čovjeka.” Sve ovo mu, naravno, nije smetalo da pršutama,
čerecima mesa i kobasicama osvoji vlast na isti način sa istom tom
logistikom krajem 2006. godine.
Nisam imao namjeru da vadim iz konteksta, niti da bilo što podmećem. Samo osjećam nedostatak optimizma. Što je potpuno legitimno, možda čak i potpuno realno. Vjerovatno je bazirano na vašem političkom iskustvu i vjerovatno ste potpuno u pravu. Ali odbacivanje optimizma ubija ono najbolje u nama.
Za sve je kriv taj prokleti sistem praćenja i špijuniranja. On je među našim ljudima razvio vještinu laži. Ne samo to, laž je kod nas tretirana kao nešto dobro i neophodno, kao vrijednost. Zato je tako teško saznati istinu o bilo čemu. Ali “ništa nije skriveno, što se neće otkriti ni tajno što se neće doznati”.
Pa i ti pritisci i ucjene… Momir je vatreno zastupao nezavisnost CG 1992., da bi onda, kako sam kaže, pod pritiscima povukao potpis. Zamislite kad jedan državnik otvoreno prizna da je pod pritiskom promijenio stav. I to mrtav ladan!
Mada ko sve nije počeo u tim reformskim snagama, od V. Vukotića do E. (ili N.) Kusturice.
Opet, ostaje sumnjiv taj raskol u stranci sa sve šrafcigerima i napadima na Kadića i Bojovića… Ne mislim da je Bojović to zaslužio.
I ne znam čemu ovakav ton, čovjek je lijepo rekao da ne zna puno o vođenju politike. Baš kao što ni ja ne znam. Ali kapiram da, kao u svakoj drugoj nauci, postoji način da se to elementarnom logikom objasni i laiku. U protivnom pravo glasa ne bi imalo ni 2%.
Ili forsiram priču u nekom pogrešnom pravcu…
„Kad
pobijedi Savez komunista, počinje vrijeme mira i slobode, razuma i
demokratije, razvoja i socijalne pravde“ – riječi su Mila Đukanovića,
saopštene, sada već daleke, 1990-te godine 13. Novembra. Nakon što su u
AB revolucionarnom prevratu sa ulice, očistili staro komunističko
rukovodstvo, predvođeni Slobodanom Miloševićem i tajnim službama
bezbjednosti, nije se ni slutilo da to predstavlja prevaru kojom se
izbjegava da Berlinski zid padne i na njihovu glavu. Ni Gorbačov, ni
Tačerka, ni Kol nisu znali da je na zidu postojao prozor koji je
prilikom pada pao baš na Crnu Goru (kao u kultnim komedijama Buster Keatona)
i time sistem neokrnjen preživio. Danas, punih 18 godina kasnije, dok
provijavaju stavovi kako je vlast smjenjiva jedino sa ulice, nalazimo se
pred još jednim izbornim procesom. Moj stav je da što god uradite –
izbori ne postoje, o čemu sam pisao u ranijim tekstovima prilično
detaljno, čini mi se. Ono što mi se ovom prilikom čini zanimljivim jeste
pozicija međunarodne zajednice i njihovi izborni monitorinzi u ovakvim
situacijama. U
Crnoj Gori su svi izborni procesi bili nelegalni, iako je OEBS tražio
razne vrste gimnastika kako bi ih učinio legalnim. Dakle, mjera
regularnosti izbora emitovana ka međunarodnoj javnosti, je stav OEBS-a.
Prateći njihov rad i širom Evrope postoji mnogo primjera grubog kršenja
legalnosti izbora na koje OEBS nije reagovao, ili je davao prećutnu
saglasnost. Crnogorska iskustva sa OEBS-om počinju još 1997-e godine
kada su dozvolili skandalozan upis novih birača izmedju dva izborna
kruga predsjedničkih izbora, što je apsolutno protivzakonito, preko svih
onih prijava o političkim pritiscima u državnim firmama, pružanje ruku
vlasti u ponovnom preuzimanju državnih medija, te kupovinama glasova
koje su se čak oglašavale u dnevnim novinama, do posljednjih poslovnih
angažovanja partijskih aktivista vlasti na raznim projektima, posebno
reformi zatvora. Što
se tiče međunarodne prakse, najviše su se obrukali na Kosovu te
Makedoniji kada je recimo u Novembru 1999-te godine nakon predsjedničkih
izbora za malo izbio građanski rat zbog nelegalnosti izbora. Kada je na
izborima pobijedio Boris Trajkovski, protivnički kandidat Petkovski je
održao press konferenciju na kojoj se pojavilo na stotine kontrolora
koji su ispričali novinarima da su izbacivani s biračkih mjesta pošto je
od njih traženo da kažu „da nisu viđeli ono što su viđeli“. U otvoren
napad na OEBS tada je ušao predstavnik britanskog Helsinškog komiteta
Mark Almond oksfordski profesor koji je radio monitoring mnogih izbora
od Ortege i Paname pa do svih svjetskih žarišta sličnog karaktera. Tom
prilikom je Almond nacrtao da su zapadni ambasadori u Skoplju prihvatali
stav OEBS-a, da je bilo neregularnosti, ali da one nisu uticale na
konačni ishod glasanja. Dakle sve je u redu, iako se glasalo sa puškama
na biralištima, iako su kontrolori istjerivani sa biračkih
mjesta uz ubacivanje u kutije listića i živih i mrtvih glasača, u nekim
slučajevima čak i prije nego što su birališta otvorena, a u nekim
slučajevima poslije 14 časova, kada je izgledalo da će odziv Albanaca
biti mali. Almond je zaključio da je kao posmatrač pratio pedesetak
izbora, ali to što se događalo u zapadnoj Makedoniji niđe do tada nije
vidio.
Mnogo je sličnih primjera. Presmiješno je
bilo njihovo blamiranje na ruskim (parlamentarnih) izborima i
budalaština iz OEBS-ovog saopštenja u kome rekoše kako su izbori upitni
zbog toga što se Putinov kabinet previše miješao u izborni proces. Kao
da se to ne dešava svuda, posebno kod nas. Tim Maršal, američki novinar
koji je pratio događaje oko 5. Oktobra 2000. godine u Srbiji napisao je
knjigu „Igra sjeki“ u kojoj je saopštio da je opozicija, odmah nakon
upada u Saveznu skupštinu, nakon što se domogla izbornog materjala, isti
spalila. Kada je Milošević tražio ponovno brojanja glasova, od glasova
je ostao samo pepeo. Sve ovo, naravno, ne umanjuje njegov poraz, i
potrebu da bude smijenjen, ali plastično govori koliko sam čin ne znači
ništa u situaciji kada za novu politiku postoji saglasnost međunarodne
zajednice koja tome daje podršku sa strane zbog sopstvenih interesa.
Zanimljiv
primjer direktnog miješanja demonstrirao je i američki konzul u Crnoj
Gori prilikom prošlih lokalnih izbora u Tivtu kada se na izborni dan
prošetao sa šefom lokalnog DPS-a i šetajući se Pinama pijuckao sa njim
kafu dok su glasači prolazili pored njih ka glasačkim mjestima.
Opozicija je naravno ignorisana i sve je vuklo na zonu sumraka. Ali se,
ipak, sasvim jasno moglo pročitati, ko je htio da pročita – kome je,
Đukanović, u stvari te 1997-e, dugovao crnogorski presto. Iglberger, Zimerman, Norman, Eskobar, Montgomeri od Vašingtona do Beograda i nazad. Na
žalost, nakon toga se Crna Gora pretvara u mjesto na kome ljudi više
nisu pripadali Bogu – nego čovjeku, na način kako je to nekada opisivala
nesrećna Moldavka S.Č. uz istovremenu otimačinu i trpanje po džepovima
imovine, sirovina, fabrika, hotela i sličnih “sitnica”. U
Crnoj Gori, na nepravilnosti i krađe, LSCG je ukazivao na hiljade puta.
Građanima oči nisu značile ništa. Zanimljivo je da nisu reagovali ni
kada na krađu ukazuju i ljudi koji dolaze direktno iz srca sistema.
Imamo slučaj Momira Bulatovića koji je do 1997. godine sa Đukanovićem
lažirao sve izbore, a što mu se baš te godine obilo o „glavu“ uz podršku
zapada Đukanovićevoj struji. U svojoj knjizi „Pravila ćutanja“ zapisao
je kako je masakrirana Narodna sloga na izborima 1996-te godine. Nakon
izbora 2001. godine, 21. Aprila, predsjednik albanske DUA-e Fuad Nimani
saopštio je, prije nego je DUA smirena ministarskom foteljom, da izbori
predstavljaju „manipulacije i nekorektnu kombinatoriku i da to neće
prihvatiti – ukoliko se ispostavi da su zakinuti, krenuće u
objelodanjivanje mahinacija koje su priređene tokom izbora“. Naravno da
je nakon par dana zaćutao. Aktuelni
gradonačelnik Cetinja bio je direktan kao i Bulatović. On je saopštio:
“Na izboru u našoj Skupštini Opštine, sa tadašnjim rukovodstvom doživio
sam situaciju lažiranih izbora. Tada sam promijenio partiju i prešao u
SK-PJ. Ti su izbori lažirani! Lažiralo ih je tadašnje rukovodstvo
Skupštine opštine Cetinje. Naravno, oni su pripadali Demokratskoj
partiji socijalista. Na to sam ukazao i predsjedniku države. Ja sam
saznao, poslije četiri do pet godina, nažalost, da je to istina. To me
uvrijedilo, kao čovjeka.” Sve ovo mu, naravno, nije smetalo da pršutama,
čerecima mesa i kobasicama osvoji vlast na isti način sa istom tom
logistikom krajem 2006. godine.
Kupovina glasova, ličnih dokumenata, ucjene i
pritisci danas su na svakom koraku kao i obično – isti. Statistika je
takva da će rezultat biti kao i obično. Marović je sve dodatno betonirao
stavom da će DPS u buduće sa svima praviti koaliciju, otvarajući time,
javno, najjači koalicioni potencijal svojoj partiji, a u suštini
namigujući svima onima koji su spremni da se prodaju za manje-više iste
pare. Samo da se budvanske kule, konačno, počnu uzdizati ka nebu, a
njegov brat brojati novac od „komunalija“ i ostalih blagodeti koje sa
sobom donosi mjesto lokalnog prvog brata i Sekretara sekretarijata za
investicije opštine Budva.
Mnogi će se složiti sa mnom, mnogi će se
okrenuti i zarežati u sebi, ali svi zajedno moramo biti svjesni da je
mnogo lakše doći do istine – nego li joj pogledati u oči. Sjetih se
jedne lijepe konstrukcije o tome kako se „na licu jedino oči nikada ne
mijenjaju. Od djetinstva do starosti ostaju iste, i čovjek koji umije to
da vidi, on gleda i dječaka i momka i starca istovremeno.“ U besmisao
predstojećih izbora pogledajte iskreno. Saberite 2+2, pa ako dobijete
kao rezultat 28 progutajte svoj ponos i pokrijte se jastukom. Ili
ispljunite gorčinu koja se skuplja godinama i konačno postanite –
SLOBODNI.
Narod koji nikada u istoriji nije imao nijedan veliki sindikalni protest ne zasluzuje bolju sudbinu.
Narod koji skoro dvije decenije pada na propagandu DPS I SKCG
ne zasluzuje nista bolje nego da mu se kaze da je glup.
Narod koji skoro dvije decenije pada na propagandu DPS I SKCG
ne zasluzuje nista bolje nego da mu se kaze da je glup.
O ovome malo ko zna ista. Steta sto vise ljudi na ovaj nacin ne
pise. Mozete misliti sta sve postoji u crnoj gori o cemu niko nema
pojma.
Lovcen, pitaj medije zašto je to tako. Mediji bi u CG imali
mnogo više intrigantnih priča nego bilo gdje u svijetu. Međutim 1. ne
postoji tiraž, 2. ne postoji želja za istinom. Dakle, ništa od medija.
Ostaje nam net i tu nam ne mogu ništa. Samo da se ljudi što brže
opismene, jer i tu opasno kasnimo.
Stoji i novac, ali i CG novinari nemaju mooda. Recimo prica o
Zavali u Vijestima prvo su sve povezali, a onda ih je neko ”naribao”
(pitam se, pitam ko…) pa je sad taj isti novinar ”ustanovio” da je tamo
obustavljena gradnja i to jos nedje u januaru jer nemaju gradjevinsku
dozvolu. U pocetku se pominjalo ime lorda od Grblja u poslednjem
nastavku samo Mirax ( Mora da je lord to prodao za iste pare za koje je i
kupio jer nije imao para da investira, ali vjerujem da ce za koji dan
pozajmiti od sina uspjesnog biznismena) Toliko o tome…
Izvinjavam se sto obesmisljavam blog!
Izvinjavam se sto obesmisljavam blog!
Ne zaboravite i sve one koji su platili glavom zbog policijske
istrage i novinarstva… Ko onda da ima muda? Radi čega, kad te sjutra
neće fermat dva posto. Slavko je odlično rekao da je stavljao glavu tamo
đe neki ne bi ni kišobran stavili. Najbolje govori o tome koliki je
ulog naspram potencijalnog uspjeha (broja onih koji bi stali iza
istine)…
Nešto nam ozbiljno fali. Opet, ne bih ni vrijeđao svoj narod govoreći da je glup. Jer, kao što reče Aleksandar, veliki narodi su sve ovo prošli mnogo davno. Problem je što mi nismo veliki narod. Ja mislim da nije problem ni u pameti ni u hrabrosti, već u zlu koje se nagomilalo. U obesmišljenim duhovnim vrijednostima, počev od morala, istine, etike, pa sve do kulture.
Inače, kapitalizam je sam po sebi zao poredak jer omogućava gomilanje moći. Jedino uspijeva ako je pod kontrolom svjesnog građanskog društva. Mi smo iz socijalizma ušli u ovo danas potpuno nerazvijeni i nepismeni, još uz to napaljeni na nacioalne podjele. i naravno da smo postali feud.
Nešto nam ozbiljno fali. Opet, ne bih ni vrijeđao svoj narod govoreći da je glup. Jer, kao što reče Aleksandar, veliki narodi su sve ovo prošli mnogo davno. Problem je što mi nismo veliki narod. Ja mislim da nije problem ni u pameti ni u hrabrosti, već u zlu koje se nagomilalo. U obesmišljenim duhovnim vrijednostima, počev od morala, istine, etike, pa sve do kulture.
Inače, kapitalizam je sam po sebi zao poredak jer omogućava gomilanje moći. Jedino uspijeva ako je pod kontrolom svjesnog građanskog društva. Mi smo iz socijalizma ušli u ovo danas potpuno nerazvijeni i nepismeni, još uz to napaljeni na nacioalne podjele. i naravno da smo postali feud.
Itent Glemtu,
Ako ti novinari vec nemaju ta mooda, i ako nemaju razlog da ih imaju, neka se ne trpaju tamo dje im nije mjesto i neka ne izigravaju ono sto nisu, vec neka se bave prodajom pamidora. Postenije je!
Ako ti novinari vec nemaju ta mooda, i ako nemaju razlog da ih imaju, neka se ne trpaju tamo dje im nije mjesto i neka ne izigravaju ono sto nisu, vec neka se bave prodajom pamidora. Postenije je!
Slažem se. Ali kod nas se većina ljudi trpa tamo đe im nije mjesto. Neće niko da prodaje pamidore.
Jes, lakse se prodati za iste.
Slobodni ljudi!
U CG!
To je sacica, a ostatak su jadovi, spijuni i gadovi. Zato je sve ovo o cemu pise g-din Aleksic u CG moguce. Moguce i bolno. Bolno je vec, a bice i bolnije za djecu i unucad gadova koji aktivno ucestvuju u svim prevarama i manipilacijama. Oebs i amerika su cijelo vrijeme dokazivali da im je CG rezim brat od strica po svemu, tako da oni to dokazuju i u Makedoniji, a i svuda. Oni su u betoniranju i pretvaranju CG u privatnu mafijasku drzavu dali aktivnu pomoc, jer da nije bilo njih danasnji rezim bi odavno trunuo u Spuzu ili u Dobroti.
U CG!
To je sacica, a ostatak su jadovi, spijuni i gadovi. Zato je sve ovo o cemu pise g-din Aleksic u CG moguce. Moguce i bolno. Bolno je vec, a bice i bolnije za djecu i unucad gadova koji aktivno ucestvuju u svim prevarama i manipilacijama. Oebs i amerika su cijelo vrijeme dokazivali da im je CG rezim brat od strica po svemu, tako da oni to dokazuju i u Makedoniji, a i svuda. Oni su u betoniranju i pretvaranju CG u privatnu mafijasku drzavu dali aktivnu pomoc, jer da nije bilo njih danasnji rezim bi odavno trunuo u Spuzu ili u Dobroti.
Odlican analiticki tekst.
Ne bi me cudilo da neko iz DPS u trenutku kada bude padala vlast kaze poput M.M. – “silom smo je uzeli , silom cemo je braniti”.
Kada sam par puta bio u CG u vremenu parlamentarnih izbora, te kada je postojala cak i neka lazna opasnost da se vlast moze srusiti, neki od mojih poznanika iz DPS su mi otvoreno govorili da ce pobjeci iz CG u roku od nedjelje dana.
Sa prvim padom DPS ce prestati da postoji.
DPS ce pasti samo onda kada manjinski narodi odluce da ne glasaju svi kao jedan za DPS.
A to ce se desiti kada “klima” u Crnoj Gori bude takva da niko iz manjinskih naroda ne osjeti strah od buducnosti bez DPS.
Licno mi se svidja sadasnja kampanja opozicionih lidera u CG, ma sta mi mislili o njima, mada, mozda, takva bonaca najavljuje oluje.
Nemam pravo reci da je narod kriv, sve je u perjanicama i “perjanicama”.
Ne bi me cudilo da neko iz DPS u trenutku kada bude padala vlast kaze poput M.M. – “silom smo je uzeli , silom cemo je braniti”.
Kada sam par puta bio u CG u vremenu parlamentarnih izbora, te kada je postojala cak i neka lazna opasnost da se vlast moze srusiti, neki od mojih poznanika iz DPS su mi otvoreno govorili da ce pobjeci iz CG u roku od nedjelje dana.
Sa prvim padom DPS ce prestati da postoji.
DPS ce pasti samo onda kada manjinski narodi odluce da ne glasaju svi kao jedan za DPS.
A to ce se desiti kada “klima” u Crnoj Gori bude takva da niko iz manjinskih naroda ne osjeti strah od buducnosti bez DPS.
Licno mi se svidja sadasnja kampanja opozicionih lidera u CG, ma sta mi mislili o njima, mada, mozda, takva bonaca najavljuje oluje.
Nemam pravo reci da je narod kriv, sve je u perjanicama i “perjanicama”.
Mislite na NS koja je ušla u vlast DPS-a, SNS koja je otišla sa
SNP-om, ili na Kilibardu koji je spriječio kandidaturu Slavka Perovića
na predsjedničkim izborima?
Ipak, samo jedno pitanje u vezi DPS-a. Ako je DPS, kako kažete SVE, čemu onda ovaj grč, agresivna kupovina glasova o kojoj niko više neće da ćuti i prljava kampanja protiv opozicionih kandidata?
Ipak, samo jedno pitanje u vezi DPS-a. Ako je DPS, kako kažete SVE, čemu onda ovaj grč, agresivna kupovina glasova o kojoj niko više neće da ćuti i prljava kampanja protiv opozicionih kandidata?
Ne kažem da se dešava nešto novo, osim možda da se o tome manje
ćuti. Da se primijetiti i da je porasla cijena lične karte. Moje
pitanje je zašto se to dešava, ako ne postoji opozicija.
Jos sam u dilemi da li je prilikom formiranja Narodne sloge
Kilibarda bio dio DPS sistema. Naravno, to ne umanjuje znacaj Narodne
sloge, vec moze dati dodatni impuls razmisljanju o rezultatima
konkretnih izbora koji su uslijedili.
Indikativna je i pozicija Zivkovica koji je skandalom oko zemlje u Grblju upropastio LSCG. Jos je indikativnije sto je zbog skandala u Grblju Bulatovic napravio glupost i predao skoro sve opozicione opstine DPS.
Cak sta vise, smatram da je u toj situaciji na nerazumnost Zivkovica Bulatovic odgovorio besprizornom budalastinom.
Svakako da je na neki nacin Zivkovic morao biti politicki kaznjen zbog Grblja, ali ne tako sto ce se opstine predati ekonomskim strvinarima iz DPS.
Indikativna je i pozicija Zivkovica koji je skandalom oko zemlje u Grblju upropastio LSCG. Jos je indikativnije sto je zbog skandala u Grblju Bulatovic napravio glupost i predao skoro sve opozicione opstine DPS.
Cak sta vise, smatram da je u toj situaciji na nerazumnost Zivkovica Bulatovic odgovorio besprizornom budalastinom.
Svakako da je na neki nacin Zivkovic morao biti politicki kaznjen zbog Grblja, ali ne tako sto ce se opstine predati ekonomskim strvinarima iz DPS.
Vojine, potpuno se slažem u vezi Bulatovića i Živkovića…
Ali nije mi jasna dilema oko Kilibarde. Pa čovjek je sam priznao da je NS osnovala UDBA. Za njegove aktivnosti očigledno nisu znali ostali iz NS, ali je Novak odlično igrao na njihovu sujetu. Ja nikad neću zaboravit zatezanje oko predsjedničkih izbora kad su mogući kandidati Narodne Sloge bili Šoć i Perović. Slavko je bio toliko logičan izbor, da je Kilibardino protivljenje tom izboru bilo i više nego sumnjivo. I onda Kilibarda izlazi sa senzacionalnim rešenjem – podržati Đukanovića. Strašno kako nas je sve uvukao u to, kako smo mu na tim izborima dali krila na kojima i dalje leti. Umjesto da smo uskočili između dva krila DPS-a, imali smo tako dobru šansu da jednom odigramo na njihovu kartu, da se predstavimo kao pomirujuća opcija između dva ekstrema, baš onako kako je DPS radio početkom devedesetih.
Sa takvom je lakoćom od tada Đukanović preuzeo svu energiju opozicionih i progresivnih partija, da je to strašno. LSCG je uništio, SDP pretvorio u svog klona, NS prvo uvukao u mašineriju, da bi i nju uništio i rasparčao.
I danas imamo to što imamo – opšte nerazumijevanje, nepostojanje bilo kakvog opozicionog dogovora, međusobna optuživanja, sudske sporove.
Pitam se samo za koliko smo još neprijateljstava spremni u Crnoj Gori. Kao da nam nikad nije dosta.
Ali nije mi jasna dilema oko Kilibarde. Pa čovjek je sam priznao da je NS osnovala UDBA. Za njegove aktivnosti očigledno nisu znali ostali iz NS, ali je Novak odlično igrao na njihovu sujetu. Ja nikad neću zaboravit zatezanje oko predsjedničkih izbora kad su mogući kandidati Narodne Sloge bili Šoć i Perović. Slavko je bio toliko logičan izbor, da je Kilibardino protivljenje tom izboru bilo i više nego sumnjivo. I onda Kilibarda izlazi sa senzacionalnim rešenjem – podržati Đukanovića. Strašno kako nas je sve uvukao u to, kako smo mu na tim izborima dali krila na kojima i dalje leti. Umjesto da smo uskočili između dva krila DPS-a, imali smo tako dobru šansu da jednom odigramo na njihovu kartu, da se predstavimo kao pomirujuća opcija između dva ekstrema, baš onako kako je DPS radio početkom devedesetih.
Sa takvom je lakoćom od tada Đukanović preuzeo svu energiju opozicionih i progresivnih partija, da je to strašno. LSCG je uništio, SDP pretvorio u svog klona, NS prvo uvukao u mašineriju, da bi i nju uništio i rasparčao.
I danas imamo to što imamo – opšte nerazumijevanje, nepostojanje bilo kakvog opozicionog dogovora, međusobna optuživanja, sudske sporove.
Pitam se samo za koliko smo još neprijateljstava spremni u Crnoj Gori. Kao da nam nikad nije dosta.
Prosta analiza, sa visokim stepenom iskrenosti, dovela bi do uzroka “opsteg nerazumijevanja” i “neprijateljstava”.
Mi moramo identitetske podjele poceti tretirati kao legitimne.
Ljudi su ono kako sebe definisu. Sa prihvatanjem legitimnosti svakog identiteta, i nalazenja modela normalne razmjene misljenja, mi smo na korak do cilja – razumijevanja.
Neprijateljstvo je posledica zelje da se sva pitanja namecu medijskim silama, gebelsovstinom.
Sva istorija raskola u Crnoj Gori nas je brzo sustigla, i nesretno se poklopila sa vremenom promjene politickog sistema, a zatim stavljena u pogon pljackaskoj ekonomici.
Sustizanje istorijskih raskola, poklopljenih sa pljackaskim instiktom, su ucinili da se napravi zapaljiva smjesa.
Uvjeren sam da ce oni koji su popljackali Crnu Goru braniti svoje pozicije cak i izazivanjem gradjanskog rata.
Ako ne postuju identitete ljudi i naroda, ako na postuju njihovu imovinu u opstem i posebnom smislu, zasto bi im postovali gradjanski mir?
Kako se neko smije predstavljati, recimo, crnogorskim nacionalistom (u pozitivnom smislu poimanja toga pojma) a opljackati Crnu Goru, ukljucujuci i narod kojem, navodno, identitetski pripada?!
A jos, kada se ukljuci u taj sistem razmisljanja cinjenica da pljackasi obavezno vremenom gube nacionalni identitet u bukvalnom ili vredonosnom smislu – to njihov nacionalizam slici groteski.
Mislim da je neophodno da nacionalistima u vlasti kazemo da nijesu nacionalisti, vec pljackasi i horde zla, tako da taj svoj “patriotizam” mogu okaciti macku o rep.
Mi moramo identitetske podjele poceti tretirati kao legitimne.
Ljudi su ono kako sebe definisu. Sa prihvatanjem legitimnosti svakog identiteta, i nalazenja modela normalne razmjene misljenja, mi smo na korak do cilja – razumijevanja.
Neprijateljstvo je posledica zelje da se sva pitanja namecu medijskim silama, gebelsovstinom.
Sva istorija raskola u Crnoj Gori nas je brzo sustigla, i nesretno se poklopila sa vremenom promjene politickog sistema, a zatim stavljena u pogon pljackaskoj ekonomici.
Sustizanje istorijskih raskola, poklopljenih sa pljackaskim instiktom, su ucinili da se napravi zapaljiva smjesa.
Uvjeren sam da ce oni koji su popljackali Crnu Goru braniti svoje pozicije cak i izazivanjem gradjanskog rata.
Ako ne postuju identitete ljudi i naroda, ako na postuju njihovu imovinu u opstem i posebnom smislu, zasto bi im postovali gradjanski mir?
Kako se neko smije predstavljati, recimo, crnogorskim nacionalistom (u pozitivnom smislu poimanja toga pojma) a opljackati Crnu Goru, ukljucujuci i narod kojem, navodno, identitetski pripada?!
A jos, kada se ukljuci u taj sistem razmisljanja cinjenica da pljackasi obavezno vremenom gube nacionalni identitet u bukvalnom ili vredonosnom smislu – to njihov nacionalizam slici groteski.
Mislim da je neophodno da nacionalistima u vlasti kazemo da nijesu nacionalisti, vec pljackasi i horde zla, tako da taj svoj “patriotizam” mogu okaciti macku o rep.
G stands for Grubač?
Nisam mislio jedino na nacionalne razlike, mada i one su uključene. Svakako se slažem da ljudima treba pustiti potpunu slobodu da se nacionalno i etnički izjašnjavaju kako oće, da se, ako žele i ne izjašnjavaju (jer taj etnički nacionalizam je u modernom svijetu davno prevaziđen), da ih niko ne pita i niko im ne pravi problem.
Ali nikako se ne slažem da nam se desilo neko istorijsko sustizanje i da se to sa bilo čim poklopilo. Ja u tome vidim orkestriranu i smišljenu propagandu, još od vremena Petrovića i Karađorđevića. Kasnije se na tu matricu uvezivao ko god je stigao, na svoj način i u skladu sa svojim interesima, počev od kominusta, preko srpskih i hrvatskih nacionalista, pa do Amfilohija i Đukanovića.
Dakle, počeli su sa komunizmom, pa prerasli u velikosrpske agente (ono što su Hrvati davno nazvali “srbokomunizam” – jedinstvena ideologija S. Miloševića), da bi iskoristili narasli revolt crnogoraca i postali crnogorski nacionalisti. Šta je sledeće? Naravno, baš to što predviđate, anacionalni, neidentitetski imperijalizam, nekontrolisana moć i stvaranje privatne banana države, bez duhovnosti, bez kulture, bez istorije i tradicije, sa indoktrinacijom kao jedinim oblikom obrazovanja.
Da li će u tome uspjeti, zavisi od građana Crne Gore. Ja zato smatram da je potrebno izaći na ove izbore, pa makar se oni sveli na sukob dva interesna lobija. I to je bolje od ovoga što imamo.
Nisam mislio jedino na nacionalne razlike, mada i one su uključene. Svakako se slažem da ljudima treba pustiti potpunu slobodu da se nacionalno i etnički izjašnjavaju kako oće, da se, ako žele i ne izjašnjavaju (jer taj etnički nacionalizam je u modernom svijetu davno prevaziđen), da ih niko ne pita i niko im ne pravi problem.
Ali nikako se ne slažem da nam se desilo neko istorijsko sustizanje i da se to sa bilo čim poklopilo. Ja u tome vidim orkestriranu i smišljenu propagandu, još od vremena Petrovića i Karađorđevića. Kasnije se na tu matricu uvezivao ko god je stigao, na svoj način i u skladu sa svojim interesima, počev od kominusta, preko srpskih i hrvatskih nacionalista, pa do Amfilohija i Đukanovića.
Dakle, počeli su sa komunizmom, pa prerasli u velikosrpske agente (ono što su Hrvati davno nazvali “srbokomunizam” – jedinstvena ideologija S. Miloševića), da bi iskoristili narasli revolt crnogoraca i postali crnogorski nacionalisti. Šta je sledeće? Naravno, baš to što predviđate, anacionalni, neidentitetski imperijalizam, nekontrolisana moć i stvaranje privatne banana države, bez duhovnosti, bez kulture, bez istorije i tradicije, sa indoktrinacijom kao jedinim oblikom obrazovanja.
Da li će u tome uspjeti, zavisi od građana Crne Gore. Ja zato smatram da je potrebno izaći na ove izbore, pa makar se oni sveli na sukob dva interesna lobija. I to je bolje od ovoga što imamo.
Ne slazem se sa vasim stavom:
“Ali nikako se ne slažem da nam se desilo neko istorijsko sustizanje i da se to sa bilo čim poklopilo. Ja u tome vidim orkestriranu i smišljenu propagandu, još od vremena Petrovića i Karađorđevića.”
Nemam vremena da budem opsiran.
Desilo se istorijsko sustizanje. Podjele na bjelase i zelenase, partizane i cetnike, monarhiste i komuniste, komunisticki pojmovi nacije, novi pojmovi religije, vulgarne ikonografije, raspad komunizma i strah od revansizma, sa strahovima od vlasti a ne od zakona (B. Grahovac) i slicno. I sve to sa prefiksom – kvazi, u formi vulgarnosti.
Ne razumijem pojam – “orkestrirana kampanja jos od vremena Petrovica i Karadjordjevica”. Petrovici su vodili okestriranu kampanju protiv plebsa?
kakva je razlika izmedju srbokomunizma i croatokomunizma? Ne vidim je. To su dva nalicja jedne ideologije laznog lica.
“Ali nikako se ne slažem da nam se desilo neko istorijsko sustizanje i da se to sa bilo čim poklopilo. Ja u tome vidim orkestriranu i smišljenu propagandu, još od vremena Petrovića i Karađorđevića.”
Nemam vremena da budem opsiran.
Desilo se istorijsko sustizanje. Podjele na bjelase i zelenase, partizane i cetnike, monarhiste i komuniste, komunisticki pojmovi nacije, novi pojmovi religije, vulgarne ikonografije, raspad komunizma i strah od revansizma, sa strahovima od vlasti a ne od zakona (B. Grahovac) i slicno. I sve to sa prefiksom – kvazi, u formi vulgarnosti.
Ne razumijem pojam – “orkestrirana kampanja jos od vremena Petrovica i Karadjordjevica”. Petrovici su vodili okestriranu kampanju protiv plebsa?
kakva je razlika izmedju srbokomunizma i croatokomunizma? Ne vidim je. To su dva nalicja jedne ideologije laznog lica.
Pa dobro, ne slažemo se, što sad da radimo… Kad već vi nemate
vremena, potšedite malo i moje vrijeme, a ja se izvinjavam što sam
otvorio temu koja čak nije ni primjerena ovom blogu. Neka ostane da je
poigravanje nacionalnim osjećanjima malo starije od ove vlasti. Kao i to
medijsko nametanje, o kom govorite, a sa čim se potpuno slažem.
Prvo mi recite šta smatrate pod pojmom “croatokomunizam”, koju ideju, koje ljude? Ovako ne znam što da vam kažem.
Vaša analiza ipak dovodi do toga da je za ovo danas mnogo krivaca, da mnogi moraju da se promijenem, da postanu tolerantni i sa tim se potpuno slažem.
Prvo mi recite šta smatrate pod pojmom “croatokomunizam”, koju ideju, koje ljude? Ovako ne znam što da vam kažem.
Vaša analiza ipak dovodi do toga da je za ovo danas mnogo krivaca, da mnogi moraju da se promijenem, da postanu tolerantni i sa tim se potpuno slažem.
Croatokomunizam je hrvatski nacionalni egocentrizam u pakovanju
“komunizma”. Maspok i sve sto na to ide do njega i poslije. I to sve uz
zacine koji mirisu na ultradesnicu. Croatokomunizam vidi opasnost u
srbokomunizmu, kojeg kritikuje ne vidjeci da u ogledaju daje slican
odraz nafilovan nacionalnom netolerancijom. Primjer je skandal sa
Mesicevim govorom u Australiji.
Ne mogu se sloziti da su vodje DPS ” iskoristili narasli revolt
Crnogoraca i postali crnogorski nacionalisti”. Kao sto sam vec rekao –
ne priznajem “crnogorske nacionaliste” koji pljackaju svoj crnogorski
narod ( logicno, i ostale), “Velikocetinjane u srcu” koji su Cetinje
pretvorili u grad bez privrede, niti “suvereniste” koji pljackaju svoju
suverenu drzavu.
Ne vidim razlog da bi narasli revolt Crnogoraca bio opasniji za drustvo od naraslog revolta bilo kog naroda, pa i najmanjeg. Tim prije za vlast.
Vlast se transformisala u lazne crnogorske nacionaliste jer je osjetila da je to najljepsi oblik za odbranu od kritike za pljacku ili bilo sto drugo.
Za sve sto urade odbrana je: Ja sam Crnogorac i suverenista, i to veci od bilo kojeg mog kriticara.
Ne vidim razlog da bi narasli revolt Crnogoraca bio opasniji za drustvo od naraslog revolta bilo kog naroda, pa i najmanjeg. Tim prije za vlast.
Vlast se transformisala u lazne crnogorske nacionaliste jer je osjetila da je to najljepsi oblik za odbranu od kritike za pljacku ili bilo sto drugo.
Za sve sto urade odbrana je: Ja sam Crnogorac i suverenista, i to veci od bilo kojeg mog kriticara.
OK, samo ne shvatam đe je u tom govoru komunizam… Baš je u tome
fora, da ste u Hrvatskoj imali HDZ – otvorene nacionaliste, dok je u
Srbiji nastala ta nova ideologija koju je stvorio Milošević, a koja se
odma prenijela i u Crnu Goru.
Sistem koji je nastao je i sa stanovišta teorije jedinstven, energiju crpi iz nacionalizma, a retorika je komunistička. To je bio temelj užasa koji nas je posle zadesio.
Sistem koji je nastao je i sa stanovišta teorije jedinstven, energiju crpi iz nacionalizma, a retorika je komunistička. To je bio temelj užasa koji nas je posle zadesio.
Vojine,
Valjda je jasno da podrazumijevam da je DPS u svakoj svojoj fazi bio lažan. La\ni su bili i kao komunisti i kao “socijalno-pravedne demokrate”, lažni su i sad.
Ono što sam htio reći je da su gušili crnogorsko nacionalno osjećanje, da bi onda na energiji koja je narasla na revoltu zbog tog i takvog ponašanja, oni sebi obezbijedili apsolutnu vlast. Kao Brother Lorenzo u Formanovom filmu Goya’s Ghosts.
Gušenje nacionalnog ili vjerskog osjećanja je naravno opasno za društvo, nebitno o kom narodu i vjeroispovijesti se radi.
Valjda je jasno da podrazumijevam da je DPS u svakoj svojoj fazi bio lažan. La\ni su bili i kao komunisti i kao “socijalno-pravedne demokrate”, lažni su i sad.
Ono što sam htio reći je da su gušili crnogorsko nacionalno osjećanje, da bi onda na energiji koja je narasla na revoltu zbog tog i takvog ponašanja, oni sebi obezbijedili apsolutnu vlast. Kao Brother Lorenzo u Formanovom filmu Goya’s Ghosts.
Gušenje nacionalnog ili vjerskog osjećanja je naravno opasno za društvo, nebitno o kom narodu i vjeroispovijesti se radi.
Gdje je u croatokomunizmu komunizam?
A gdje je u srbokomunizmu komunizam? U bogacenju Marka, Karica, Subotica,…, u “bratstvu jednistvu”, “proleterima svih zemalja koji se trebaju ujediniti”,…? U srbocroatokomunizmu je komunisticki samo sinjel iz kojeg su vodje izasle, kopirajuci Broza u losoj varijanti.
A gdje je u srbokomunizmu komunizam? U bogacenju Marka, Karica, Subotica,…, u “bratstvu jednistvu”, “proleterima svih zemalja koji se trebaju ujediniti”,…? U srbocroatokomunizmu je komunisticki samo sinjel iz kojeg su vodje izasle, kopirajuci Broza u losoj varijanti.
“Gdje je u croatokomunizmu komunizam?”
Meni i dalje nije jasno o čemu govorite.
“A gdje je u srbokomunizmu komunizam?”
U retorici koja je bila potrebna da se pred narodom legitimiše taj krvavi poduhvat. Ne zaboravite, nije Hrvatska napala Srbiju, već Srbija Hrvatsku. Zarad “odbrane Jugoslavije”.
Energija tog pokreta dolazi iz nacionalizma, a praksa je čisto mafijaška.
Meni i dalje nije jasno o čemu govorite.
“A gdje je u srbokomunizmu komunizam?”
U retorici koja je bila potrebna da se pred narodom legitimiše taj krvavi poduhvat. Ne zaboravite, nije Hrvatska napala Srbiju, već Srbija Hrvatsku. Zarad “odbrane Jugoslavije”.
Energija tog pokreta dolazi iz nacionalizma, a praksa je čisto mafijaška.
Naravno da je uvijek bio lazan.
Naravno da je:”Gušenje nacionalnog ili vjerskog osjećanja je naravno opasno za društvo, nebitno o kom narodu i vjeroispovijesti se radi.”
Recite mi – na kojem punktu, ili punktovima, su gusena crnogorska nacionalna osjecanja” od strane DPS? Dakle, nesto je bilo – pa je guseno?
Izuzmimo demokratsko pravo na samostalnu drzavu, koje je bilo onemoguceno u tom vremenu – sto je tacno.
Naravno da je:”Gušenje nacionalnog ili vjerskog osjećanja je naravno opasno za društvo, nebitno o kom narodu i vjeroispovijesti se radi.”
Recite mi – na kojem punktu, ili punktovima, su gusena crnogorska nacionalna osjecanja” od strane DPS? Dakle, nesto je bilo – pa je guseno?
Izuzmimo demokratsko pravo na samostalnu drzavu, koje je bilo onemoguceno u tom vremenu – sto je tacno.
“Recite mi – na kojem punktu, ili punktovima, su gusena
crnogorska nacionalna osjecanja” od strane DPS? Dakle, nesto je bilo –
pa je guseno?”
Na svakom koraku, u školama, crkvama, firmama, opštinskim i državnim službama. Naveo sam prva dva “punkta” namjerno jer sam tu lično bio maltretiran.
Na svakom koraku, u školama, crkvama, firmama, opštinskim i državnim službama. Naveo sam prva dva “punkta” namjerno jer sam tu lično bio maltretiran.
Srbocroatokomunizam je cista floskula bez smisla, jer u
pokretima koje se vezuju za te dvije kategorije nama nista
komunistickog.
Ima samo jedna spona vezivanja, Milosevic i Tudjman su izasli iz sistema razmisljanja klasicnih komunista, a potom su otisli “posebnim putem”.
Ako me zelite ubijediti da je jedan od njih nacionalista, a drugi komunista – to ne mogu prihvatiti.
Ima samo jedna spona vezivanja, Milosevic i Tudjman su izasli iz sistema razmisljanja klasicnih komunista, a potom su otisli “posebnim putem”.
Ako me zelite ubijediti da je jedan od njih nacionalista, a drugi komunista – to ne mogu prihvatiti.
Kako su vas maltretirali, na koji nacin?
Da li je bila u pitanju nacionalna ili politicka diskriminacija, ili oboje?
Da li je bila u pitanju nacionalna ili politicka diskriminacija, ili oboje?
Tuđman je bio otvoreni nacionalista koji je, za razliku od Miloševića, iskusio i komunistički zatvor.
Za Miloševića nikad nisam rekao da je bio komunista (makar ne od 1989-te), već da je tvorac jedinstvene smješe nepomirljivih ideologija i mafijaške prakse. Neko je taj pravac nazvao “srbokomunizam” i meni taj naziv sasvim prirodno pristaje.
Za Miloševića nikad nisam rekao da je bio komunista (makar ne od 1989-te), već da je tvorac jedinstvene smješe nepomirljivih ideologija i mafijaške prakse. Neko je taj pravac nazvao “srbokomunizam” i meni taj naziv sasvim prirodno pristaje.
“Kako su vas maltretirali, na koji nacin?
Da li je bila u pitanju nacionalna ili politicka diskriminacija, ili oboje?”
Sad opet sve zavisi kako definišete nacionalno osjećanje. Ali vidim vaš cilj, da dokažete da nije bio problem biti Crnogorac već opozicija.
Na isti način možete da negirate i današnju ugroženost Srba u CG – recimo Bebi Džaković je sasvim super sa ovakvom vlašću.
Da li je bila u pitanju nacionalna ili politicka diskriminacija, ili oboje?”
Sad opet sve zavisi kako definišete nacionalno osjećanje. Ali vidim vaš cilj, da dokažete da nije bio problem biti Crnogorac već opozicija.
Na isti način možete da negirate i današnju ugroženost Srba u CG – recimo Bebi Džaković je sasvim super sa ovakvom vlašću.
Znate, sto se tice srbokomunizma mislim da je to deplasiran
pojam. Srbokomunizam je izmislila Tudjmanova vlast da bi se lakse u
medjunarodnim krugovima borila protiv Milosevica. S tacke gledista
politicke borbe to je efektno, a s tacke gledista logike defektno. S tom
konstatacijom bih zatvorio svoj dio price o tome.
Zao mi je sto ste me uskratili za pravo da saznam kakve ste identitetske probleme imali u vrijeme DPS vlasti iz ranijeg perioda.
Nacionalno osjecanje mozete definisati kako hocete, meni je svaka vasa formulacija sopstvenog identiteta prihvatljiva. To je vase.
Mislim da je u tom vremenu o kojem govorite bio problem biti opozicija, a ne Crnogorac. Koliko se sjecam, samo je Marovic bio Srbin iz “velike trojke”, a druga dvojica su bili i ostali Crnogorci.
Sto se tice ugrozenosti Srba u Crnoj Gori to je posebna tema, vezana za procentualno neucesce u organima drzavne vlasti gradjanske drzave , i jos nekoliko punktova. Ako se slazete, ne bi tu pricu ovaj put pokretao, jer se ona vrti na mnogim forumima i u javnosti.
Zao mi je sto ste me uskratili za pravo da saznam kakve ste identitetske probleme imali u vrijeme DPS vlasti iz ranijeg perioda.
Nacionalno osjecanje mozete definisati kako hocete, meni je svaka vasa formulacija sopstvenog identiteta prihvatljiva. To je vase.
Mislim da je u tom vremenu o kojem govorite bio problem biti opozicija, a ne Crnogorac. Koliko se sjecam, samo je Marovic bio Srbin iz “velike trojke”, a druga dvojica su bili i ostali Crnogorci.
Sto se tice ugrozenosti Srba u Crnoj Gori to je posebna tema, vezana za procentualno neucesce u organima drzavne vlasti gradjanske drzave , i jos nekoliko punktova. Ako se slazete, ne bi tu pricu ovaj put pokretao, jer se ona vrti na mnogim forumima i u javnosti.
Nadam se da nam g. Aleksic nece previse zamjeriti zbog odredjenog iskakanja iz teme teksta.
Upravo zato bih se osvrnuo na temu kupovine licnih karata. Koliko razumijem, licne karte se kupuju od onih koji nikad nisu blili glasaci DPS, ali i od onih koji su prestali biti glasaci DPS od zadnjih izbora.
Sta se desava u glavama DPS glasaca kada slusaju da su njihove komsije “opozicionari” prodali licnu kartu za solidan novac?
Zasto ne traze novac za glas koji daju DPS – u?
Sto ne glume one koji su se “predomislili”, te vise nece glasati za DPS, ali ce prodati licnu kartu? U kom grmu lezi zec?
Prosto ne mogu da razumijem, da jedan moj komsija koji uvijek glasa za DPS ne prestaje da se retoricki bori protiv lose vlasti izmedju izbora.
I sto je najinteresantnije, on govori protiv vlasti ubjedljivo, sa emocijama, sa ranom na srcu, on ne laze i ne pretvara se.
Teatar apsurda.
A ja mu uvijek ponavljam jedno te isto: “Pa sta ces, narod je tako odlucio, ljudi su glasali za njih,…”. A on me gleda sa izrazom lica na kojem pise:” Kako mogu?” Cudan narod. Za par dana ce opet zaokruziti DPS.
Upravo zato bih se osvrnuo na temu kupovine licnih karata. Koliko razumijem, licne karte se kupuju od onih koji nikad nisu blili glasaci DPS, ali i od onih koji su prestali biti glasaci DPS od zadnjih izbora.
Sta se desava u glavama DPS glasaca kada slusaju da su njihove komsije “opozicionari” prodali licnu kartu za solidan novac?
Zasto ne traze novac za glas koji daju DPS – u?
Sto ne glume one koji su se “predomislili”, te vise nece glasati za DPS, ali ce prodati licnu kartu? U kom grmu lezi zec?
Prosto ne mogu da razumijem, da jedan moj komsija koji uvijek glasa za DPS ne prestaje da se retoricki bori protiv lose vlasti izmedju izbora.
I sto je najinteresantnije, on govori protiv vlasti ubjedljivo, sa emocijama, sa ranom na srcu, on ne laze i ne pretvara se.
Teatar apsurda.
A ja mu uvijek ponavljam jedno te isto: “Pa sta ces, narod je tako odlucio, ljudi su glasali za njih,…”. A on me gleda sa izrazom lica na kojem pise:” Kako mogu?” Cudan narod. Za par dana ce opet zaokruziti DPS.
Gospodine Aleksandre,
ja sam u komentarima na vasem sajtu/blogu davao misljenje na niskom nivou obrtaja, mada su po prirodi karaktera moje reakcije ostrije. To sam uradio zbog visoke ocjene vasih tekstova, te nisam smatrao primjerenim da bude drugacije.
Pravo mi je zadovoljstvo da u laganom ritmu komentarisemo stvari. Mora se postovati duh sajta formama izrazavanja.
Slazem se da ka modernom drustvu Srbi i Crnogorci trebaju da marsiraju zajedno, naravno, i sa Bosnjacima i ostalim narodima koji zive u Crnoj Gori.
Ako se bilo ko bude osjecao zapostavljenim to je pocetak kraja.
Pitanje vezana za Beckovica, Mitropolita, SANU, Cosica cine mi se predimenzioniranima, i bice, mozda, predmet nekog mog posebnog osvrta. Cini mi se da nije problem u njima, vec u tome sto nas je sustigla istorija sa svim kontradiktornostiima.
Naravno, spora nema da su njihove reakcije bile u odredjenim momentima neadekvatne, nepotrebne i nepromisljene. Neko ih karakterise jako ostro, neko ne, ali smatram neophodnim i to analizirati na nizem energetskom nivou, gdje se moze desiti da smo svi mi u pravu i krivu istovremeno.
Da li moj stav o legitimnosti svakog identiteta rusi koncept Velike Srbije ne znam, jer ne znam definiciju toga pojma. Pod kapom toga pojma moze da se postavi skoro sve.
Dozvolicu sebi da se nasalim, pa makar me samo vi razumjeli, svojim stavom sam srusio koncept Velike Srbije iz nehata. Kao slon u prodavnici stakla.
A ozbiljno receno, taj stav se nalazi samo u domenu civilizovanih normi i nista vise. On rusi koncept nepotrebnih trvenja i to je dovoljno.
Sve ostalo je razlicito politicko misljenje, koje mora uci u sistem demokratskih pravila, koja su opstepriznata.
A u Crnoj Gori se za svu njenu istoriju nikad nije promijenila vlast demokratskim putem.
Znate, mislim da ce se sa prvim uspostavljanjem smjenjive vlasti desiti da ce ljudi u trci za golom egzistenciijom i solidinijim zivotim dostojnim covjeka zaboraviti na sve podjele. Te ce tenzije spasti do neprepoznavanja.
Tekstovi su vam odlicni. Cestitam!
ja sam u komentarima na vasem sajtu/blogu davao misljenje na niskom nivou obrtaja, mada su po prirodi karaktera moje reakcije ostrije. To sam uradio zbog visoke ocjene vasih tekstova, te nisam smatrao primjerenim da bude drugacije.
Pravo mi je zadovoljstvo da u laganom ritmu komentarisemo stvari. Mora se postovati duh sajta formama izrazavanja.
Slazem se da ka modernom drustvu Srbi i Crnogorci trebaju da marsiraju zajedno, naravno, i sa Bosnjacima i ostalim narodima koji zive u Crnoj Gori.
Ako se bilo ko bude osjecao zapostavljenim to je pocetak kraja.
Pitanje vezana za Beckovica, Mitropolita, SANU, Cosica cine mi se predimenzioniranima, i bice, mozda, predmet nekog mog posebnog osvrta. Cini mi se da nije problem u njima, vec u tome sto nas je sustigla istorija sa svim kontradiktornostiima.
Naravno, spora nema da su njihove reakcije bile u odredjenim momentima neadekvatne, nepotrebne i nepromisljene. Neko ih karakterise jako ostro, neko ne, ali smatram neophodnim i to analizirati na nizem energetskom nivou, gdje se moze desiti da smo svi mi u pravu i krivu istovremeno.
Da li moj stav o legitimnosti svakog identiteta rusi koncept Velike Srbije ne znam, jer ne znam definiciju toga pojma. Pod kapom toga pojma moze da se postavi skoro sve.
Dozvolicu sebi da se nasalim, pa makar me samo vi razumjeli, svojim stavom sam srusio koncept Velike Srbije iz nehata. Kao slon u prodavnici stakla.
A ozbiljno receno, taj stav se nalazi samo u domenu civilizovanih normi i nista vise. On rusi koncept nepotrebnih trvenja i to je dovoljno.
Sve ostalo je razlicito politicko misljenje, koje mora uci u sistem demokratskih pravila, koja su opstepriznata.
A u Crnoj Gori se za svu njenu istoriju nikad nije promijenila vlast demokratskim putem.
Znate, mislim da ce se sa prvim uspostavljanjem smjenjive vlasti desiti da ce ljudi u trci za golom egzistenciijom i solidinijim zivotim dostojnim covjeka zaboraviti na sve podjele. Te ce tenzije spasti do neprepoznavanja.
Tekstovi su vam odlicni. Cestitam!
Citat Vojin G: Slazem se da ka modernom drustvu Srbi i Crnogorci trebaju da marsiraju zajedno, naravno, i sa Bosnjacima
Srbi i Crnogorci pod ovakvom diktaturom nikada nece marsirati zajedno, a Bosnjaci nikada i nijesu patili od kompleksa vise vrijednosti, bitno je da im se gurne 100-200 eura u dzep i glas je siguran ,plus putni troskovi sa perifernih naselja do biralista tek da se ima da se okremaju cipele….
Juce Bulatovic, danas Zivkovic, sjutra Medo, blago nam se Crnogorci!!!
Srbi i Crnogorci pod ovakvom diktaturom nikada nece marsirati zajedno, a Bosnjaci nikada i nijesu patili od kompleksa vise vrijednosti, bitno je da im se gurne 100-200 eura u dzep i glas je siguran ,plus putni troskovi sa perifernih naselja do biralista tek da se ima da se okremaju cipele….
Juce Bulatovic, danas Zivkovic, sjutra Medo, blago nam se Crnogorci!!!
E pa drago mi je da ne smetamo 
Slažem se, pak sa Vojinom da treba zatvoriti ovu priču, po onoj narodnoj “zasviraj i za pojas zadjeni”. Moramo se okrenuti budućnosti i perspektivama koje imamo.
I dalje mi nisu jasni argumenti u vezi izbora… Jedino sa čim se slažem je da Vujanović ima ubjedljivo najveće šanse i ovaj put. Ali nije gotovo.
Zanima me što mislite da bi se desilo njegovom smjenom (ma ko drugi dobio)? Dakle, samo to, da ne ulazimo u kvalitet pojedinih kandidata. Da li bi i koliko režim bio načet prvim izbornim porazom na republičkom nivou u istoriji CG?
Takođe bih se vratio na početak prepiske, a to je da li uopšte u CG postoji opozicija. Ako imamo ubistva, prebijanja, kupovinu ličnih karata, namještene ankete, pritisak državnih medija… Ne znam što je još potrebno da bi se neka partija nazvala opozicionom…
Slažem se, pak sa Vojinom da treba zatvoriti ovu priču, po onoj narodnoj “zasviraj i za pojas zadjeni”. Moramo se okrenuti budućnosti i perspektivama koje imamo.
I dalje mi nisu jasni argumenti u vezi izbora… Jedino sa čim se slažem je da Vujanović ima ubjedljivo najveće šanse i ovaj put. Ali nije gotovo.
Zanima me što mislite da bi se desilo njegovom smjenom (ma ko drugi dobio)? Dakle, samo to, da ne ulazimo u kvalitet pojedinih kandidata. Da li bi i koliko režim bio načet prvim izbornim porazom na republičkom nivou u istoriji CG?
Takođe bih se vratio na početak prepiske, a to je da li uopšte u CG postoji opozicija. Ako imamo ubistva, prebijanja, kupovinu ličnih karata, namještene ankete, pritisak državnih medija… Ne znam što je još potrebno da bi se neka partija nazvala opozicionom…
Micun: “a Bosnjaci nikada i nijesu patili od kompleksa vise
vrijednosti, bitno je da im se gurne 100-200 eura u dzep i glas je
siguran”
Nisko…
Nisko…
Re: Aleksandar
Ok, hvala na odgovoru.
Ok, hvala na odgovoru.
Gospodine Aleksandre,
ne moramo se sloziti oko svega, tim prije onoga vezanoga za proslost.
Kada budem imao vremena osvrnucu se, konstruktivno, znaci bez strasti, na taj period.
Slazem se da je CG – SR sav po kojem je drustvo najvise cereceno. Opet ponavljam, ta podjela je zakonomjerno morala da se desi, zbog toga sto nas je istorija sustigla. To se nije moglo izbjeci, ali se nije smjelo dopustiti da se vlast igra na tim strastima, tim prije – dok ide surova pljacka.
Znate, razgovor na relaciji CG – SR tek pocinje, mislim da tek sada pocinjemo da razgovaramo, do sada je bio razgovor parolama i simbolima, bez neke normalne komunikacije.
ne moramo se sloziti oko svega, tim prije onoga vezanoga za proslost.
Kada budem imao vremena osvrnucu se, konstruktivno, znaci bez strasti, na taj period.
Slazem se da je CG – SR sav po kojem je drustvo najvise cereceno. Opet ponavljam, ta podjela je zakonomjerno morala da se desi, zbog toga sto nas je istorija sustigla. To se nije moglo izbjeci, ali se nije smjelo dopustiti da se vlast igra na tim strastima, tim prije – dok ide surova pljacka.
Znate, razgovor na relaciji CG – SR tek pocinje, mislim da tek sada pocinjemo da razgovaramo, do sada je bio razgovor parolama i simbolima, bez neke normalne komunikacije.
Mislim da bi se smjenom Vujanovica desio simbol.
Doslo bi do dinamicnijeg raspleta situacije.
Medjutim, u tom slucaju bi predsjednik drzave iz redova opozicije hodao bos po trnju. Krenula bi oluja njegovog omalovazavanja, prijetnji, stotina pretenzija, a mozda bi mu i zivot bio ugrozen. Ovo poslednje skoro sigurno.
Ukoliko bi se desilo da izdrzi sve, sledeci parlamentarni izbori bi mogli biti pakleni.
Vlast bi iskoristila sve rezerve koje ima, i mislim da bi ti izbori bili slicni predratnom stanju.
Vlast bi izvrsila avganistanizaciju Crne Gore.
Jos bih jednom ponovio predvidjanje – da ce DPS braniti vlast po cijenu gradjanskog rata.
To su Miloseviceva politicka djeca.
Doslo bi do dinamicnijeg raspleta situacije.
Medjutim, u tom slucaju bi predsjednik drzave iz redova opozicije hodao bos po trnju. Krenula bi oluja njegovog omalovazavanja, prijetnji, stotina pretenzija, a mozda bi mu i zivot bio ugrozen. Ovo poslednje skoro sigurno.
Ukoliko bi se desilo da izdrzi sve, sledeci parlamentarni izbori bi mogli biti pakleni.
Vlast bi iskoristila sve rezerve koje ima, i mislim da bi ti izbori bili slicni predratnom stanju.
Vlast bi izvrsila avganistanizaciju Crne Gore.
Jos bih jednom ponovio predvidjanje – da ce DPS braniti vlast po cijenu gradjanskog rata.
To su Miloseviceva politicka djeca.
Gospodine Aleksandre,
naravno da treba poci od najgore varijante, ali bez optimizma nema buducnosti.
Naravno da se lako moze desiti izdaja, ali se lako moze desiti i rasulo DPS.
Pozivati se na to, od strane DPS – u bliskih suverenistickih krugova, da ce promjena rezima dovesti do novog preispitivanja drzavnosti nema osnove. Novi ustav Crne Gore je takav da se prvo mora promijeniti ustav da bi se do toga doslo. Za promjenu ustava, potrebno je da na hipotetickom referendumu, pri izlaznosti kao na proslom referendumu 86,49%, glasa ZA nevjerovatnih 69,4% izaslih glasaca. Ako bi na referendum!? izaslo 59,99% glasaca on propada.
Iako smatram da su ti procenti nerazumni i izvan logike, oni, na drugoj strani, izbijaju sve adute onima koji misle da neko iz unionistickih krugova moze biti kao buduci predsjednik opasan za drzavni status.
Ovo govorim zbog toga sto sumnjam da bi Medojevic prvi mogao povuci nogu, i da bi mu taj neargument mogao biti opravdanje.
Djelimicno sumnjam i na Milica.
Andriju dobro znam, na njega ne sumnjam.
naravno da treba poci od najgore varijante, ali bez optimizma nema buducnosti.
Naravno da se lako moze desiti izdaja, ali se lako moze desiti i rasulo DPS.
Pozivati se na to, od strane DPS – u bliskih suverenistickih krugova, da ce promjena rezima dovesti do novog preispitivanja drzavnosti nema osnove. Novi ustav Crne Gore je takav da se prvo mora promijeniti ustav da bi se do toga doslo. Za promjenu ustava, potrebno je da na hipotetickom referendumu, pri izlaznosti kao na proslom referendumu 86,49%, glasa ZA nevjerovatnih 69,4% izaslih glasaca. Ako bi na referendum!? izaslo 59,99% glasaca on propada.
Iako smatram da su ti procenti nerazumni i izvan logike, oni, na drugoj strani, izbijaju sve adute onima koji misle da neko iz unionistickih krugova moze biti kao buduci predsjednik opasan za drzavni status.
Ovo govorim zbog toga sto sumnjam da bi Medojevic prvi mogao povuci nogu, i da bi mu taj neargument mogao biti opravdanje.
Djelimicno sumnjam i na Milica.
Andriju dobro znam, na njega ne sumnjam.
Prvo da kazem da se slažem sa Vojinom, ne zbog šbbkbb već zbog
realnih procjena, na osnovu iskustva. Na šta su ONI spremni, što su već
do sad uradili i sl. Dakle, opasni su, tu se svi slažemo. Sve rade da
ostanu na vlasti.
Takođe se slažem da bi pad DPS-a makar i na predsjedničkim unijelo makar malo dinamike u budući razvoj događaja. Predsjednik možda nema velika ustavna ovlašćenja, ali ima veliki ugled, njegova riječ utiče na javnost, kako domaću, tako i stranu. Predsjednik može da stvori dobar imidž svojoj zemlji, a može da stvori i najgori skandal.
Aleksandar: “Medjutim, ja mislim da je pravo pitanje kako obezbijediti da se u nekoj eventualnoj, tadasnjoj opoziciji ne desi izdaja?”
Odgovor je lak: Nikako, nažalost. Tako nešto je nemoguće izvesti u praksi.
Aleksandar: “I uvijek treba poci od najlosijeg razvoja dogadjaja.”
Iz ovoga se može izvesti da se u životu ne treba prihvatiti ni jednog posla. Treba razmotriti najgori scenario, treba biti spreman na sve, ali čovjek prosto mora da vjeruje u pozitivan rasplet da bi uspio u bilo čemu. Danas radim ono što radim jer vjerujem da ću se sjutra ujutro probuditi. Da ne vjerujem u to, vjerovatno bih radio nešto drugo ili ne bih radio ništa.
Takođe se slažem da bi pad DPS-a makar i na predsjedničkim unijelo makar malo dinamike u budući razvoj događaja. Predsjednik možda nema velika ustavna ovlašćenja, ali ima veliki ugled, njegova riječ utiče na javnost, kako domaću, tako i stranu. Predsjednik može da stvori dobar imidž svojoj zemlji, a može da stvori i najgori skandal.
Aleksandar: “Medjutim, ja mislim da je pravo pitanje kako obezbijediti da se u nekoj eventualnoj, tadasnjoj opoziciji ne desi izdaja?”
Odgovor je lak: Nikako, nažalost. Tako nešto je nemoguće izvesti u praksi.
Aleksandar: “I uvijek treba poci od najlosijeg razvoja dogadjaja.”
Iz ovoga se može izvesti da se u životu ne treba prihvatiti ni jednog posla. Treba razmotriti najgori scenario, treba biti spreman na sve, ali čovjek prosto mora da vjeruje u pozitivan rasplet da bi uspio u bilo čemu. Danas radim ono što radim jer vjerujem da ću se sjutra ujutro probuditi. Da ne vjerujem u to, vjerovatno bih radio nešto drugo ili ne bih radio ništa.
Gospodine Vojine,
Već mi je već jasno sa kim razgovaram, mada mi niste eksplicitno odgovorili.
Čitao sam vaše stavove na PCNen blogu i moram da vas pohvalim da ste po meni najtolerantniji sagovornik iz SL tabora i kao takav budite nadu da ta koalicija ili makar neki njeni djelovi ima budućnost.
Valjda vam je jasno koliko je potrebno da bi vaša tolerancija, razumijevanje i spremnost na dijalog prodrlo u pojedine krugove vaše koalicije. Potrebno je da se promijeni MNOGO, da se promijene stavovi, mišljenja, ljudi… Jednom riječju politika. Ono što vas je okupilo.
Ne može Andrija Mandić da koalira sa jednom SRS, da podržava nazadne i antievropske snage u Srbiji, a da od mene traži glas. Ne može moju, kako vi kažete legitimnu, dugogodišnju želju da CG postane nezavisna država nazivati “separatizmom” i od mene tražiti glas.
Mandić, da bi dobio moje povjerenje u eventualnom drugom krugu mora da odgovori na pitanje kakve će mjere preduzeti glede nezavisnosti Kosova. Da li će se zalagati za to da i CG prekine diplomatkse odnose kao Srbija, da li će minirati naš put ka EU. Po meni EU nema alternativu i zato antievropski Mandić kod mene nema apsolutno nikakve šanse. Još uvijek stoji evropska zastava na sajtu SNS, još uvijek piše ono “čuvar evropskih vrijednosti”, ali Evrope je sve manje u SNS-u, a sve više Rusije, sve više Putina, Koštunice, Nikolića, Ilića, gasovoda, Srbije… I tu se sva priča završava i krug zatvara. Tužno.
Već mi je već jasno sa kim razgovaram, mada mi niste eksplicitno odgovorili.
Čitao sam vaše stavove na PCNen blogu i moram da vas pohvalim da ste po meni najtolerantniji sagovornik iz SL tabora i kao takav budite nadu da ta koalicija ili makar neki njeni djelovi ima budućnost.
Valjda vam je jasno koliko je potrebno da bi vaša tolerancija, razumijevanje i spremnost na dijalog prodrlo u pojedine krugove vaše koalicije. Potrebno je da se promijeni MNOGO, da se promijene stavovi, mišljenja, ljudi… Jednom riječju politika. Ono što vas je okupilo.
Ne može Andrija Mandić da koalira sa jednom SRS, da podržava nazadne i antievropske snage u Srbiji, a da od mene traži glas. Ne može moju, kako vi kažete legitimnu, dugogodišnju želju da CG postane nezavisna država nazivati “separatizmom” i od mene tražiti glas.
Mandić, da bi dobio moje povjerenje u eventualnom drugom krugu mora da odgovori na pitanje kakve će mjere preduzeti glede nezavisnosti Kosova. Da li će se zalagati za to da i CG prekine diplomatkse odnose kao Srbija, da li će minirati naš put ka EU. Po meni EU nema alternativu i zato antievropski Mandić kod mene nema apsolutno nikakve šanse. Još uvijek stoji evropska zastava na sajtu SNS, još uvijek piše ono “čuvar evropskih vrijednosti”, ali Evrope je sve manje u SNS-u, a sve više Rusije, sve više Putina, Koštunice, Nikolića, Ilića, gasovoda, Srbije… I tu se sva priča završava i krug zatvara. Tužno.
Pretpostavljam da bi smjena Vujanovica dovela do rasula DPS – ovo biracko tijelo manjinskih naroda.
Mislim da ce drugi krug predsjednickih izbora biti od strane DPS gurnut u pravcu avganistanizacije situacije.
Cudno je da niko nije osudio ispitivanje javnog mnjenja IPRESS – a, koji daje Vujanovicu nesto vise od 40 odsto glasova. Suska se da je Stratedzik marketing imao iste procente, po porudzbi Medojevica. Naravno, da je Galupe radila istrazivanje to bi bilo adekvatno, ovako sve ostaje u domenu sumnji.
Mislim da ce drugi krug predsjednickih izbora biti od strane DPS gurnut u pravcu avganistanizacije situacije.
Cudno je da niko nije osudio ispitivanje javnog mnjenja IPRESS – a, koji daje Vujanovicu nesto vise od 40 odsto glasova. Suska se da je Stratedzik marketing imao iste procente, po porudzbi Medojevica. Naravno, da je Galupe radila istrazivanje to bi bilo adekvatno, ovako sve ostaje u domenu sumnji.
Meni je više muka od tih istraživanja. Po IFIMESU, DPS je davno
pao. Po CEDEM-u nema nam spasa (ipak podsjetiću vas da je na
parlamentarnim izborima CEDEM za DPS projektovao 45%, a oni dobili preko
48%, tj uskratili su ih za tačno 3.5%).
Glas javnosti, naručilac tog Ipressovog istraživanja, svoj tekst zakljuluje sa
“Na kraju treba reći da, prema oceni građana Crne Gore, najveći uticaj, kada su religijska opredeljenja građana u pitanju, ima Srpska pravoslavna crkva (75,3 odsto) pa Crnogorska pravoslavna crkva sa 20,6 odsto glasova, dok ostale crkve imaju 4,2 odsto uticaja”
što je potpuni nonsense, ispada da u CG živi preko 95% pravoslavaca…
A onda i legendarni zaključak:
“što govori o tome da i među independentistima ima onih koji ne bi želeli da pokidaju veze sa svojim korenima”
Divan zaključak za jedno “objektivno” istraživanje.
Po CEDEMu u CG živi duplo više Muslimana (po nacionalnosti, oko 8%), nego Bošnjaka (4%), što je opet besmislica.
Strategic marketing se obrukao prema LDP-u u Srbiji, stavljajući nekoliko puta pogrešno ime liste na anketnom listu, čak i nosioce liste koji uopšte nemaju veze sa LDP-om.
Itd itd… Ne sjećam se da li Galup imao nekih ozbiljnijih kikseva, ali ovo ostalo sve miriše na teški amaterizam. U najmanju ruku, tj. u slučaju da nije tako isplanirano u propagandne svhre.
Glas javnosti, naručilac tog Ipressovog istraživanja, svoj tekst zakljuluje sa
“Na kraju treba reći da, prema oceni građana Crne Gore, najveći uticaj, kada su religijska opredeljenja građana u pitanju, ima Srpska pravoslavna crkva (75,3 odsto) pa Crnogorska pravoslavna crkva sa 20,6 odsto glasova, dok ostale crkve imaju 4,2 odsto uticaja”
što je potpuni nonsense, ispada da u CG živi preko 95% pravoslavaca…
A onda i legendarni zaključak:
“što govori o tome da i među independentistima ima onih koji ne bi želeli da pokidaju veze sa svojim korenima”
Divan zaključak za jedno “objektivno” istraživanje.
Po CEDEMu u CG živi duplo više Muslimana (po nacionalnosti, oko 8%), nego Bošnjaka (4%), što je opet besmislica.
Strategic marketing se obrukao prema LDP-u u Srbiji, stavljajući nekoliko puta pogrešno ime liste na anketnom listu, čak i nosioce liste koji uopšte nemaju veze sa LDP-om.
Itd itd… Ne sjećam se da li Galup imao nekih ozbiljnijih kikseva, ali ovo ostalo sve miriše na teški amaterizam. U najmanju ruku, tj. u slučaju da nije tako isplanirano u propagandne svhre.
IFIMES je krajnje neozbiljan. CEDEM slici arhitektama-
dizajnerima, koji ti prave dizajn po svojim zeljama. IPRESS je nesto
novo, kao i Stratedzik marketing, u CG. Izbori ce biti za par dana i
vidjecemo da li ce se desiti provala predvidjanja. Tada cemo suditi o
njima.
Znam da su po IPRESS – u u Bukovici od deset uzoraka po pola dobili Medojevic i Vujanovic. Da li je to mjerodavan uzorak za muslimansko – bosnjacko tijelo bice uskoro poznato.
Izbacivanje rezultata IPRESS je u jednom smislu jako dobro – ponisten je pritisak CEDEM-a na glave ljudi.
Nereagovanje DPS -a je bilo indikativno.
To opet ne znaci da je IPRESS pogodio, ali znaci da je rasulo pretpostavki i kod DPS jako veliko. Sigurno je da nisu uvjereni da posegnu za demantom.
Znam da su po IPRESS – u u Bukovici od deset uzoraka po pola dobili Medojevic i Vujanovic. Da li je to mjerodavan uzorak za muslimansko – bosnjacko tijelo bice uskoro poznato.
Izbacivanje rezultata IPRESS je u jednom smislu jako dobro – ponisten je pritisak CEDEM-a na glave ljudi.
Nereagovanje DPS -a je bilo indikativno.
To opet ne znaci da je IPRESS pogodio, ali znaci da je rasulo pretpostavki i kod DPS jako veliko. Sigurno je da nisu uvjereni da posegnu za demantom.
Pa onda mi recite vi šta ste mislili pod ovim: “Statistika sve hipoteticke pretpostavke rusi, pogotovo ako su optimisticke.”Aleksandar: “I uvijek treba poci od najlosijeg razvoja dogadjaja.” Iz ovoga se može izvesti da se u životu ne treba prihvatiti ni jednog posla. Treba razmotriti najgori scenario, treba biti spreman na sve, ali čovjek prosto mora da vjeruje u pozitivan rasplet da bi uspio u bilo čemu. Danas radim ono što radim jer vjerujem da ću se sjutra ujutro probuditi. Da ne vjerujem u to, vjerovatno bih radio nešto drugo ili ne bih radio ništa.Ovo ste mi izvukli iz konteksta, sto nije fer.
Nisam imao namjeru da vadim iz konteksta, niti da bilo što podmećem. Samo osjećam nedostatak optimizma. Što je potpuno legitimno, možda čak i potpuno realno. Vjerovatno je bazirano na vašem političkom iskustvu i vjerovatno ste potpuno u pravu. Ali odbacivanje optimizma ubija ono najbolje u nama.
Gospodine Aleksandre,
poilticka retorika je jedno, a politicka realnost je drugo.
Kako se moze, po vasem misljenju, realno promijeniti drzavnost Crne Gore poslije par ustavnih normi koje sam predocio?
Revoluciju iskljucujemo, toga ne moze biti.
poilticka retorika je jedno, a politicka realnost je drugo.
Kako se moze, po vasem misljenju, realno promijeniti drzavnost Crne Gore poslije par ustavnih normi koje sam predocio?
Revoluciju iskljucujemo, toga ne moze biti.
RE:Intet Glemt
Glavno je da svaka opoziciona struktura izvuce maksimum birackog tijela.
Mogu koristiti retoriku kakvu zele, samo da ne izaziva negativna nacionalna osjecanja kod ljudi. Nijesu problematicna relativno negativna politicka, koliko negativna nacionalna osjecanja.
U Crnoj Gori poslije pada DPS nikad vise nijedna politicka stranka nece dobiti apsolutnu vecinu glasova. Samim tim je svaka stranka ogranicena u programima i zeljama.
To se zove kolektivna politicka bezbjednost.
Glavno je da svaka opoziciona struktura izvuce maksimum birackog tijela.
Mogu koristiti retoriku kakvu zele, samo da ne izaziva negativna nacionalna osjecanja kod ljudi. Nijesu problematicna relativno negativna politicka, koliko negativna nacionalna osjecanja.
U Crnoj Gori poslije pada DPS nikad vise nijedna politicka stranka nece dobiti apsolutnu vecinu glasova. Samim tim je svaka stranka ogranicena u programima i zeljama.
To se zove kolektivna politicka bezbjednost.
Gospodine Aleksandre,
mislim da bi pod nekim novim okolnostima: potpune stabilizacije Balkana i Srbije, rjesenog kosovskog pitanja na regularan i korektan nacin, prodjenog perioda nezavisnosti Crne Gore od bar osam do deset godina, koji bi nam dao rezultate nezavisnosti na neki nedvosmislen nacin – pitanje eventualnog mijenjanja drzavnog statusa Crne Gore moglo da bude predmet razmatranja ukoliko bi vecina gradjana to zeljela.
Kada kazem predmet razmatranja – mislim na ocjenjivanje i suverenisticki i unionisticki opredjeljenih gradjana da li je bolja jedna ili druga varijanta, kako, u kom obimu, na koji nacin ili nikako.
Ja sam, svakako, za odredjeni moratorijum na eventualno preispitivanje drzavnog statusa, kao da se da mogucnost nezavisnosti da pokaze svoje prednosti.
Taj moratorijum je ustavno potvrdjen i visokom ljestvicom za promjenu ustava i drzavnog statusa.
U tom smislu, ljudi koji su bili za nezavisnost trebaju da odrade veliki posao i pokazu da ta nezavisnost dobra za sve.
Znaci – postoji i obaveza.
U protivnom, ako se desi da stvari krenu nizbrdo i da sedamdeset odsto ljudi bude protiv takve nezavisnosti – to ce znaciti da je projekat nezavisnosti vodjen krivo.
Da li kod vas postoje neke sumnje da bi nezavisnost mogla biti ugrozena losom politikom suverenistickih krugova, bilo onih na vlasti ili u opoziciji?
mislim da bi pod nekim novim okolnostima: potpune stabilizacije Balkana i Srbije, rjesenog kosovskog pitanja na regularan i korektan nacin, prodjenog perioda nezavisnosti Crne Gore od bar osam do deset godina, koji bi nam dao rezultate nezavisnosti na neki nedvosmislen nacin – pitanje eventualnog mijenjanja drzavnog statusa Crne Gore moglo da bude predmet razmatranja ukoliko bi vecina gradjana to zeljela.
Kada kazem predmet razmatranja – mislim na ocjenjivanje i suverenisticki i unionisticki opredjeljenih gradjana da li je bolja jedna ili druga varijanta, kako, u kom obimu, na koji nacin ili nikako.
Ja sam, svakako, za odredjeni moratorijum na eventualno preispitivanje drzavnog statusa, kao da se da mogucnost nezavisnosti da pokaze svoje prednosti.
Taj moratorijum je ustavno potvrdjen i visokom ljestvicom za promjenu ustava i drzavnog statusa.
U tom smislu, ljudi koji su bili za nezavisnost trebaju da odrade veliki posao i pokazu da ta nezavisnost dobra za sve.
Znaci – postoji i obaveza.
U protivnom, ako se desi da stvari krenu nizbrdo i da sedamdeset odsto ljudi bude protiv takve nezavisnosti – to ce znaciti da je projekat nezavisnosti vodjen krivo.
Da li kod vas postoje neke sumnje da bi nezavisnost mogla biti ugrozena losom politikom suverenistickih krugova, bilo onih na vlasti ili u opoziciji?
Gospodine Aleksiću,
Hvala još jednom. Cijenim vaše pisanje i to sam vam već rekao. Analitično je, iskreno, na dobrom tragu. Ne znate sve, ali znate puno više od mene. I da je više takvih kao vi (ima vas jako malo), koji nešto vide i to govore, zajednički bi došli do punije istine. Ovako, sa medijima koji pišu u unaprijed određenim okvirima (naravno zbog hipoteke njihove prošlosti), nema spoznavanja istine.
Pošto ste rekli da sve ovo što postoji na političkoj sceni u CG ne smatrate za opoziciju, volio bih da čujem što to treba da ima neka grupa da biste je nazvali opozicionom. Vjerujem da će mi pomoći da shvatim vašu argumentaciju. Po meni, pojam “opozicija” se odnosi na protivnike vlasti. Dakle, ili ste u vlasti, ili sa njima sarađujete, ili ste protiv njih. Ako ste protiv, onda ste opozicija, nebitno kakvog ste kvaliteta i kakva vam je ponuda.
Možemo, naravno, govoriti o drugačijim definicijama, recimo biti opozicija određenom sistemu vrijednosti, načinu mišljenja i sl. Tu ćemo se složiti da takve opozicije i nema baš mnogo.
Gospodine Vojine,
Ako ne zamjerate što uskačem, samo bi vas jedno pitao. Da li pod tim mijenjanjem državnog statusa mislite isključivo na federaciju sa Srbijom (mišljenja sam da je taj 1:1 projekat nemoguć i u bilo kojoj varijanti osuđen na neuspjeh), ili na šire regionalne integracije? Zar ne smatrate da je težnja ka EU pravi put ka pravim i korisnim integracijma za Crnu Goru?
Uz to, složićemo se da je puna saradnja sa Srbijom, uz obostrano uvažavanje, otvorene granice, slobodnu razmjenu roba i kretanje ljudi, jedan od prioriteta svake normalne vlasti (kakvoj se nadamo u budućnosti) i sigurno će biti jedan od uslova za ulazak u EU.
Hvala još jednom. Cijenim vaše pisanje i to sam vam već rekao. Analitično je, iskreno, na dobrom tragu. Ne znate sve, ali znate puno više od mene. I da je više takvih kao vi (ima vas jako malo), koji nešto vide i to govore, zajednički bi došli do punije istine. Ovako, sa medijima koji pišu u unaprijed određenim okvirima (naravno zbog hipoteke njihove prošlosti), nema spoznavanja istine.
Pošto ste rekli da sve ovo što postoji na političkoj sceni u CG ne smatrate za opoziciju, volio bih da čujem što to treba da ima neka grupa da biste je nazvali opozicionom. Vjerujem da će mi pomoći da shvatim vašu argumentaciju. Po meni, pojam “opozicija” se odnosi na protivnike vlasti. Dakle, ili ste u vlasti, ili sa njima sarađujete, ili ste protiv njih. Ako ste protiv, onda ste opozicija, nebitno kakvog ste kvaliteta i kakva vam je ponuda.
Možemo, naravno, govoriti o drugačijim definicijama, recimo biti opozicija određenom sistemu vrijednosti, načinu mišljenja i sl. Tu ćemo se složiti da takve opozicije i nema baš mnogo.
Gospodine Vojine,
Ako ne zamjerate što uskačem, samo bi vas jedno pitao. Da li pod tim mijenjanjem državnog statusa mislite isključivo na federaciju sa Srbijom (mišljenja sam da je taj 1:1 projekat nemoguć i u bilo kojoj varijanti osuđen na neuspjeh), ili na šire regionalne integracije? Zar ne smatrate da je težnja ka EU pravi put ka pravim i korisnim integracijma za Crnu Goru?
Uz to, složićemo se da je puna saradnja sa Srbijom, uz obostrano uvažavanje, otvorene granice, slobodnu razmjenu roba i kretanje ljudi, jedan od prioriteta svake normalne vlasti (kakvoj se nadamo u budućnosti) i sigurno će biti jedan od uslova za ulazak u EU.
RE:Intet Glemt
Da li je eventualna nova federacija ili konfederacija sa Srbijom moguca, realna ili potrebna – moze se znati tek poslije dosta dugog vremena.
Uvijek ce biti gradjana koji ce biti za zajednicku drzavu, bas kao i onih za suverenu. Jednako se mora postovati takva politicka zelja, nezavisno sto razlozi mogu biti dvojaki – iracionalni i racionalni.
Ne bih davao neku posebnu prednost racionalnim razlozima u odnosu na iracionalne – jer je najjaci iracionalni motiv ljubav. Racionalni motiv je stabilnost, bogatstvo, …
Mala digresija, da se nasalim, iracionalni razlog je plasticno dat u jednom slengu DPS-a: Sve da cemo g…. jes’ , glasacu za DPS.
Mozda ce opste integracije EU obesmisliti svake druge drzavne integracije.
U tom smislu se slazem s vama u potpunosti.
Lako moguce.
Da li je eventualna nova federacija ili konfederacija sa Srbijom moguca, realna ili potrebna – moze se znati tek poslije dosta dugog vremena.
Uvijek ce biti gradjana koji ce biti za zajednicku drzavu, bas kao i onih za suverenu. Jednako se mora postovati takva politicka zelja, nezavisno sto razlozi mogu biti dvojaki – iracionalni i racionalni.
Ne bih davao neku posebnu prednost racionalnim razlozima u odnosu na iracionalne – jer je najjaci iracionalni motiv ljubav. Racionalni motiv je stabilnost, bogatstvo, …
Mala digresija, da se nasalim, iracionalni razlog je plasticno dat u jednom slengu DPS-a: Sve da cemo g…. jes’ , glasacu za DPS.
Mozda ce opste integracije EU obesmisliti svake druge drzavne integracije.
U tom smislu se slazem s vama u potpunosti.
Lako moguce.
Gospodine Aleksicu,
mislim da je pravih suverenista ostalo jako malo. Vi ste jedan od poslednjih Mohikanaca.
Sto se tice SDP, LP, PZP je ne prepoznajem zelju za postovanjem osnovnih nacionalnih prava svih naroda u Crnoj Gori.
U kontekstu takvog stanja jasno je da ce se pitanje identitetskih prava Srba vjerovatno rjesavati na nacin kako to rade Albanci i Bosnjaci, Muslimani i Hrvati.
Moguce je da ce srpski krugovi u Crnoj Gori odluciti da se Srbi proglase nacionalnom manjinom, i logicno pretendivati na clan 79 ustava.
Moguce je da se prava Srba iz tog clana ostvariti i bez proglasavanja nacionalnom manjinom, sto odredeni krugovi smatraju unizenjem.
Moje misljenje je da je najvece unizenje nemati prava, a da je titulisanje najmanji problem.
U cudnoj drzavi, privatne suverenosti- kako rekoste, sve ce biti cudno.
Nije problem u tome sto u Crnoj Gori zive razni narodi, problem je u tome sto ce se udaljavanje medju tim narodima ubrzavati.
Ne vidim nacin da se to sprijeci.
mislim da je pravih suverenista ostalo jako malo. Vi ste jedan od poslednjih Mohikanaca.
Sto se tice SDP, LP, PZP je ne prepoznajem zelju za postovanjem osnovnih nacionalnih prava svih naroda u Crnoj Gori.
U kontekstu takvog stanja jasno je da ce se pitanje identitetskih prava Srba vjerovatno rjesavati na nacin kako to rade Albanci i Bosnjaci, Muslimani i Hrvati.
Moguce je da ce srpski krugovi u Crnoj Gori odluciti da se Srbi proglase nacionalnom manjinom, i logicno pretendivati na clan 79 ustava.
Moguce je da se prava Srba iz tog clana ostvariti i bez proglasavanja nacionalnom manjinom, sto odredeni krugovi smatraju unizenjem.
Moje misljenje je da je najvece unizenje nemati prava, a da je titulisanje najmanji problem.
U cudnoj drzavi, privatne suverenosti- kako rekoste, sve ce biti cudno.
Nije problem u tome sto u Crnoj Gori zive razni narodi, problem je u tome sto ce se udaljavanje medju tim narodima ubrzavati.
Ne vidim nacin da se to sprijeci.
RE: Aleksandar
Slazem se sa vasom konstatacijom: “Smatram da Crnom Gorom vladaju oni kojima je jedina nacija – pljacka, jedini jezik – sila i jedina istina – laz.”
Slazem se i sa:” Dakle, taj put u borbi sa crnogorskim feudalcima, moze samo feudalcima donijeti dobro. Ali bojim se da je to jedini put kojim ce se ici.”
Smatram da su po identitetskim pitanjima u slicnom polozaju Srbi i Crnogorci koji govore srpskim jezikom.
INace, Crnogorci koji govore srpskim jezikom su neka pozitivna spona, po mom misljenju, izmedju Srba i Crnogoraca koji govore crnogorskim jezikom.
Cak se i po pitanju drzavnog statusa Crnogorci koji govore srpskim jezikom dijele na skoro dvije jednake polovine. Oni su neka vrsta centra.
Ove dvije zadnje grupe ( Srbi i Crnogorci koji govore crngorski) imaju dijametralno suprotnu percepciju istorijskih dogadjaja i uopste identitetske proslosti Crne Gore.
Te dvije grupe su izuzetno homogene. Dodatna homogenizacija je nemoguca – jer nema viseg stepena homogenosti koji se moze dostici.
Srbi u Crnoj Gori se, opet, dijele u dvije podgrupe.
Jedna podgrupa smatra da Srbi u Crnoj Gori nemaju nikakvu posebnost u odnosu na ostale Srbe ( Sumadije, Vojvodine, …) , i da te razlike treba zauvijek izbrisati. Druga podgrupa sebe naziva Crnogorcima u teritorijalnom ili tradicionalnom smislu, neki Brdjanima (koji sa Crnogorcima nema nista zajednicko), Bokeljima, Hercegovcima, … Ipak, i ta druga podgrupa tu posebnost mnogo ne istice u odnosu na druge Srbe.
Citava ova prica, a nadam se da je bila u laganom ritmu, ima za cilj da pokaze svu sirinu identitetskih raslojavanja.
Vlast trenutno forsira Crnogorce koji govore crnogorskim jezikom, medjutim, samo one koji su za vlast, i samo one koji su agresivni i netolerantni.
Sto se tice opstih, egstitencijalnih pitanja, nema spora da obicni narod, Crnogorci koji govore crnogorskim jezikom, nemaju nikavu privilegiju u odnosu na bilo koga. Primjer je Cetinje, kao i bilo koji drugi grad.
Sto se tice krupnih ” bizMesNema” oni nemaju naciju.
Doduse, mozda grijesim, oni su po naciji Vandali. Vandali su njemacko pleme, istorijskii prepoznato za sva vremena. I ovi domaci Vandali su takodje za sva vremena – istorijski prepoznatljivi.
Slazem se sa vasom konstatacijom: “Smatram da Crnom Gorom vladaju oni kojima je jedina nacija – pljacka, jedini jezik – sila i jedina istina – laz.”
Slazem se i sa:” Dakle, taj put u borbi sa crnogorskim feudalcima, moze samo feudalcima donijeti dobro. Ali bojim se da je to jedini put kojim ce se ici.”
Smatram da su po identitetskim pitanjima u slicnom polozaju Srbi i Crnogorci koji govore srpskim jezikom.
INace, Crnogorci koji govore srpskim jezikom su neka pozitivna spona, po mom misljenju, izmedju Srba i Crnogoraca koji govore crnogorskim jezikom.
Cak se i po pitanju drzavnog statusa Crnogorci koji govore srpskim jezikom dijele na skoro dvije jednake polovine. Oni su neka vrsta centra.
Ove dvije zadnje grupe ( Srbi i Crnogorci koji govore crngorski) imaju dijametralno suprotnu percepciju istorijskih dogadjaja i uopste identitetske proslosti Crne Gore.
Te dvije grupe su izuzetno homogene. Dodatna homogenizacija je nemoguca – jer nema viseg stepena homogenosti koji se moze dostici.
Srbi u Crnoj Gori se, opet, dijele u dvije podgrupe.
Jedna podgrupa smatra da Srbi u Crnoj Gori nemaju nikakvu posebnost u odnosu na ostale Srbe ( Sumadije, Vojvodine, …) , i da te razlike treba zauvijek izbrisati. Druga podgrupa sebe naziva Crnogorcima u teritorijalnom ili tradicionalnom smislu, neki Brdjanima (koji sa Crnogorcima nema nista zajednicko), Bokeljima, Hercegovcima, … Ipak, i ta druga podgrupa tu posebnost mnogo ne istice u odnosu na druge Srbe.
Citava ova prica, a nadam se da je bila u laganom ritmu, ima za cilj da pokaze svu sirinu identitetskih raslojavanja.
Vlast trenutno forsira Crnogorce koji govore crnogorskim jezikom, medjutim, samo one koji su za vlast, i samo one koji su agresivni i netolerantni.
Sto se tice opstih, egstitencijalnih pitanja, nema spora da obicni narod, Crnogorci koji govore crnogorskim jezikom, nemaju nikavu privilegiju u odnosu na bilo koga. Primjer je Cetinje, kao i bilo koji drugi grad.
Sto se tice krupnih ” bizMesNema” oni nemaju naciju.
Doduse, mozda grijesim, oni su po naciji Vandali. Vandali su njemacko pleme, istorijskii prepoznato za sva vremena. I ovi domaci Vandali su takodje za sva vremena – istorijski prepoznatljivi.
Svijet odmiče i kulturno i materijalno i naučno, mi kao da
stojimo. Vrtimo se u mjestu, preživljavamo bolesti Evrope iz 19. vijeka.
Bavimo se etničkim razlikama, tražimo korijenje, svjesni koliko je taj
posao iracionalan, koliko malo možemo saznati kopajući po prošlosti i
koliko malo nas to može oplemeniti za život. Ne zamjeram vama što se
bavite tim stvarima, vi ste istoričar zar ne? Vaša strast za spoznajom
prošlosti je onda i razumljiva.
I logična je ta analiza podjela koju ste iznijeli, mada su te podjele same po sebi toliko bolno iracionalne i besmislene da mi je teško uopšte se baviti time. Evo, kojim ja jezikom sad ovo pišem? Nećete znati ako vam ne kažem, zar ne? I to je samo po sebi naša tragedija.
Čak je i Tito srušio taj koncept u par rečenica, u Splitu. Da se neki kod nas bave traženjem korijenja u prošlosti, a zaboravljaju na našu zajedničku budućnost. I onda ona legendarna “Ni jedna naša republika ne bi bila niko i ništa da nismo svi zajedno”. Znam da se u konzervativnim i liberalnim krugovima Tito ne pominje po dobru, znam i da je i njegova odgovornost velika za današnje podjele, ali ovo mu morate priznati, makar kao zasebnu misao, istrgnutu iz opšteg konteksta.
A sad istu tu jednačinu primijenite na Crnu Goru, ovoliku malecku. Kolika je snaga u jedinstvu, a kolika u forsiranju razlika? Kolika u 6 manjina (jer to je ono što zapravo imamo u CG, svi smo pojedinačno manjine, a DPS sa 48.8% apsolutna većina), a kolika u jednoj većini? U jednoj naciji i jednom, svjesnom društvu. Ako se mi sami odričemo naše zajedničke budućnosti zarad različite i krvave prošlosti, ako time svoju snagu gubimo, onda nam niko nije kriv što ovakvom režimu ne možemo ništa. Onda smo ih potpuno zaslužili, onda su oni savršen izbor za nas. Nema boljih!
Dakle, gospodine Vojine, priznajem da ste dobro izanalizirali podijeljenost Crnogoraca i Srba, ali zbog sadržaja tih podjela mogu samo da vam odgovorim kao Slobodan Aligrudić u “Sjećaš li se Doli Bell” – Mene ne računaj!
I logična je ta analiza podjela koju ste iznijeli, mada su te podjele same po sebi toliko bolno iracionalne i besmislene da mi je teško uopšte se baviti time. Evo, kojim ja jezikom sad ovo pišem? Nećete znati ako vam ne kažem, zar ne? I to je samo po sebi naša tragedija.
Čak je i Tito srušio taj koncept u par rečenica, u Splitu. Da se neki kod nas bave traženjem korijenja u prošlosti, a zaboravljaju na našu zajedničku budućnost. I onda ona legendarna “Ni jedna naša republika ne bi bila niko i ništa da nismo svi zajedno”. Znam da se u konzervativnim i liberalnim krugovima Tito ne pominje po dobru, znam i da je i njegova odgovornost velika za današnje podjele, ali ovo mu morate priznati, makar kao zasebnu misao, istrgnutu iz opšteg konteksta.
A sad istu tu jednačinu primijenite na Crnu Goru, ovoliku malecku. Kolika je snaga u jedinstvu, a kolika u forsiranju razlika? Kolika u 6 manjina (jer to je ono što zapravo imamo u CG, svi smo pojedinačno manjine, a DPS sa 48.8% apsolutna većina), a kolika u jednoj većini? U jednoj naciji i jednom, svjesnom društvu. Ako se mi sami odričemo naše zajedničke budućnosti zarad različite i krvave prošlosti, ako time svoju snagu gubimo, onda nam niko nije kriv što ovakvom režimu ne možemo ništa. Onda smo ih potpuno zaslužili, onda su oni savršen izbor za nas. Nema boljih!
Dakle, gospodine Vojine, priznajem da ste dobro izanalizirali podijeljenost Crnogoraca i Srba, ali zbog sadržaja tih podjela mogu samo da vam odgovorim kao Slobodan Aligrudić u “Sjećaš li se Doli Bell” – Mene ne računaj!
RE:Aleksandar
Recenicu – Mi moramo identitetske podjele poceti tretirati kao legitimne, mogu prosiriti i sa – Mi moramo sve podjele oko pitanja drzavnog statusa tretirati kao legitimne.
Prvi stav je u domenu civilizacijskih, a drugi u domenu demokratskih normi.
Imam osjecaj da se po prvom pitanju slazete, a po drugom ne, jer ta legitimnost onemogucava smjenu vlasti.
Mislim da ta legitimnost ne onemogucava smjenu vlasti, jer su upravo unionisti i srpsko biracko tijelo sigurno protiv ove vlasti.
Imam osjecaj, da odredjeni suverenisticki krugovi misle da ce se moci vlast smijeniti zaobilazenjem toga opozicionog glasackog tijela, koje je takvo kakvo jeste. Razlog je animozitet.
Medojevic je poslije podrske izglasavanju novog ustava rekao da se sa srpskim birackim tijelom ne moze srusiti vlast, i promijenio kurs.
Sada ide na bosnjacke, albanske, hrvatske i glasove ostalih suverenista.
Takodje ce moci, poslije odredjenog perioda, konstatovati da i sa tim glasackim tijelom ne moze srusiti vlast.
Pa, vjerovatno je potrebno da se shvati da se vlast moze mijenjati samo politickom koalicijom jednih i drugih.
Dvije ciste opozicione forme, unionisticka i suverenisticka, koje jedna drugoj priznaju ona dva stava gore, dogovaraju se o modelu smjene vlasti koji ce odgovarati svima.
Ja ne vidim smisao da unionisti glume suvereniste, ili da Srbi glume Crnogorce da bi vlast bila smijenjena.
Nad tom lazi svi bi se smijali.
Sa tim bih polako privodio kraju ovu prepisku.
Recenicu – Mi moramo identitetske podjele poceti tretirati kao legitimne, mogu prosiriti i sa – Mi moramo sve podjele oko pitanja drzavnog statusa tretirati kao legitimne.
Prvi stav je u domenu civilizacijskih, a drugi u domenu demokratskih normi.
Imam osjecaj da se po prvom pitanju slazete, a po drugom ne, jer ta legitimnost onemogucava smjenu vlasti.
Mislim da ta legitimnost ne onemogucava smjenu vlasti, jer su upravo unionisti i srpsko biracko tijelo sigurno protiv ove vlasti.
Imam osjecaj, da odredjeni suverenisticki krugovi misle da ce se moci vlast smijeniti zaobilazenjem toga opozicionog glasackog tijela, koje je takvo kakvo jeste. Razlog je animozitet.
Medojevic je poslije podrske izglasavanju novog ustava rekao da se sa srpskim birackim tijelom ne moze srusiti vlast, i promijenio kurs.
Sada ide na bosnjacke, albanske, hrvatske i glasove ostalih suverenista.
Takodje ce moci, poslije odredjenog perioda, konstatovati da i sa tim glasackim tijelom ne moze srusiti vlast.
Pa, vjerovatno je potrebno da se shvati da se vlast moze mijenjati samo politickom koalicijom jednih i drugih.
Dvije ciste opozicione forme, unionisticka i suverenisticka, koje jedna drugoj priznaju ona dva stava gore, dogovaraju se o modelu smjene vlasti koji ce odgovarati svima.
Ja ne vidim smisao da unionisti glume suvereniste, ili da Srbi glume Crnogorce da bi vlast bila smijenjena.
Nad tom lazi svi bi se smijali.
Sa tim bih polako privodio kraju ovu prepisku.
Gospodine Intet Glemt,
ne moze se nista promijeniti zabijanjem glave u pijesak.
Zar nije ocigledno da politicarima u Crnoj Gori ciljne grupe vise nisu radnici i seljaci, penzioneri i ljekari, vec narodi.
Svi odreda obecavaju Albancima, Bosnjacima, Hrvatima,…, ili traze podrsku nacionalnih lidera ili nacionalnih autoriteta tih naroda.
Gradjanske partije su se pretvorile u koalicije dva naroda, ili eventualno tri naroda.
Gradjanske partije nisu partije svih naroda.
Vi cete mi reci – ne pristajem na to – ne racunaj na mene.
Ja nisam rekao na sta pristajem, a na sta ne pristajem.
Pokusavam da nadjem neki realan model.
ne moze se nista promijeniti zabijanjem glave u pijesak.
Zar nije ocigledno da politicarima u Crnoj Gori ciljne grupe vise nisu radnici i seljaci, penzioneri i ljekari, vec narodi.
Svi odreda obecavaju Albancima, Bosnjacima, Hrvatima,…, ili traze podrsku nacionalnih lidera ili nacionalnih autoriteta tih naroda.
Gradjanske partije su se pretvorile u koalicije dva naroda, ili eventualno tri naroda.
Gradjanske partije nisu partije svih naroda.
Vi cete mi reci – ne pristajem na to – ne racunaj na mene.
Ja nisam rekao na sta pristajem, a na sta ne pristajem.
Pokusavam da nadjem neki realan model.
RE: Aleksandar
Ne mogu da razumijem toliki strah od promjene drzavnog statusa, kada postoje odredbe ustava koje to prakticno onemogucavaju, 24% manjinskog glasackog tijela koje ce vjecno biti za nezavisnu Crnu Goru.
Kada je jasno da revolucija i slicnih stvari po tom pitanju nikad nece biti.
Ne mogu da razumijem toliki strah od promjene drzavnog statusa, kada postoje odredbe ustava koje to prakticno onemogucavaju, 24% manjinskog glasackog tijela koje ce vjecno biti za nezavisnu Crnu Goru.
Kada je jasno da revolucija i slicnih stvari po tom pitanju nikad nece biti.
Vojin G.
Uopšte ne zabijam glavu u pijesak. I nisam ničim negirao podjelu koju ste opisali. Ona postoji i dobro je opažate, samo kažem da je besmislena i da je treba prevazići. Razlike postoje i to je potuno legitimna stvar, ali od podjela nemamo nikakav interes.
Takođe, ljudi smo bliskih kultura, razumijemo se i imamo vrlo slične potrebe, da živimo dostojanstveno, mirno, da imamo ljude koji nas vole, dobar posao i sl… Barjak mogu da nosim i to naravno ne smije niko da mi brani, ali ja takođe imam pravo i da ne nosim barjak jer on ne čini da ja živim bolje. Ne znam što bi koga vrijeđao moj barjak, kad mene ne vrijeđa ničiji. Zato kažem da su podjele besmislene i da to ljudima treba direktno reći i da je to mnogo bolji put nego prihvatati ih i graditi budućnost na nekakvim manjinskim pravima.
Uopšte ne zabijam glavu u pijesak. I nisam ničim negirao podjelu koju ste opisali. Ona postoji i dobro je opažate, samo kažem da je besmislena i da je treba prevazići. Razlike postoje i to je potuno legitimna stvar, ali od podjela nemamo nikakav interes.
Takođe, ljudi smo bliskih kultura, razumijemo se i imamo vrlo slične potrebe, da živimo dostojanstveno, mirno, da imamo ljude koji nas vole, dobar posao i sl… Barjak mogu da nosim i to naravno ne smije niko da mi brani, ali ja takođe imam pravo i da ne nosim barjak jer on ne čini da ja živim bolje. Ne znam što bi koga vrijeđao moj barjak, kad mene ne vrijeđa ničiji. Zato kažem da su podjele besmislene i da to ljudima treba direktno reći i da je to mnogo bolji put nego prihvatati ih i graditi budućnost na nekakvim manjinskim pravima.
Prošli post sam htio započeti sa RE: Vojin G., ali sam
očigledno malo pogriješio. Ovako je ispalo da sam vam se nekako čudno
obratio. Oprostite.
Gospodine Intet Glemt,
greska je neprimjetna, nevazno.
Prosto sam zelio reci da zivimo u ovom vremenu, realnom, a vi govorite o nekom drugom vremenu – pozeljnom.
O tim podjelama koje su fakt treba pricati, analizirati ih, jer one nece nestati same po sebi. One mogu dovesti do negativnog toka i nepremostivih raskola. Od toga sto ce se reci ljudima da su one besmislene nece biti efekta. Zloduh je pusten iz boce.
Bivsa Jugoslavija je pukla prije sedamnaest godina zbog toga, i sve se jos trese pod prividnim mirom.
Na svakim sledecim izborima u Crnoj Gori, vlast ce dobijati od manjinskih naroda zahtjeve koje ce morati ispuniti do sledecih izbora.
Svi su ogorceni, neko prosloscu, neko sadasnjoscu, a neko zbog neprespektivne buducnosti.
Vase ideje su humanisticke, nesporno, a mi ne zivimo u renesansi.
greska je neprimjetna, nevazno.
Prosto sam zelio reci da zivimo u ovom vremenu, realnom, a vi govorite o nekom drugom vremenu – pozeljnom.
O tim podjelama koje su fakt treba pricati, analizirati ih, jer one nece nestati same po sebi. One mogu dovesti do negativnog toka i nepremostivih raskola. Od toga sto ce se reci ljudima da su one besmislene nece biti efekta. Zloduh je pusten iz boce.
Bivsa Jugoslavija je pukla prije sedamnaest godina zbog toga, i sve se jos trese pod prividnim mirom.
Na svakim sledecim izborima u Crnoj Gori, vlast ce dobijati od manjinskih naroda zahtjeve koje ce morati ispuniti do sledecih izbora.
Svi su ogorceni, neko prosloscu, neko sadasnjoscu, a neko zbog neprespektivne buducnosti.
Vase ideje su humanisticke, nesporno, a mi ne zivimo u renesansi.
Povodom polemike oko muda novinara Vijesti par informacija:
dopisnik tog glasila iz Budve V. Lajović, koji je javljao kako su radovi
stali kada nisu a onda se dovijali kada su bili stali itd.
(kontraritam), vrlo je kontrolisan dobošar vlastele Marović i njene
pretorijanske garde. Pomenuto glasilo je, u jednom periodu, preko svojih
uredničkih veza, takođe bilo vrlo blisko budvanskoj Prvoj vlasteli.
“Kontraritam” Vijesti prija uhu Šampiona demokratije.
Druga autorska ekipa podgoričkog glasila, bila je bliska jednoj drugoj vlasteli, zahvaljujući kojoj je došla u poziciju da naplati svoje usluge od službe.
Poenta priče je – bilten DB je počeo da gubi kompas usled toga što bosovi nisu dogovorili kome pripadaju robovi. Jevremov blok vuče na jednu, Marašev na drugu stranu.
Druga autorska ekipa podgoričkog glasila, bila je bliska jednoj drugoj vlasteli, zahvaljujući kojoj je došla u poziciju da naplati svoje usluge od službe.
Poenta priče je – bilten DB je počeo da gubi kompas usled toga što bosovi nisu dogovorili kome pripadaju robovi. Jevremov blok vuče na jednu, Marašev na drugu stranu.
Iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiidemo!
Otvoreno, bez straha (doduse, uglavnom iz dijaspore), bez pakovanja s mashnicama, i bez vulgarnih prepucavanja.
Nadam se da nece biti dozivljeno kao provokacija, ali morao bih samo da se obratim gospodinu Vojinu G. i da kazem kako u kuci, pored crnogorskog, imam i barjak Sicilije, Brazila i Kolumbije, i Radjin dres Jugoslavije. Pricam srpskohrvatskim jezikom, osjecam se Bokeljem i Crnogorcem, Mediterancem i pomalo Kolumbijcem. I sto sam ja onda, i gdje me uglaviti u tom sistemu podjela koji zelite da postavite?
Licno sam misljenja da je kreiranje jugoslovenskog identiteta, kao najmanjeg zajednickog sadrzaoca za sve nacionalnosti, bila najpametnija stvar uradjena na tom polju u nasem regionu. Isto vazi i za jezik, i ja i dalje biram da pricam taj o kome je barem bio postignut konsenzus (a ne ova danasnja pracakanja, da se posluzim izrazom Buksovaca).
U ostalom se uglavnom slazem s Intetom Glentom (valjda dodje tako instrumental), sto mozda i nije tako cudno. Ipak, volio bih i ja da cujem Aleksandrovo misljenje u vezi postojanja CG opozicije. Vracanje na Narodnu Slogu jeste vracanje u proslost, a racunam da se ovdje prica o buducnosti.
Prastajte sto ovog puta nemam vremena da se opsirnije upustim u diskusiju, samo sam htio da dam svoju podrsku ovoj i ostalim slicnim diskusijama.
Otvoreno, bez straha (doduse, uglavnom iz dijaspore), bez pakovanja s mashnicama, i bez vulgarnih prepucavanja.
Nadam se da nece biti dozivljeno kao provokacija, ali morao bih samo da se obratim gospodinu Vojinu G. i da kazem kako u kuci, pored crnogorskog, imam i barjak Sicilije, Brazila i Kolumbije, i Radjin dres Jugoslavije. Pricam srpskohrvatskim jezikom, osjecam se Bokeljem i Crnogorcem, Mediterancem i pomalo Kolumbijcem. I sto sam ja onda, i gdje me uglaviti u tom sistemu podjela koji zelite da postavite?
Licno sam misljenja da je kreiranje jugoslovenskog identiteta, kao najmanjeg zajednickog sadrzaoca za sve nacionalnosti, bila najpametnija stvar uradjena na tom polju u nasem regionu. Isto vazi i za jezik, i ja i dalje biram da pricam taj o kome je barem bio postignut konsenzus (a ne ova danasnja pracakanja, da se posluzim izrazom Buksovaca).
U ostalom se uglavnom slazem s Intetom Glentom (valjda dodje tako instrumental), sto mozda i nije tako cudno. Ipak, volio bih i ja da cujem Aleksandrovo misljenje u vezi postojanja CG opozicije. Vracanje na Narodnu Slogu jeste vracanje u proslost, a racunam da se ovdje prica o buducnosti.
Prastajte sto ovog puta nemam vremena da se opsirnije upustim u diskusiju, samo sam htio da dam svoju podrsku ovoj i ostalim slicnim diskusijama.
Re: Vladimir Nedovic
Dobro primijeti da ovdje raspravlja dijaspora…
Što se tiče quotovanog, taj san i ta ideja sličnih naroda koji govore istim jezikom da se oslobode i ujedine, srušena je čim su postali slobodni. Raspad Jugoslavije najbolje je opisao tvoj zemljak Rambo Amadeus, rekavši da se raspala iz obijesti – onda kad je krenulo na dobro! Izgleda da opet moramo da dotaknemo dno, da bi neke druge generacije malo zastale i shvatile da govorimo istim jezikom, da su nam kulture toliko bliske, da ljudi proživljavaju iste muke, kako god se zvali, da nikom nije dobro, da su nam privrede kompatibilne, da nam se prirodni resursi nadopunjuju, da smo blizu jedni drugima i da bez suživota i harmonije nema ničega.
To je danas teško, jer to znači suočavanje sa vlastitim promašajem, teškim i dugogodišnjim. A krivo drvo, kad jednom krivo izraste, teško se ispravlja. Zato je malo ljudi u istoriji lustrirano, još manje je doživjelo katarzu.
Danas, kad se svi pozivaju na istorijska prava i kukaju oko ugroženosti, valja se podsjetiti kako je nasilno tada prominjenjeno ime jezika, politički i bez ikakvog naučnog osnova i kako je to podržalo 85 – 90% Crne Gore, Srbije, Hrvatske… Baš toliko je sa radošću prihvatilo i granice među nama i činjenicu da ni telefonom nismo mogli da se čujemo.
Licno sam misljenja da je kreiranje jugoslovenskog identiteta, kao najmanjeg zajednickog sadrzaoca za sve nacionalnosti, bila najpametnija stvar uradjena na tom polju u nasem regionu. Isto vazi i za jezik, i ja i dalje biram da pricam taj o kome je barem bio postignut konsenzus (a ne ova danasnja pracakanja, da se posluzim izrazom Buksovaca).E moj druže amsterdamski,
Dobro primijeti da ovdje raspravlja dijaspora…
Što se tiče quotovanog, taj san i ta ideja sličnih naroda koji govore istim jezikom da se oslobode i ujedine, srušena je čim su postali slobodni. Raspad Jugoslavije najbolje je opisao tvoj zemljak Rambo Amadeus, rekavši da se raspala iz obijesti – onda kad je krenulo na dobro! Izgleda da opet moramo da dotaknemo dno, da bi neke druge generacije malo zastale i shvatile da govorimo istim jezikom, da su nam kulture toliko bliske, da ljudi proživljavaju iste muke, kako god se zvali, da nikom nije dobro, da su nam privrede kompatibilne, da nam se prirodni resursi nadopunjuju, da smo blizu jedni drugima i da bez suživota i harmonije nema ničega.
To je danas teško, jer to znači suočavanje sa vlastitim promašajem, teškim i dugogodišnjim. A krivo drvo, kad jednom krivo izraste, teško se ispravlja. Zato je malo ljudi u istoriji lustrirano, još manje je doživjelo katarzu.
Danas, kad se svi pozivaju na istorijska prava i kukaju oko ugroženosti, valja se podsjetiti kako je nasilno tada prominjenjeno ime jezika, politički i bez ikakvog naučnog osnova i kako je to podržalo 85 – 90% Crne Gore, Srbije, Hrvatske… Baš toliko je sa radošću prihvatilo i granice među nama i činjenicu da ni telefonom nismo mogli da se čujemo.
Re:
Vase ideje su humanisticke, nesporno, a mi ne zivimo u renesansi.
Humanističke ideje nisu nastale u renesansi, nego u mračnom dobu. One su dovele do renesanse.
Prosto sam zelio reci da zivimo u ovom vremenu, realnom, a vi govorite o nekom drugom vremenu – pozeljnom.Sad ste mi već kontradiktorni… Pročitao sam ovaj pasus više puta da se uvjerim da li pogrešno izvlačim zaključak: da ćemo nešto što je pogrešno pobijediti tako što ćemo ga prihvatiti i graditi na njemu? Kako to može da bude dobar temelj? Iracionalno možemo pobijediti jedino ako ga odbacimo i pozovemo se na racionalno.
O tim podjelama koje su fakt treba pricati, analizirati ih, jer one nece nestati same po sebi. One mogu dovesti do negativnog toka i nepremostivih raskola. Od toga sto ce se reci ljudima da su one besmislene nece biti efekta. Zloduh je pusten iz boce.
Bivsa Jugoslavija je pukla prije sedamnaest godina zbog toga, i sve se jos trese pod prividnim mirom.
Na svakim sledecim izborima u Crnoj Gori, vlast ce dobijati od manjinskih naroda zahtjeve koje ce morati ispuniti do sledecih izbora.
Svi su ogorceni, neko prosloscu, neko sadasnjoscu, a neko zbog neprespektivne buducnosti.
Vase ideje su humanisticke, nesporno, a mi ne zivimo u renesansi.
Humanističke ideje nisu nastale u renesansi, nego u mračnom dobu. One su dovele do renesanse.
RE. Never more
Mislim da tekstove o Mirax-u i Marovicima nije pisao Lajovic nego neki Vucinic. Mora da je Lajovic otisao na trudnicko.
Mislim da tekstove o Mirax-u i Marovicima nije pisao Lajovic nego neki Vucinic. Mora da je Lajovic otisao na trudnicko.
Odlicna je ovo stranica gdje se moze saznati istina o
dogadjajima u Crnoj Gori .Nazalost imam vrlo malo vremena da se i ja
ukljucim u diskusiju ali pozdrav svim slobodoumnim ljudima koji se na
ovakav nacin bore protiv cenzurisane stampe , televizije i mracnog
informativnog prostora Crne Gore.
Bilo mi je zadovoljstvo pročitati sve ove diskusije.Međutim
meni u glavi još odzvanjaju Solanine riječi prilikom zadnjeg susreta sa
nedoder premijerom!Ne mogu ga u potpunosti citirati ali suština je u
tome da je on zadovoljan njegovim povratkom, jer su regionu potrebni
sposobni i uticajni političari. Znam da je Solana starac ali mi ne
izgleda kao da je izlapio!!!!
Re: Aleksandar
“Svoj stav o CG opoziciji iznosim iz bloga u blog. Pretpostavljam da bih zadovoljio Vasu znatizelju jedino ako bih isao redom od jednog do drugog clana GO opozicionih partija.”
‘Ajmo onda ovako: stice se utisak da vi mislite kako je sa raspadom Narodne Sloge i LSCG-a za Crnu Goru prestala da postoji svaka nada, jer nikom drugom ne dajete nikakvu sansu (ja sam aludirao na pitanje koje je postavio Intet Glemt, po cemu u CG trenutno ne postoji opozicija i cime bi postojece partije zasluzile takvu kvalifikaciju). To moze biti zbog informacija koje vi imate, ali moze biti i obican lament nad propustenom sansom, nad cinjenicom da LSCG vise nije igrac, odnosno da je izgubio na znacaju.
Ja ne kazem da vi izmisljate, naprotiv, ali mislim da je potrebno malo vise da biste ubijedili citaoce (mene svakako), jer ovako prica zvuci pomalo demagoski.
A onda, ako je tacno ovo sto kaze Intet Glemt (naime, da je Kilibarda bio covjek DPS-a i DB-a), ne vidim kako je ta Narodna Sloga mogla da bude dobra za Crnu Goru. Kako je to ona bila najbolja stvar koja se ikad desila Crnoj Gori, ako je ona bila svojevrstan trojanski konj Liberalnom Savezu, odnosno odskocna daska Milu Djukanovicu?
Iz mog maila ste pogresno zakljucili da sam ja znatizeljan, jer ja nisam dobro objasnio stvari. Ali predlozio sam da pretpostavimo da ja ne znam nista i podjemo od pocetka, jer sam smatrao da je bolje da mi ispricate citavu pricu (ne obavezno opsirnu, ali koherentnu i smislenu), a ne samo popunjavate rupe u mom znanju.
Time biste isto na najbolji nacin otklonili svaku sumnju, jer sta meni (koji ne zna nista) govori da vi niste samo neki treci interesni lobi?
I, gospodine Aleksicu, nemojte biti toliko osjetljivi. Ako ste se prihvatili ove rabote (da javno objavite istinu), morate biti spremni da odgovorite i na poneko pitanje koje nosi sumnju. Nazovite ga glupim, ja nemam problem s tim, ali se osvrnite na njega. Ili mi efektno dokazite da je moja sumnja smijesna.
“Svoj stav o CG opoziciji iznosim iz bloga u blog. Pretpostavljam da bih zadovoljio Vasu znatizelju jedino ako bih isao redom od jednog do drugog clana GO opozicionih partija.”
‘Ajmo onda ovako: stice se utisak da vi mislite kako je sa raspadom Narodne Sloge i LSCG-a za Crnu Goru prestala da postoji svaka nada, jer nikom drugom ne dajete nikakvu sansu (ja sam aludirao na pitanje koje je postavio Intet Glemt, po cemu u CG trenutno ne postoji opozicija i cime bi postojece partije zasluzile takvu kvalifikaciju). To moze biti zbog informacija koje vi imate, ali moze biti i obican lament nad propustenom sansom, nad cinjenicom da LSCG vise nije igrac, odnosno da je izgubio na znacaju.
Ja ne kazem da vi izmisljate, naprotiv, ali mislim da je potrebno malo vise da biste ubijedili citaoce (mene svakako), jer ovako prica zvuci pomalo demagoski.
A onda, ako je tacno ovo sto kaze Intet Glemt (naime, da je Kilibarda bio covjek DPS-a i DB-a), ne vidim kako je ta Narodna Sloga mogla da bude dobra za Crnu Goru. Kako je to ona bila najbolja stvar koja se ikad desila Crnoj Gori, ako je ona bila svojevrstan trojanski konj Liberalnom Savezu, odnosno odskocna daska Milu Djukanovicu?
Iz mog maila ste pogresno zakljucili da sam ja znatizeljan, jer ja nisam dobro objasnio stvari. Ali predlozio sam da pretpostavimo da ja ne znam nista i podjemo od pocetka, jer sam smatrao da je bolje da mi ispricate citavu pricu (ne obavezno opsirnu, ali koherentnu i smislenu), a ne samo popunjavate rupe u mom znanju.
Time biste isto na najbolji nacin otklonili svaku sumnju, jer sta meni (koji ne zna nista) govori da vi niste samo neki treci interesni lobi?
I, gospodine Aleksicu, nemojte biti toliko osjetljivi. Ako ste se prihvatili ove rabote (da javno objavite istinu), morate biti spremni da odgovorite i na poneko pitanje koje nosi sumnju. Nazovite ga glupim, ja nemam problem s tim, ali se osvrnite na njega. Ili mi efektno dokazite da je moja sumnja smijesna.
Re: Intet Glemt
“Što se tiče quotovanog, taj san i ta ideja sličnih naroda koji govore istim jezikom da se oslobode i ujedine, srušena je čim su postali slobodni. Raspad Jugoslavije najbolje je opisao tvoj zemljak Rambo Amadeus, rekavši da se raspala iz obijesti – onda kad je krenulo na dobro!”
Pada mi na pamet jedan stih, od Azre naravno: “Cini mi se, rodjace, da je standard pokvario ljude, jedu govna i sanjare!”
O ovome, a i o svemu drugom, cemo kad dodjes u Amsterdam, pa se dovatimo piva.
Pozdrav!
“Što se tiče quotovanog, taj san i ta ideja sličnih naroda koji govore istim jezikom da se oslobode i ujedine, srušena je čim su postali slobodni. Raspad Jugoslavije najbolje je opisao tvoj zemljak Rambo Amadeus, rekavši da se raspala iz obijesti – onda kad je krenulo na dobro!”
Pada mi na pamet jedan stih, od Azre naravno: “Cini mi se, rodjace, da je standard pokvario ljude, jedu govna i sanjare!”
O ovome, a i o svemu drugom, cemo kad dodjes u Amsterdam, pa se dovatimo piva.
Pozdrav!
Re: Aleksandar
Gospodine Aleksicu, ja ne znam zbog cega se raspala Jugoslavija (niti sam to pokusao da utvrdim), ali se u Crnoj Gori stosta toga raspalo zbog sujete…
Zbog onoga sto ste vi protumacili kao uvredu (a sto se hipoteticki odnosilo na pricu koju nismo ni zapodjeli, pa prema tome ni u kom slucaju nisam utvrdio da vam je prica nekoherentna i besmislena), u kontranapadu sam dobio tri direkta, tri krosea i dva udarca ispod pojasa.
Ako na isti nacin tumacite i politicka desavanja, onda me stvarno necete zadrzati uz vas blog.
Nego, prije nego ovo postane razmjena optuzbi, da se osvrnem na ono sto ste upravo utvrdili. Koja je to opoziciona partija stvorena od strane Vlade, i na osnovu cega to tvrdite? Cime dokazujete svoju tvrdnju, i gdje su vam dokumenta?
Postavljate se kao Noam Chomsky (mnogo i ozbiljno tvrdite), ali u njegovim tekstovima postoji bibliografija, svaka tvrdnja je provjerljiva. Ne sjecam se da sam nesto slicno u vezi opozicije nasao u vasim postovima, ali moguce je da mi je promaklo.
Gospodine Aleksicu, ja ne znam zbog cega se raspala Jugoslavija (niti sam to pokusao da utvrdim), ali se u Crnoj Gori stosta toga raspalo zbog sujete…
Zbog onoga sto ste vi protumacili kao uvredu (a sto se hipoteticki odnosilo na pricu koju nismo ni zapodjeli, pa prema tome ni u kom slucaju nisam utvrdio da vam je prica nekoherentna i besmislena), u kontranapadu sam dobio tri direkta, tri krosea i dva udarca ispod pojasa.
Ako na isti nacin tumacite i politicka desavanja, onda me stvarno necete zadrzati uz vas blog.
Nego, prije nego ovo postane razmjena optuzbi, da se osvrnem na ono sto ste upravo utvrdili. Koja je to opoziciona partija stvorena od strane Vlade, i na osnovu cega to tvrdite? Cime dokazujete svoju tvrdnju, i gdje su vam dokumenta?
Postavljate se kao Noam Chomsky (mnogo i ozbiljno tvrdite), ali u njegovim tekstovima postoji bibliografija, svaka tvrdnja je provjerljiva. Ne sjecam se da sam nesto slicno u vezi opozicije nasao u vasim postovima, ali moguce je da mi je promaklo.
Zasto pominjete SNS? I malo dijete zna da je mandic DBovska
gnjida koja sluzi da bi polarizovala CG i u drugom krugu osigurala
pobjedu vujanovicu. Da ne linkujem sad na tekst iz onog srpskog
tabloida, ne volim tabloide ali je ono sto je tamo napisano skoro sve
istina.
Linkujte tekst, jer ga nisam procitao.
Da ce se tekst toga tipa pojaviti u nekom srpskom, obavezno srpskom, tabloidu ja sam znao prije tri mjeseca.
Mandic i njegovo okruzenje su u nemogucnosti da saradjuju sa vlastima, osim ortvoreno.
Zato, lagano odbacujem takve sumnje.
Sto se tice Narodne sloge, nezavisno do sumnje da li je Kilibarda bio tajni saradnik DPS- a, rodjen je pozitivan duh saradnje i razumijevanja, koji je pukao sa zemljom u Grblju, i Bulatovicevim ludorijama.
Kao da Bulatovic nije mogao da se sastane sa Slavkom i zajedno nadju izlaz iz krize?
Mogao je.
Cudno je da je Zivkovic ostao lider LP, sa dosijeom u ladicama sudova DPS-a, koji mu onemogucavaju samostalnost u politickom djelovanju.
Sto se tice Kilibarde, mogu prvi put javno iznijeti jedan detalj.
Naime, dosta davno, prisao mi je sin visokog funkcionera DPS i rekao da je NS gotova.
Kako?
Rekao je – uhvatili smo Kilibardu i snimili ga sa nekom djevojkom, sad ce morati da plese kako mu kazemo.
Ako je ovo tacno, a ne sjecam se da li je to bilo prije stvaranja Narodne sloge, cini mi se da jeste, onda je prica oko DB sasvim druga.
Da ce se tekst toga tipa pojaviti u nekom srpskom, obavezno srpskom, tabloidu ja sam znao prije tri mjeseca.
Mandic i njegovo okruzenje su u nemogucnosti da saradjuju sa vlastima, osim ortvoreno.
Zato, lagano odbacujem takve sumnje.
Sto se tice Narodne sloge, nezavisno do sumnje da li je Kilibarda bio tajni saradnik DPS- a, rodjen je pozitivan duh saradnje i razumijevanja, koji je pukao sa zemljom u Grblju, i Bulatovicevim ludorijama.
Kao da Bulatovic nije mogao da se sastane sa Slavkom i zajedno nadju izlaz iz krize?
Mogao je.
Cudno je da je Zivkovic ostao lider LP, sa dosijeom u ladicama sudova DPS-a, koji mu onemogucavaju samostalnost u politickom djelovanju.
Sto se tice Kilibarde, mogu prvi put javno iznijeti jedan detalj.
Naime, dosta davno, prisao mi je sin visokog funkcionera DPS i rekao da je NS gotova.
Kako?
Rekao je – uhvatili smo Kilibardu i snimili ga sa nekom djevojkom, sad ce morati da plese kako mu kazemo.
Ako je ovo tacno, a ne sjecam se da li je to bilo prije stvaranja Narodne sloge, cini mi se da jeste, onda je prica oko DB sasvim druga.
Sto se tice Kilibarde, mogu prvi put javno iznijeti jedan detalj.Ovo samo još više potvrđuje komplikovanost veza u našoj politici…
Naime, dosta davno, prisao mi je sin visokog funkcionera DPS i rekao da je NS gotova.
Kako?
Rekao je – uhvatili smo Kilibardu i snimili ga sa nekom djevojkom, sad ce morati da plese kako mu kazemo.
Ako je ovo tacno, a ne sjecam se da li je to bilo prije stvaranja Narodne sloge, cini mi se da jeste, onda je prica oko DB sasvim druga.
Za sve je kriv taj prokleti sistem praćenja i špijuniranja. On je među našim ljudima razvio vještinu laži. Ne samo to, laž je kod nas tretirana kao nešto dobro i neophodno, kao vrijednost. Zato je tako teško saznati istinu o bilo čemu. Ali “ništa nije skriveno, što se neće otkriti ni tajno što se neće doznati”.
Pa i ti pritisci i ucjene… Momir je vatreno zastupao nezavisnost CG 1992., da bi onda, kako sam kaže, pod pritiscima povukao potpis. Zamislite kad jedan državnik otvoreno prizna da je pod pritiskom promijenio stav. I to mrtav ladan!
Ja te rijeci nisam prenio funkcionerima NS, medju kojima je
bilo mojih prijatelja, jer mi ne bi vjerovali. To je takodje mogla biti
laz, a da li je to istina – kako znati? Ja sada, takodje, ne znam da li
je to istina, ali pretpostavljam da jeste, jer je sin toga funkcionera
DPS bandoglav kao i otac.
Vrhovi opozicionih stranka obavezni su biti finanasijski cisti, bez ljubavnih afera, bez, bez , bez…
Vrhovi opozicionih stranka obavezni su biti finanasijski cisti, bez ljubavnih afera, bez, bez , bez…
Ne znam, sve je moguće. Ali znam kako se vlast dobro služi
tračem i opanjkavanjem. Tako da nema opozicionog lidera koji nije makar
jednom prevario ženu, pretukao roditelje, slupao državni auto, bauljao
pijan po gradu, odradio posao za strane službe ili uzeo pare od režima.
Dobro je da su oni tako čisti.
Dobro je da su oni tako čisti.
http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=144&clanak=23
Evo toga teksta, i to za Kilibardu bi jako lako mogla biti istina. Sto se tice ovog teksta ja znam da su neke (ne sve naravno) stvari tacne, medjutim onda i ostale stvari koje su napisane dodju sasvim logicne i na mjestu.
Kompromitovanje je ogroman problem opozicije, slazem se. Bilo novcano bilo drugim putem.
Evo toga teksta, i to za Kilibardu bi jako lako mogla biti istina. Sto se tice ovog teksta ja znam da su neke (ne sve naravno) stvari tacne, medjutim onda i ostale stvari koje su napisane dodju sasvim logicne i na mjestu.
Kompromitovanje je ogroman problem opozicije, slazem se. Bilo novcano bilo drugim putem.
“Andrija Mandić je svoju političku karijeru započeo 1990. godine kao aktivista Saveza reformskih snaga Ante Markovića.”
Interesantno da smo počeli na istim pozicijama
Ima interesantnih navoda, svakako valja provjeriti.
Interesantno da smo počeli na istim pozicijama
Ima interesantnih navoda, svakako valja provjeriti.
Pošto sam ja pomenuo Ramba Amadeusa, evo da i to pojasnim.
Naime, znamo koji sve razlozi mogu biti za raspad jedne države, od
podjele političke moći, preko mafijaških struktura do svjetskih centara
moći. Koji god da je uzrok, u prostom narodu se to izvršava uvijek na
isti način – kroz nacionalizam. Svjesno građansko društvo je imuno na
ovakve stvari i kontroliše politiku, a mafiju iskorjenjuje umjesto da
politika kontroliše ljude, a mafija politiku. Dakle, o tom aspektu sam
govorio.
Takođe, ima načina da se izgradi nacionalno nezadovoljstvo, recimo kroz sijanje straha i demagogiju. A kad ljudi koji primaju 1000 ondašnjih DM protestvuju jer su gladni, što je to nego obijest?
Mislim da su kod nas mnogi bili prevareni kad je u pitanju komunizam. Ona malobrojna opozicija je tolerisala međusobne razlike, što nam se i dan danas obija o glavu. Među tim “građanskim elementima”, kako ih je Tito zvao, bilo je jedno 5% onih “anarho-liberalnih”, a sve ostalo manji ili veći nacionalisti. Čuo sam skoro podatak da su i sami komunisti odlično ispitivali situaciju i da su znali da čim uvedu višestranački sistem (a to su htjeli mnogo ranije nego se desilo), da će da pobijede nacionalisti i da će da se raspadne Jugoslavija. Dakle, komunizam nije pao jer je bio nedemokratski, pao je jer je bio internacionalan. Ako uopšte možemo reći da je pao, jer palo je sve što je valjalo, ostale su tajne službe i svi mehanizmi moći.
Što se tiče Štulića, cijenim da je taj čovjek kroz svoju poeziju dao najbolju sliku politike u Jugoslaviji, da je najbolje od svih opisao totalitarni režim (Kurvini sinovi), Tita i situaciju posle njegove smrti (Tko to tamo pjeva), pad komunizma (Poljska u mom srcu), fašizam (Pavel), Ameriku (Pit, i to je Amerika), itd. Njegova društvena i politička kritika je za to vrijeme rijetko široka i duboka, sadržajna, živopisna… Nije toliko mali uticaj muzičara na politiku. I danas kad mislite na nemire na Jamajci, ne pomislite prvo na Edwarda Segu ili Michaela Manleyja, već na onoga koji je riješio problem – na Boba Marleyja. Da je Štulić bio popularan kao Marley, i mi bismo imali drugačiji rasplet krize.
Evo jedan zanimljiv video http://www.youtube.com/watch?v=m9BTJG1a7Eg
A ja obećavam da se više neću ovoliko udaljavati od teme
Takođe, ima načina da se izgradi nacionalno nezadovoljstvo, recimo kroz sijanje straha i demagogiju. A kad ljudi koji primaju 1000 ondašnjih DM protestvuju jer su gladni, što je to nego obijest?
Mislim da su kod nas mnogi bili prevareni kad je u pitanju komunizam. Ona malobrojna opozicija je tolerisala međusobne razlike, što nam se i dan danas obija o glavu. Među tim “građanskim elementima”, kako ih je Tito zvao, bilo je jedno 5% onih “anarho-liberalnih”, a sve ostalo manji ili veći nacionalisti. Čuo sam skoro podatak da su i sami komunisti odlično ispitivali situaciju i da su znali da čim uvedu višestranački sistem (a to su htjeli mnogo ranije nego se desilo), da će da pobijede nacionalisti i da će da se raspadne Jugoslavija. Dakle, komunizam nije pao jer je bio nedemokratski, pao je jer je bio internacionalan. Ako uopšte možemo reći da je pao, jer palo je sve što je valjalo, ostale su tajne službe i svi mehanizmi moći.
Što se tiče Štulića, cijenim da je taj čovjek kroz svoju poeziju dao najbolju sliku politike u Jugoslaviji, da je najbolje od svih opisao totalitarni režim (Kurvini sinovi), Tita i situaciju posle njegove smrti (Tko to tamo pjeva), pad komunizma (Poljska u mom srcu), fašizam (Pavel), Ameriku (Pit, i to je Amerika), itd. Njegova društvena i politička kritika je za to vrijeme rijetko široka i duboka, sadržajna, živopisna… Nije toliko mali uticaj muzičara na politiku. I danas kad mislite na nemire na Jamajci, ne pomislite prvo na Edwarda Segu ili Michaela Manleyja, već na onoga koji je riješio problem – na Boba Marleyja. Da je Štulić bio popularan kao Marley, i mi bismo imali drugačiji rasplet krize.
Evo jedan zanimljiv video http://www.youtube.com/watch?v=m9BTJG1a7Eg
A ja obećavam da se više neću ovoliko udaljavati od teme
Milan Radovic ( Narodna stranka) je u nspm rekao:”Lider SNS-a
Andrija Mandić političku karijeru započeo je u reformskim snagama Hrvata
Ante Markovića.”
http://www.nspm.org.yu/debate_2007/2007_radovic4.htm
Morao je naglasiti Hrvata, jer se “nije znalo” ko je Markovic po nacionalnosti?!
Po prici iz navedenog tabloida, prije bih rekao da je taj tekst pisao neko iz NS.
Ako je Andrija zaista bio u reformskim snagama ja tu ne vidim nista kompromitirajuce. Naprotiv.
Sto se tice fabrike aluminijumskih legura, to mu zvanisno pise u biografiji na sajtu, a mislim da je drugi suvlasnik firme bio njegov kolega, inace bosnjacke nacionalnosti.
Supruga mu ima firmu za boje, i to je tacno.
Ne znam za kafanu u kojoj je Milo “trosio narodne pare”, krijuci se poslije ponoci!?
Nisam primjetio da Andrija zivi zivotom bogatog covjeka, vec prosjecnog gradjanina.
Vozni park SNS uglavnom cine polovni automobili, tako da nisam primjetio da se u vozni park trose neke velike pare.
Kum Mila Djukanovica? Da li je to tipa cukundjed Milov je …?
Vojvoda? Andriju niko to nije konsultovao, i to je sigurno tacno.
Pare imigracije? To bi dr. Bojovic trebao da dokaze, tim prije sto ga je Andrija javno pozvao poslije tih rijeci da mu pred objektivima kamera to kaze u oci?
Citav ovaj tekst je losa konstrukcija. Dilema je da li ga je pisao neko iz NS ili DPS i nista vise. Ja sam imao informaciju da ce ga pisati DPS, ali mi se cini da je u pitanju NS.
Dr. Bojovic je cestit covjek, u to nikada nisam sumnjao. Njegova smjena je bila posledica potrebe da dodje mladji i energicniji lider.
Kada sam svojevremeno pisao dr. Bojovicu da je neophodo da prepusti mjesto mladima, rekao sam u da je Andrija njegov politicki potomak, njegova politicka kopija.
Sada mogu dodati – mladja i usavrsenija, modernizovana.
Vrijeme je pokazalo da je to tacno.
http://www.nspm.org.yu/debate_2007/2007_radovic4.htm
Morao je naglasiti Hrvata, jer se “nije znalo” ko je Markovic po nacionalnosti?!
Po prici iz navedenog tabloida, prije bih rekao da je taj tekst pisao neko iz NS.
Ako je Andrija zaista bio u reformskim snagama ja tu ne vidim nista kompromitirajuce. Naprotiv.
Sto se tice fabrike aluminijumskih legura, to mu zvanisno pise u biografiji na sajtu, a mislim da je drugi suvlasnik firme bio njegov kolega, inace bosnjacke nacionalnosti.
Supruga mu ima firmu za boje, i to je tacno.
Ne znam za kafanu u kojoj je Milo “trosio narodne pare”, krijuci se poslije ponoci!?
Nisam primjetio da Andrija zivi zivotom bogatog covjeka, vec prosjecnog gradjanina.
Vozni park SNS uglavnom cine polovni automobili, tako da nisam primjetio da se u vozni park trose neke velike pare.
Kum Mila Djukanovica? Da li je to tipa cukundjed Milov je …?
Vojvoda? Andriju niko to nije konsultovao, i to je sigurno tacno.
Pare imigracije? To bi dr. Bojovic trebao da dokaze, tim prije sto ga je Andrija javno pozvao poslije tih rijeci da mu pred objektivima kamera to kaze u oci?
Citav ovaj tekst je losa konstrukcija. Dilema je da li ga je pisao neko iz NS ili DPS i nista vise. Ja sam imao informaciju da ce ga pisati DPS, ali mi se cini da je u pitanju NS.
Dr. Bojovic je cestit covjek, u to nikada nisam sumnjao. Njegova smjena je bila posledica potrebe da dodje mladji i energicniji lider.
Kada sam svojevremeno pisao dr. Bojovicu da je neophodo da prepusti mjesto mladima, rekao sam u da je Andrija njegov politicki potomak, njegova politicka kopija.
Sada mogu dodati – mladja i usavrsenija, modernizovana.
Vrijeme je pokazalo da je to tacno.
Ako je Andrija zaista bio u reformskim snagama ja tu ne vidim nista kompromitirajuce. Naprotiv.Meni je poyitivno iznenađenje.. Ako je tačno, naravno.
Mada ko sve nije počeo u tim reformskim snagama, od V. Vukotića do E. (ili N.) Kusturice.
Ne znam za kafanu u kojoj je Milo “trosio narodne pare”, krijuci se poslije ponoci!?Ja odlično znam tu kafanu, ali iz drugog perioda i potpuno drugačijeg konteksta. Provjeriću informaciju.
Kum Mila Djukanovica? Da li je to tipa cukundjed Milov je …?To je i meni palo na pamet. A ne čini mi se da ono Milo stoji iza njega na ovom snimku.
Opet, ostaje sumnjiv taj raskol u stranci sa sve šrafcigerima i napadima na Kadića i Bojovića… Ne mislim da je Bojović to zaslužio.
Nisam razumio oko snimka?
Mozda mislite na Milutina Djukanovica, predsjednika SNS u Niksicu, koji je sa Mandiceve lijeve strane, nase desne ?
Milutin- Mico je moj prijatelj, i znam ga bar dvadeset godina.
Izvanredan inzenjer i organizator.
Mislim da su on i Milo u bliskom rodu, sto u ovom slucaju ne znaci nista.
Naprotiv.
Ili ste mislili…, dali metaforu.
Raskol u stranci nije sumnjiv. Napada na Bojovica nije bilo, a Kadic je usao u fizicki konflikt sa covekom koji je fizicki jaci.
Bojovic je trebao da se povuce sa mjesta predsjednika, medjutim, to mu je tesko palo. Suflirali su mu Kadic, Perovicka, Kordic i jos neki. Oni to nisu dali. Interesantno, poslije odvajanja i formiranja DSS Kadic je smjenio Bojovica? Nije mi jasno zasto. Bojovic je otisao iz politike, i mislim da svi o njemu imaju odlicno misljenje. On to zasluzuje.
Raskol je posledica zelje da se dinamicnije razvija stranka i, koliko vidim, vrijeme je pokazalo da je to bilo ispravno.
Videjecemo veceras rezultate nove politike.
Mozda mislite na Milutina Djukanovica, predsjednika SNS u Niksicu, koji je sa Mandiceve lijeve strane, nase desne ?
Milutin- Mico je moj prijatelj, i znam ga bar dvadeset godina.
Izvanredan inzenjer i organizator.
Mislim da su on i Milo u bliskom rodu, sto u ovom slucaju ne znaci nista.
Naprotiv.
Ili ste mislili…, dali metaforu.
Raskol u stranci nije sumnjiv. Napada na Bojovica nije bilo, a Kadic je usao u fizicki konflikt sa covekom koji je fizicki jaci.
Bojovic je trebao da se povuce sa mjesta predsjednika, medjutim, to mu je tesko palo. Suflirali su mu Kadic, Perovicka, Kordic i jos neki. Oni to nisu dali. Interesantno, poslije odvajanja i formiranja DSS Kadic je smjenio Bojovica? Nije mi jasno zasto. Bojovic je otisao iz politike, i mislim da svi o njemu imaju odlicno misljenje. On to zasluzuje.
Raskol je posledica zelje da se dinamicnije razvija stranka i, koliko vidim, vrijeme je pokazalo da je to bilo ispravno.
Videjecemo veceras rezultate nove politike.
Ne, nisam imao pojma ko je Mandiću kum, samo sam konstatovao da nije Milo Đukanović.
Ne znam ni kako funkcionišu te kumovske veze. Za mene je kum onaj koji me krstio ili onaj koji me vjenčao, a ne baba od prababe od moga kuma, pa njen stric.
Što naravno ništa ne objašnjava. Ja nemam pojma ko je sve na koji način sa kim povezan u CG, niti imam kapaciteta da to sve ispratim.
Bio sam skoro na Malti. Mala zemlja, mentalitet mediteranski, sličan našem. Prijateljske i rodbinske veze kao kod nas. Međutim – niko se ne bije (a mene strah kroz sopstveni grad proći noću, čega sve ima), niko nikom ne prijeti, niko ne krade, a zemlja se razvija na dobro svih. Ljudi radni, raspoloženi, krenulo im je. A mi…
Ne znam ni kako funkcionišu te kumovske veze. Za mene je kum onaj koji me krstio ili onaj koji me vjenčao, a ne baba od prababe od moga kuma, pa njen stric.
Što naravno ništa ne objašnjava. Ja nemam pojma ko je sve na koji način sa kim povezan u CG, niti imam kapaciteta da to sve ispratim.
Bio sam skoro na Malti. Mala zemlja, mentalitet mediteranski, sličan našem. Prijateljske i rodbinske veze kao kod nas. Međutim – niko se ne bije (a mene strah kroz sopstveni grad proći noću, čega sve ima), niko nikom ne prijeti, niko ne krade, a zemlja se razvija na dobro svih. Ljudi radni, raspoloženi, krenulo im je. A mi…
Jos jedan dokaz da izbori ne postoje. Na zalost, slazem se sa Aleksicem.
“Ako je Andrija zaista bio u reformskim snagama ja tu ne vidim nista kompromitirajuce. Naprotiv.”
Ni ja naravno to je i najmanje bitno u cijeloj prici, bitno je da je on shvatio da u reformskim snagama nema $$$$ i presao na populizam
Meni nakon ovog tvog posta ova prica iz tabloida djeluje jos realnija.
Mandic je apsolutno svjestan da za njega nece glasati niko osim srbi i
svjesno forsira ekstremni nacionalizam kako bi polarizovao CG sto
odgovara kome? Pa samo dpsu naravno
Ni ja naravno to je i najmanje bitno u cijeloj prici, bitno je da je on shvatio da u reformskim snagama nema $$$$ i presao na populizam
Meni nakon ovog tvog posta ova prica iz tabloida djeluje jos realnija.
Mandic je apsolutno svjestan da za njega nece glasati niko osim srbi i
svjesno forsira ekstremni nacionalizam kako bi polarizovao CG sto
odgovara kome? Pa samo dpsu naravno
Sasa,
Evo posto te ne mogu mailom dobiti makar ovako da te pozdravim. Doduse nisam mailom ni pokusavao – ha ha ha.
Veceras dodjoh kuci poslije setnje i posto vise nisam u vezi sa dogadjajima u CG ali cuh da su bili izbori otkucah u Google pretrazivacu ‘rezultati predsjednicki izbori u Crnoj Gori 2008′ kad tamo iskoci i tvoj blog.
Milo mi je sto vidim da u tebi jos postoji entuzijazam za necesovima promjenama, mada tamo njima dolje one su sto no vele ‘tamo daleko’, a samim tim i ova tvoja pisanija mi lici na donkihotovsku borbu.
Puno pozdrava od nas iz Londona koji smo utekli od tamo njih!!!
Vukasin Radusinovic
Evo posto te ne mogu mailom dobiti makar ovako da te pozdravim. Doduse nisam mailom ni pokusavao – ha ha ha.
Veceras dodjoh kuci poslije setnje i posto vise nisam u vezi sa dogadjajima u CG ali cuh da su bili izbori otkucah u Google pretrazivacu ‘rezultati predsjednicki izbori u Crnoj Gori 2008′ kad tamo iskoci i tvoj blog.
Milo mi je sto vidim da u tebi jos postoji entuzijazam za necesovima promjenama, mada tamo njima dolje one su sto no vele ‘tamo daleko’, a samim tim i ova tvoja pisanija mi lici na donkihotovsku borbu.
Puno pozdrava od nas iz Londona koji smo utekli od tamo njih!!!
Vukasin Radusinovic
Re: Aleksandar
Gospodine Aleksicu,
hvala vam na odgovoru. Tacno je da ucesnik politickih dogadjaja (ako se pod tim misli na politicki angazman) nikad nisam bio. Nisam se tako kasno ukljucio, ali sam jedan veliki period propustio, i to sam svojevremeno nazvao rupom.
Dakle, ja sam na vas blog dosao prvenstveno da naucim, i potpuno iskreno i ozbiljno sam rekao da ne znam nista. Vi ste to mozda shvatili kao provokaciju (kao i jos jedan kotorski liberal, svojevremeno), a ja sam samo naivno i direktno postavljao pitanja.
Nista mi ne pada tesko, to je sigurno. No s obzirom da je potrebno primijeniti potpuno drugaciju logiku (sto ste i vi uradili) pri pracenju DPS->NNS/NS->DSS razvoja i onoga koji je rezultirao trenutnim PZP-om, konstatujem da mi ovo zadnje zvuci manje vjerovatno (dok je ono prvo svima vec jasno).
Struktura ljudi koje ste pomenuli u osnivackom odboru GZP, a koje ja prepoznajem, ne zvuci mi nimalo lose (znam za jos neke, koji su vrlo dobri). Prije svega, vecina tih ljudi (ako ne i svi) nisu bili na tim pozicijama u vrijeme osnivanja GZP-a. Da li ostavljate prostora za mogucnost da su se ljudi (za koje vjerujete da su iskompromitovani angazmanom u Vladi, sa cim se slazem) vremenom “iskvarili”? Pa i vi ste godinama dijelili dobro i zlo (i za lidera stranke ga postavili) sa ovdje cesto pominjanim Mikom Zivkovicem, o kome ste vremenom (u najmanju ruku) promijenili stav. A par ljudi iz pomenute GZP strukture je takodje bilo medju Markovicevim reformistima, i to zajedno sa Zarkom Rakcevicem, dugogodisnjim predsjednikom sada omrazenog SDP-a.
Ja prezirem kompromise i zalazem se za lustraciju, ali ima onih koji su unutar struktura, a ipak su (barem donekle) ok. Onih koji su mozda shvatili da je to jedini nacin za njih. Vi mozda znate cinjenice zbog kojih se ti kompromisi ne bi smjeli prihvatiti, i ja sam otvoren da o tome naucim.
Pozdrav!
Gospodine Aleksicu,
hvala vam na odgovoru. Tacno je da ucesnik politickih dogadjaja (ako se pod tim misli na politicki angazman) nikad nisam bio. Nisam se tako kasno ukljucio, ali sam jedan veliki period propustio, i to sam svojevremeno nazvao rupom.
Dakle, ja sam na vas blog dosao prvenstveno da naucim, i potpuno iskreno i ozbiljno sam rekao da ne znam nista. Vi ste to mozda shvatili kao provokaciju (kao i jos jedan kotorski liberal, svojevremeno), a ja sam samo naivno i direktno postavljao pitanja.
Nista mi ne pada tesko, to je sigurno. No s obzirom da je potrebno primijeniti potpuno drugaciju logiku (sto ste i vi uradili) pri pracenju DPS->NNS/NS->DSS razvoja i onoga koji je rezultirao trenutnim PZP-om, konstatujem da mi ovo zadnje zvuci manje vjerovatno (dok je ono prvo svima vec jasno).
Struktura ljudi koje ste pomenuli u osnivackom odboru GZP, a koje ja prepoznajem, ne zvuci mi nimalo lose (znam za jos neke, koji su vrlo dobri). Prije svega, vecina tih ljudi (ako ne i svi) nisu bili na tim pozicijama u vrijeme osnivanja GZP-a. Da li ostavljate prostora za mogucnost da su se ljudi (za koje vjerujete da su iskompromitovani angazmanom u Vladi, sa cim se slazem) vremenom “iskvarili”? Pa i vi ste godinama dijelili dobro i zlo (i za lidera stranke ga postavili) sa ovdje cesto pominjanim Mikom Zivkovicem, o kome ste vremenom (u najmanju ruku) promijenili stav. A par ljudi iz pomenute GZP strukture je takodje bilo medju Markovicevim reformistima, i to zajedno sa Zarkom Rakcevicem, dugogodisnjim predsjednikom sada omrazenog SDP-a.
Ja prezirem kompromise i zalazem se za lustraciju, ali ima onih koji su unutar struktura, a ipak su (barem donekle) ok. Onih koji su mozda shvatili da je to jedini nacin za njih. Vi mozda znate cinjenice zbog kojih se ti kompromisi ne bi smjeli prihvatiti, i ja sam otvoren da o tome naucim.
Pozdrav!
RE: Vladimir Nedovic
Ovo je jako dobra formulacija pitanja koje i ja postavljam u vezi GZP/PZP.
Zar ne možemo da dopustimo varijantu u kojoj se GzP traži i mijenja, mijenjajući i ljude i primarni poziv, od ekspertske grupe koja stoji na raspolaganju Vladi do opozicione partije?
Sami počeci GzP vezani su za Medojevićevo razočarenje u opoziciju i razmjenu teških riječi prvenstveno sa LSCG. Pošto se nisam slagao sa nuđenjem bilo kakve pomoći ovakvoj vladi, kao ni sa tvrdnjom da je opozicija gora od vlasti, nisam mogao ni da se složim sa GzP. I tada smo bili na suprotstavljenim stranama.
Ali ja samo pitam da li moramo da ostanemo na suprotnim stranama, ili ima načina da se ponovo politički približimo na racionalnim osnovama, a za dobro svih nas.
Ako nema, onda nam se loše piše zadugo još.
Ovo je jako dobra formulacija pitanja koje i ja postavljam u vezi GZP/PZP.
Zar ne možemo da dopustimo varijantu u kojoj se GzP traži i mijenja, mijenjajući i ljude i primarni poziv, od ekspertske grupe koja stoji na raspolaganju Vladi do opozicione partije?
Sami počeci GzP vezani su za Medojevićevo razočarenje u opoziciju i razmjenu teških riječi prvenstveno sa LSCG. Pošto se nisam slagao sa nuđenjem bilo kakve pomoći ovakvoj vladi, kao ni sa tvrdnjom da je opozicija gora od vlasti, nisam mogao ni da se složim sa GzP. I tada smo bili na suprotstavljenim stranama.
Ali ja samo pitam da li moramo da ostanemo na suprotnim stranama, ili ima načina da se ponovo politički približimo na racionalnim osnovama, a za dobro svih nas.
Ako nema, onda nam se loše piše zadugo još.
TRAŽIO SAM TE
Tražio sam te
Na sankanju niz strmu padinu
u podnožju brega da pravimo Deda Mraza
u parku na ljuljašci, sa igračkama u pesku
u vrtiću na novogodišnjoj priredbi
Na bini , dok sam recitovao «Drug Tito jaše na…….
Zvonko do mene stezao trobojku sa petokrakom
Tražio sam te
Na malom a potom i na velikom odmoru
subotom na časovima literarne sekcije
u bungalovu na ekskurziji
na regionalnom takmičenju iz istorije
Dok su odrasli slavili ishod « Osme sjednice»
nazdravljali uz citat «Niko ne sme da vas bije»
organizovano i pompezno odlazili na Gazimestan
i govorili da se Sloboda piše sa N
Tražio sam te
U parku dok sam palio prvu cigaretu
Publici na skolskom turniru u malom fudbalu
bioskopu dok se prikazivao «Top gan»
Dok je u januaru narod u zanosu srece uz oro
proslavljao dolazak na vlast mladih, lijepih i pametnih
Dzemperaša, koji su nosili «Godine Raspleta» u ruci
i obećavali švedski standard
Tražio sam te
Kod Sveta i Saše na basketu
na plaži kad smo skakali u bistru vodu Lima
dok smo kupovali novine kod Baćka u trafici
naslonjeni na izlog Beka
preuveličavali lepotu prvog poljupca i dužinu orgazma
Dok me davila premijerno vezana kravata
generacija na maturskoj večeri
u mikrofon pevala «Dva dinara druže»
kad su tata i mama ostali bez posla
njihovo preduzece otislo pod stecaj
Tražio sam te
Dok sam polagao zakletvu domovini koja se raspadala
Na prvom dvadesetpetokilometarskom maršu
Pod punom ratnom opremom
U agoniji, zamišljao da sam SS oficir Ditrih
Koji ima čast da pleše sa Tanjom Boškovic
Dok sam davao požarstvo ispred šatora
Na Vlasinskom jezeru buncajuci Pomagajte drugovi
Kad je zastavnik uhvatio Dula da onaniše na straži
A ja i Nenad grizli usne da ne prasnemo u smeh
Tražio sam te
U prepunom amfiteatru dok sam polagao prijemni
Na predavanjima iz neorganske hemije kod Gargamela
Na vežbama kod njegove stroge asistenkinje
Kojoj se nije svidjao moj provincijski smisao za humor
I svakodnevno kašnjenje sa burekom u rukama
Tražio sam te
Devetog marta ispred zgrade narodnog pozorišta kad je
Kralj trgova tražio od onog da oslobodi Bastilju
A ovaj prebijao sve po ulicama i haustorima
Dok je jedna hrabra novosadjanka sa ispružena tri prsta
Ponosno i prkosno stajala ispred vodenog topa
Pet dana kasnije kad smo pet minuta horski klicali
SVI, SVI, SVI, SVI, SVI
Tražio sam te
Zavodnički raspoložen na brucoškoj večeri
dok sam se švercovao za spavanje u Domu
na sedeljkama i skromnim žurkama
učestalim posleponoćnim dugim raspravama
o teoriji zavere i nerešenom srpskom pitanju
Da bodrimo Sašu Djordjevića na fajnal foru
da pogodi trojku uz zvuk sirene
u nekadasnjem Konstantinopolju
i slavimo titulu prvaka Evrope
Tražio sam te
Dok sam preko zadruge istovarao tone uglja
spremao lake ispite u neklimatizovanoj čitaoni
dok sam se manijačio u studentskom klubu
uz stari dobri rokenrol osamdesetih
Na Vidovdanskom protestu Deposa
kad je cela demokratska Srbija
šetala sa upaljenim svećama i govorila…
Hej ti, Sadame, kompjutere a ne uniforme i puške
Tražio sam te
Pogledom, dok sam držao vatreni govor
na prvim čačanskim studentskim protestima
dok sam strajkovao gladju zbog Vukovog i Daničinog
hapsenja i kusao čorbu u « Prvom maju» nakon abolicije
Kad tražili smo da mocni ukinu sankcije
nama nedužnima,da on abdicira
a da se oni bezuslovno ujedine
Tražio sam te
Kad sam poslao pismo onome
tražeci da oslobodi zatočene sužnje
podnese ostavku, reši nas bede i izolacije
da prekine sa mobilizacijom i hiperinflacijom
Kad su počeli da me prate i uhode
Tobože pitaju «Ciji si ti mali»
provociraju moju porodicu
i pitaju odakle mi pravo da pitam i zahtevam
Tražio sam te
Kad smo postali šampioni sveta u inflaciji
plata vredela kao jedna nemačka marka
kupovali cigare na komad
čekali u redu za hleb, šecer i ulje
Kad su nam sa menija ukinuli voće i slatkiše
i velikodusno servirali i preporučivali korenje
Dok su crveni vojvoda sa pištoljem u ruci
i njegove kabadahije sa bejzbol palicama
pretili mojim kolegama, taksistima i novinarima
i surovo prebijali advokate
Tražio sam te
Kad je tata nije imao novca za autobus
da obidje dedu u Zabrdju
kad mama nije imala za «Point»
već je od ujaka pozajmljivala duvan i kartice
kad smo ja i brat bili bez patika i pesacili
petnaest kilometrara da vidimo babu u Zaostru
kad smo celo ljeto devedeset i treće
kosili i plastili bez soka i lubenice
tata dva meseca kuvao kačamak
a mama za doručak pekla kukuruzu
i psovala lijepe, mlade i pametne i njihovog mentora
Tražio sam te
Dok smo stidljivo tražili da prestanu užasni ratovi,
da su Vukovar i Srebrenica, Dubrovnik i Bratunac
Oluja i Bljesak, lomljenje Nikoline biste u Smiljanu
rušenje starog mosta
u Aleksinom i Emininom Mostaru
i opsada Mirzinog, Davorinovog i
Keminog Sarajeva ljubavi ….
bruka i sramota za sve
da prestanu silovanja nesrećnih majki, zena i sestara
ubijanja dece, otetih muževa, braće i očeva
deportacije nevinih i tovarenje mrtvih u hladnjačama
i njihovi tajni ukopi u masovnim grobnicama
Tražio sam te
Kad je Srbija bila Svet
Osamdeset i osam dana i noći dok je ponosno šetala
Kad su svi bili Zajedno
Stari i Mladi , republikanci i monarhisti
Profesori i akademici, studenti i djaci
Sveštenici i Vladike, vernici i ateisti
Pevali Bože pravde
Kad smo duvali u pištaljke i lupali u šerpe
Odlučni , veseli, složni i nasmejani
naterali lopove da priznaju kradju
Tražio sam te
Ispred kordona policije
dok je neka sa krupnim plavim očima
recitovala im « Ne daj se Ines»
dok su nas udarali palicama, psovali majku
terali da idemo na Kosovo nazivajući nas izdajnicima
Dok sam krišom prodavao Našu Borbu
hodočasnicima i avanturistima na Ravnoj gori
da se dovijamo kako da nadjemo frekvenciju B92
i gledamo snimak mitinga na Studiju B
Tražio sam te
Na Cetinju dok je Slavko sa podignutim palcem i kažiprstom
govorio da dok bude Sunca i Grahovca bice i Crne Gore
celi trg složno pevao Goro Moja
dok su on i njegovi sokolovi stavljali glave
gde drugi nisu smeli kišobrane
i spašavali osramoćeni crnogorski obraz
dok je Narodna Sloga držala miting pomirenja
četnika i partizana u Beranama
kad su u vazduhu Zajedno bili dva i tri prsta
zagrljeni Vasojevići i Cetinjani
Tražio sam te
U skloništu na pocetku «Milosrdnog andjela»
kad nas je Avram Izrael obaveštavao sta je pogodjeno
kad su devetnaest silnih i moćnih divljački rušili mostove
gradove, železnice, puteve,ambasade, televizije i fabrike
ubijali nedužnu decu sa opravdanjem da su kolateralna šteta
i umesto njega kažnjavali nas nesrećne i nevine
za njegove zločine i neodgorne poteze na Kosovu
iako od njegove ruke i njegovih pogrešnih odluka
niko nije više stradao i ispaštao od nas samih
Tražio sam te
Da mi kažes zašto su se naši
saveznici iz dva rata ujedinili protiv nas
zašto smo mi prijatelji i Istoka i Zapada
postali loši momci, neprijatelji sveta i demokratije
zašto su nam umesto očekivane pomoći
poslali na tone osiromašenog uranijuma
i time ugrozili biološku buducnost nacije
Da ti kažem zasto sam sumnjičav prema Rusiji
ali drhtim kad gledam Nikitinog Sibirskog berberina
svečani defile carskih kadeta i njihovo Ura
i reči njegovog imperatorskog veličanstva
« Ljubite ruskoga soldata….»
Tražio sam te
Na granicnom prevoju Kula- Peć
dok sam davao mrtvu stražu
Ulcus duodenum se sidrio u mom telu
žučna kesa delila na dvoje
a ti mi se prividjala od svake borove grane
kojima sam recitovao» Ooo Barbara
kakva budalastina je rat…»
Gutajuci u pauzama bensedine
duvajući u promrzle i ozeble ruke
koje su grčevito stiskale hladni kalašnjikov
Tražio sam te
Dvadesetčetrvtog septembra
Kad su ga Koštunica i narod deklasirali u prvom krugu
U noći kad je Srbija povratila nadu
I posle decenije se ponovo radovala
A on ponovo hteo da ukrade izbore
Kad su rudari i radnici rekli da je dosta
I svi Zajedno odlučili da idu do kraja
Tražio sam te
Petog oktobra da Zajedno udišemo suzavac
s odusevljenjem mašemo Dzou bageristi
budemo sporedni glumci u unapred režiranoj predstavi
da iste večeri ljubim tvoje suzne, crvene oči
dok ulazim u tebe, toplu i vlažnu
i da se lažemo da će sutra biti bolje
Tražio sam te
Kad su bombardovali RTS, streljali Slavka
posle masakra na Ibarskoj, atentata u Budvi
kad su oteli i ubili Ivana,
kad je Srbija stala nakon Zoranovog ubistva
kad su krenuli na svoju poslednju zajedničku šetnju
pragmatični lider i Srbija
sa suzama, u mimohodu, gazeći po cveću
sa izgubljenom nadom za bolje sutra
Tražio sam te
Kad sam kumove u bajinobaštanskoj crkvi
Starozavetnog proroka Ilije
vjenčavao uz služenje paroha Ilije
i u istoj im sina krstio
Kad sam Teslu za London
Rada sa Surčina za Filadelfiju
Natašu za Johanesburg
a Bora sa Basa za Frajburg ispracao
i kad su me sa suznim očima podsećali
da ne zaboravim da im posaljem « Znam za jedan grad»
Tražio sam te
Kad su mi brat i snaha rekli da čekaju bebu
kad sam prvi put postao stric
kad me jedna mala, slatka sa plavim uvojcima
oslovila sa Kika, uhvatila za ruku i odvela
ispred poslastičarnice, tražeci
da joj kupim nešto na slovo S…….
Kad sam njenom bratu
jednom malom guzonji, obukao Ronaldinjov dres
A on počeo da govori Ka….Ka
Tražio sam te
Da te budim aromom tek skuvane neskafe
Kad otvoriš oči zatekneš crvene latice po krevetu
Da ti kažem da si maler zato
što Mancester nije dosao tri plus
i kritikujem da namerno pereš sudove
dok gledam «Utisak Nedelje»
Da ti kuvam zagoreli čokoladni puding
poližem šlag sa tvojih bradavica i preliv sa bedara
i duhovito ti otpevam « Nije htjela»
nasmejem te do suza za scenski nastup
uz Čolinu «Sinoć nisi bila tu…»
Tražio sam te
Na pauzi za topli obrok, dok sam plaćao račune i režiju
na obuci u školi računara
časovima francuskog jezika
u gradskom prevozu, u Noći muzeja
na Festu, u prepunom Pioniru
u kom su glasno pevali jednom gradu i jednom timu
na večitom derbiju, na jugu u Ligi šampiona
Tražio sam te
U setnji Avalom tužnoj bez tornja
da pijemo suvo belo vino na Gardošu
na predstavi u Mirinom ateljeu 212
Obidjemo Bajrakli džamiju koju su naši huligani palili
kupamo se u Dunavu , plovimo šajkom niz Savu
šetamo širokim bulevarima novobeogradskim
osetimo šmek Dorćola smeštenog na raskrsću četiri puta
Prletovog Crvenog Krsta i Preletovih karudijana sa……
i bacimo pogled sa Nebojšine kule na Kalemegdanu
Tražio sam te
Na oporavku na Zlatiboru, obilasku Drvengrada
u Lastinom busu za Taru, u šetnji Zaovinama
pored jezera , oko Oliverovih nedovršenih kuća
bez daha na žičari od svežeg vazduha Kopaonika
da ti kupim original levisice u Novom Pazaru
u Desankinoj Brankovini gde pisala je «Ne nemoj mi prići»
na tvrdjavi proklete Jerine u Smederevu
Lazarevom prestonom Krusevcu, Miloševim Takovu
u Voždovim vinogradima na Oplencu
na filmskom festivalu u Nišu
Tražio sam te
U najlepšim bojama vojvodjanske ravnice
Petrovaradinu i osam tamburaša Janike Balaša
u tem Somboru i miru Fruške Gore
pored stogodišnje katedrale grofa Kraja u Topoli
Brankovih Karlovaca i čuvene gimnazije
da obidjemo u Bečeju Dvorac Dundjerskih
rodnu kucu Lenkinu kojoj je Laza posvetio
«Santa Marija de la Salute»
u urbanom Novom Sadu sa najlepšom sinagogom
na palićkom jezeru i aristokratskoj Subotici
gde sam naručivao «Ko te ima taj te nema….»
Tražio sam te
U gospodstvenom Starom Kotoru i Bokeskoj noci
na peščanim plažama hercegnovskim na prazniku Mimoze
lovćenskom nebu kod usamljenog Rada Tomovog
na Cetinjskom Bijenalu, u gradu muzeju
u Andrijevici medju Vasojevićima i na Komu okomitom
na obali Breznice slusajući Sve pljevaljske tamburaše
Durmitoru gde sam se narcisoidno ogledao u jezeru
na mondenskom Svetom Stefanu gde su postelju gužvali
slavni Karlo Ponti i čarobna Sofija Loren
da skijamo niz Bjelasicu i splavarimo Tarom
Tražio sam te
Kad sam prvi put našao stalan posao,
od honorara kupio televizor
da te pitam gde smestiti stočić sa njim
da li da pomešam rozu i plavu da okrečim dnevni boravak
da te pitam šta da spremim za klopu
pre nego se umorna vratiš sa posla
da li voliš zapečene crvene paprike punjene sirom
njih baš odlično spremam
hoćes li breskve, lubenicu ili dinje
ili neku palačinkicu sa mlevenom plazmom i eurokremom
Tražio sam te
Užasnut, kada sam citao imena
školskih drugova na svežim krstacama
u cituljama osvitale slike mojih klasića
poginulih kao heroji otadzbine
iako su prisilno mobilisani
deprimiran saznanjem o smrti
koleginica i kolega koje je teska bolest pokosila
da je onaj iz prvog reda do prozora
jedva preživeo moždani udar
da je koleginica sa druge godine
silovana kada se vracala kuci
Tražio sam te
Rezigniran, kada sam obavesten da
ona nekada prelepa crnka iz treceg….. prodaje
svoje telo novokomponovanim bogatasima
da je onaj briljatni programer
sada oronuli narkoman bez budućnosti
da je sjajni i supertalentovani sportista
danas vodja lokalne mafije
a da je onaj sto je mesao cirilicu i latinicu
prepisivao pismene i jedva dobijao dvojke
danas pomocnik ministra i pesrpektivan strucnjak
samo zato sto je clan vladajuce stranke
Tražio sam te
Na godišnjem odmoru u Beranama
medju onim pravovernim i podmuklim vlastodršcima
kojima sam smetao i bio trn u oku
potreban samo kao klimoglavac ili glineni golub
i bokserski džak za udaranje od strane
pretorijanske garde diktatorskog i oholog režima
koji nije želio slobodnu, bogatu i demokratsku državu
već orijentalnu kasabu, sa malo Aga i Begova
vlasnicima prljavog kapitala, i farsom od izbora
sikofantski narod, sirotinju raju
punu ulizica, poltrona pod kontrolom svemoćne DB
te dijamantske zvečarke i strašnog crnogorskog zla
Trazio sam te
U kliničko bolničkom centru
dok sam čekao rezultate nalaza
da me ohrabriš da kazeš da nije ono najgore
da je dobroćudan i da sam jači od njega
da ti se ispovedim, priznam sve počinjene grehe
da ti kažem « Ja sam težak kao konj»
i da možda više nemam «Par godina za nas»
Trazio sam te
U nocima i danima iscekivanja, da se zajedno molimo
Svevišnjem, da još sam mlad, da je prerano
da još nisam stigao da Te upoznam
da zbog svih uvreda nisam rekao Oprosti mi Pape
da se nisam izvinio Majci za grube reči
za nezavršeni a obećani fakultet
nisam dovoljno pomogao brata i njegovu porodicu
Tražio sam te
Da potvrdiš sve moje molitve
da te se nisam naljubio i namilovao
da još nikad nisam Jatom uzleteo
nisam obišao ni grad Svetlosti ni Večni grad
hladnu Skandinaviju, kišni London
nisam video okean, Nou Kamp i Old Traford
Partenon i Jerusalimski zid placa
da nisam šetao Baščarsijom, Stradunom
niti djirao splitskom rivom i pio kafu u Trebinju
Trazio sam te
U Sabornoj crkvi kad sam na kolena pao
iz očiju tekle reke suza
i zahvaljivao svim svecima
U jeftinoj krčmi pored Hrama Svetog Save
dok sam ispijao balantajn u visokoj čaši sa tri kocke leda
i ponovo nakon decenije palio cigaretu
slaveći sto je tumor benigni
sto cu moci jos da gledam Mucke, Alo-Alo
ludog Krejmera i slusam «One» od U2
Trazio sam te
Dok sam na Kalemegdanu hranio golubove
u zoološkom vrtu se divio lavu
Na Kaleniću kupovao prve trešnje
narucivao za čir dobar mladi čačanski sir
i duvan čvarke iz Užica
U «Eksaliburu» sa Pičom i Vladimirom
Za šankom dok smo ispijali Gorki list
Tražio sam te
Na doceku Djordjevića, Bodiroge, Danilovića, Divca,
Šapica, Ikodinovića, Šefika, Udovičića,
Miljkovića, Kviska, Nikole i Vanje Grbic
Dok je Blaža pevao «sad si uzo trofej Paspalje»
A svi oni zajedno od srca ispred Savezne skupštine
Ponosno pevali «Igra rokenrol cela Jugoslavija»
Tražio sam te
U dugo čekanoj referendumskoj noći
da mi daš nadu da će sve biti mirno
da neće biti noći dugih noževa
da sin neće krenuti na oca
brat na brata, komšija na komšiju
da su svi pobijedili i svi izgubili
i da je mnogo bitnija odlučna borba
za slobodnu i demokratsku državu
Tražio sam te
Da nas Dvoje pijemo pivo uz Neverne Bebe
štedimo novac za Stonse
u novogodišnjoj noci slušamo Barbu i Ženu bez imena
na gradskom trgu i podelimo flašicu Rose
ne propustimo Bočelija i Stinga
pevamo sa Djuletom da Neko te ima
ovacijama docekamo Kenedija i Feliksa
i uduvamo se za Bili Ajdola na Egzitu
Tražio sam te
Da se smejemo Srdjanovim Andjelima,
zamislimo nad Goranovim Buretom baruta
teško dišemo posmatrajući Nebesku udicu
da nam bombardovanje prekine premijeru Noža
potvrdimo da balkanska Lepa sela lepo gore
i da se nalazimo u Emirovom Podzemlju
da sat vremena ćutimo nakon Sinišine Velike Drame
plačemo od smeha Mimi i Dari u Mješovitom braku
i valjamo se po patosu posmatrajuci sve filmove
Dušana Kovačevica i neponovljivog Bate Stojkovića
i vanserijskog Zorza u Lepoti Poroka
Tražio sam te
Da Zajedno čitamo Mihizovu Autobiografiju o drugima
Dankovu O Milutinu, Dragoslavljevo Cvetanje tikava
Basarino Srce Zemlje i Isidorine Apostole
Miloševe Seobe, Danilovu Mansardu
Mešinog Derviša, Ivinu Ćupriju
Slobodanove Prijatelje, Borine Skakavce
Momovu i Zukovu Zelenu Čoju i Dušanovo Dobro jutro
Tražio sam te
U danima kad su mi pretili ortopedskim koritom
ako ne prestanem da ih svakodnevno kritikujem
kad su mi ozvučili dopisništvo, stranku, kuću
odbornici, direktori, ortopedi i inspektori
porucivali sa No Number brojeva da sam gotov
U jutro kad su me tukli i kazali da pazim šta pišem
u podne kad je istražni rekao da nema dokaza
kad su savetovali da čuvam porodicu
da mogu bukvalno da me zgaze
i da su naumili da me se reše
Tražio sam te
U noci kad je javljeno da su pucali u Duška
kada sam se molio da preživi
da me zagrliš kad su javili da nije izdržao
kad me savjest grizla, kad sam se osjetio krivim
zato što su ubili Dan
A Crnu Goru prekrila duga tamna noć
Tražio sam te
Kad je Srbija konačno krenula napred
ekonomski, privredno i kulturno
postala lider u regionu
ponovo pod krunom Karadjordjevića
A onda joj svet oduzeo Kosovo
gazeci pravo i i povelju UN i istoriju
I time nagradio svoje miljenike
koji su ubijali decu na kupanju
palili kuce, crkve i manastire
urinirali po ikonama i krstu
Tražio sam te
Kad su Pećka patrijaršija, sveti Dečani
Prizren i Gračanica postali siročad
odvojeni od svoje vjekovne majke
u okruženju najvećih evropskih
Narko bosova i kriminalca
kad su velike sile ponovo pogrešile i nisu shvatile
da je podela najbolje i trajno rešenje
kad je poceo poslednji srpski egzodus
kad je Srbija preteci zacutala
ranjena, povredjena i ponižena a narod
pevao Dositejevo «Vostani Serbie»
Tražio sam te
U vrijeme velikih svetskih bura
ekspanzije terorizma i nevinih žrtava
surovih samoubica i masovnih ubica
pedofilicara i mafijaskih Koza Nostri
otmica ljudi i letilica
ratova strasnih gdje samo civili ginu
velikog tehnoloskog napretka,
i drasticnog opadanja morala i manjka etike
obespravljenosti obicnog radnika
i beskrupuloznih tajkuna
Tražio sam te
Na kraju drugog i početku treceg milenijuma
u predvecerje treceg svetskog rata
u kom ce goreti i Istok i Zapad
i kome ce prethoditi
deset vjekova sa nestrpljenjem čekano
ujedinjavanje katolika i pravoslavaca
kad ce Papa i vaseljenski Patrijarh
Zajedno služiti jedan Bozić i Uskrs
Tražio sam te
Da odemo daleko odavde
potražimo svoju sreću i mir
daleko od ratnih bubnjeva i popušenih lula mira
od sveznajućih neznalica
iskompleksiranih balkanaca
Da preko interneta citamo nase dnevne novine
i placemo nakon telefonskih razgovora
Tražio sam te
Jer i Sveti Apostol Pavle u svojoj poslanici kaže
« Ako sve jezike čovječije i andjeoske govorim
a ljubavi nemam
onda sam kao zvono koje ječi
ili kimbal koji zveči
i ako imam dar proroštva
i znam sve tajne i sve znanje
i ako imam svu vjeru da i gore premještam
a ljubavi nemam, ništa sam»
Tražio sam te
Jer se neprestano treba boriti
Za Slobodu, Demokratiju i Ljubav
I ta borba može imati pauzu
Ali nikada ne sme biti prekinuta
Sve dok ne ostvaris zajedno ta tri cilja
Jer ako jedno nemas
Onda ceo život nema smisla
Tražio sam te
Sve ove godine stresne, duge i teske
Da mi pomognes, budeš rame za plakanje
Ali te nisam našao, rekli su previše tražim
Davao sve za tebe, rekli su da je malo
Voleo te iako te nisam znao, rekli su da je nedovoljno
Nadao ti se do poslednjeg trenutka, rekli su da se ne nadam
I da je vreme da odustanem
Tražio sam te
Ovako konfuzan, potrosen i umoran
Razocaran, povredjen i melanholican
Ali nikada necu prestati da te tražim
Da nisam Don Kihot
i tražicu te do poslednjeg otkucaja srca
I nikada necu odustati
da pronadjem svoj svetionik
da znam da borba nije bila uzaludna
da doživim barem jedan tvoj zagrljaj
koji ce biti melem za moju umornu dusu
I da ti kažem Volim Te JEDINA
Ilija Bakić
1.mart- 02.08. 2006 godine
Posveceno Slavku Perovicu i Liberalnom Savezu, Vuku Draskovicu i Srpskom Pokretu Obnove!
Tražio sam te
Na sankanju niz strmu padinu
u podnožju brega da pravimo Deda Mraza
u parku na ljuljašci, sa igračkama u pesku
u vrtiću na novogodišnjoj priredbi
Na bini , dok sam recitovao «Drug Tito jaše na…….
Zvonko do mene stezao trobojku sa petokrakom
Tražio sam te
Na malom a potom i na velikom odmoru
subotom na časovima literarne sekcije
u bungalovu na ekskurziji
na regionalnom takmičenju iz istorije
Dok su odrasli slavili ishod « Osme sjednice»
nazdravljali uz citat «Niko ne sme da vas bije»
organizovano i pompezno odlazili na Gazimestan
i govorili da se Sloboda piše sa N
Tražio sam te
U parku dok sam palio prvu cigaretu
Publici na skolskom turniru u malom fudbalu
bioskopu dok se prikazivao «Top gan»
Dok je u januaru narod u zanosu srece uz oro
proslavljao dolazak na vlast mladih, lijepih i pametnih
Dzemperaša, koji su nosili «Godine Raspleta» u ruci
i obećavali švedski standard
Tražio sam te
Kod Sveta i Saše na basketu
na plaži kad smo skakali u bistru vodu Lima
dok smo kupovali novine kod Baćka u trafici
naslonjeni na izlog Beka
preuveličavali lepotu prvog poljupca i dužinu orgazma
Dok me davila premijerno vezana kravata
generacija na maturskoj večeri
u mikrofon pevala «Dva dinara druže»
kad su tata i mama ostali bez posla
njihovo preduzece otislo pod stecaj
Tražio sam te
Dok sam polagao zakletvu domovini koja se raspadala
Na prvom dvadesetpetokilometarskom maršu
Pod punom ratnom opremom
U agoniji, zamišljao da sam SS oficir Ditrih
Koji ima čast da pleše sa Tanjom Boškovic
Dok sam davao požarstvo ispred šatora
Na Vlasinskom jezeru buncajuci Pomagajte drugovi
Kad je zastavnik uhvatio Dula da onaniše na straži
A ja i Nenad grizli usne da ne prasnemo u smeh
Tražio sam te
U prepunom amfiteatru dok sam polagao prijemni
Na predavanjima iz neorganske hemije kod Gargamela
Na vežbama kod njegove stroge asistenkinje
Kojoj se nije svidjao moj provincijski smisao za humor
I svakodnevno kašnjenje sa burekom u rukama
Tražio sam te
Devetog marta ispred zgrade narodnog pozorišta kad je
Kralj trgova tražio od onog da oslobodi Bastilju
A ovaj prebijao sve po ulicama i haustorima
Dok je jedna hrabra novosadjanka sa ispružena tri prsta
Ponosno i prkosno stajala ispred vodenog topa
Pet dana kasnije kad smo pet minuta horski klicali
SVI, SVI, SVI, SVI, SVI
Tražio sam te
Zavodnički raspoložen na brucoškoj večeri
dok sam se švercovao za spavanje u Domu
na sedeljkama i skromnim žurkama
učestalim posleponoćnim dugim raspravama
o teoriji zavere i nerešenom srpskom pitanju
Da bodrimo Sašu Djordjevića na fajnal foru
da pogodi trojku uz zvuk sirene
u nekadasnjem Konstantinopolju
i slavimo titulu prvaka Evrope
Tražio sam te
Dok sam preko zadruge istovarao tone uglja
spremao lake ispite u neklimatizovanoj čitaoni
dok sam se manijačio u studentskom klubu
uz stari dobri rokenrol osamdesetih
Na Vidovdanskom protestu Deposa
kad je cela demokratska Srbija
šetala sa upaljenim svećama i govorila…
Hej ti, Sadame, kompjutere a ne uniforme i puške
Tražio sam te
Pogledom, dok sam držao vatreni govor
na prvim čačanskim studentskim protestima
dok sam strajkovao gladju zbog Vukovog i Daničinog
hapsenja i kusao čorbu u « Prvom maju» nakon abolicije
Kad tražili smo da mocni ukinu sankcije
nama nedužnima,da on abdicira
a da se oni bezuslovno ujedine
Tražio sam te
Kad sam poslao pismo onome
tražeci da oslobodi zatočene sužnje
podnese ostavku, reši nas bede i izolacije
da prekine sa mobilizacijom i hiperinflacijom
Kad su počeli da me prate i uhode
Tobože pitaju «Ciji si ti mali»
provociraju moju porodicu
i pitaju odakle mi pravo da pitam i zahtevam
Tražio sam te
Kad smo postali šampioni sveta u inflaciji
plata vredela kao jedna nemačka marka
kupovali cigare na komad
čekali u redu za hleb, šecer i ulje
Kad su nam sa menija ukinuli voće i slatkiše
i velikodusno servirali i preporučivali korenje
Dok su crveni vojvoda sa pištoljem u ruci
i njegove kabadahije sa bejzbol palicama
pretili mojim kolegama, taksistima i novinarima
i surovo prebijali advokate
Tražio sam te
Kad je tata nije imao novca za autobus
da obidje dedu u Zabrdju
kad mama nije imala za «Point»
već je od ujaka pozajmljivala duvan i kartice
kad smo ja i brat bili bez patika i pesacili
petnaest kilometrara da vidimo babu u Zaostru
kad smo celo ljeto devedeset i treće
kosili i plastili bez soka i lubenice
tata dva meseca kuvao kačamak
a mama za doručak pekla kukuruzu
i psovala lijepe, mlade i pametne i njihovog mentora
Tražio sam te
Dok smo stidljivo tražili da prestanu užasni ratovi,
da su Vukovar i Srebrenica, Dubrovnik i Bratunac
Oluja i Bljesak, lomljenje Nikoline biste u Smiljanu
rušenje starog mosta
u Aleksinom i Emininom Mostaru
i opsada Mirzinog, Davorinovog i
Keminog Sarajeva ljubavi ….
bruka i sramota za sve
da prestanu silovanja nesrećnih majki, zena i sestara
ubijanja dece, otetih muževa, braće i očeva
deportacije nevinih i tovarenje mrtvih u hladnjačama
i njihovi tajni ukopi u masovnim grobnicama
Tražio sam te
Kad je Srbija bila Svet
Osamdeset i osam dana i noći dok je ponosno šetala
Kad su svi bili Zajedno
Stari i Mladi , republikanci i monarhisti
Profesori i akademici, studenti i djaci
Sveštenici i Vladike, vernici i ateisti
Pevali Bože pravde
Kad smo duvali u pištaljke i lupali u šerpe
Odlučni , veseli, složni i nasmejani
naterali lopove da priznaju kradju
Tražio sam te
Ispred kordona policije
dok je neka sa krupnim plavim očima
recitovala im « Ne daj se Ines»
dok su nas udarali palicama, psovali majku
terali da idemo na Kosovo nazivajući nas izdajnicima
Dok sam krišom prodavao Našu Borbu
hodočasnicima i avanturistima na Ravnoj gori
da se dovijamo kako da nadjemo frekvenciju B92
i gledamo snimak mitinga na Studiju B
Tražio sam te
Na Cetinju dok je Slavko sa podignutim palcem i kažiprstom
govorio da dok bude Sunca i Grahovca bice i Crne Gore
celi trg složno pevao Goro Moja
dok su on i njegovi sokolovi stavljali glave
gde drugi nisu smeli kišobrane
i spašavali osramoćeni crnogorski obraz
dok je Narodna Sloga držala miting pomirenja
četnika i partizana u Beranama
kad su u vazduhu Zajedno bili dva i tri prsta
zagrljeni Vasojevići i Cetinjani
Tražio sam te
U skloništu na pocetku «Milosrdnog andjela»
kad nas je Avram Izrael obaveštavao sta je pogodjeno
kad su devetnaest silnih i moćnih divljački rušili mostove
gradove, železnice, puteve,ambasade, televizije i fabrike
ubijali nedužnu decu sa opravdanjem da su kolateralna šteta
i umesto njega kažnjavali nas nesrećne i nevine
za njegove zločine i neodgorne poteze na Kosovu
iako od njegove ruke i njegovih pogrešnih odluka
niko nije više stradao i ispaštao od nas samih
Tražio sam te
Da mi kažes zašto su se naši
saveznici iz dva rata ujedinili protiv nas
zašto smo mi prijatelji i Istoka i Zapada
postali loši momci, neprijatelji sveta i demokratije
zašto su nam umesto očekivane pomoći
poslali na tone osiromašenog uranijuma
i time ugrozili biološku buducnost nacije
Da ti kažem zasto sam sumnjičav prema Rusiji
ali drhtim kad gledam Nikitinog Sibirskog berberina
svečani defile carskih kadeta i njihovo Ura
i reči njegovog imperatorskog veličanstva
« Ljubite ruskoga soldata….»
Tražio sam te
Na granicnom prevoju Kula- Peć
dok sam davao mrtvu stražu
Ulcus duodenum se sidrio u mom telu
žučna kesa delila na dvoje
a ti mi se prividjala od svake borove grane
kojima sam recitovao» Ooo Barbara
kakva budalastina je rat…»
Gutajuci u pauzama bensedine
duvajući u promrzle i ozeble ruke
koje su grčevito stiskale hladni kalašnjikov
Tražio sam te
Dvadesetčetrvtog septembra
Kad su ga Koštunica i narod deklasirali u prvom krugu
U noći kad je Srbija povratila nadu
I posle decenije se ponovo radovala
A on ponovo hteo da ukrade izbore
Kad su rudari i radnici rekli da je dosta
I svi Zajedno odlučili da idu do kraja
Tražio sam te
Petog oktobra da Zajedno udišemo suzavac
s odusevljenjem mašemo Dzou bageristi
budemo sporedni glumci u unapred režiranoj predstavi
da iste večeri ljubim tvoje suzne, crvene oči
dok ulazim u tebe, toplu i vlažnu
i da se lažemo da će sutra biti bolje
Tražio sam te
Kad su bombardovali RTS, streljali Slavka
posle masakra na Ibarskoj, atentata u Budvi
kad su oteli i ubili Ivana,
kad je Srbija stala nakon Zoranovog ubistva
kad su krenuli na svoju poslednju zajedničku šetnju
pragmatični lider i Srbija
sa suzama, u mimohodu, gazeći po cveću
sa izgubljenom nadom za bolje sutra
Tražio sam te
Kad sam kumove u bajinobaštanskoj crkvi
Starozavetnog proroka Ilije
vjenčavao uz služenje paroha Ilije
i u istoj im sina krstio
Kad sam Teslu za London
Rada sa Surčina za Filadelfiju
Natašu za Johanesburg
a Bora sa Basa za Frajburg ispracao
i kad su me sa suznim očima podsećali
da ne zaboravim da im posaljem « Znam za jedan grad»
Tražio sam te
Kad su mi brat i snaha rekli da čekaju bebu
kad sam prvi put postao stric
kad me jedna mala, slatka sa plavim uvojcima
oslovila sa Kika, uhvatila za ruku i odvela
ispred poslastičarnice, tražeci
da joj kupim nešto na slovo S…….
Kad sam njenom bratu
jednom malom guzonji, obukao Ronaldinjov dres
A on počeo da govori Ka….Ka
Tražio sam te
Da te budim aromom tek skuvane neskafe
Kad otvoriš oči zatekneš crvene latice po krevetu
Da ti kažem da si maler zato
što Mancester nije dosao tri plus
i kritikujem da namerno pereš sudove
dok gledam «Utisak Nedelje»
Da ti kuvam zagoreli čokoladni puding
poližem šlag sa tvojih bradavica i preliv sa bedara
i duhovito ti otpevam « Nije htjela»
nasmejem te do suza za scenski nastup
uz Čolinu «Sinoć nisi bila tu…»
Tražio sam te
Na pauzi za topli obrok, dok sam plaćao račune i režiju
na obuci u školi računara
časovima francuskog jezika
u gradskom prevozu, u Noći muzeja
na Festu, u prepunom Pioniru
u kom su glasno pevali jednom gradu i jednom timu
na večitom derbiju, na jugu u Ligi šampiona
Tražio sam te
U setnji Avalom tužnoj bez tornja
da pijemo suvo belo vino na Gardošu
na predstavi u Mirinom ateljeu 212
Obidjemo Bajrakli džamiju koju su naši huligani palili
kupamo se u Dunavu , plovimo šajkom niz Savu
šetamo širokim bulevarima novobeogradskim
osetimo šmek Dorćola smeštenog na raskrsću četiri puta
Prletovog Crvenog Krsta i Preletovih karudijana sa……
i bacimo pogled sa Nebojšine kule na Kalemegdanu
Tražio sam te
Na oporavku na Zlatiboru, obilasku Drvengrada
u Lastinom busu za Taru, u šetnji Zaovinama
pored jezera , oko Oliverovih nedovršenih kuća
bez daha na žičari od svežeg vazduha Kopaonika
da ti kupim original levisice u Novom Pazaru
u Desankinoj Brankovini gde pisala je «Ne nemoj mi prići»
na tvrdjavi proklete Jerine u Smederevu
Lazarevom prestonom Krusevcu, Miloševim Takovu
u Voždovim vinogradima na Oplencu
na filmskom festivalu u Nišu
Tražio sam te
U najlepšim bojama vojvodjanske ravnice
Petrovaradinu i osam tamburaša Janike Balaša
u tem Somboru i miru Fruške Gore
pored stogodišnje katedrale grofa Kraja u Topoli
Brankovih Karlovaca i čuvene gimnazije
da obidjemo u Bečeju Dvorac Dundjerskih
rodnu kucu Lenkinu kojoj je Laza posvetio
«Santa Marija de la Salute»
u urbanom Novom Sadu sa najlepšom sinagogom
na palićkom jezeru i aristokratskoj Subotici
gde sam naručivao «Ko te ima taj te nema….»
Tražio sam te
U gospodstvenom Starom Kotoru i Bokeskoj noci
na peščanim plažama hercegnovskim na prazniku Mimoze
lovćenskom nebu kod usamljenog Rada Tomovog
na Cetinjskom Bijenalu, u gradu muzeju
u Andrijevici medju Vasojevićima i na Komu okomitom
na obali Breznice slusajući Sve pljevaljske tamburaše
Durmitoru gde sam se narcisoidno ogledao u jezeru
na mondenskom Svetom Stefanu gde su postelju gužvali
slavni Karlo Ponti i čarobna Sofija Loren
da skijamo niz Bjelasicu i splavarimo Tarom
Tražio sam te
Kad sam prvi put našao stalan posao,
od honorara kupio televizor
da te pitam gde smestiti stočić sa njim
da li da pomešam rozu i plavu da okrečim dnevni boravak
da te pitam šta da spremim za klopu
pre nego se umorna vratiš sa posla
da li voliš zapečene crvene paprike punjene sirom
njih baš odlično spremam
hoćes li breskve, lubenicu ili dinje
ili neku palačinkicu sa mlevenom plazmom i eurokremom
Tražio sam te
Užasnut, kada sam citao imena
školskih drugova na svežim krstacama
u cituljama osvitale slike mojih klasića
poginulih kao heroji otadzbine
iako su prisilno mobilisani
deprimiran saznanjem o smrti
koleginica i kolega koje je teska bolest pokosila
da je onaj iz prvog reda do prozora
jedva preživeo moždani udar
da je koleginica sa druge godine
silovana kada se vracala kuci
Tražio sam te
Rezigniran, kada sam obavesten da
ona nekada prelepa crnka iz treceg….. prodaje
svoje telo novokomponovanim bogatasima
da je onaj briljatni programer
sada oronuli narkoman bez budućnosti
da je sjajni i supertalentovani sportista
danas vodja lokalne mafije
a da je onaj sto je mesao cirilicu i latinicu
prepisivao pismene i jedva dobijao dvojke
danas pomocnik ministra i pesrpektivan strucnjak
samo zato sto je clan vladajuce stranke
Tražio sam te
Na godišnjem odmoru u Beranama
medju onim pravovernim i podmuklim vlastodršcima
kojima sam smetao i bio trn u oku
potreban samo kao klimoglavac ili glineni golub
i bokserski džak za udaranje od strane
pretorijanske garde diktatorskog i oholog režima
koji nije želio slobodnu, bogatu i demokratsku državu
već orijentalnu kasabu, sa malo Aga i Begova
vlasnicima prljavog kapitala, i farsom od izbora
sikofantski narod, sirotinju raju
punu ulizica, poltrona pod kontrolom svemoćne DB
te dijamantske zvečarke i strašnog crnogorskog zla
Trazio sam te
U kliničko bolničkom centru
dok sam čekao rezultate nalaza
da me ohrabriš da kazeš da nije ono najgore
da je dobroćudan i da sam jači od njega
da ti se ispovedim, priznam sve počinjene grehe
da ti kažem « Ja sam težak kao konj»
i da možda više nemam «Par godina za nas»
Trazio sam te
U nocima i danima iscekivanja, da se zajedno molimo
Svevišnjem, da još sam mlad, da je prerano
da još nisam stigao da Te upoznam
da zbog svih uvreda nisam rekao Oprosti mi Pape
da se nisam izvinio Majci za grube reči
za nezavršeni a obećani fakultet
nisam dovoljno pomogao brata i njegovu porodicu
Tražio sam te
Da potvrdiš sve moje molitve
da te se nisam naljubio i namilovao
da još nikad nisam Jatom uzleteo
nisam obišao ni grad Svetlosti ni Večni grad
hladnu Skandinaviju, kišni London
nisam video okean, Nou Kamp i Old Traford
Partenon i Jerusalimski zid placa
da nisam šetao Baščarsijom, Stradunom
niti djirao splitskom rivom i pio kafu u Trebinju
Trazio sam te
U Sabornoj crkvi kad sam na kolena pao
iz očiju tekle reke suza
i zahvaljivao svim svecima
U jeftinoj krčmi pored Hrama Svetog Save
dok sam ispijao balantajn u visokoj čaši sa tri kocke leda
i ponovo nakon decenije palio cigaretu
slaveći sto je tumor benigni
sto cu moci jos da gledam Mucke, Alo-Alo
ludog Krejmera i slusam «One» od U2
Trazio sam te
Dok sam na Kalemegdanu hranio golubove
u zoološkom vrtu se divio lavu
Na Kaleniću kupovao prve trešnje
narucivao za čir dobar mladi čačanski sir
i duvan čvarke iz Užica
U «Eksaliburu» sa Pičom i Vladimirom
Za šankom dok smo ispijali Gorki list
Tražio sam te
Na doceku Djordjevića, Bodiroge, Danilovića, Divca,
Šapica, Ikodinovića, Šefika, Udovičića,
Miljkovića, Kviska, Nikole i Vanje Grbic
Dok je Blaža pevao «sad si uzo trofej Paspalje»
A svi oni zajedno od srca ispred Savezne skupštine
Ponosno pevali «Igra rokenrol cela Jugoslavija»
Tražio sam te
U dugo čekanoj referendumskoj noći
da mi daš nadu da će sve biti mirno
da neće biti noći dugih noževa
da sin neće krenuti na oca
brat na brata, komšija na komšiju
da su svi pobijedili i svi izgubili
i da je mnogo bitnija odlučna borba
za slobodnu i demokratsku državu
Tražio sam te
Da nas Dvoje pijemo pivo uz Neverne Bebe
štedimo novac za Stonse
u novogodišnjoj noci slušamo Barbu i Ženu bez imena
na gradskom trgu i podelimo flašicu Rose
ne propustimo Bočelija i Stinga
pevamo sa Djuletom da Neko te ima
ovacijama docekamo Kenedija i Feliksa
i uduvamo se za Bili Ajdola na Egzitu
Tražio sam te
Da se smejemo Srdjanovim Andjelima,
zamislimo nad Goranovim Buretom baruta
teško dišemo posmatrajući Nebesku udicu
da nam bombardovanje prekine premijeru Noža
potvrdimo da balkanska Lepa sela lepo gore
i da se nalazimo u Emirovom Podzemlju
da sat vremena ćutimo nakon Sinišine Velike Drame
plačemo od smeha Mimi i Dari u Mješovitom braku
i valjamo se po patosu posmatrajuci sve filmove
Dušana Kovačevica i neponovljivog Bate Stojkovića
i vanserijskog Zorza u Lepoti Poroka
Tražio sam te
Da Zajedno čitamo Mihizovu Autobiografiju o drugima
Dankovu O Milutinu, Dragoslavljevo Cvetanje tikava
Basarino Srce Zemlje i Isidorine Apostole
Miloševe Seobe, Danilovu Mansardu
Mešinog Derviša, Ivinu Ćupriju
Slobodanove Prijatelje, Borine Skakavce
Momovu i Zukovu Zelenu Čoju i Dušanovo Dobro jutro
Tražio sam te
U danima kad su mi pretili ortopedskim koritom
ako ne prestanem da ih svakodnevno kritikujem
kad su mi ozvučili dopisništvo, stranku, kuću
odbornici, direktori, ortopedi i inspektori
porucivali sa No Number brojeva da sam gotov
U jutro kad su me tukli i kazali da pazim šta pišem
u podne kad je istražni rekao da nema dokaza
kad su savetovali da čuvam porodicu
da mogu bukvalno da me zgaze
i da su naumili da me se reše
Tražio sam te
U noci kad je javljeno da su pucali u Duška
kada sam se molio da preživi
da me zagrliš kad su javili da nije izdržao
kad me savjest grizla, kad sam se osjetio krivim
zato što su ubili Dan
A Crnu Goru prekrila duga tamna noć
Tražio sam te
Kad je Srbija konačno krenula napred
ekonomski, privredno i kulturno
postala lider u regionu
ponovo pod krunom Karadjordjevića
A onda joj svet oduzeo Kosovo
gazeci pravo i i povelju UN i istoriju
I time nagradio svoje miljenike
koji su ubijali decu na kupanju
palili kuce, crkve i manastire
urinirali po ikonama i krstu
Tražio sam te
Kad su Pećka patrijaršija, sveti Dečani
Prizren i Gračanica postali siročad
odvojeni od svoje vjekovne majke
u okruženju najvećih evropskih
Narko bosova i kriminalca
kad su velike sile ponovo pogrešile i nisu shvatile
da je podela najbolje i trajno rešenje
kad je poceo poslednji srpski egzodus
kad je Srbija preteci zacutala
ranjena, povredjena i ponižena a narod
pevao Dositejevo «Vostani Serbie»
Tražio sam te
U vrijeme velikih svetskih bura
ekspanzije terorizma i nevinih žrtava
surovih samoubica i masovnih ubica
pedofilicara i mafijaskih Koza Nostri
otmica ljudi i letilica
ratova strasnih gdje samo civili ginu
velikog tehnoloskog napretka,
i drasticnog opadanja morala i manjka etike
obespravljenosti obicnog radnika
i beskrupuloznih tajkuna
Tražio sam te
Na kraju drugog i početku treceg milenijuma
u predvecerje treceg svetskog rata
u kom ce goreti i Istok i Zapad
i kome ce prethoditi
deset vjekova sa nestrpljenjem čekano
ujedinjavanje katolika i pravoslavaca
kad ce Papa i vaseljenski Patrijarh
Zajedno služiti jedan Bozić i Uskrs
Tražio sam te
Da odemo daleko odavde
potražimo svoju sreću i mir
daleko od ratnih bubnjeva i popušenih lula mira
od sveznajućih neznalica
iskompleksiranih balkanaca
Da preko interneta citamo nase dnevne novine
i placemo nakon telefonskih razgovora
Tražio sam te
Jer i Sveti Apostol Pavle u svojoj poslanici kaže
« Ako sve jezike čovječije i andjeoske govorim
a ljubavi nemam
onda sam kao zvono koje ječi
ili kimbal koji zveči
i ako imam dar proroštva
i znam sve tajne i sve znanje
i ako imam svu vjeru da i gore premještam
a ljubavi nemam, ništa sam»
Tražio sam te
Jer se neprestano treba boriti
Za Slobodu, Demokratiju i Ljubav
I ta borba može imati pauzu
Ali nikada ne sme biti prekinuta
Sve dok ne ostvaris zajedno ta tri cilja
Jer ako jedno nemas
Onda ceo život nema smisla
Tražio sam te
Sve ove godine stresne, duge i teske
Da mi pomognes, budeš rame za plakanje
Ali te nisam našao, rekli su previše tražim
Davao sve za tebe, rekli su da je malo
Voleo te iako te nisam znao, rekli su da je nedovoljno
Nadao ti se do poslednjeg trenutka, rekli su da se ne nadam
I da je vreme da odustanem
Tražio sam te
Ovako konfuzan, potrosen i umoran
Razocaran, povredjen i melanholican
Ali nikada necu prestati da te tražim
Da nisam Don Kihot
i tražicu te do poslednjeg otkucaja srca
I nikada necu odustati
da pronadjem svoj svetionik
da znam da borba nije bila uzaludna
da doživim barem jedan tvoj zagrljaj
koji ce biti melem za moju umornu dusu
I da ti kažem Volim Te JEDINA
Ilija Bakić
1.mart- 02.08. 2006 godine
Posveceno Slavku Perovicu i Liberalnom Savezu, Vuku Draskovicu i Srpskom Pokretu Obnove!
RE: Aleksandar.
Izvlačim zaključak da nema načina. Makar dok je Medojević na čelu Pokreta.
Rečenica koju ste boldovali i ponovili više puta govori mi jedino da za vas nema razgovora sa onim koji je pogriješio. Dakle, prvi i osnovnu uslov – promijeniti rukovodstva. Nema priče sa Medojevićem, M. Perovićem, Željkom Ivanovićem… Oni ne mogu opet postati opozicija, čak ni kad im vlast prijeti, prebija ih, sramoti, globi na sudovima… Sve to je dokaz da je vlast autokratska i totalitarna, ali nije i dokaz da su oni protiv vlasti?!
To je za mene revanšizam.
Dalje, ispada da Vas u toj opozicionoj borbi jedino zanima odnos prema vlasti u Podgorici. A koliko je tih partija koje pominjete da su nezavisne od Vlade CG, a da se nikad nisu distancirale od politike Slobodana Miloševića, velikosrpstva, da su pod direktnim uticajem Amfilohija Radovića, možda i centara moći u nekim drugim državma? Za čiji interes je Mandić trubio o autoputu prema Srbiji i “ruskom gasu”? Zašto je pred propast očigledno mutnog projekta autoputa Horgoš-Požega ugostio Velju Ilića, njegovog kreatora? Zašto je na izborima u Srbiji podržao Tomislava Nikolića? Za čiji interes i za čije dobro. Za moje sigurno nije.
Izvlačim zaključak da nema načina. Makar dok je Medojević na čelu Pokreta.
Rečenica koju ste boldovali i ponovili više puta govori mi jedino da za vas nema razgovora sa onim koji je pogriješio. Dakle, prvi i osnovnu uslov – promijeniti rukovodstva. Nema priče sa Medojevićem, M. Perovićem, Željkom Ivanovićem… Oni ne mogu opet postati opozicija, čak ni kad im vlast prijeti, prebija ih, sramoti, globi na sudovima… Sve to je dokaz da je vlast autokratska i totalitarna, ali nije i dokaz da su oni protiv vlasti?!
To je za mene revanšizam.
Dalje, ispada da Vas u toj opozicionoj borbi jedino zanima odnos prema vlasti u Podgorici. A koliko je tih partija koje pominjete da su nezavisne od Vlade CG, a da se nikad nisu distancirale od politike Slobodana Miloševića, velikosrpstva, da su pod direktnim uticajem Amfilohija Radovića, možda i centara moći u nekim drugim državma? Za čiji interes je Mandić trubio o autoputu prema Srbiji i “ruskom gasu”? Zašto je pred propast očigledno mutnog projekta autoputa Horgoš-Požega ugostio Velju Ilića, njegovog kreatora? Zašto je na izborima u Srbiji podržao Tomislava Nikolića? Za čiji interes i za čije dobro. Za moje sigurno nije.
Aleksandre da li to znaci da u CG nema apsolutno nikakve nade
za bolje sjutra? Vjerovao sam Medojevicu i iz nekog razloga mu jos
uvijek vjerujem, a ne znam zasto. Mozda ni sam nije svjestan igre koja
se igra oko njega.
Gospodine Aleksiću,
Meni je to sve jasno. Jasno mi je da je u tom periodu Medojević koketirao sa režimom. Jasno mi je da je postojalo ogromno nezadovoljstvo opozicijom u narodu. Činilo mi se i tada, a i sada mi se čini da je Medojević pokušao sve to da iskoristi za ličnu promociju. Da je možda i sam vjerovao u onu “upoznaj sistem da bi ga mijenjao”, a čini mi se da je danas shvatio da približavanje sistemu znači samo jedno – da će se kad tad postati dio sistema, suštinski i formalno, baš kao što se desilo sa SDP-om.
Pismo koje ste postavili otvara jako zanimljive momente. Po mom mišljenju, odbijeno je iz niskih pobuda – iz sujete ili osjećaja superiornosti i samodovoljnosti. Sa sličnom falinkom je Medojević ušao i u ovu kampanju – siguran u sebe bez i jednog opipljivog dokaza. Govorio sam to određenim ljudima iz PzP, ali džaba. Svi su bili sigurni u veliki rezultat. Govorio sam da nije dovoljno mahati imenom Slavka Perovića, da je mnogo produktivnije bilo razgovarati sa Slavkom i vidjeti da li ima mogućnosti za saradnju. Da je veličina u tome da se priznaju greške. Da se lijepo kaže da su optužbe prema LSCG bile neosnovane i pretjerane. Po mom mišljenju, pretjerane su bile i reakcije LSCG.
Ali dobro, evo par momenata koje bih izdvojio:
I da završim sa ovim:
Meni je to sve jasno. Jasno mi je da je u tom periodu Medojević koketirao sa režimom. Jasno mi je da je postojalo ogromno nezadovoljstvo opozicijom u narodu. Činilo mi se i tada, a i sada mi se čini da je Medojević pokušao sve to da iskoristi za ličnu promociju. Da je možda i sam vjerovao u onu “upoznaj sistem da bi ga mijenjao”, a čini mi se da je danas shvatio da približavanje sistemu znači samo jedno – da će se kad tad postati dio sistema, suštinski i formalno, baš kao što se desilo sa SDP-om.
Pismo koje ste postavili otvara jako zanimljive momente. Po mom mišljenju, odbijeno je iz niskih pobuda – iz sujete ili osjećaja superiornosti i samodovoljnosti. Sa sličnom falinkom je Medojević ušao i u ovu kampanju – siguran u sebe bez i jednog opipljivog dokaza. Govorio sam to određenim ljudima iz PzP, ali džaba. Svi su bili sigurni u veliki rezultat. Govorio sam da nije dovoljno mahati imenom Slavka Perovića, da je mnogo produktivnije bilo razgovarati sa Slavkom i vidjeti da li ima mogućnosti za saradnju. Da je veličina u tome da se priznaju greške. Da se lijepo kaže da su optužbe prema LSCG bile neosnovane i pretjerane. Po mom mišljenju, pretjerane su bile i reakcije LSCG.
Ali dobro, evo par momenata koje bih izdvojio:
U potpunosti dijelimo vašu zabrinutost zbog kašnjenja reformi i demokratizacije Crne Gore. Nažalost u vašem pismu ne nalazimo ni trunku želje da ukažete da je DPS i SDP režim glavna prepreka tom neophodnom procesu. DPS punih četrnaest godina ima apsolutnu vlast u Crnoj Gori a SDP mu pomaže punih šest godina, sve simulirajući sprovođenje reformi.Nije li ova prepreka uklonjena u poslednjih par godina, u kojima PzP otvoreno govori o odgovornosti partija na vlasti, kao i o samom neformalnom centru moći koji kontroliše obije partije? Što je istovremeno odgovor i na ovo:
Vi još uvijek imate za nas nerazumljivih poteškoća da vidite uzrok takvom stanju tj. da prihvatite kao političku činjenicu od prvorazrednog značaja da režim vlada vaninstitucionalno.E sad vi meni pomozite. Tada je, uprkos svim tim osnivačima koji su i dalje bili tu, LSCG nudio saradnju GzP i od njih tražio da se distanciraju od režima i javno ga prozovu. To su bile prepreke. Koje su prepreke danas?
I da završim sa ovim:
Potreba formiranja najšireg političkog fronta u borbi protiv postojećeg režima je pitanje biti ili ne biti za Crnu Goru.Koliko još možemo da se nalazimo u “biti ili ne biti” situaciji? I koliko imamo pravo na luksuz da se dijelimo? I koliko građanskih opcija može da postoji u CG? Po mom mišljenju, samo jedna. Sve drugo je rasparčavanje tog svjesnog i poštenog dijela biračkog tijela, a ono je sve što Crna Gora u ovom momentu ima.
Re: Aleksandar
Gospodine Aleksicu, nema srece. Kako ja spustim loptu, tako je vi ‘nabulate’. Moja najveca greska je sto sam iskreno priznao koliko (ne) znam, jer vi uporno iskoristavate svaku priliku da me diskvalifikujete kao sagovornika. Trebalo je da kategoricno tvrdim i ne odstupam ni milimetar od svog stava, jer vi ste u Crnoj Gori ocigledno navikli na busace koji sve znaju, strucnjake za sve i svasta.
Logika vam je puna rupa, gospodine Aleksicu. Stvari koje vi iznosite kao navodne dokaze za vase tvrdnje ja mogu protumaciti na milion drugih nacina (sto je najbolji lijek za paranoju). Kad ja pitam zasto bas takvo tumacenje, vi se iz nekog, samo vama jasnog razloga, vrijedjate. U vasoj prici ima dosta interesantnih detalja, ali slagalica koju sklapate ostavlja previse prostora za sumnju.
Namece se zakljucak da je razlog za vase ogorcenje zaista samo zal zbog cinjenice da je LSCG (a samim tim i vi) izbacen iz igre. Dok je NS bila partner LS-u u Narodnoj Slozi, to je bila najbolja stvar za Crnu Goru, sad je NS projekat DB (medjutim, to saznanje, argument protiv svih drugih, ne smeta da se o Slozi i dalje prica u sve sesnaest); kad je LS nudio saradnju GZP, oni su bili ok momci, a sad su svi u Vladi, od koje su ustvari i bili stvoreni; kad se implicira da je potrebna saradnja LS-a i sa SDP-om (dok su na vlasti), to nije problem, a sad se na pomen SDP-a sve kostrijesi. Itd. (Zadnje dvije tvrdnje jasnije su sa dolje kopiranim isjeckom iz teksta kojim ste nas prosvijetlili.)
“Na kraju, s obzirom da je SDP i dalje u vlasti, a uvažavajući bliskost pojedinih uglednih intelektualaca koji su bliski SDP, a članovi su vaše cijenjene organizacije, očekujemo da pozovete SDP na javni dijalog o ovim problemima!”
Dakle, gospodine Aleksicu, ja se ovim povlacim iz diskusije, i dopustam vam da se odmorite od napornog rada sa mnom. Vi se upustajte u razgovore samo sa svojim istomisljenicima ekspertima, s kojima cete uzivati u saglasju, i cija ce istina biti ista kao vasa, s kojima nece biti potreban naporan rad. Ali sa onima koji mnogo pitaju, ili slucajno drugacije misle, nemojte se baviti. Ne ide vam, a i umara vas.
I pomirite se sa cinjenicom da ce istina koju ovdje prodajete na ovaj nacin ostati samo Vasa istina.
Ovog puta ne pitam nista, vec zatvaram nasu diskusiju.
Gospodine Aleksicu, nema srece. Kako ja spustim loptu, tako je vi ‘nabulate’. Moja najveca greska je sto sam iskreno priznao koliko (ne) znam, jer vi uporno iskoristavate svaku priliku da me diskvalifikujete kao sagovornika. Trebalo je da kategoricno tvrdim i ne odstupam ni milimetar od svog stava, jer vi ste u Crnoj Gori ocigledno navikli na busace koji sve znaju, strucnjake za sve i svasta.
Logika vam je puna rupa, gospodine Aleksicu. Stvari koje vi iznosite kao navodne dokaze za vase tvrdnje ja mogu protumaciti na milion drugih nacina (sto je najbolji lijek za paranoju). Kad ja pitam zasto bas takvo tumacenje, vi se iz nekog, samo vama jasnog razloga, vrijedjate. U vasoj prici ima dosta interesantnih detalja, ali slagalica koju sklapate ostavlja previse prostora za sumnju.
Namece se zakljucak da je razlog za vase ogorcenje zaista samo zal zbog cinjenice da je LSCG (a samim tim i vi) izbacen iz igre. Dok je NS bila partner LS-u u Narodnoj Slozi, to je bila najbolja stvar za Crnu Goru, sad je NS projekat DB (medjutim, to saznanje, argument protiv svih drugih, ne smeta da se o Slozi i dalje prica u sve sesnaest); kad je LS nudio saradnju GZP, oni su bili ok momci, a sad su svi u Vladi, od koje su ustvari i bili stvoreni; kad se implicira da je potrebna saradnja LS-a i sa SDP-om (dok su na vlasti), to nije problem, a sad se na pomen SDP-a sve kostrijesi. Itd. (Zadnje dvije tvrdnje jasnije su sa dolje kopiranim isjeckom iz teksta kojim ste nas prosvijetlili.)
“Na kraju, s obzirom da je SDP i dalje u vlasti, a uvažavajući bliskost pojedinih uglednih intelektualaca koji su bliski SDP, a članovi su vaše cijenjene organizacije, očekujemo da pozovete SDP na javni dijalog o ovim problemima!”
Dakle, gospodine Aleksicu, ja se ovim povlacim iz diskusije, i dopustam vam da se odmorite od napornog rada sa mnom. Vi se upustajte u razgovore samo sa svojim istomisljenicima ekspertima, s kojima cete uzivati u saglasju, i cija ce istina biti ista kao vasa, s kojima nece biti potreban naporan rad. Ali sa onima koji mnogo pitaju, ili slucajno drugacije misle, nemojte se baviti. Ne ide vam, a i umara vas.
I pomirite se sa cinjenicom da ce istina koju ovdje prodajete na ovaj nacin ostati samo Vasa istina.
Ovog puta ne pitam nista, vec zatvaram nasu diskusiju.
Drugi krug je bio potreban, da bi nam slika bila sasvim jasna.
Kada kazem jasna, mislim- losa.
Jos kada bi se desilo da opoziciona snaga, do sledecih parlamentarnih izbora, naraste do 60 odsto, mozda bi se vidjelo da tek tada DPS ima svih 60 odsto.
Pozicije nacionalnih partija ja jasno razumijem.
Sto se tice “gradjanskih partija” nista ne razumijem.
Svojevremeno sipao paljbu po “gradjanskom profilu” SNP- a , kada je on bio u solidnoj snazi sa Pedjom Bulatovicem.
Nije mi bilo jasno- kako jedna gradjanska partija moze imati poslanicki klub i rukovodstvo u kojem nema Bosnjaka skoro nigdje? Isto tako, Hrvata ili Albanca, osim rijetko gdje, u zapecku.
Kako je ona gradjanska ako nije multietnicka?
Isto tako se pitam u vezi PzP.
Kako se moze pretendivati na multietnicko: bosnjacko, albansko , hrvatsko biracko tijelo ako medju poslanicima i u najvisem rukovodstvu imas jednog Bosnjaka – Emina Durakovica, a ostalih manjinskih naroda uopste nema?
Ja sam, svojevremeno, optuzivao rukovodstvo SNP da u vrhu i poslanickom klubu te stranke nema Bosnjaka- da se ne bi slucajno desilo da se DPS-u preuzme ili otme to biracko tijelo.
Ako PzP projektuje na sledecim izborima da mu od glasackog tijela polovina budu Bosnjaci- tada je logicno da se vec sada izmijeni nacionalna struktura rukovodstva stranke, i da Bodnjacki kadrovi zauzmu polovinu mjesta.
SNP i PzP su jednonacionalne stranke sa ostalim narodima na nivou statisticke greske.
Kada kazem jasna, mislim- losa.
Jos kada bi se desilo da opoziciona snaga, do sledecih parlamentarnih izbora, naraste do 60 odsto, mozda bi se vidjelo da tek tada DPS ima svih 60 odsto.
Pozicije nacionalnih partija ja jasno razumijem.
Sto se tice “gradjanskih partija” nista ne razumijem.
Svojevremeno sipao paljbu po “gradjanskom profilu” SNP- a , kada je on bio u solidnoj snazi sa Pedjom Bulatovicem.
Nije mi bilo jasno- kako jedna gradjanska partija moze imati poslanicki klub i rukovodstvo u kojem nema Bosnjaka skoro nigdje? Isto tako, Hrvata ili Albanca, osim rijetko gdje, u zapecku.
Kako je ona gradjanska ako nije multietnicka?
Isto tako se pitam u vezi PzP.
Kako se moze pretendivati na multietnicko: bosnjacko, albansko , hrvatsko biracko tijelo ako medju poslanicima i u najvisem rukovodstvu imas jednog Bosnjaka – Emina Durakovica, a ostalih manjinskih naroda uopste nema?
Ja sam, svojevremeno, optuzivao rukovodstvo SNP da u vrhu i poslanickom klubu te stranke nema Bosnjaka- da se ne bi slucajno desilo da se DPS-u preuzme ili otme to biracko tijelo.
Ako PzP projektuje na sledecim izborima da mu od glasackog tijela polovina budu Bosnjaci- tada je logicno da se vec sada izmijeni nacionalna struktura rukovodstva stranke, i da Bodnjacki kadrovi zauzmu polovinu mjesta.
SNP i PzP su jednonacionalne stranke sa ostalim narodima na nivou statisticke greske.
Na nivou statisticke greske, ili visokih funkcionera Mjesnih zajednica.
Hmm sve sto znam je da je veliki borac u zivotu i da je bio
uspjesan djak i student kao i to da ima stabilnu porodicu (a bitno je da
jedan predsjednik bude uzoran porodican covjek). Ono sto kao
opozicionar moze da ostvari 3 puta vise i 3 puta lakse moze da ostvari
ako se prikljuci vlasti, dakle kod njega mora postojati stvarna zelja za
promjenama u CG. Da li je egomanijak ne poznajem ga licno ali sudeci po
ljudima koji ga dobro poznaju kazu da je uvijek otvoren za razgovor i
prihvata kritiku a to nije odlika egomanijaka. Pravio je greske u
kampanji i treba mu zamjeriti mada jeste jako jako politicki neiskusan, a
i kada na pocetku TV termina za suceljavanje na RTCG 17 minuta puste
zavrsnu konvenciju dpsa na kojoj milo blati njega i samo njega(zasto
li?) gubljenje kljucnih nekoliko procenata glasaca je neminovno. Ogromna
njegova greska je sto je mahao svim postojecim zastavama u CG
(crnogorskim srpskim itd.), da su umjesto toga bile evropske sa
zvjedicama poruka bi bila mnogo pozitivnija. Isuvise je veliki
animozitet medju narodima u CG i to je moralo da mu se obije u glavu.
Jer se u CG nazalost prvo mrzi pa se tek onda voli.
I tada je bilo ljudi kao Vladimir Nedovic koji misle da se politika vodi onako kako je on vidi.Zamolio bih vas da se ne obračunavate sa Vladimirom u odgovoru meni.
I ne znam čemu ovakav ton, čovjek je lijepo rekao da ne zna puno o vođenju politike. Baš kao što ni ja ne znam. Ali kapiram da, kao u svakoj drugoj nauci, postoji način da se to elementarnom logikom objasni i laiku. U protivnom pravo glasa ne bi imalo ni 2%.
GZP cak nije LSCG udostojio odgovora. Da ne kazem da ga nije ozbiljno razmotrio.O povredi časti LSCG bi bilo bolje govoriti u nekim budućim vremenima. Danas imamo jednu vrlo delikatnu situaciju u zemlji koju valja zajednički rešavati. Ako je moguće.
To vam je isto kao da me pitate koji je problem da se danas ne ide u Rat za mir. Nema nikakvih problema – ali rat za mir se na zalost desio. Zelim da vam kazem da je za svaku politicku odluku neophodan tajming. Rezultat tog tajminga je da je bas u tom periodu u kom je PZP ignorisao sve sto je znacilo objedinjavanje opozicije familija postala bogatija nekoliko puta. Onoliko puta koliko je danas teze doci do promjena.Shvatio sam, zeznuli su, slažem se. Ali ranije ste mi rekli da sam izvukao pogrešan zaključak. A on je bio da sa onim koji je pogriješio nema razgovora. Sa ovim sad potvrđujete taj moj zaključak.
Ili forsiram priču u nekom pogrešnom pravcu…
“Nije sve tako crno Pero, samo su ti zavezane oči -reče dželat”
Da li postoji sansa da Liberalni savez obnovi svoj rad. Siguran sam da bi pomrsio racune mnogima?
pozdrav svima prije svega!
mislim da ce LSCG obnoviti svoj rad onog trenutka kada ga gradjani Crne Gore budu ponovo zeljeli vidjeti kao politickog faktora! Taj scenario ce se zasigurno desiti jednog dana samo se plasim da ce to tada biti kasno… vidimo u medijima,cak i u govorima odredjenih politickih kandidata(iz pristojnosti prema autoru bloga imena im necu pominjati,a i iz postovanja prema samom sebi) koji su koliko do juce javno pljuvali na sve sto je LSCG radio istu onu pricu koju je LSCG pokusavao gradjanima Gore Crne da priblizi…i sad neko treba da pita da li ta prica dolazi iskreno od strane tih ljudi??? pa nemojmo da se salimo …zaista mislim da je podneblje u Crnoj Gori isuvise sujetno da bi bilo kakvo kajanje moglo da uslijedi…a da je iskreno,u svim porama zivota ,a kamoli u politici!!!! zato smo tu gdje jesmo!!!
mislim da ce LSCG obnoviti svoj rad onog trenutka kada ga gradjani Crne Gore budu ponovo zeljeli vidjeti kao politickog faktora! Taj scenario ce se zasigurno desiti jednog dana samo se plasim da ce to tada biti kasno… vidimo u medijima,cak i u govorima odredjenih politickih kandidata(iz pristojnosti prema autoru bloga imena im necu pominjati,a i iz postovanja prema samom sebi) koji su koliko do juce javno pljuvali na sve sto je LSCG radio istu onu pricu koju je LSCG pokusavao gradjanima Gore Crne da priblizi…i sad neko treba da pita da li ta prica dolazi iskreno od strane tih ljudi??? pa nemojmo da se salimo …zaista mislim da je podneblje u Crnoj Gori isuvise sujetno da bi bilo kakvo kajanje moglo da uslijedi…a da je iskreno,u svim porama zivota ,a kamoli u politici!!!! zato smo tu gdje jesmo!!!
i veliki pozdrav Iliji Bakicu cije sam stihove dva puta sa
velikom paznjom procitao!! u mnogima sam se pronasao iako predpostavljam
da smo iz dijametralno razlicitih generacija(ja sam sigurno dosta
mladji) ali mi to nije zasmetalo da u meni probudi sve one (paradoks)
lijepe a isto toliko ruzne uspomene koje smo prolazili ’90-tih i koje
prolazimo dan danas i koje cemo sigurno jos dugo prolaziti!!!
re. lena; re. aleksandar
„Mislim da tekstove o Mirax-u i Marovicima nije pisao Lajovic nego neki Vucinic. Mora da je Lajovic otisao na trudnicko.“
„Tako je. Tekstove je pisao Zdravko Vucinic, poznat po promociji kompanija Veska Barovica u Vijestima. Cuveni tekst o stvaranju “novog privrednog giganta pod Rumijom”
Riječ je o pormoterima klana Marović i klana Barović. Odradili su posao zajednički. Kada je Budva u pitanju, Lajović se povlači samo kada je poruka nedovoljno afirmativna za gazdu Svetozareva. Onda se potpisuje Barovićević p.r. Kada Vesko nešto uprska u „turističkoj metropoli“ piše Zdravko a potpisuje se
„Mislim da tekstove o Mirax-u i Marovicima nije pisao Lajovic nego neki Vucinic. Mora da je Lajovic otisao na trudnicko.“
„Tako je. Tekstove je pisao Zdravko Vucinic, poznat po promociji kompanija Veska Barovica u Vijestima. Cuveni tekst o stvaranju “novog privrednog giganta pod Rumijom”
Riječ je o pormoterima klana Marović i klana Barović. Odradili su posao zajednički. Kada je Budva u pitanju, Lajović se povlači samo kada je poruka nedovoljno afirmativna za gazdu Svetozareva. Onda se potpisuje Barovićević p.r. Kada Vesko nešto uprska u „turističkoj metropoli“ piše Zdravko a potpisuje se
Hvala ti na svom ulozenom vremenu i trudu koji si posvetio nama koji ne pripadamo vlasti, i ljudima oko vlasti.
138 comments