недеља, 09 децембар 2012 07:18
Војин Грубач - ИН4С
“Ускликнимо с љубављу стрицу светитеља Саве” је нови, модификовани и несумњиво ултрасрпски лајт-мотив који неизоставно лебди изнад чина додјељивање црногорске државне награде “Мирослављево јеванђеље”. Зашто?
Мирослављево јеванђеље je писано по наруџби захумског кнеза Мирослава, који је био брат великог рашког жупана Стефана Немање, стриц Светог Саве и зет Кулина Бана. Постоји историјски детаљ да је кнез Мирослав својевремено навукао на себе пријекоре папске курије,а 1181. године и проклетство папиног легата, зато што је узео заштиту неретвљанске Качиће који су каменовали на смрт сплитског бискупа Рајнерија.
Елем, да апсурд буде потпун, жири који додјељује награду Мирослављево јеванђеље се, у складу са официјалном црногорском државном политиком, јежи на помен Немањића, сматрајући их древним и “најцрњим окупаторима Црне Горе”. А Зувдија Хоџић, предсједник жирија, представља јарког трубадура некадашњег Црногорског књижевног листа, гласила најнижих шовинистичких страсти које су продуковане у Црној Гори.
Љубав према Црној Гори обавезује нас да указујемо на негативне појаве у друштву и да се боримо против њих. Посебно је за осуду активност Српске православне цркве, њено отворено негирање црногорског националног идентитета, непоштовање државе и државних институција, затварање цркава и манастира за црногорске вјернике, а отварање за фанатике и православне фундаменталисте, ширење међувјерске мржње, провоцирање на подјеле и сукобе, у чему, мора се признати, инертношћу власти која не поштује законе и одлуке које је донијела црква углавном и успијева.
Шест је година од како је на врх Румије постављена а и даље стоји лимена црквица, шест је година како је насилнички прекинута хиљадугодишња традиција да за крстом Светог Владимира излазе припадници све три конфесије. Сада то чине само Амфилохијеви залуђеници. Држава није одвојила цркву од себе, црква чини све да државу узме под своје… У скупштинским клупама сједе посланици који не поштују симболе, грб, заставу и химну државе, али се не одричу привилегија које им омогућава држава против које су!”
Примјетили сте да у овом говору Зувдија Хоџић устврдио да је “јуришао на фашистичког окупатора у Другом свјетском рату”?! То је реално радио исто колико и праунуци писца ове колумне!
Осим тога, Николаидис је својевремено, у духу млађаног и напаљеног екстремисте, за сарајевски сајт “Урбан Буг”дао сљедећу изјаву: “Био бих почаствован ако би мој рад био инспиративан за било коју фундаменталистичку групу, било исламску или протестантску…”
Елем, погодио је! Сан му се остварио! Фундаменталистички жири на челу са Зувдијом Хоџићем, инспирисан његовим радом, му је додијелио великосрпску награду “Мирослављево јеванђеље”.
Ово тим прије што се, упркос свему, ова награда може третирати као историјски ехо елитне важности и незаобилазности “српскихокупатора Црне Горе”, који су мачем Немањића ”Дукљу разрушили и спалили до темеља”, али и фасцинирали оне који се данас осјећају због тe историје- трајно “окупиранима”. Зато и додјељивање те награде у модерној Црној Гори има статус потпуног апсурда, како са становишта нечисте државне идеологије, тако и у домену састава жирија и лауреата који хипнотисанo гледају на њен импозантни новчани износ.
Нема сумње, све ово што се дешава око те награде је једна бизарна комедија, у режији опскурних ликова примитивне свијести, који заједнички чине жири, лауреати и држава, а који заслужују оправдани подсмијех уз грохот до неба јер, просто- они не знају шта чинеи куда тумарају. И све то уз модификовану химну, која лебди изнад те приче- “Ускликнимо с љубављу стрицу светитеља Саве”!
“Ускликнимо с љубављу стрицу светитеља Саве” је нови, модификовани и несумњиво ултрасрпски лајт-мотив који неизоставно лебди изнад чина додјељивање црногорске државне награде “Мирослављево јеванђеље”. Зашто?
Мирослављево јеванђеље je писано по наруџби захумског кнеза Мирослава, који је био брат великог рашког жупана Стефана Немање, стриц Светог Саве и зет Кулина Бана. Постоји историјски детаљ да је кнез Мирослав својевремено навукао на себе пријекоре папске курије,а 1181. године и проклетство папиног легата, зато што је узео заштиту неретвљанске Качиће који су каменовали на смрт сплитског бискупа Рајнерија.
Елем, да апсурд буде потпун, жири који додјељује награду Мирослављево јеванђеље се, у складу са официјалном црногорском државном политиком, јежи на помен Немањића, сматрајући их древним и “најцрњим окупаторима Црне Горе”. А Зувдија Хоџић, предсједник жирија, представља јарког трубадура некадашњег Црногорског књижевног листа, гласила најнижих шовинистичких страсти које су продуковане у Црној Гори.
Јеванђеље по Зувдији
Шовинизам са личним печатом Зувдијe Хоџићa је демонстриран на недавно завршеном Петом конгресу црногорског СУБНОР-а, гдје дотични лик у својству потпредсједника те чудне организације, рекао сљедеће: “Црна Гора је коначно успјела да се ослободи ‘братског‘, односно дављеничког загрљаја великосрпских националиста, на чијој су се страни, нажалост, нашли и они са којима смо дијелили добро и зло и јуришали на фашистичког окупатора у Другом свјетском рату.Љубав према Црној Гори обавезује нас да указујемо на негативне појаве у друштву и да се боримо против њих. Посебно је за осуду активност Српске православне цркве, њено отворено негирање црногорског националног идентитета, непоштовање државе и државних институција, затварање цркава и манастира за црногорске вјернике, а отварање за фанатике и православне фундаменталисте, ширење међувјерске мржње, провоцирање на подјеле и сукобе, у чему, мора се признати, инертношћу власти која не поштује законе и одлуке које је донијела црква углавном и успијева.
Шест је година од како је на врх Румије постављена а и даље стоји лимена црквица, шест је година како је насилнички прекинута хиљадугодишња традиција да за крстом Светог Владимира излазе припадници све три конфесије. Сада то чине само Амфилохијеви залуђеници. Држава није одвојила цркву од себе, црква чини све да државу узме под своје… У скупштинским клупама сједе посланици који не поштују симболе, грб, заставу и химну државе, али се не одричу привилегија које им омогућава држава против које су!”
Примјетили сте да у овом говору Зувдија Хоџић устврдио да је “јуришао на фашистичког окупатора у Другом свјетском рату”?! То је реално радио исто колико и праунуци писца ове колумне!
Борац у пеленама
Ипак, поставља се питање- како Зувдија Хоџић, чије ријечи изречене прије пар дана свједоче о његовом бесконачном анимозитету према православним вјерницима, може додијељивати награду “Мирослављево јеванђеље”? Одговор је прост, исто тако како Зувдија Хоџић може бити бивши партизански борац, и потпредсједник црногорског СУБНОР а, а рођен је 1944.г. у Гусињу. Дакако, постоји могућност да је Зувдија Хоџић одмах по рођењу те 1944. године изненада проговорио, и рекао- "Mајко, обуци ми војничке пелене, идем у НОП да истјерам њемачке фашисте из земље"?! Међутим, прије ће бити да се његов допринос НОБ- у састојао у томе што је као беба унеређивао пелене за вријеме рата те тако извршио, по сопственом мишљењу, као и мишљењу свједока његовог борачког стажа, одлучујући “јуриш на тзв. фашистичког окупатора”. Елем, од тада, изгледа, господин Зувдија није престајао да бахато унеређује просторе у којима јавно наступа, као и да говори неистине. Није се трудио да дјелује избалансирано, да има цивилизацијски минимум политичке и националне корeктности и вјерске толеранције.Инспирација фундаменталистима
И тако, овогодишњу награду бисера културе српских велможа додијељена је Андреју Николаидису, који је у роману “Мемисис” између осталог написао сљедеће:” Православље у Црној Гори смрди као кужна лешина, све до неба... Ако неко у Црној Гори има потребу да изврши омањи геноцид, то ће свакако учинити на Божић. И тај обичај установио је свештеник, онај који је волио да пише поезију,Владика Петар Други Петровић...”Осим тога, Николаидис је својевремено, у духу млађаног и напаљеног екстремисте, за сарајевски сајт “Урбан Буг”дао сљедећу изјаву: “Био бих почаствован ако би мој рад био инспиративан за било коју фундаменталистичку групу, било исламску или протестантску…”
Елем, погодио је! Сан му се остварио! Фундаменталистички жири на челу са Зувдијом Хоџићем, инспирисан његовим радом, му је додијелио великосрпску награду “Мирослављево јеванђеље”.
Бизарна комедија примитивизма
Да резимирамо, Николаидис православне вјернике у Црној Гори назива “злочиначком паством”, а Зувдија Хоџић те исте вјернике недавно назва “фанатицима” и “православним фундаменталистима”. Гдје је у тој причи "Мирослављево јеванђеље", а гдје званична "културна идеологија" данашње црногорске власти нијансирана шовинизмом?Ово тим прије што се, упркос свему, ова награда може третирати као историјски ехо елитне важности и незаобилазности “српскихокупатора Црне Горе”, који су мачем Немањића ”Дукљу разрушили и спалили до темеља”, али и фасцинирали оне који се данас осјећају због тe историје- трајно “окупиранима”. Зато и додјељивање те награде у модерној Црној Гори има статус потпуног апсурда, како са становишта нечисте државне идеологије, тако и у домену састава жирија и лауреата који хипнотисанo гледају на њен импозантни новчани износ.
Нема сумње, све ово што се дешава око те награде је једна бизарна комедија, у режији опскурних ликова примитивне свијести, који заједнички чине жири, лауреати и држава, а који заслужују оправдани подсмијех уз грохот до неба јер, просто- они не знају шта чинеи куда тумарају. И све то уз модификовану химну, која лебди изнад те приче- “Ускликнимо с љубављу стрицу светитеља Саве”!
No comments:
Post a Comment