Vojin Grubač: Bilo je to kratko vrijeme slobode

• Fantom kaže:
  15. Oktobar 2012. - 17:57 u 5:57 pm
  Nije vino, no neka lincura na kojoj piše: BLAGOJEVIĆ, ispod toga – Pivska ŠLJIVA, zatim Alkohol 54% …. i na dnu: “sa porodičnog imanja braće Blagojević iz Donjih Rudinica” ……. crno-plava etiketa, a ostalo tri prsta rakije ……. :(((
  
  
• Војин Николајевич kaže:
  15. Oktobar 2012. - 19:45 u 7:45 pm
  Fantom kaže: a ostalo tri prsta rakije ……. :(((
  По- четник, значи:)) Каже се- два дебља прста:))
  
  
• Војин Николајевич kaže:
  15. Oktobar 2012. - 19:52 u 7:52 pm
  Поштовани Фантоме, историја се понавља…
  http://probajuci.wordpress.com/2009/05/13/vojin-grubac-bilo-je-to-kratko-vrijeme-slobode/
  May 13, 2009
  Vojin Grubač: Bilo je to kratko vrijeme slobode
  Izvor: http://www.slavkoperovic.wordpress.com freedom
  Kada je Nikšićem vladala, prvi put poslije Drugog svjetskog rata, opoziciona koalicija, u vazduhu se osjećala sloboda.
  Ne ulazim u priču o tome koliko je koja stranka dobila mjesta, da li je to u redu, kakve su bile personalne kombinatorike i da li su bili na svakom mjestu adekvatni ljudi, činjenicu da je ta lokalna vlast vratila ogromne dugove pređašnje vlasti, i već mogla da startuje sa novim projektima bez pomoći vlade, i slično…
  Bila je sloboda, u kojoj su pacovi i miševi vlasti otišli u svoje rupe. Kada smo gordo šetali gradom, slobodni. Kada se sva opozicija družila i shvatala da “oni drugi” opozicionari nisu bauk, već sasvim normalni ljudi sa običnim ljudskim vrijednostima i slabostima.
  Kada su se svi čudili za one iz “drugog tabora” kako oni mogu biti “tamo” a ne “ovamo”, i obrnuto, i kada se pobrkalo ko je “njihov” a ko “naš”. To je bilo kratko vrijeme slobode, koja je imala i svoje nedostatke, jer smo, naravno, daleko od savršenstva.
  Pod teškom presijom režima, nije ni čudo što ima mnogo problema u organizaciji opozicionih partija.

Fantom kaže:

15. Oktobar 2012. - 20:54 u 8:54 pm

Eee, moj dobri, pošteni i plemeniti Vojine,
Bio sam šraf te slobodne demokratske opozicione koalicije i time se ponosim ….. doduše, zvali su me tek kad je bila teška frka, a ja kao svaka buzdovančina, iz taka prihvatio da pomognem …… tada bi svaki normalan čovjek izbrojao barem sto puta do hiljadu, pa dao odgovor …… ja sam ga dao za manje od 5 sekundi (ni Baumgartner ne bi brže, pod uslovom da je Katunjanin) …. :))) …. napustio lijepi privatni posao i skoro tri godine krepavao sa 300 evra plate (bez lupeštine), studentom i gimnazijalkom na grbači …… :))
Zavazda, tvoj Fantom

Odgovori

 

• Fantom kaže:
  15. Oktobar 2012. - 21:05 u 9:05 pm
  I još nešto ……. tek tada su Srbi shvatili da bolje od njih pjevam “četničke”, a Crnogorci “montenegrinske” pjesme …… nije bilo Bošnjaka da čuju sevdalinke ……. što se ruskih pjesama tiče, tu sam tanak, ako se ne broji “Volga, Volga” ……. :))
  
  
• Војин Николајевич kaže:
  15. Oktobar 2012. - 21:19 u 9:19 pm
  „Први бициклистички устанак у Црној Гори“- Зоран Копитовић
  Ова побједа у Никшићу ме, мој добри Фантоме, подсјети на доброга Зорана, добре душе Никшића, знајући да се он радује негдје на небесима…
  
  
• Војин Николајевич kaže:
  15. Oktobar 2012. - 22:02 u 10:02 pm
  И тако, добри Фантоме,… кафана Стари град у Вардарској, Никшић…
  Мој добри, покојни друг Спале (пострадао спасавајући свога друга, који је пао у подземне базене Дома револуције у Никшићу, те се заједно с њим Господу представио) упознаје ме са добрим Зораном Копитовићем, пострадалим у саобраћајној несрећи близу Подгорице, гдје је приликом вожње доживио инфаркт.
  Година, вјероватно 1992.
  Спале је, тражећи рјешења сопствених енигми, гдје не зна на коју ће страну, дошао до закључка да је најбоље рјешење дилеме супроставити двије опције, на нивоима које сматра адекватним.
  У Кафани Стари град ми је представио Зорана као великог Црногорца, а мене Зорану као великог Србина. И рекао, отпочните битку- ко је у праву!
  Очекујем “покољ”, рекао нам је, уз осмјех да вјерује у разум!
  Разговарао сам за Зораном пар сати, а Спале је послије разговора у којем није учестовао рекао, није нормално па ви нисте противници! Рекао је, очекивао сам судар, битке, а ви се сво вријеме саглашавате око свега, ово није нормално у садашњем времену…
  Из кафане Стари град прешли смо у Радио Клуб да наставимо дружење до јутра. Све смо енигме већ тада разријешили, јер енигми нема, све је просто… Многи детаљи тога разговора нису за јавност, те детаље ћу ти рећи Фантоме када се будемо дружили, а то ће бити први пут када дођем у НК…
  Ипак, основна разлика, неважно важна, међу нама је била љубав према неодређено одређеним стварима, љубав према илузијама које смо заједно изрекли, гдје ипак није никад све чисто осим осјећаја да постоји љубав према нечему…
  На растанку сам рекао, Зоране, нисам за независност ЦГ, али та твоја чиста љубав према тој идеји ми говори да бих сад прогласао за то што би ти желио, због тебе и твоје искрености, јер је све релативно, па да сам видиш да ли је то оно што сам желиш и очекујеш…
  Ја волим те људе, који нису са нама, али су негдје у нама и дио метафизике… које има.
  
  
• Vladimir Nedovic kaže:
  16. Oktobar 2012. - 20:30 u 8:30 pm
  Lijepa prica, gospodine Vojine.
  
   Sa portala...
  
   http://javniservis.me/2012/10/15/misko-dukic-bi-mu-ga-i-ova-rabota/comment-page-1/#comment-44733