Коментари на рачун удаљавања фудбалера Љајића од стране тренера Михајловића

 http://javniservis.me/2012/06/18/pjevanje-i-postovanje/

Pjevanje i poštovanje

18. Juni 2012.BEOGRAD 
 
Selektor srpskih fudbalera Siniša Mihajlović udaljio je sa priprema Adema Ljajića pošto nije hteo da peva himnu pred početak utakmice sa Španijom. Fudbalski savez Srbije saopštio je da je Ljajić na taj način prekršio Sporazum o ponašanju koji je Mihajlović uveo za igrače nacionalnog tima, po imenovanju na mesto selektora.

Војин Николајевич kaže:

“Selektor srpskih fudbalera Siniša Mihajlović udaljio je sa priprema Adema Ljajića pošto nije hteo da peva himnu pred početak utakmice sa Španijom.”
Овај потез Михајловића је једна од највећих будалаштина која се може направити.

“Патриотизам је посљедње уточиште хуља”, рекао је Семјуел Џонсон, мислећи на то да се хуље мијешају са разумним људима у свакој сфери друштвених осјећаја интезивније од свих других, па и овој.

Укратко, Михаиловић је на “добром путу” да навуче лошу карму. Не треба се играти са осјећањима наметањем глупих норми.Тумарање Синише Михајловића има и црногорску варијанту…

Рецимо, господин Драшко Ђурановић…

“Zato je rođeni Prijepoljac, Fahrudin Melić, pjevao crnogorsku himnu sa rukom na srcu – jer je tu pjesmu doživio kao svoju. Ko god voli sport zna što znači igrati odlučujuću utakmicu za svoju državu, na svom terenu pred svojim narodom.” :))

“Dan-danas, šest godina od nezavisnosti, dobar dio građana Crne Gore protivi se postojanju države u kojoj žive, bez stvarne želje da sadašnje državne simbole dožive kao svoje. Možda će neko reći – njihov problem; neko će, opet, zaključiti da je to logična posljedica politike koja je lojalne građane pretvorila u protivnike države.

Kakvi su to plodovi gnijeva: sljedbenici te politike prosto su srećni kada Crna Gora izgubi, u sportu i životu, kao da to nije i njihov poraz.” :))

Или, госпођа Ратка Стругар…
“Malo nas je, ljudi… Da se ne podvajamo nikad više, no svi k'o ovi momci noćas i sve naše đevojke i momci koji srcem igraju za Crnu Goru – pod jednu zastavu, pod jednu himnu, pod jedne skute, jedne zemlje, u svijet, u Evropu, đe god, samo pošteno i hrabro!” :))

Рецимо, драго ми је што је рукометна репрезентација Црне Горе побиједила шведску репрезентацију. Међутим, црногорски Михајловићи једну сјајну спортску побједу, и заслужени велики успјех, уводе у токове Михајловића. Ретроактивност емоција, или шта? Опет се навлачи лоша карма, јер ти спортисти нису дјеца СДП- ДПС- а, тако да је генерализација порука лакомислених.

Војин Николајевич kaže: Господин Драшко Ђурановић…

“Zato je rođeni Prijepoljac, Fahrudin Melić, pjevao crnogorsku himnu sa rukom na srcu – jer je tu pjesmu doživio kao svoju. Ko god voli sport zna što znači igrati odlučujuću utakmicu za svoju državu, na svom terenu pred svojim narodom.” :))
А шта је са случајем…
Зато је рођени Новљанин Андрија Прлаиновић…
од стране Ранка Кривокапића и свите у Нишу називан издајником по истом основу…
Шта је основа за политичко трактовање истих ситуација?
Давно сам прочитао, а на исту тему, један коментар на дневнику Вијести.
Наиме, коментар се односио на успјехе доброг тенисера Канаде- Бориса Раонића. Он се са гордошћу у Вијестима спомиње као канадски тенисер поријеклом из Подгорице.
Коментатор је упитао зашто се у истом смислу не спомиње са гордошћу српски репрезентативац, ватерполиста Прлаиновић, родом из Новог.:)) 


bibana kaže: Gospodine Nikolajevicu,

Kad cemo malo o mojoj mizernoj plati za koju strahujem da je uskoro nece biti nikako?

Војин Николајевич kaže: Штована Бибана, мизерна плата коју имате, као и многи други у Црној Гори, а која је већа од нула плате оних који су изгубили посао, има релативну вриједност у односу на енергетске утицаје спортских успјеха које промовишу богати затупници патриотизма.

Михајловић и црногорски Михајловићи.

Војин Николајевич kaže:  Михајловић и црногорски Михајловићи су дјеца балканског менталитета, те мисле да се глупост може промовисати као позитивна емоција.
Или потцјењују логику масе, или су превише огрезли у лаком новцу да је престала радити логика. Или је у питању и једно и друго.
Знате, када обичан човјек скрхан проблемима види глупости оних на врху власти, који доминирају људским судбинама, једино што му преостаје је мисао о безнађу ситуације.
Дакле, ваља се безнађе!
И да поновим…
“Патриотизам је посљедње уточиште хуља”, рекао је Семјуел Џонсон, мислећи на то да се хуље мијешају са разумним људима у свакој сфери друштвених осјећаја интезивније од свих других, па и овој.
А те хуље су на врху пирамиде која одређује судбине потчињених робова.

Johnny English kaže:  Da je neko drugi nasao da uvodi red u Srpskom fudbalu nekako bih prihvatio ali Mihajlovic nikako.Kada je igrao za Jugoslaviju dva puta se tako ponio da me je bilo sramota i da se nikada nijesam zastidio kao na prijateljskoj utakmici Jugoslavije i Kolumbije.Tokom prijateljske utakmice protiv Kolumbije Mihajlovic je iz cista mira bezrazlozno pljunuo u lice kolumbijskom igracu i ja sam ga po toj sramoti zapamtio a ne po golovima.Postoji nesto vise od dresa,himne,patriotizma a to je da bude pravi sportista odan fer pleju na terenu,gdje se postuju protivnicki igraci,gdje se ne pljuju,stipaju i ponizavaju pa onda dolaze bodovi i pobjede,Isti oni koji su se sprdali sa himnom Hej Sloveni sada vrse fasizaciju Srbije.

Војин Николајевич kaže:  Јohnny English kaže: “Tokom prijateljske utakmice protiv Kolumbije Mihajlovic je iz cista mira bezrazlozno pljunuo u lice kolumbijskom igracu i ja sam ga po toj sramoti zapamtio a ne po golovima.”
Такво дивљање, изгледа, нема краја.
Слажем се са…
Johnny English kaže: “Postoji nesto vise od dresa, himne, patriotizma a to je da se bude pravi sportista odan fer pleju na terenu…”