"Уништавање наоружања војска је до сада покушала на простору ка цетињској општини, као и никшићкој Жупи и Праги, али им то мјештани нијесу дозволили. Према ријечима Бајагића, цијели крај Голије и сусједна подручја биће системски уништени за наредних шест година, на колико је Војска закупила приватно имање, на коме ће уништавати наоружање.”
Aктуелна власт је три пута у Црној Гори покушала примитивним начином дизања вишка муниције и експлозива у ваздух ријешити банални проблем такозваног разоружања, који се свугдје у свијету рјешава простом утилизацијом. Покушала, па одустала! Та цивилизована утилизација је, вјероватно, скупа за ову власт у новчаном смислу. Зато им је ова коју демонстрирају јефтина, па чак и у оном другом, тротиловом еквиваленту. Послије трећег покушаја утилизације услиједио је и четврти. Дакле, дошла је овај пут на ред Голија! Прва три пута сам био на страни оправданих побуњеника. Наравно, не постоји разлог да то не будем и четврти пут!
Зато, подржавам Голијане!
Свакако, подржаћу и све друге који буду пети, шести, седми пут, ..., на тој листи безобразлука, неодговорности, компилираној са брзом зарадом на рачун неких других, обичних људи стављених у невољни положај. И не само њих, већ и оних који су претекли неочекивану утилизацију муниције у Виру, периферном дијелу Никшића, која се десила изненадно, наводно, вољом више силе.
Утилизација свега и свачега
Црна Гора је позната по утилизацији хероина и кокаина, према неким иностраним изворима. На другој страни, очигледно је да не умије утилизовати експлозив на сличан начин, транспаретно и одлучно. Зато треба размјењивати технологије или материјале. На примјер Ирак, Авганистан и Колумбија умију да утилизују експлозивне направе, па чак се својски труде да до њих оне дођу. Утилизовање наркотика и нафте им не иде од руке. Управо зато власт у Црној Гори треба да размијени свој експлозив за нафту, кокаин и хероин из тих држава, који ће потом утилизовати по технологији на којој Црној Гори завиде многе државе. Рецимо, на истим принципима САД такође узимају ирачку нафту да би је утилизовали на својој територији, а заузврат дају Ираку експлозив сумњивог квалитета, који обично експлодира на начин као што се то десило у Виру, крај Никшића.
Додуше, постоји и друга могућност, да се тај експлозив правилно распореди на сваку општину у Црној Гори, па нека се с њим "сналазе" локални контраверзни бизнисмени. Тако би се опет, без експлозија, ријешио овај важан друштвени проблем.
Господин власник
Господин, власник имања испод планине Латинично, без икаквих препрека и скрупула улази у нову историју тог простора. Дакле, историју гдје је власник имања уједно и власник простора којег не омеђава његов посјед. Он је, вјероватно, по свом мишљењу, власник свеукупне природе у кругу чију границу одређује домет штетних материја проузрокованих активностима на његовом имању.
Штета што господин није Јапанац, на примјер, власник плаца у Хирошими, који би на вријеме, и на сличан начин, прије 6. Августа 1945. године, продао право на своје имање Оружаним снагама САД, да утилизују бомбу новог својства. Господин испод планине Латинично очигледно не разумије да као грађанин, који има сусједе и много шире окружење, у виду такозваних, даљих сусједа, нема право да то окружење подведе у било ком смислу. Тај господин, очигледно, не размишља у том правцу, јер шест година беспокојства својих колега, сусједа, њему не значе ништа. Али, он је малени дио ове приче, скоро неважан, јер су важнији они који мисле да закупивши један плац- могу радити на њему све што желе.
А противници Голијана!?
Постоје и противници идеје да су у праву Голијани, али и оних који су били угрожени прије њих. Они нам презентују некакве приче о патриотизму, екпертизи земљишта и ваздуха, коју прихватам без размишања само под прецизним условом. Услов је, да дотична господа преузму улогу господина који је изнајмио свој плац у Голији, те понуде своја имања за утилизацију тог експлозива.
Ја, заиста, нисам примјетио да постоје у Црној Гори добровољци који ће понудити себе и своје блиско окружење, по питању уништавања сувишне муниције, на такав патриотски начин. Не видим окупљања грађана који изричито траже да се експлозив дигне у ваздух само код њих. Управо је зато важан одговор на питање- гдје је та танана граница на којој власт одустаје од сулудих идеја, и то три пута, а потом опет почиње изнова да се понаша као тврдокорни неуростеник? Да ли је то граница коју одређује могућност да се бруталном силом сломије локално становништво, па све зависи од снаге отпора? Ако јесте, то је изван разума!
Домаћа "Енола Геј"
"Енола Геј" је назив авиона који се појавио над Хирошимом 6. августа у 8 часова и 15 минута. Том приликом је избацио "Малог дјечака", што је било име и презиме атомске бомбе.
На небу Црне Горе дуго времена крстари "Енола Геј" у виду министра одбране, господине Вучинића. Он такође жели да избаци "Малог дјечака". Гдје!? Очигледно било гдје, само да то буде у држави у којоj је он министар. Неважно му је што нико не жели усвојити тог "Малог дјечака", јер је он опасан, тим прије што има обавезу да експлодира код својих усвојитеља.
Донекле, у овој причи, није претјерано битно - што је пилот који управља црногорском "Енолом Геј" негдје изван Црне Горе, тим прије што је могуће је да је то исти пилот, у истој униформи, као и оне прве...
Важно је само то да тај експлозив треба да иде из Црне Горе, те да се утилизује тамо гдје се то ради на цивилизован начин. Наравно, треба платити све то, из бужета Црне Горе. Ако грађани не желе да се то рјешава на варварски начин, и то исправно траже, треба све то ријешити новцем. Или ћемо присуствовати свакодневном насиљу над људима, који су бунтовници јер не желе бити опитни кунићи једне ружне приче.
No comments:
Post a Comment