Friday, August 27, 2010

“Енола Геј” над Голијом

PCNEN, blog Vojina Grubaca, 22. Aug 2010, 21:56

"Уништавање наоружања војска је до сада покушала на простору ка цетињској општини, као и никшићкој Жупи и Праги, али им то мјештани нијесу дозволили. Према ријечима Бајагића, цијели крај Голије и сусједна подручја биће системски уништени за наредних шест година, на колико је Војска закупила приватно имање, на коме ће уништавати наоружање.”

Aктуелна власт је три пута у Црној Гори покушала примитивним начином дизања вишка муниције и експлозива у ваздух ријешити банални проблем такозваног разоружања, који се свугдје у свијету рјешава простом утилизацијом. Покушала, па одустала! Та цивилизована утилизација је, вјероватно, скупа за ову власт у новчаном смислу. Зато им је ова коју демонстрирају јефтина, па чак и у оном другом, тротиловом еквиваленту. Послије трећег покушаја утилизације услиједио је и четврти. Дакле, дошла је овај пут на ред Голија! Прва три пута сам био на страни оправданих побуњеника. Наравно, не постоји разлог да то не будем и четврти пут!

Зато, подржавам Голијане!

Свакако, подржаћу и све друге који буду пети, шести, седми пут, ..., на тој листи безобразлука, неодговорности, компилираној са брзом зарадом на рачун неких других, обичних људи стављених у невољни положај. И не само њих, већ и оних који су претекли неочекивану утилизацију муниције у Виру, периферном дијелу Никшића, која се десила изненадно, наводно, вољом више силе.

Утилизација свега и свачега

Црна Гора је позната по утилизацији хероина и кокаина, према неким иностраним изворима. На другој страни, очигледно је да не умије утилизовати експлозив на сличан начин, транспаретно и одлучно. Зато треба размјењивати технологије или материјале. На примјер Ирак, Авганистан и Колумбија умију да утилизују експлозивне направе, па чак се својски труде да до њих оне дођу. Утилизовање наркотика и нафте им не иде од руке. Управо зато власт у Црној Гори треба да размијени свој експлозив за нафту, кокаин и хероин из тих држава, који ће потом утилизовати по технологији на којој Црној Гори завиде многе државе. Рецимо, на истим принципима САД такође узимају ирачку нафту да би је утилизовали на својој територији, а заузврат дају Ираку експлозив сумњивог квалитета, који обично експлодира на начин као што се то десило у Виру, крај Никшића.

Додуше, постоји и друга могућност, да се тај експлозив правилно распореди на сваку општину у Црној Гори, па нека се с њим "сналазе" локални контраверзни бизнисмени. Тако би се опет, без експлозија, ријешио овај важан друштвени проблем.

Господин власник

Господин, власник имања испод планине Латинично, без икаквих препрека и скрупула улази у нову историју тог простора. Дакле, историју гдје је власник имања уједно и власник простора којег не омеђава његов посјед. Он је, вјероватно, по свом мишљењу, власник свеукупне природе у кругу чију границу одређује домет штетних материја проузрокованих активностима на његовом имању.

Штета што господин није Јапанац, на примјер, власник плаца у Хирошими, који би на вријеме, и на сличан начин, прије 6. Августа 1945. године, продао право на своје имање Оружаним снагама САД, да утилизују бомбу новог својства. Господин испод планине Латинично очигледно не разумије да као грађанин, који има сусједе и много шире окружење, у виду такозваних, даљих сусједа, нема право да то окружење подведе у било ком смислу. Тај господин, очигледно, не размишља у том правцу, јер шест година беспокојства својих колега, сусједа, њему не значе ништа. Али, он је малени дио ове приче, скоро неважан, јер су важнији они који мисле да закупивши један плац- могу радити на њему све што желе.

А противници Голијана!?

Постоје и противници идеје да су у праву Голијани, али и оних који су били угрожени прије њих. Они нам презентују некакве приче о патриотизму, екпертизи земљишта и ваздуха, коју прихватам без размишања само под прецизним условом. Услов је, да дотична господа преузму улогу господина који је изнајмио свој плац у Голији, те понуде своја имања за утилизацију тог експлозива.

Ја, заиста, нисам примјетио да постоје у Црној Гори добровољци који ће понудити себе и своје блиско окружење, по питању уништавања сувишне муниције, на такав патриотски начин. Не видим окупљања грађана који изричито траже да се експлозив дигне у ваздух само код њих. Управо је зато важан одговор на питање- гдје је та танана граница на којој власт одустаје од сулудих идеја, и то три пута, а потом опет почиње изнова да се понаша као тврдокорни неуростеник? Да ли је то граница коју одређује могућност да се бруталном силом сломије локално становништво, па све зависи од снаге отпора? Ако јесте, то је изван разума!

Домаћа "Енола Геј"

"Енола Геј" је назив авиона који се појавио над Хирошимом 6. августа у 8 часова и 15 минута. Том приликом је избацио "Малог дјечака", што је било име и презиме атомске бомбе.

На небу Црне Горе дуго времена крстари "Енола Геј" у виду министра одбране, господине Вучинића. Он такође жели да избаци "Малог дјечака". Гдје!? Очигледно било гдје, само да то буде у држави у којоj је он министар. Неважно му је што нико не жели усвојити тог "Малог дјечака", јер је он опасан, тим прије што има обавезу да експлодира код својих усвојитеља.

Донекле, у овој причи, није претјерано битно - што је пилот који управља црногорском "Енолом Геј" негдје изван Црне Горе, тим прије што је могуће је да је то исти пилот, у истој униформи, као и оне прве...

Важно је само то да тај експлозив треба да иде из Црне Горе, те да се утилизује тамо гдје се то ради на цивилизован начин. Наравно, треба платити све то, из бужета Црне Горе. Ако грађани не желе да се то рјешава на варварски начин, и то исправно траже, треба све то ријешити новцем. Или ћемо присуствовати свакодневном насиљу над људима, који су бунтовници јер не желе бити опитни кунићи једне ружне приче.

Сибирски горосјеча

ИН4С, четвртак, 19 август 2010 17:51 Војин Грубач

Не постоји ништа чудно у томе што је на мјесто министра науке и просвјете Црне Горе дошао један дуго очекивани лик, који у себи сублимира несвакидашњи карактер сибирског горосјече и радикализам обријаних глава, те кроз отворену нетрпељивост према онима који нису као он – пројављује своју тупу оригиналност.

Укратко, погледајте ове четири несвакидашње реченице...

“Језик је име, душа и тијело једног народа, једне државе, сигурност да су животне пројекције реалне и остварљиве, ма о чему да се ради. Црногорски језик као службени језик постаје обавеза за образовне институције – школе и факултете, сви ће почети да га уче и наставиће да буде језички темељ ове државе. Морамо почети да доказујемо зрелост, спремност и храброст државе да до краја, све односе у земљи, заснивамо на уставним рјешењима, да се сви уставно понашамо и да почнемо живјети вријеме које ће бити упамћено и по томе да смо препознали и стандардизовали црногорски језик. Неко ће рећи, немајући других аргумената да спријечи оно што са задовољством морамо урадити, да је то у овом тренутку скупо, нерационално, непотребно...”

Те четири насумично склепане реченице, препуне демагогије и политичког кича, представљају личну карту министра науке и просвјете Црне Горе Славољуба Стијеповића.

Халуциногени моменти министрове приче

Ако погледамо суштину прве двије предјављене реченице, уочавамо да министар претпоставља да је црногорски језик “име, душа и тијело једног народа (којем, ето, он припада, а који уопште није унисон по том питању), једне државе (која сада постоји чак и у једној новој, антиуставној, пројекцији)”, идући корак даље с тврдњом да је тај језик “језички темељ ове државе”. Елем, какве и које државе?!

Прије свега треба напоменути да језик који протежира дотични министар, а ради се о црногорском језику, није темељ државе о којој он говори. Напротив тој тврдњи – Устав Црне Горе јемчи да је на језичком плану “темељ државе” Црне Горе чак пет језика. Дакле, “име, душа и тијело” Црне Горе не може бити језик једног, већ пет народа као минимум. Тачније, ради се о пет језика и шест народа, несумњиво различитих “душа и тијела”. Министар Стијеповић, по својој вољи, не признаје друга, Уставом прецизирана, “имена и тијела”, а камоли “душе”. Он то назива “животним пројекцијама које су реалне и остварљиве, ма о чему да се ради”!? Здрав разум нам говори да се министар Стијеповић може лагано тјерати к врагу с тим својим халуциногеним “животним пројекцијама”, њиховом “реалношћу и остварљивошћу” кроз примитивну демагогију, као и својим опскурним “именом, душом и тијелом” приде!

Пријеко потребан парадокс

Не само да је министар Стијеповић својевољно, можда из каријеристичких разлога, скршио Устав Црне Горе, већ је у трећој и четвртој реченици чак поручио да сви ми, као и он, требамо “до краја, све односе у земљи, да заснивамо на уставним рјешењима, да се сви уставно понашамо”. Дакле, да се сви “уставно понашамо” као и он, који крши Устав?! При томе је напоменуо да “са задовољством” мора одрадити тај посао кршење Устава, “ма како то нерационално и скупо, непотребно било.”

С тезом да је све то било непотребно се не могу сложити. То је било пријеко потребно, да би се доказало да Устав Црне Горе може бити дисквалификован вољом једног министра, као и да тај исти министар може Уставом почистити своје ципеле, и при том рећи да је то са задовољством урадио. На другој страни, мислим да ће вријеме показати да је такво понашање дотичног министра било прескупо, јер се ради о крупном парадоксу, управо оног калибра који нам је био потребан да би извели неке важне логичне закључке. А основни је тај да је Устав без остатка пао лицем у блато!

Предсједник у раскораку са Указима

На основу Устава Црне Горе, предсједник Филип Вујaновић је својевремено Указом прогласио Закон о мањинским правима и слободама, гдје се у 13. , 14. и 18. члану, између осталог, врло јасно каже:

“Мањине и њихови припадници имају права на школовање на свом језику и на одговарајућу заступљеност свог језика у општем и стручном образовању, у зависности од броја ученика и финансијских могућности Републике. Права из става 1 овог члана остварују се у свим степенима васпитања и образовања.

Права из става 1 овог члана остварују се кроз посебне школе или посебна одјељења у редовним школама. Настава се изводи у цјелости на језику мањине.

Одјељење са наставом на језику и писму мањине може се оснивати и за мањи број ученика од броја утврђеног за рад те установе, а који не може бити мањи од 50% броја ученика предвиђених законом.

Васпитни и образовни рад у школској установи или посебном одјељењу редовне школе са наставом на језику мањине обављају наставници из реда те мањине који имају активно знање језика мањине, односно наставници који нијесу из реда односне мањине, а имају активно знање језика и писма те мањине...”

Предсједник Црне Горе је прије пар дана потписао измјене и допуне Општег закона о образовању, предложене министром Стијеповићем. Тај закон се директно супротставља Закону о мањинским правима и слободама, које је такође потписао исти господин Вујановић, али и Уставу Црне Горе. Господин Вујановић сада тврди да је Уставни суд Црне Горе надлежан за оцјену уставности онога што он потписује, а не он. Дакле, предсједник Црне Горе као робот потписује све без размишљања, па чак и антиуставне акте!?

Хајде да повјерујемо у чудо или лудост да је то нормално. Aли, да ли је нормално да он потписује законе који један другог поништавају, а обавезни су да се примјењују истовремено. Несумњиво је да се у овом случају ради о комедији од државе. Јер, првим Указом господин Вујановић је наредио да се у Црној Гори отворе одјељења на српском, босанском, хрватском и албанском језику. Другим указом је оставио албански и увео црногорски језик, укинувши све остале језике, који се по првом Указу морају обавезно увести у школе!?

Гутање живе жабе?!

Држава у којој министар науке и просвјете Славољуб Стијеповић демонстрира отворено националистичко дивљање и кршење Устава, а предсједник те државе потписује законе који укидају један другог, је држава у којој не постоји зрнце разума. Власт у Црној Гори је својом вољом, без притисака “непријатеља државе”, како нас називају, почела да руши Устав у који се до јуче клела, и то је интересантни моменат који треба запамтити, јер ћемо се на њега стално или повремено враћати.

На другој страни, никакве сумње нема да ће се обавезно морати поштовати норме Устава Црне Горе у области заштите идентитета, те прије или касније отворити одјељења и на српском, хрватском и босанском језику, поред одјељења на албанском и црногорском. Наравно, то ће у одређеној мјери значити сегрегацију ђака и на националној основи, али, ако је Црне Гора држава народа који живе у хармонији, а власт тврди да јесте, то неће бити никаквих проблема. Ако она није таква, то није наш проблем, јер ми у стварању тог Устава, који је креирао политику посебних одјељења на пет службених језика, нисмо учествовали, осим у улози нијемих посматрача који су служили побједницима за подсмијех. Успут да напоменем да су друге одреднице тог Устава још више подијелиле народе у Црној Гори од ове која обавезује на школовање на пет језика, па све иде својим природним путем.

Зато ми не пада на памет да било какву власт у Црној Гори ослобађам обавезе у спровођењу важних идентитетских норми Устава. Ако им ти дјелови Устава личе на живу жабу, морамо их напоменути да и у том случају морају да је прогутају!

Tuesday, August 24, 2010

Академска алтернатива: Стијеповић и Диноша одговорни за дискриминацију

Недеља, 01 август 2010 18:50 ИН4С

Увођењем новог Закона о општем образовању и васпитању владајућа коалиција у Црној Гори је грубо прекршила Устав Црне Горе у оном дијелу који јемчи равноправност свих пет службених језика.
Сада имамо ситуацију да је једино албански језик уведен у школе, да се донијела допунска одлука о увођењу црногорског језика, а да се одлука о увођењу у школе службеног: српског, босанског и хрватског језика заобишла, и то изненадним кршењем Устава.
Нема никакве сумње да су у Влади Црне Горе за овакву противуставну ситуацију одговорна два министра - министар просвјете и науке Славољуб Стијеповић и министар за људска и мањинска права Ферхат Диноша. Умјесто да министри Стијеповић и Диноша безрезервно спроводе одредбе Устава, на основу врло јасних закона који прописују школовање на пет службених језика, они демонстративно показују својим дјеловањем и понашањем недозвољиви анимозитет према српском, хрватском и босанском језику.
Министар Диноша очигледно мисли само о правима Албанаца, министар Стијеповиц само о онима који говоре црногорским језиком, што у преводу значи да у Влади Црне Горе имамо двојицу очигледних националиста, којима је Устав Црне Горе апсолутно безначајан документ. Јавност Црне Горе нема потребу да трпи министре националисте који свој патриотизам демонстрирају кршењем Устава и грађанских слобода других народа! Када министри Стијеповић и Диноша буду коректни националисти, који не крше Устав и законе, тада ћемо се према таквој појави министарског национализма односити на други начин.
Уједно, сматрамо скоро невјероватним да се владајућој коалицији сада не свиђа Устав Црне Горе који је сама донијела, те су спремни да га отворено крше. Наравно, уколико овакво противуставно понашање власти доведе до озбиљних поремећаја у извођењу наставе, у виду њеног бојкота, НВО Академска алтернатива ће безрезервно подржати такве протесте грађана.


Војин Грубач, предсједник НВО Академска алтернатива

Sunday, August 1, 2010

Полемика око језика у школама у Црној Гори: Војин Грубач, Владимир Недовић, Драган Илић

Vladajuća koalicija izmijenila Zakon o opštem obrazovanju, opozicija tražila da se tekst povuče zbog diskriminacije srpskog jezika

http://dailynewsmn.wordpress.com/2010/07/28/5-619/

Gavrilo
“Degutantno je bilo usvajati onakav ustav.”
Zašto????
Ja sam u osnovnoj školi učio srpskohrvatski jezik. A u srednjoj školi se taj isti jezik zvao srpski. Ako je raspadom SFRJ Srbija srpskohrvatski jezik nazvala srpskim, Hrvatska ga nazvala hrvatskim, Bosna i Hercegovina bosanskim, zašto to nebi mogla uraditi i Crna Gora???


on July 28, 2010 at 20:57 Vojin

Не бих рекао да је БиХ назвала језик босанским. Па чак ни једна од двије федералне јединице, позната под називом Федерација БиХ, тај језик тако не назива.


on July 28, 2010 at 21:11 Party Breaker
@Vojin
Kako ga je nazvala?
Možda si u pravu. Nisam siguran koji je zvanični jeziku u Bosni i Hercegovini ali je činjenica da su službeni jezici u BiH bosanski, srpski i hrvatski. Ako su svi oni imali pravo srpskohrvatski jezik nazvati srpskim, hrvatskim, bosanskim, zašto to pravo osporavati Crnoj Gori???


on July 28, 2010 at 21:32 Vojin
Поштовани господине,
лијепо је да сте посумњали у свој став, који није био прецизан. Ипак, језик у Црној Гори је назван у нешто више варијанти него у БиХ. Чак, двије варијанте више.
Зато, ако се у БиХ поштују три варијанте, нека се у Црној Гори поштује пет варијанти.
То што је такво рјешење одговарало господину Вуковићу и сличнима да би прошле неке друге одреднице Устава Цне Горе, које не би прошле на евентуалном референдуму, је проблем оних који су доносили Устав у цјелости.
Тада су се трговали, а сада им та трговина не одговара.
Погледајте уставна права тзв. мањинских народа у Црној Гори, из којих происходи да су сви народи у ЦГ конститутивни, не формално, већ фактички. Управо зато су – тзв. мањински.
)


on July 28, 2010 at 22:19 Gavrilo
To što je Bosna nazvala jezik bosanskim ti je argument?
Parti brejker, degutantno je proglašavati zvaničnim jezikom jezik kojim govori (prema poslednjem popisu) tek 21% građana. I još je degutantnije isključiti iz sistema obrazovanja jezik kojim govori preko 60% građana jedne države. Takav slučaj nije viđen nigdje na svijetu.
Ali da zanemarimo sve to, tebi je normalno da neko tjera moju djecu da uče crnogorski ako je njihov maternji srpski, a ja, kao i bar 200.000 građana Crne Gore nismo generacijama mijenjali mjesto boravka i ne želimo da nam neko nameće jezički i nacionalni identitet?
Nemam ja ništa protiv toga da Crnogorci uče i bantu kao glavni jezik, ali neću da mene i moje niko primorava na to.


on July 29, 2010 at 02:32 Dragan Ilic
“Nemam ja ništa protiv toga da Crnogorci uče i bantu kao glavni jezik, ali neću da mene i moje niko primorava na to”.
Tacno tako g.Gavrilo. Sta mislis kada bi Crnogorci u Srbiji rekli da ne prihvataju sluzbeni jezik srpski, ili Srbi u Hrvatskoj da ne prihvataju hrvatski jezik, kao sluzbeni, ili i jedni i drugi da ne prihvataju slovencki jezik u Dezeli, ili Srbi u Makedoniji…
Ja bih trazio od mafije da uvedu sluzbeni jezik u Crnoj srpskohrvatskibosanskialbanskocrnogorski, no ni tada neki ne bi bili zadovoljni. Uvijek su jedni te isti ugrozeni od Triglava do Djevdjelija pa i dalje.
Dok bude ovakvih razmisljanja, ova mafija ce da vlada do iznemoglosti. Kako je tzv. opozicija izlecela iz Skupstine toboze zbog jezika, ali ce otici na blagajnu da podignu peneze, a sto fukare ne izlete iz Skupstine kada su upitanju pljacke crnogorske privrede, korupcija, mafijaski obracuni, nepostovanje zakona, urusavanje obale, unistenje svega i svacega, namjestanje izbora itd. Ne, to njima odgovara jer mogu da palamude o istom do besvijesti bez rezultata i tako stvaraju privid da su fukare tzv. opozicija.


on July 29, 2010 at 23:02 Gavrilo
Iliću, ja imam nasledno pravo da se služim srpskim jezikom u Crnoj Gori. I to pravo niko ne može da mi oduzme, kao ni mojim sugrađanima srpske nacionalnosti. Mi čovječe NE ZNAMO crnogorski, i nećemo da ga učimo, i ne zanima nas gramatika i pravopsi tog jezika, i ko ga i zašto govori.
Ne znam kakvo potšovanje crnogorskog jezika ti od Srba očekuješ? Slažem se da ne treba da se sprdaju s njim kako to čine novinari Novosti i Politike. Ali ti moraš da shvatiš da niko nema pravo da ih tjera da se obrazuju na tom jeziku. Takvo primoravanje bi predstavljalo fašistički čin, a svaki oblik borbe protiv onih koji čine fašistička djela je legitiman.
Mani se više utjerivanja crnogorstva Srbima. To je šovinizam čovječe. Izbi iz glave tu suludu ideju da možeš da prisiliš ljude da budu ono što tebi odgovara u državi u kojoj žive generacijama i koju su gradili nihovi preci. To što si sada u većini (zapitaj se kakvoj), ne daje ti za pravo da promovišeš nac-socijalističku ideologiju cetinsjkih lokandi.


on July 30, 2010 at 00:30 Dragan Ilic
G. Gavrilo,
Iliću, ja imam nasledno pravo da se služim srpskim jezikom u Crnoj Gori. I to pravo niko ne može da mi oduzme, kao ni mojim sugrađanima srpske nacionalnosti. Mi čovječe NE ZNAMO crnogorski, i nećemo da ga učimo, i ne zanima nas gramatika i pravopsi tog jezika, i ko ga i zašto govori
Da li ste vi svjesni sto zborite, ja vam uporno i jos jednom prikazujem tj. slikam prilike u komsiluku, hejjjjjj. A vi svoje pa svoje. Znas ti dobro sto se tamo desava i kako se ljudi ponasaju, ali ti ne maris, jer ne priznajes ovu drzavu.
Vidis ja zivim u drugoj drzavi i nikako ne mogu da nametnem moj maternji jezik, naprezem se ka sumanut, ali ne ide, moram da zborim engleski pa mogu da cu se pobiti na glavu, a mozes zamisliti i srbe kojih u pojedinim djelovima ima i oko 300000 i svi moraju da sbore engleski.
Ti nesretnice ne shvatas osnovne stvari, da ti niko ne brani da zboris srpski i da te svi razumiju, ali djeca moraju da uce crnogorsku gramatiku, kasto moja uce englesku, ili srpska neku drugu, u zavisnosti dje zive na ovoj Planeti. Shvatas li ti sto znaci postovati drzavu i njeno ustojstvo. Sta je sa tobom, da li imas osnovnih problema sa shvatanjem pojmova????
A to sto se ruga Politika ili koji drugi list iz susjedne drzave, zaboklje me ona stvar, neka se oni okrenu svome jadu i neka se rugaju svojim porazima i svojoj zalosnoj politici, a neka ostave ostale da se bakcu sa svojim problemima, oni mogu da se rugaju samo sami sebi jer su i bili i ostali ruglo.
Znas li da je nestala zalosna juga ima dvadeset godina, da su nastale drzave, koje prave svoje Ustave i zakone. Ne ti nesretnik mislis da je ovo velika Srbija, probudi se nesretnice i okreni se drzavi i svojoj djeci da zive normalno i da postuju istu.
Ja nijesam rodjen u USA, odlazim na sportska borilista i ustanem i namiru odslusam himnu ove drzave, postujem njena obiljezja, a cu nema nijednog crnogoskog znaka na vidiku u tim obiljezjima, cak ni u himni se ne pominje, a koliko je ljudi iz ovog kraja gradilo i pokopano u ovoj zemlji, a da ne govorim o ostali narodima sa tog prostora. Da li mozes ovo shvatiti, po svoj prilici ne jer si zadojen nacionalizmom i sovinizmom.
Zavrsio sam svaku diskusiju sa tobom.


on July 30, 2010 at 18:24 Gavrilo
Iliću, meni je i ovim nakaradnim ustavom donesenim na prevaru (izvojevanu preko PzP-a koji je prvo pokupšio glasove Srba aa onda ih “nagradio” podrškom Ustavu), zagaranotzvano pravo da se školujem na svom maternjem jeziku. Ti o tome nisi obavješten. 200.000 Srba koji žive vijekovima na prostoru koji danas zauzima država Crna Gora ima pravo da se obrazuje na svom maternjem jeziku.
Ne obazirem se na tvoje imputacije o tome da ne priznajem državu Crnu Goru i sl. jer nisu tema polemike.
Što se tiče prekida diskusije, u javnom govoru ja s tobom ne bih nikada diskutovao. Tužio bih te zbog šovinističkih izjava kojima se vrijeđa moja čast mojih sunarodnika.


on July 28, 2010 at 20:49 Reply Vojin
“Onih struktura koje su protiv Crne Gore u punom smislu te riječi i koji su protiv svega što je crnogorsko, …, mislim da smo mi čak i previše bolećivo nastupali trudeći se da ne uznemirimo Crnu Goru, da ne iziritiramo loše emocije kod onih koji, osim loših emocija, nemaju ništa drugo kada je Crna Gora u pitanju,” kaže Vuković.”
При оцјени ове демагогије господине Вуковића, те избору да ли се ради о плиткој или дубокој демагогији, одабрао бих ову прву варијанту.
Просто је невјероватно да дотична политичка личност није научила да чак и демагогија не смије бити плитка, бесмислена и нелогична на први поглед. Презентирана демагогија је, у овом случају, чак на први поглед – смјехотресна. Смјехотресна варијанта на први поглед је, дакако, гора од плитке варијанте на други поглед.
Нема сумње да се нелогично, и не на мјесту!?, ствара нови Централни комитет Комунистичке партије Црне Горе у сјенци, који ће бесмисленим декретима и резолуцијама покушати, попут вела, прикрити плиткоћу смисла овог система, чији је вјерни слуга и господин басмислени Вуковић.
Наравно, између новог ЦК КПЦГ и оног старог постоји очигледна клисура по питању идеологије, али је битна сличност садржана у дрчности која указује на уочљиву балканску провинцијалност тог чудног стила.
Распао се стари ЦК КПЦГ, и није камена на камену остало од његових идеја. Па чак је идеја о социјалној правди пала у бездан. што је јако чудно. Братство разних народа се претворило у модерну трговину…
Ипак, све резолуције, декрети и демагогије, посебно оне и ове плитке, су се разбиле у тренутку послије њиховог усвајања са првим подсмијехом у окружењу.


on July 29, 2010 at 19:41 Reply Vojin
Колико могу да видим ова одлука представља кршење Устава. Познато је да Устав ЦГ јемчи право школовања на свом матерњем језику.
Не свиђа ми се подјела школских одјељења на језичкој основи, која ће се у одређеној мјери поклапати са подјелом на националној основи.
Међутим, то не сматрам гором варојантом од усвајања државних симбола ЦГ, који су у одређеном омјеру такође направили подјелу на националој основи.
Коме се не свиђају овакве одредбе Устава, нека се тада осврне на све своје ставове о Уставу.
Нисам индиферентан по овом питању, јер видим да су сада најјачи заступници кршења Устава они који су га донијели.
Укратко, сваки облик протеста против оваквог понашања власти ће имати моју подршку. Наравно, укључујући и бојкот наставе уколико та варијанта буде на дневном реду.
Па нека се у складу са Уставом подијеле одјељења на пет признатих службених језика у употреби на тлу Црне Горе, те нека сви уживају у тој причи, а уставописци нека размишљају следећи пут шта стављају у Устав.
Ако ова прича није добра, пут је промјена Устава!


on July 29, 2010 at 19:54 Reply Vojin
Као што сам раније рекао Устав Црне Горе је дефинисан тако да је непромјењив. Истицао сам да је то нелогично, и колико сам могао примјетити, никоме није сметало то што је Устав Црне Горе непромјењив што је крајње чудно.
На страну све идентитетске разлике, размишљања да ли безобразлук власти по том питању треба осудити или игнорисати, непромјењивост Устава није у домену идентитетских већ демократских питања.
Нисам примјетио неку ширу расправу на ту важну тему, нити осврте. Непромјењивост Устав је неко ставио у тзв. идентитетско питање )


on July 29, 2010 at 20:05 Reply laufer
koliko ja shvatam, nije problem crnogorski jezik koji niko ne negira i ne brani, nego ubercrnogorcenje koje prenebregava da je sluzbeni jezik i srpski i bosnjacki i hrvatski i albanski. koja je pravna i logicka razlika izmedju sluzbenog jezika i jezika u sluzbenoj upotrebi? kako se onda namece jedan jezik kao obavezan, a drugi ne?
interesantno mi je uvijek kad oni koji su dali milu i komapniji drzavu na tacni otuzuju druge da su za nesto krivi!


on July 29, 2010 at 21:17 Reply Dragan Ilic
G. Vojine,
Познато је да Устав ЦГ јемчи право школовања на свом матерњем језику.
Da li je po vama ovo uopste logicno da stoji u Ustavu? Po meni ovu frazu je mogao da ubaci samo neko ko uopste nije razmisljao sta sve moze da se proizvede iz ovoga, ili je pak uradjeno da bi se zadovoljila necija sujeta i da bi se smirile strasti u datom trenutku.
Ne mozemo dijeliti Crnu Goru na toj osnovi ni na bilo kojoj. Ako se ima para onda neka pojedine grupacije prave privatne skole i u njima neka djeca uce na tom maternjem jeziku. Mislim da tu niko ne bi pravio probleme. S tim sto predlagac ovog Ustava moze i da se pozove i na ovu privatnu skolu u konteksu koji je ubacen u vezi maternjeg jezika.
Ipak, ako sve nije do kraja definisano, moze se Ustav tj. djelovi istoga tumaciti na vise nacina.
Na kraju kada konacno shvatimo da je Crna drzava svih nas, kada budemo postovali njene osobenosti, kada joj budemo klicali na sportskim terenima i postovali je onda ce ovi mafijasi lako otici sa scene, u suprotnom oni opstaju i opstajace sve dok se svijest ne promijeni।

on July 29, 2010 at 22:14 Reply Vojin
“Познато је да Устав ЦГ јемчи право школовања на свом матерњем језику.
Da li je po vama ovo uopste logicno da stoji u Ustavu? Po meni ovu frazu je mogao da ubaci samo neko ko uopste nije razmisljao sta sve moze da se proizvede iz ovoga, ili je pak uradjeno da bi se zadovoljila necija sujeta i da bi se smirile strasti u datom trenutku.”
Наравно да та одредба Устава није логична, али је ипак Уставна одредба!
Господине Илићу, по мени није логично прије свега да стоји у Уставу то да је он непромјењив.
То је оне прва и основна грешка дотичног Устава за коју би се могло рећи да је”ovu frazu” mogao da ubaci samo neko ko uopste nije razmisljao sta sve moze da se proizvede iz ovoga, ili je pak uradjeno da bi se zadovoljila necija sujeta i da bi se smirile strasti u datom trenutku”.
Ви добро знате да је могућа промјена Устава Црне Горе неостварива под нормалним околностима, неких других нормалних Устава, већ само револуционарним путем.
Знате, мени се револуције не свиђају, њихов сам противник, те увијек покушавам наћи неку другу варијанту која могуће постоји у облику општег консезуса.
И она постоји, не парцијално веш уопште. Али, о томе потом.
У овој конкретној ситуацији најбоље рјешење је да се власт натјера да омогући оно што је сама прописала, а то је да свако има право школовања на свом матерњем језику, између они пет које је Устав прописао.
Дакле, коме је на срцу босански – нека тако буде, хрватски – сретно било, црнoгорски, албански или српски- свакако, наравно, само напријед!
Господо, то је ваше Уставно право!
Зато, свако нека узме, по Уставу, оно што воли, а Устав то даје! И све ће бити лијепо, јер ако у Црној Гори постоји суштинско поштовање између разних народа, одредба о посебним одељењима ће показати да је то стварно тако, или није тако. Видјећемо како се то одвија у пракси, прописаној “свемудрим” Уставом.
Уосталом, узели су много чега ликови из власти мимо Устава, а још требају да га крше и преправљају!?
Ја власт од Уставних одредби спашавати нећу!


on July 29, 2010 at 22:34 Reply Vojin
А што се тиче приватних школа,
господине Илићу,
нека власт предложи Албанцима да изађу из државних школа те да буду у приватним. Па нека предложe, послије тога, онима који говоре српски, хрватски или босански, да “се тјерају” у приватне школе.
Нема та прича перспективу.


on July 30, 2010 at 09:52 Reply Vladimir Nedović
Gospodine Vojine,
ja se obicno ne ukljucujem u diskusije o jeziku, jer smatram da njihove polazne tacne ne zadovoljavaju minimum logickih uslova, i maltene predstavljaju uvredu za zdrav razum. Sa druge strane, ako ste negdje i ovlas procitali neki moj komentar na tu i slicne teme, vjerovatno znate na koji nacin ja taj problem dozivljavam, jer sam dovoljno eksplicitan.
Pa posto ste vi neko s kim se uvijek moglo razgovarati, iako se cesto nismo slagali, zelio bih da vam postavim par jednostavnih pitanja kojima bismo izbjegli gubljenje u napornim diskusijama o pravnoj nauci, Ustavu, ljudskim pravima, itd.
Dakle:
(1) Kojim jezikom ja, koji se slucajno osjecam Crnogorcem, razgovaram sa svojim prijateljem Mestrovicem iz Kotora, koji se osjeca Srbinom, ako nam se vokabular i izgovor poklapaju u 99% slucajeva?
(2) Kojim jezikom razgovaram sa Branom Kocalom iz Niksica, a kojim sa Vladom Bozovicem, takodje iz Niksica?
(3) Kako se zove jezik na kom u nekom amsterdamskom kaficu pricam sa svojim sarajevskim prijateljima?
(4) Koji bi jezik bio onaj koji koristim kad komuniciram sa svojim prijateljima iz Zagreba ili Splita?
(5) Da li je moguce da sam ja takav genijalac da neprimjetno i bezbolno prelazim sa srpskog na crnogorski, pa na bosanski, pa onda hrvatski? Pa kad se nadjemo u drustvu moj prijatelj Srbin, i drugi Crnogorac, da pricam srpski kad sam okrenut ka Srbinu, a tokom pokreta glave mijenjam prekidac u mozgu i vec pri slijedecem okretu pricam crnogorski sa drugim prijateljem? Sve uzimajuci u obzir da ce nas ona treca osoba razumjeti, jer nije lako ispratiti sve te promjene jezika (i nisu, mozda, svi takvi genijalci)?
Ako mi odgovorite na ova pitanja, ja bih imao samo jednu inicijativu, koja je drugacija od svih aktuelnih, a to je da sva djeca na teritoriji Crne Gore zvanicno uce i pricaju ISTI jezik.
Ma kako ga zvali. Sto se mene tice, neka bude jugoslovenski, neka bude juznobalkanski, naski, ili, naravno, srpskohrvatski, ime koje barem nesto znaci i koje uglavnom koriste strana dokumenta koja se odnose na nas prostor.
A sve ovo pricam jer je svaka druga ideja (zastita ovog ili onog jezika, a ustvari jednog te istog istog) nevjerovatno kratkovida i besmislena, motivisana prije svega inatom i malogradjanskim rezonima tipa ‘da komsiji crkne krava’. Pa ako nam vec primitivci tog tipa vode drzavu, dajte barem da se mi ne spustamo na te grane.
Pozdrav!


on July 30, 2010 at 18:59 Reply Vojin
Господине Владимире,
ако би вама и мени дали да ријешимо овај проблем, рецимо на неутрални начин који предлажете, истог момента би се на нас обрушила лавина противника који би устврдили да смо их закинули за основна људска права. Ништа се не би разликовали од власти.
Таква основа рјешавања одређених проблема ће бити остављена некој даљој будућности.
Наравно, ви нормално разговарате са људима са територија које је некада покривао српско-хрватски језик, и ту неће ни у будућности бити проблема, ма како се одређени национални лингвисти трудили да језик дивергирају
Како се назива, и који је језик, тај који употребљавате ви и саговорници које сте напоменули- ја не могу дефинисати, јер немам право да то одлучујем умјесто вас.
Наравно, много ме не интересује, на другој страни, ко је био тај генијалац који је писао Устав ЦГ.
По питању тог Устава нјевише ме је фрапирала чињеница да је он непромјењив. У том пункту се види сва ширина, интелектуалност, одговорност, …, тих ликова, наравно, у такозваном смислу. Јер, то није идентитетско питање. То је питање опште политичке културе, које нема!
Дакле, тај Устав се не може чак ни кориговати. Нисам примјетио да је неко осим мене реаговао на ту грубу антиинтелектуалну грешку, меко речено, па и ја сам реаговао тек тада када су ти ликови покушали да протуре причу да се промјеном власти може промијенити непромјењиви Устав. То је била кап која је прелила чашу.
Знате, мени је то изгледало као да су убили човјека, а потом почели да плаше окужење причом да ће он оживјети, и вратити свима истим мјером.
Ту, на том мјесту, је почело њихово саплитање, које данас траје, и које ће трајати све док до последње кашике чорбе коју су сами припремили.
Да би остварили жељу на непромјењивим Уставом, морали су да одријеше врећу жеља за другу страну, која је Уставним рјешењем индентитетских питања била сасвим задовољна. А зашто и не би била задовољна, када је у том дијелу Устава дато скоро све, за све народе. И то јако широко, сликовито речено, шаком и капом.
Сада је дошло вријеме да се одребе Устава спроведу, те да се отворе школе на српском, црногорском, босанском и хрватском језику, при чему су школе на албанском језику већ отворене.
Власт жели да не попије ту горку чашу жучи, али ће морати. У противном, Устава више нема. Ако га нема, никаква штета. Али тада мора да се донесе нови Устав, а како га донијети када је овај непромјењив? Можда би требали активисти ДПСДП да демонстрацијама сруше своју Владу и Скупштину, па да донесу револуционарни Устав? )
Наравно да то не могу.
Остаје им да заврше причу у складу са својим Уставом, те да се отворе одјељења на пет језика. То је било њихово Уставно слово и њихова жеља!


on July 30, 2010 at 15:12 Reply Par osvrta
Na osnovu člana 88 tačke 2 Ustava Republike Crne Gore donosim
UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA O MANJINSKIM PRAVIMA I SLOBODAMA
(“Sl. list RCG”, br. 31/06 od 12.05.2006, 51/06 od 04.08.2006, 38/07 od 22.06.2007)
Član 13
Manjine i njihovi pripadnici imaju prava na školovanje na svom jeziku i na odgovarajuću zastupljenost svog jezika u opštem i stručnom obrazovanju, u zavisnosti od broja učenika i finansijskih mogućnosti Republike.
Prava iz stava 1 ovog člana ostvaruju se u svim stepenima vaspitanja i obrazovanja.
Prava iz stava 1 ovog člana ostvaruju se kroz posebne škole ili posebna odjeljenja u redovnim školama.
Nastava se izvodi u cjelosti na jeziku manjine.
Kada se nastava izvodi na jeziku manjine obavezno se uči službeni jezik i pismo.
Učenici i studenti koji ne pripadaju manjinama mogu da uče jezik manjine sa kojom zajedno žive.
Član 14
Odjeljenje sa nastavom na jeziku i pismu manjine može se osnivati i za manji broj učenika od broja utvrđenog za rad te ustanove, a koji ne može biti manji od 50% broja učenika predviđenih zakonom.
Član 18
Vaspitni i obrazovni rad u školskoj ustanovi ili posebnom odjeljenju redovne škole sa nastavom na jeziku manjine obavljaju nastavnici iz reda te manjine koji imaju aktivno znanje jezika manjine, odnosno nastavnici koji nijesu iz reda odnosne manjine, a imaju aktivno znanje jezika i pisma te manjine.
Direktor školske ustanove koju osniva Republika ili opština sa nastavom na jeziku i pismu manjine koji ispunjava uslove iz stava 1 ovog člana bira se u skladu sa zakonom.
Nadležni organ državne uprave dužan je da prije izbora lica iz stava 2 ovoga člana dobije mišljenje Savjeta te manjine.


on July 30, 2010 at 18:19 Reply Dragan Ilic
Do sada nijesam citao Ustav, jer nijesam ni imao vremena da preturam po internetu za tako nesto. Oslonio sam se na neke komentatore, koji su toboze citali isti, to sam zakljucio iz njihovog izlaganja, sto je bila greska.
Par osvrta, hvala za ovu kopiju clana 13,14 i 18 iz Ustava. Na ovo zaista nemam nikakav komentar.


on July 30, 2010 at 19:47 Reply laufer
ili svi podjednako, ili srpskohrvatski, a no!!


on July 30, 2010 at 22:16 Reply Vojin
Генерално гледано, нити једна сила није прошла а да није направила катастрофалне грешке, које су се у релативно блиској будућности показале као контраефектне.
То је правило те приче.
Када ова власт оде, требаће бар пола вијека да се закрпе поцијепани шавови, ако и то буде уопште могуће.