Miroslav Ćosović Sad će Војин Грубач da dokaže da sam ovo za SS Princ Eugen izmislio.http://portalanalitika.me/clanak/197271/cosovic-ss-divizija-princ-eugen-najveci-zlikovci-wehrmachta

• Војин Грубач емотикон smile Piše: Branko JOKIĆ: Gospodin Ćosović se zaista našao u poprilično nezahvalnoj roli. U želji da sataniše SPC i njene popove, najprije je nasio na proizvoljnu propovijed Šerba Rastodera (na državnoj televiziji). Potom je priznao da nije kazao istinu o govoru patrijarha Irineja, ali je pokušao da mi, ipak, nametne raspravu o SPC i Amfilohiju. Kako to nije išlo, a ne znajući ništa o prošlosti ovoga kraja, posebno u Drugome svjetskome ratu, na brzu ruku je pokušao da traži „dokaze“ za Rastoderove konstrukcije. Sučeljen i (iako samo s nevelikim dijelom od mnoštva kojim raspolažem) dokumentarnom građom, koju izbjegava i da pomene a kamoli da ospori, saopštava da je rekao sve što je imao i da završava diskusiju! http://portalanalitika.me/.../jokic-zasto-fasisticke...

  

  JOKIĆ: Zašto fašističke jedinice Prenka Calje nikada nijesu dolazile u Veliku

  portalanalitika.me

  7. август у 17:27 · Свиђа ми се · Уклони преглед
• 
• Војин Грубач Мирославе, показао си у полемици да немаш знања из области у којој Јокић, иначе човјек комунистичке провинијенције, што ниси чак ни знао, напросто бриљира.

  7. август у 17:33 · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Može on da briljira koliko hoće, ali činjenice ne može promijeniti, istinu ne može promijeniti. Da 28. jula 1944. komandant Princ Eugen divizije nije naredio da se masakriraju Veličani ništa se ne bi desilo, i niko se danas toga dana ne bi ni sjećao.

  7. август у 17:35 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Ни то не знаш како треба, мада сам ти давао друге податке.

  7. август у 17:38 · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Ti si mi davao podatke. hahahahaha Šarloherc legendo. :lol:

  7. август у 17:41 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Esad Muminović http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Ljudi%20i%20dogadjaji&clanak=470196&datum=2015-01-06&naslov=Muslimani%20i%20Albanci%20u%20fa%B9isti%E8kim%20jedinicama

  

  Muslimani i Albanci u fašističkim jedinicama

  dan.co.me

  7. август у 17:41 · Свиђа ми се · Уклони преглед
• 
• Војин Грубач Ово сам ти постовао бар два пута.

  7. август у 17:42 · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Pa dobro to je poznato, ali istorija se ne može promijeniti. SS-ovci su naredili masakr i u njemu naravno učestvovali, kao i mnogo puta prije toga.

  7. август у 17:43 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Мирославе, Јокић те је раставио на саставне чиниоце. Нема шта мени да причаш. Изволи, настави ту пручу с Јокићем, који је већи комуниста од тебе. Мада, ти имаш некада инспирацију да бацаш дрвље и камење по комунистима, као недавно са Баћом, а Јокић то нема.

  7. август у 17:45 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Jeste zatrpao je diskusiju sa svim i svačim, ali ovo ne može promijeniti, prošlost je nepromjenjiva, završena je -- da 28. jula 1944. komandant Princ Eugen divizije nije naredio da se masakriraju Veličani ništa se ne bi desilo, i niko se danas toga dana ne bi ni sjećao.

  7. август у 17:46 · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Kako su komunisti pripremili suđenje u Beogradu Šmidhuberu i oficirima Princ Eugen - Veliku nijesu ni pomenuli. Komunisti - šarlatani, najveći fušeri u istoriji.

  7. август у 17:50 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Ето, испадоше ти и комунисти шарлатани, мада се мора признати, свиђали се они неком или не, да је ипак у економском смислу период СФРЈ био најпросперитетнији период свих народа који ту живе у историји.

  7. август у 17:55 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Да комунисти нису шарлатани, и да се то не може генерализовати, показао ти је Јокић који је комуниста и атеиста, као и сјајан полемичар и истраживач.

  7. август у 17:54 · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Istina je, nijesmo baš imali pravi rigidni komunizam, bio je modifikovan odb strane Tita i Kardelja (samoupravljanje), a iZapad je usuo dosta para Titu da ga odbije od SSSR.

  7. август у 17:55 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Па зашто си онда у полемици са Бојаном Баћом сипао по комунизму као да је он највеће зло човјечанства?

  7. август у 17:56 · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Aha nijesu komunisti šarlatani - Istočni Njemci proizvodili Wartburg a zapadni Njemci BMW. Što ne ideš da živiš u Sjev Koreju ili Kubu?

  7. август у 17:57 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Titov komunizam nije bio pravi komunizam, kao u Rumuniji, SSSR, Bugarskoj...

  7. август у 17:57 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Направи поређење Црнен Горе у временима комунизма гдје је радило на стотине фабрка, и садашње независне капиталистичке гдје не раде фабрике. Нико Црној Гори није крив што није социјалистичка, јер је самостална.

  7. август у 18:00 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Istina je da se komunizam nikome na svijetu nije isplatio kao Crnogorcima.

  7. август у 18:00 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Капитализам је одвео у стање ужаса и понора Грчку, Француску, Италију, Шпанију, а ти га величаш као да је то савршен систем.

  7. август у 18:02 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović To što pišeš su besmislice, budalaštine, da su imali komunizam živjeli bi kao na Kubi đe su plate 10-20 dolara.

  7. август у 18:04 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Мирославе, некада ти комунисти ваљају а некада не ваљају. Ти си како вјетар дува. Ја не сматрам комунизам и капитализам идеалним, нити их превише нападам, ја сам најближи социјалистичкој опцији државе.

  7. август у 18:07 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Kod naših komunista poštujem njihovu antifašističku borbu i poštujem ono što su uradili za crnogorsko nacionalno pitanje, obezbijedili su da Crna Gora bude ravnopravna republika u Jugoslaviji. Za to im kapu skidam i vrlo ih poštujem. A sami marksizam je IMBECILNA ideologija, ideologija za ljude koji su lišeni moći rasuđivanja. Ove marksiste iz 21. vijeka posmatram kao ljude koji nijesu u stanju da rasuđuju, da promišljaju. Kad neko danas kaže da je marksista isto kao da kaže - ja nijesam u stanju da rasuđujem.

  7. август у 18:15 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Eto, vidis da sam u pravu, komunisti su ti bili dobri zbog par stvari, ali ih uopste tretiras kao imbecile- sto nije korektno.

  7. август у 18:20 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Naši komunisti su bili dobri u stvarima koje imaju najmanje veze sa komunizmom. Ljudi ne shvataju kad ja govorim loše o marksizmu (komunizmu) da ja govorim loše o toj ideologiji, a ne o našim komunistima iz II svjetskog rata. Samo IMBECIL može danas da misli da bez privatne inicijative stanovništvo može da živi dobro i jednako. Može bez privatne inicijative da se živi u jednoj zemlji u jednakosti, ali u krajnjem siromaštvu, bez ičega, kao na Kubi i u S. Koreji. Praksa je to 100 puta do sad pokazala. Ljudi koji uporno pokušavaju da propagiraju marksizam, a ima ih bezbroj - skriveno i neskriveno, su pokvareni i IMBECILI. Marksističkim imbecilima mediji daju ogroman prostor, tužno zar ne? Došao je marksista - komunista u januaru na čelo Grčke, sve je uništio urušio banke i berzu za nekoliko mjeseci. I tako će uvijek biti kad marksista dođe na vlast.

  7. август у 18:29 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач А како третираш, Мирославе, вукове са Вол Стрита који су читав свијет опљачкали, Европу бацили под ноге, и Грчку прије доласка Ципраса, а муслиманске арапске државе државе разорили да се све покренуло у хиљадама избјегличких праваца? Ја то сматрам ненормалним, рецимо!

  7. август у 18:28 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović I ja smatram nenormalnim, preveliki kapital daje preveliku moć i šefovi zapadnih država su igračke u njihovim rukama. Sve se to lako može spriječiti zakonima. Možda i hoće jednom.

  7. август у 18:28 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Зашто си тако мек према Западној олигархији, прије свега Вашингтону. Причаш о важности самосталности Црне Горе, а нећеш да признаш да је ту самосталност већ узела САД. Ту се жив не чујеш!

  7. август у 18:30 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Ne znam o čemu pričam, pa evo sam ti rekao da su mnogi šefovi zapadnih država obične igračke u rukama ovih sa Vol Strita.

  7. август у 18:30 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Реци тада да је Вол Стрит имбецилан, и бићеш у праву!

  7. август у 18:31 · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Bogomi, teško je reći za ljude koji sve svoje ciljeve ostvaruju da su imbecilni! емотикон smile

  7. август у 18:33 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Лијепо, тврдиш имбецилни су комунисти јер праве проблеме свијету, а нису имбецилни ликови Вол Стрита који сатријеше цијели свијет, и Европу и арапске државе... Нешто ти клецају принципи! емотикон smile

  7. август у 18:39 · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Ti opšte ne znaš ko se može ocjeniti kao imbecil (makar i iskarikirano) pa je onda uzaludno sa tobom nešto polemisati. Ionako ni o čemu ništa ne znaš, osim o stvarima iz tvoje struke - a o svojoj struci nikad ne pišeš. емотикон smile

  7. август у 19:00 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Бранко Јокић:
  "Ово је извјештај Андријевичког партизанског батаљона команданту Прве андријевичке бригаде, од 25. јануара, 1943. године (Војни архив, Београд, ЦГ-В-1316). У њему пише да је Пренк Цаља, 20. јануара те године, дошао у Гусиње, позвао плавске и гусињске фашистичке вође и одржао говор, у коме је рекао: „Ја сам командант свих трупа од Скадарског језера до Чакора. На то мјесто поставио ме Дуче. Муслимани, од вас тражим да будете мирни и не дирате српски живаљ, који је међу вама. Ја сам побратим с васојевићким војводом Ђуришићем…"

  7. август у 19:09 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Пренк Цаља тврди супротно од њемачких генерала о националној припадности народа тог краја. КаПеЈот се не пита, Мирославе. Ко је у праву?

  7. август у 19:11 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Kakve to veze ima sa 28. julom 1944? Može Jokić priču zatrpavati svim i svačim, ali će na kraju ostati isto - da 28. jula 1944. komandant Princ Eugen divizije nije naredio da se masakriraju Veličani ništa se ne bi desilo, i niko se danas toga dana ne bi ni sjećao.

  7. август у 19:12 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач "Tо­ком Дру­гог свјет­ског ра­та у Пла­ву и Гу­си­њу ни­ко ни­је стра­дао од чет­ни­ка. Ме­ђу­тим, је­су Ср­би од ба­ли-вул­не­та­ра и ба­ли­ста, али цр­но­гор­ска исто­ри­ја то ни­гдје не по­ми­ње, као да хо­ће да из­бри­ше све тра­го­ве о то­ме што се де­ша­ва­ло у Пла­ву и Гу­си­њу и оста­лим гра­до­ви­ма ко­ји су то­ком Дру­гог свјет­ског ра­да би­ли при­по­је­ни „Ве­ли­кој Ал­ба­ни­ји”. За­ла­жем се да се ка­же исти­на о то­ме, ка­ко би бу­ду­ће ге­на­ра­ци­је мо­гле да жи­ве на здра­вим те­ме­љи­ма. То се по­себ­но од­но­си на му­сли­ма­не, ко­ји мо­ра­ју да по­ста­ну свје­сни да су пра­во­слав­ног по­ри­је­кла и да не сми­ју до­зво­ли­ти да би­ло ко њи­ма ма­ни­пу­ли­ше и окре­ће их про­тив Ср­ба. Њи­хо­ви не­при­ја­те­љи ни­је­су Ср­би, већ они ко­ји од Ср­ба ства­ра­ју њи­хо­ве не­при­ја­те­ље" – по­ру­чу­је Есад Му­ми­но­вић

  7. август у 19:25 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Dobro, to je poznata i milion puta viđena strategija Grašaninove istoriografije. Prikaži neke - a sakrij većinu činjenica. Esad hoće reći da Pavle Đurišić nije ubio nijednog muslimana tokom II svjetskog rata?

  7. август у 19:28 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Zatrpavali priču Jokić, Esad, Grubač i bilo ko svim i svačim, beletristikom, sužavanjem zločina samo na plavsko-gusinjski kraj, Đidovim citatima, citiranjem Irineja, beletristikom, na kraju će ostati ova priča o SS Princ Eugen i ne možete je nikada opovrgnuti: http://portalanalitika.me/.../cosovic-ss-divizija-princ...

  

  ĆOSOVIĆ: SS divizija Princ Eugen, najveći zlikovci Wehrmachta

  portalanalitika.me

  7. август у 19:32 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Нема ту шта је ко хтио рећи, јер је рекао прецизно: "Tо­ком Дру­гог свјет­ског ра­та у Пла­ву и Гу­си­њу ни­ко ни­је стра­дао од чет­ника­". Ако је то нетачно, треба рећи да је нетачно. Колико разумијем Пренк Цаља и Ђуришић су имали договор.

  7. август у 19:33 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Grubač amnestira SS-ovce, dobro bi bilo kad bi mu Rusi saznali da to radi!

  7. август у 19:39 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Не питам ја нити Русе нити Амере, нити икога, ја сам постављам питања јер сам слободан човјек.

  7. август у 19:43 · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Zaista neki Rusi, tamo đe živiš bi trebali da znaju kako minimiziraš zločine SS-ovaca.

  7. август у 19:44 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Па, ето, ти им реци... емотикон smile Међутим, када причаш о минимизирању СС оваца учитај да је било разних СС дивизија, рецимо СС Ханџар дивизија. Опет ћеш се запетљати... емотикон smile

  7. август у 19:46 · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Zašto ću se zapetljati? емотикон smile

  7. август у 19:51 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Због провидне манипулације. емотикон smile

  7. август у 19:52 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач емотикон smile Piše: Miroslav ĆOSOVIĆ: Krajem marta 1944. pripadnici SS Princ Eugen ubili su u selima oko Sinja i Splita više stotina muškaraca, žena i đece hrvatske nacionalnosti. Božović piše: "U selu Otok saterali su ženu i decu u kuće i ubijali ih u grupama od 5 do 15 osoba. Samo u jednoj kući, posle krvoprolića, nađeno je 45 leševa spaljenih žena i dece. Najviše žrtava bilo je u selima Otok, Dolac Donji i Ovrlje." (ista knjiga, strana 161)
  
  Ustaške vlasti u Zagrebu su od svojih podređenih primile izvještaj o stradanju Hrvata u Dalmaciji, između ostaloga u tom izvještaju je stojalo: "Klanje i ubijanje u ovim hrvatskim selima izvršili su odredi divizije Princ Eugen koja se sastoji od folksdojčera. Ono što je najvažnije prigodom ovih pothvata, to je činjenica, da su njemački vojnici pitali pučanstvo da li je katoličko ili pravoslavno, i na veseli odgovor svih seljana da su katolici i da nema ni jednog jedinog pravoslavca, odgovorili su strojničkom vatrom na njih i paljenjem u hrpama. Prolazeći i pljačkajući ova sela, njemački su vojnici pitali pojedine starce i žene, gdje su im sinovi, te su ih na licu mjesta ubijali. Nisu samo bili ubijeni muškarci sposobni za oružje, nego isto tako žene djeca i starci. Nije bio zaklan samo pojedini član obitelji, nego sva obitelj bez razlike. To je najbjelodaniji dokaz, da to nisu bili pothvati čišćenja, nego pothvati trijebljenja hrvatskog življa. Žene su bile parane, a muškarci razapinjani na tlu, a čitave hrpe živih ljudi u vatru bacane." (ista knjiga, strane 161 i 162).
  
  Pošto su ustaške vlasti uputile protest Berlinu, interna njemačka istraga je povodom ovog slučaja utvrdila da su pripadnici Princ Eugen divizije ubili 486 (hrvatskih) civila. Zvanični Berlin pripadnike SS Princ Eugen povodom ovog slučaja nije priveo pravdi, iako su to ustaške vlasti tražile.

  7. август у 19:53 · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Kakve manipulacije? Ulogu SS-ovaca i ne pominješ kad je riječ o masakru Veličana. Zar time ne pokušavaš da ih amnestiraš?

  7. август у 19:53 · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Ево какве... напомињеш да у СС овци побили хрватско цивилно становништво, а да су власти НДХ протествовале, иако су власти НДХ имале концентрационе логоре гдје су и саме убијале цивиле. Зар то није апсурд?!

  7. август у 19:55 · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović O čemu pričaš? Pokazao sam da SS-ovci nijesu birali koga ubijaju na Balkanu, svejedno im je bilo da li ubijaju Srbe, Crnogorce, Bošnjake, Italijane, Hrvate... to što sam prikazao svako je shvatio tako, osim eto tebe, koji bi trebao Rusima da dokažeš ono što nama pokušavaš - da su SS-ovci bili džentlmeni. Hajde kaži to Rusima, da vdimo što će ti reći.

  7. август у 20:00 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Војин Грубач Ћосовићу, та би ти прича пила воду да ниси споменуо како је НДХ, геноцидна творевина, које је и направила конфликт међу муслиманима и православцима, протестовала због убијања цивила. Значи, нешто се жалио Џек Трбосјек на понашање других...

  7. август у 20:01 · измењен · Свиђа ми се
• 
• Miroslav Ćosović Pokazao sam perfektno da su SS-ovci ubijali svo stanovništvo na Balkanu ne praveći razliku između narodnosti i vjere. A sad ti da objaviš tekst na ruskom i da prikažeš ono što meni pokušavaš da dokažeš - da je u Velici 28. jula 1944. sva odgovornost bila na komšijama muslimanima, a da SS-ovci nemaju sa tim skoro nikave veze. Može, pa da vidimo što će ti Rusi reći?

  7. август у 20:05 · Свиђа ми се · 1
• 
Војин Грубач Ја објављујем текстове на руском. Теби остаје Јокић који те је раскупусао. Не вјерујем да смијеш продужити јер знаш да ће те тај интелигенти комуниста и атеиста разложити на атоме. Ево једног мог текста на руском... http://www.iarex.ru/articles/46311.html

Јован без Земље, "Микрослав" без Граница

  Objavio Vojin Grubač Blog 03. Aug. 2015.

Текстописац  "Аналитике" Мирослав jе необична појава, особењак  у прављењу најневјероватнијих конструкција које не може објаснити, нити одбранити. Симпатично, нема сумње! У тексту поводом страдања цивила у Другом свјетском рату, које се десило у селу Велика испод Чакора 28 јула 1944. године, чудна теза му је била следеће садржине: "Величани су од нациста страдали због партизанства а самим тим и због црногорства, јер су сви православни партизани били Црногорци по националности. Званични став Комунистичке партије је био да су Црногорци засебна нација, тај став партије одлично су знали сви они који су се прикључивали партизанима." Таква тенденциозност је и довела до размјене мишљења, при чему се на сам догађај полемика није односила... 

Војин Грубач: "А народ муслиманске вјероисповијести је страдао као Срби или Хрвати, јер Комунистичка партија није донијела одлуку о посебној националности!?"

Мирослав Ћосовић: "То ти је тако било, став КПЈ се прије рата знао - Црногорци су засебна нација. И ту нема што да се дода."

Војин Грубач: "Наведи ми став КПЈ- у којим границама су тада признавали Црногорце? АВНОЈ тада није одредио границе, куда су биле границе гдје су Црногорци!?"

Мирослав Ћосовић: "Не зезај, болне су историјске истине, никад се не поклапају са великосрпским бајкама."

Војин Грубач: "У којим су границама признавали црногорску нацију, питам, или се то потом одлучивало- па нису знали? Село Велика је било у Великој Албанији, да нису Величани Албанци православне вјере? Шта је тада рекла Комунистичка партија Албаније?"

Мирослав Ћосовић: "Не зезај, став КПЈ се знао, па демантовао би ме неко озбиљнији од тебе, имамо десетине профи- историчара специјализованих за 20. вијек, а сви су прочитали мој текст. И нашао си се ти, да ме демантујеш. Објави текст на ИН4С да се смијемо мало."

Војин Грубач: "Сви професионални историчари су од смијеха поумирали када су прочитали овај твој став. Значи, куда је пролазила Пета црногорска пролетерска ударна бригада- тамо су села и градови били признати као мјеста гдје живе Црногорци: Јајце , Прозор, ..., или како?

Мирослав Ћосовић: Ако су поумирали од смијеха, што ме нијесу демантовали но си се ти нашао који ништа не знаш о томе?"

Војин Грубач: "А ко није у Централној Босни хтио бити Црногорац, Пета црногорска пролетерска ударна бригада га је хватала за Јајце и бацала кроз Прозор! :) А ко да те демантује, Мирославе, тако си треснуо нонсенс да си их шокирао? Овај твој став иде у вицеве, oво је: фантастично, лудо и незаборавно!"

Мирослав Ћосовић: "Православни партизани из Црне Горе, наравно, то се подразумијева."
Војин Грубач: "Значи, дијелили су се на: православне партизане, муслиманске партизане и католичке партизане! :) Ако је КПЈ донио одлуку да су сви атеисти, што не кажеш да су у партизане сви отишли као атеисти, те да су "добро знали гдје иду"?

Мирослав Ћосовић: "Свако је имао своју нацију, и то су самофиниширали, реализовали - кад су постали побједници. За атеисте сам већ казао."

Војин Грубач: "Какву одлуку је КПЈ донијела по питању муслимана, јер им није Разолуцијом призната нација? Значи ли то- КПЈ није признала, па не постоје?"

Мирослав Ћосовић: "Не зезај, немаш појма ни о чему а хоћеш да дискутујеш."

Војин Грубач: "Мирославе, енглеског краља који је владао 1199.—1216.г. су звали Јован без Земље. Надимак „без земље“ (John Lackland) је добио зато што од оца није добио земљу на управу све до смрти своје старије браће, али и због губитака територија у Француској. Ти си доказао да је КПЈ у току Другог свјетског рата направила: "Црногорце без Граница" и "Муслимане без Нације". Да није то мало чудно?"

Мирослав Ћосовић: "Грубач, ти ни о чему ни шта не знаш осим о својој професији (о којој наравно не пишеш)."

Војин Грубач: "Микрославе", сам си рекао да је КПЈ одлучила да постоји црногорска нација, и да су сви партизани атеисти. Тада не могу, као пратиш своју премису, постојати православни партизани Црногорци, већ атеистички партизани Црногорци. Али, заборавили су да омеђе границу, па си се погубио... Бирај, да ли си: "Микрослав без Одлуке КПЈ" или "Микрослав без Граница"?

Мирослав Ћосовић: Партизани - из традиционално православних породица, хваташ се за моје непрецизности и онда настаје право славље у црногорском српству! Ћосовића смо ухватили у грешци!!! (заправо непрецизности).

Војин Грубач: "Мирославе, али тада КПЈ није одредила границе Црне Горе, па комунисти нису знали ко су Црногорци? :) Како ти знаш то што ни они нису знали? Мислим, ниси живио у то вријеме, а ретроактивно размишљање није научно? Да си живио, и ти не би знао гдје су Црногорци док не каже КПЈ." :)

Мирослав Ћосовић: "Како није одредила? Па границе су утврђене послије рата, утврдили су их они који су их имали у глави 1943/44 и раније, прије рата. Па чак је и њемачки командант назвао у извјештају Величане Ц Р Н О Г О Р Ц И М А и то сам дао у тексту. Ко је њему бранио да напише да су Срби? КПЈ? То нешто нијеси цитирао из мог текста?"

Војин Грубач: "Мирославе, нешто си побркао, али ниси једини... Реци људима на овом ФБ зиду шта је њемачки командант рекао за Пријепоље, Прибој и Шјеницу. :)
Fejsbuk grupa:  Velika Crna Gora: "Prijepolje, Priboj i Śenica su Crnogorski gradovi, a ne "srpski!"
Link: https://www.facebook.com/VelikaCrnaGora

Мирослав Ћосовић: "Скреће тему, поражен."

Војин Грубач: "Не скрећем тему. Напротив, ширим ти видике. Значи, колико сам те разумио, тамо гдје КПЈ није знала гдје су Црногорци, то је одлучивао њемачки командант? :) Сам си рекао: "... чак је и њемачки командант назвао у извјештају Величане Ц Р Н О Г О Р Ц И М А!" Значи, када немаш мишљење КПЈ, тада се обраћаш њемачком СС официру да ти каже- ко је ко! Tачније, ко је Црногорац?"

Мирослав Ћосовић: "Био сам непрецизан у тексту, ипак је то новинарски текст, премда црногорско српство мене третира као академика па ми и најмање непрецизности тражи. Реченица је требало прецизније да гласи - ""јер су сви партизани из традиционално православних породица са територије данашње Црне Горе - били Црногорци по националности, званични став Комунистичке партије је био да су Црногорци засебна нација, тај став партије одлично су знали сви они који су се прикључивали партизанима."" Ипак, свако је разумио мој став на овај начин и поред непрецизности. Свако осим Грубача и црногорског српства у којем је настало славље - јер је Ћосовић испустио пар ријечи!"

Војин Грубач: "Мирославе, шта су ти рекли СС официри Вермахта, гдје су биле границе Црне Горе? Да ли си их питао, ако су они надлежни да ти дају тај податак? Сам си нашао подршку у ставу њемачких официра."

Мирослав Ћосовић: "Поражен почињеш да пискараш потпуне бесмислице. Како то да њемачки командант који нема никаквог контакта са партизанима (осим преко нишана), Величане такође третира као Црногорце исто као и КПЈ? Слажеш ли се да је потпуна лаж да су Величани страдали због вјере и српства? Ево из текста, "заборавио" си да цитираш- Заповједник обије СС дивизије које су извршиле масакр у Велици, је овако извјештавао: "Величани су третирани као Црногорци и извршио је покољ над Црногорцима."
Link:  http://www.znaci.net/00001/4_12_4_103.htm

Војин Грубач: "Ниси предоставио оргинални њемачки документ већ превод, а ред је да видимо шта пише у оргиналу. Друго, још ми ниси рекао гдје је била граница коју је установио КПЈ, унутар које су етнички Црногорци. Осим тога, ниси дао извјештаје њемачких официра гдје су, у којим градовима и селима, народ називали Црногорцима. Треба такође њемачки оргинал. Ако то не знаш, тада си написао памфлет, а то је неозбиљно!"

Мирослав Ћосовић: "Дакле, фалсификовао сам документ, или сам ја админ/власник тог сајта?"

Војин Грубач: "Треба да предоставиш оргинални документ на њемачком. Осим тога, не одговараш ми на питање- гдје је тада КПЈ одредио границе Црногораца? Ево податка: "Трећа пролетерска санџачка народно-ослободилачка ударна бригада је формирана је 5. јуна 1942. године од бораца Пљеваљског и Бијелопољског партизанског одреда, Златарског батаљона и Милешевске чете". Мирославе, по овоме испада да КПЈ није признавао да су Црногорци борци Пљеваљског и Бијелопољског партизанског одреда, већ их је признао као Санџаклије! Као нацију (?), или како? :) Исти случај је и са Бокељима: "Прва бокељска бригада НОВЈ формирана је 5. октобра 1944. године у селу Зупцима код Требиња. У њен састав ушла је Група бокељских батаљона (укупно 4 батаљона) и новопридошло људство, укупно 800 бораца". Значи, КПЈ је формирала црногорске бригаде тамо гдје су Црногорци, а Санџачке и Бокељске тамо гдје су Санџаклије и Бокељи. Да ли су то границе КПЈ које одређују гдје престају Црногорци, а почињу Санџаклије и Бокељи? Шта кажу њемачки официри?"
(Крај полемике, Мирослав није поставио одговор)

Загреб 1943. – преговори Ђиласа и Глеза фон Хорстенауа

уторак, 4 август Аутор: Војин Грубач

 
Док је паметни и одговорни Шарл де Гол забрањивао сукобе са њемачким окупационим властима у Француској да би спасио цивиле од њемачке одмазде, у то вријеме је на тлу окупиране Југославије бјеснио грађански рат.

Умјесто да руководства наших устаника, било које опције, процијене да треба јединственим оружаним покретом спашавати српске и црногорске цивиле који су били под ударом маринетских творевина: НДХ и Велике Албаније, прогонитељских и геноцидних држава- они су улетјели у игру којој нису били дорасли. Умјесто устанка против свеопшег зла, прије свега монструозне НДХ, десиле су се такве калкулације руководстава подијељених устаника које су довеле до космичког страдања нашег народа. Како непаметна политика, у временима када у свјетском рату гори планета, може довести до апсурдних ситуација- најбоље показује 1943. година. Те године се реално очекивао десант западних савезника у Далмацију. У страху да ће искрцавање савезника значити и разоружавање партизанског покрета, Јосип Броз се одлучио на преговоре са Њемцима. Они се временски поклапају са периодом тзв. “Битке на Неретви”, која  је као војна операција у себи садржала мноштво контраверзи и биће предмет посебне приче. Ови преговори, у историји познати као “Мартовски преговори”, вођени су између представника НОВЈ и Вермахта о размjени заробљеника и евентуалном прекиду непријатељства. Започети су почетком марта 1943. године у Горњем Вакуфу, а потом настављени у Сарајеву и Загребу. Они су били необично важни због високог нивоа делегација које су у њима учествовале, иако су преговори партизана и Њемаца вођени и 1942. године, такође и у Загребу. Проф. др  Мирјана Зорић, која предаје Војну историју на Војној академији у Београду, потврђује следеће: „Први контакти између Њемаца и партизана успостављени су још у љето и јесен 1942. године у Ливну преко њемачког инжeњера Ханса Ота (припадника службе Абвер), а имали су за циљ размјену заробљеника. Преговоре је у Загребу с генералом Глезом фон Хорстенауом, крајем августа 1942, водио Маријан Стилиновић, а новембра исте године нове преговоре с партизанске стране водио је Владимир Велебит.“

Почетак преговора у Горњем Вакуфу

Увертира преговорима у Загребу 1943.г. се десила пар недјеља раније. Наиме, партизани су 4. марта 1943, у јеку жестоких борби, заробили њемачког мајора Артура Штрекера, команданта 3. батаљона 738. пука, и одлучили да због тешке ситуације на ратишту искористе то заробљавање за контакт и преговоре са Њемцима. Штрекеру је понуђено да напише писмо за генерала Хорстенауа о партизанској понуди за размјену заробљеника и започињању преговора, што је Штрекер одмах прихватио због шанси да буде ослобођен у тој размјени. Његово писмо је 5. марта стигло у штаб 717. дивизије лоциране у Бугојну, прослијеђено генералу Хорстенау у Загреб, који је 9. марта обавијестио команданта њемачких трупа у Хрватској, генерала Рудолфа Литерса, о неопходности организовања састанка са партизанском делегацијом. Литерс је за датум и мјесто састанка одредио- 12. март у штабу 717. дивизије у Бугојну. Тито је већ 8. марта, у случају њемачког позитивног одговора, одредио састав делегације. У делегацију су ушли- Коча Поповић, командант Прве пролетерске дивизије чији је идентитет Њемцима био познат, као и Милован Ђилас и Владимир Велебит који би ишли под псеудонимима. Њемачки позитивни одговор је стигао у партизански Врховни штаб 10. марта. Партизанска делегација је кренула 11. марта, дан раније, на преговоре са истакнутом бијелом заставом. У Прозору их је зауставила група њемачких војника која није била упозната са мисијом, те их разоружала и фотографисала упркос њиховом одбијању. Затим су аутомобилима одведени у Горњи Вакуф гдје су отпочели разговоре са генерал-лејтинантом Бенигнусом Диполдом, командантом 717. дивизије.

Велебит је Диполду предоставио теме о којима је дошао да преговара, међутим, генерал Диполд је партизанским емисарима рекао да он нема овлашћења да преговара са њима и упутио их је на своје надређене у Сарајеву и Загребу. О томе шта је тада делегација рекла Њемцима- свједочи забиљешка официра у Штабу њемачког опуномоћеног генерала за Хрватску припремљена за телефонски разговор са генералштабним мајором Вернером Пфапфенротом (Werner Pfapfenrott). Пфапфенрот, начелник штаба Литерса, је те информације пренио генерал- пуковнику  Александру Леру. У тој забиљешци пише у тачки 4. следеће: ”Они изјављују да се не боре против хрватске државе, и ниуком случају против Њемаца, већ искључиво против четника. Они су спремни да са оружјем у руци иступе против сваког непријатеља на којег ми укажемо, па исто тако и против Енглеза приликом искрцавања. Ови парламентарци не носе совјетске звијезде на капи, већ ознаку “М” која вјероватно треба да значи “Мачек”.

Меморандум и преговори у Сарајеву

Генерал Диполд је затражио од партизанске делегације да у писменој форми наведу тачке о којима ће се преговарати, а које ће он проследити вишој команди. Делегација му официјално предала Меморандум са предлозима. У њему су, осим размјене заробљеника и примирја, навели и двије интересантне тачке. Трећу, за коју су партизански преговарачи тражили од Њемаца да буде у тајности, гдје је писало: “У садашњој ситуацији нема разлога због којег би њемачки Вермахт вршио ратне акције против Народноослободилачке војске Југославије, поготово у свјетлу положаја, непријатеља и интереса обије стране- према томе, било би у интересу обије стране кад би непријатељства престала. У вези с тим, њемачка команда и ова делегација треба да одреде своје приједлоге који се тичу евентуалне зоне и наведу циљеве економских и других интереса”. У четвртој тачки Меморандума стоји:

“Народноослободилачка војска Југославије сматра четнике главним непријатељима.“ Послије предаје Меморандума, партизанска делегација је остала у Горњем Вакуфу да чека њемачки одговор. Како до 14. марта партизанској делегацији није саопштен њемачки одговор, Коча Поповић је одлучио да се врати у своју дивизију и њемачким аутомобилом је превезен до линије фронта између Раме и Јабланице.
Њемци су 14. марта одвели Ђиласа и Велебита у Сарајево на нове преговоре у којима је по налогу Хорстенауа и Кашеа присуствовао и Ханс От (припадник службе Абвер). Њемачка страна је пристала на размјену заробљеника, али је захтијевала да се прије било каквих преговора прекину партизанске активности дуж пруге Београд- Загреб. Са друге стране, партизанска делегација је инсистирала да се то питање веже за признавање партизанима статуса зараћене стране. Разговор се на томе и зауставио.

 Загребачко финале Мартовских преговора

Ђилас је 16. марта у пратњи једног њемачког наредника аутом одвезен у Челебић, а 17. марта су стигли до Борачког језера. Обавијестио је Тита о њемачком захтијеву да се обуставе партизанске акције у Славонији. Тито му је одговорио да не може пристати на тај захтијев док Њемци не прекину непријатељства. Пошто га је Ђилас увјерио да ће Њемци испунити свој дио погодбе о размијени заробљеника, Тито је одлучио да у знак добре воље пусти њемачке заробљенике. Послије тога су услиједили сусрети и преговори у Загребу.

У Загребу, у хотелу Експланада, они су вођени између њемачког опуномоћеног генерала у Хрватској, Глеза фон Хорстенауа и најистакнутијих људи партизанског покрета – Милована Ђиласа, члана  Врховног штаба НОВЈ и Политбироа ЦК КПЈ, и Владимира Велебита. Прво је у Загреб из Сарајева долетио Владимир Велебит (под псеудонимом Владимир Петровић). Велебит је 17. марта имао преговоре са Глезом фон Хорстенауом, а касније и са шефом италијанске војне мисије генералом Ђанкарлом Реом. Дозвољено му је да полуслободно шета Загребом и тада су Њемци открили његов прави идентитет. Послије откривања идентитета Велебиту је било дозвољено да посјети своју породицу. Ђилас је (под псеудонимом Милош Марковић) у њемачкој пратњи преко Коњица дошао у Сарајево, а потом одлетио у Загреб на преговоре. Да су партизани ступили у некакве проговоре са Њемцима био је упознат и Драгољуб Михаиловић, јер су Ђиласа приликом проласка са њемачком делегацијом кроз Коњиц лако препознали. Дедијер је тврдио да су Ђилас и Велебит у предасима између преговора шетали Загребом под заштитом Њемаца, у партизанским униформама.

Историчар Бранко Петрановић се о суштини вођених преговора у Загребу позива на америчког историчара Волтера Робертса (Valter  R. Roberts- ”Tito, Mihailovich, and the Allies, 1941-1945”, Њујорк, 1973.г.) гдје је Робертс тврдио следеће: “Партизанска делегација је нагласила  да партизани немају разлога да се боре против њемачке војске”, и да “једино желе да се боре против четника”, те да ће се “борити и против Британаца уколико се ови доцнијe искрцају у Југослaвији.”

Реакција СССР поводом преговора

Када је Тито обавестио генералног секретара Коминтерне Георги Димитрова о размјени ратних заробљеника с Њемцима, дошло је до драме. Извршни комитет Комунистичке интернационале је 31. марта 1943. упутио Титу телеграм следеће садржине: „Нас иритира околност, што сте ви извршили размјену с њемачким ратним заробљеницима, што сте послали делегацију, која је извршила преговоре с Њемцима, као и чињеница да је њемачки амбасадор у Загребу изразио жељу да се с Вама лично сретне. Шта се то догађа? Народ се налази у једној огорченој борби против окупатора, кад изненада – такви односи између вас и Њемаца. Да ли је то у складу с политиком Њемаца, који желе да изазову међу Југословенима братски раздор како би што лакше разбили народноослободилачку армију? Ја вас молим за објашњење овога питања. Даље: Разумљива је чињеница што незадовољство народа против Енглеза расте. Али, зар не размишљате о томе, да у садашњем тренутку изазивати незадовољство против Енглеза шкоди народноослободилачкој борби, и да мржња против окупатора, у првој линији против Њемаца, мора да се потпирује? Свака врста повезивања с њемачким моћницима може ову толико потребну народну мржњу слабити. Очекујем ваш одговор.“
Тито је истог дана објаснио Москви разлоге преговора са Немцима око размјене заробљеника. У писму је одбацио тврдњу да жели да се сретне са немачким представником у Загребу, рекавши: „Што њемачки представник у Загребу жели да говори са мном, и поред свих свињарија које су написане у њемачким и хрватским новинама о мени – за то нико није крив, и значи да ја не желим с њим да разговарам, чак и не мислим на то“. Историчар Бранко Петрановић ову реакцију Москве овако објашњава: ”Руководство КПЈ у борби за остварење основног циља- преузимања власти- није се устручавало да ризикује сукоб са савезницима. Такав став наишао је и на незадовољство Москве. Совјетском Савезу је у том часу, док је предузимао дипломатске иницијативе за демистификацију Мијхаиловића ради колаборације, ова неусаглашена патризанска иницијатива очигледно наносила штету.”

Реперкусије Мартовских преговора

О Мартовским преговорима су Милован Ђилас и Владимир Велебит говорили у докумeнтарној серији “Југославија у рату 1941- 45”. Милован Ђилас је рекао да је „примирје са Њемцима, договорено у Мартовским преговорима, било само срачунато на једну фазу“. Потом наглашава: “Aли, да су се на Јадран искрцали Енглези и кренули у разоружавање партизана, партизански однос са Њемцима би се претворио у трајнији однос, трајнији однос примирја.” Нема сумње да су ти преговори имали директног утицаја на текуће војне операције на Неретви, а потом и на Сутјесци. На примјер, отворено питање и енигма је- зашто Њемци у операцији Вајс нису прелазили на лијеву обалу Неретве? Владимир Велебит у емисији тврди да Њемци нису жељели да прелазе Наретву и „наруше демаркациону линију Италијанске окупациона зоне, да се не би замјерили Мусолинију„?! Ђилас je оспорио тезу Велебита, и као разлог нeпреласка навео „потребу њемачке војске ка прегруписавању“. Ђилас у емисији негира да је са Њемцима дошло до примирја и обуставе непријатељстава, а уједно наводи да је Тито био изненађен почетком њемачке операције на Сутјесци. Потом потврђује да је разлог Титовог изненађења ипак повезан са Мартовским преговорима. У том духу објашњава: „Њемци су ипак, иако нисмо склопили никакав споразум, заузели један став као да би нас толерисали у нашим намјерама, и као да би евентуално продужили преговоре. Тражили су као услов, претходни, обустављање наших акција на прузи Загреб- Београд, на тој магистрали- на што смо пристали и дали директиву Владимиру Влатку Велeбиту да оде у Славонију. Славонски партизани су сумњали на њега, у почетку.“ На крају, Ђилас каже: „Ја се сјећам, када су дошли први извјештаји да су Њемци продрли у Колашин, Тито је рекао: “Значи, Њемци лажу!”

Полемика са Новаком Аџићем поводом мог текста о Секули Дрљевићу

Полемика на текст...  Војин Грубач: Секула Дрљевић и његови поштоваоци

http://www.nspm.rs/hronika/vojin-grubac-sekula-drljevic-i-njegovi-postovaoci.html

Novak Adzic:

Uvazeni gospodine Grubac,
vec poodavno smo polemisali Vi i Ja. Nista strasno, a mozda i ne bas pretjerano znacajno. Da smo vodili polemiku u nekom naucnom casopisu ili u tiraznom stampanom mediju, to bi moguce imalo određeni efekat, ali, ovako, mislim da je to bio Sizifov posao i bez nekog eha ili odjeka. Drugim rijecima, skoro to je bilo, mozda je moj dojam pogresan, kao mlacenje prazne slame, ali evo i opet to sadc cinim, odgovarajuci dijelom ina Vas gornji tekst, pa kud puklo da puklo. Mozda i neko i ovo procita, pa da ne ispadne da je konkluzio identican apsurdu i da se sve svodi na zadovoljavanje licnih sujeta.
Upucujem Vam prijekor sto ste napisali jedan jeftini dnevno-politicki i reklamerski tekst, misleci da njime mozete suspendovati ili priktiti istorijske cinjenice i argumente. U vasem tekstu bili ste maliciozni i uvredljivi i sigurno, u etnickom smislu, ovaj tekst moze biti samo ogledalo Vaseg neznanja i prilicnog nevaspitanja. Sa naucnog skupa u Kolasinu, a ja sam bio predsjednik Organizacionog odbora tog skupa, poslati su zakljuci naucnoj i laickoj javnosti, a objavljen je i zbornik radova (knjiga) pod naslovom „Dr Sekula Drljevic i Crna Gora“ (ja sam njegov/njen urednik). Posaljite preko ovog portala, ako zelite i ako mislite da treba, da Vas to zanima, adresu Vasu u Moskvi i ja cu Vam poslati postom o sopstvenom trosku objavljeni zbornik. Pa kad procitate napadajte do mile volje, samo ne sudite o necemu o cemu nemate punu i pravu informaciju. To samo Vama skodi i vodi vas u zonu intelektualnog ambisa.
Vi o skupu u Kolasinu sudite udaljeni hiljade kilometara daleko, na osnovu, rijetkih, sturih portal-medijskih izvjestaja. Jedino je o tome TVCG-Javni servis u udarnom vecernjem Ddnevniku dao posten izvjestaj. Onaj izvjestaj iz Pobjede, necu reci da je nekorektan, ali je bio nivoa osnovne informacije da se negdje nesto zbilo i slabo vise od toga. Ocekivao sam od mog poznanika i dragog covjeka novinara Drazena Draskovica da to prikaze malo bolje i detaljnije, ali-eto nije-i ne zamijeram mu, jer vjerovatno nijesu mu omogucili da o tom naucnom skupu napise vise nego sto je.
No, da Vas relaksiram, mgu Vam poslati i i cd sa tog skupa, ako Vas opet to zanima (a valjda zanima kad ocete da pisete o necemu i nekima i to cinite) taman tako eto da se uvjerite sto su, kako i o cemu govorili besjednici na istome njemu.
Ali, neovisno od toga, nije Vam u redu, makar po akademskoj vokaciji, da napisete ovako los tekst, kao sto ste uradili (po narudžbi ili samoinicijatvno, ne znam, sami se izjasnite sto je u pitanju od toga), i to tekst koji je problematican sa svih strana i da dajete u njemu ocjene koje nemaju veze sa cinjenicama i realnoscu.
Istorija je nauka, nije sredstvo propagande, te kad se upute optužbe koje se ne mogu dokazati (a to ste Vi, ne po prvi put, sada uradili), i kad padne, kad se kao kula od karata sruši optuzba (akuzacija) sto tada nastupa? U tom slucaju je onda onaj ( a u ovom slucaju to ste VI) koji optuzuje samo najobicniji klevetnik, ili, da budem pristojan, onaj koji govori neistinu. Na zalost, Vasu, a ne moju, vi ste ovim tekstom, prenesenim i na portalu Nova srpska politicka misao, pokazali da sem etiketiranja i stigmatizacije po vidjenju ili apriornim ideoloskim i personalnim politickim antipatijama, a bez osnova, nijeste relevantan naucni sagovornik na temu o dr Sekuli Drljevicu, i njegovim usponima i padovima. Da bi Vam olaksao posao i znatiželju, upucujem Vas na cinjenicu da sam svoj govor (izlaganje) na naucnom skupu u Kolasinu integralno objavio na Portalu CDM u rubrici Kolumna. To sam uradio djelimicno motivisan i time da bih javno parirao Vasem tekstu na ovom portalu, jer sam svjestan znacaja elektronskih (i internet) medija kod zainteresovanih krugova i cljnih grupa (politickih, strucnih, naucnih, laickih…)
I ovom prilikom Vam samo saopstavam sljedeće:
Nije Drljevic bio kao pjevac na krovu izlozen udarima vjetra, vec se borio za Crnu Goru i Crnogorce saglasno objektivnim, realnim mogucnostima, u svom vremenu. Pa i uvazeni premijer Milo Djukanovic je mijenjao kroz 25-godišnju politicku istoriju u Crnoj Gori vlastite stavove (nista novo i nepoznato kod nas i sire), ali je bio ipak na celu projekta koji je donio 2006. nezavisnost Crne Gore.
Dakle (ovo govorim kao izvorni crnogorski suverenista iz 1990) treba u politici biti racionalan i pragmatican, nužno je uzeti u obzir ono sto je najvaznije-stvarnost-t.j. realne mogucnosti i vrijeme, okolnosti kad možete a kad ne nešto ostvariti. Kad je prerano, kad je prekasno, a kad treba da bi bilo uspjesno.
Dr Sekula Drljevic je, po meni, bio crnogorski heroj svog vremena. Pored ostalih sikana u doba rezima KSHS/Kraljevine Jugoslavije, Drljevic je 7 mjeseci je bio u zatvoru u Sokobanji tokom 1930. godine zato sto je protivio diktaturi Kralja Aleksandra Karadjordjevica. Pred Drzavnim sudom za zastitu drzave 1930. u procesu protiv lidera HSS i SDK dr Vladimira Mačeka, Drljevic je, od strane Mačeka bio određen da bude kao njegov glavni branilac i zastupnik u svojstvu advokata, ali mu vlast dikatora sa Dedinja to nije dopustila, nego ga je zatočila u Sokobanji blizu Nisa i drzala ga 7 mjeseci zatvorenog. To je velika zrtva koju je, uz druge, podnio dr Sekula Drljevic, rodom iz crnogorske Morace. Kad je Drljevic osudio zlocin vlasti protiv demonstanata na Belvederu kod Cetinja (26. juna 1936) opet ga je rezim progonio. Drljevic jec tada, povodom beogradskog zlocina nad pobunjenim Crnogorcima, izdao jedan proglas i zbog tog proglasa proveo je u Beogradu 10 dana u zatvoru.
Drljevic se borio i mucio za Crnu Goru i vjerovao je u njenu slobodu, sa svim usponima i padovima svojim, ali je bio bez skepse hrabar covjek i najobrazovaniji crnogorski politicar XX vijeka. Treba spoznati istinu i cijeniti je. Nista manje i nista vise od toga.
Dr Sekulu Drljevica sz ubili cetnici velikosrpski, mrzitelji Crne Gore, a ubili su ga zato sto je Drljevic bio za Crnu Goru, a to im je smetalo do srzi.
To je Drljevic zbog Crne Gore paktirao i „sa crnim djavolom“ vjerujuci da je jedina sansa za opstanak Crne Gore obnova njene drzavne samostalnosti, je greska, ali plemenitog karaktera. Njegova saradnja sa vodjstvom NDH i Njemcima i dijelom Italijanima j kritiku je, ali to ne umanjuje njegovu plemenitu namjeru i polozenu žrtvu na oltar otadžbine Crne Gore.
Drljevic je proglasen politickom odlukom „ratnim zlocincem“ bez sudske presude i bez stvarnog djela. To je ideologija i politika, a ne pravo i pravda. Zadatak nauke je da objasni licnosti i fenomene u svom vremenu i okolnostima u kojima su djelovali. I nista Van toga. Dr Sekula Drljevic je, ipak, u svoje vrijeme iskoracio puno vise od drugih i imao je hrabrosti koja je mnogima bila Ahilova peta. Znacajan je i po tome sto je spoznao i pokazao licnim primjerom da Crnogorci nijesu bijeli Srbi, ni Crveni Hrvati, negoi samo Crnogorci u etnickom i nacionalnom smislu. I pored toga, tvrdio je da su potomci Ilira.

Војин Грубач:

Господине Аџићу,
према историјским личностима који су учестовали у нацистичким пројектима се односим према максими- „конац дјело краси“! Неки су учествовали по сили и принуди, неки по својој вољи. Дрљевић је тај пут изабрао по својој вољи. Дефинитивно ми је јасно да је НДХ најгора држава која је икада постојала на Балкану. Чак је гора и од Отоманске империје, јер је Отоманска империја примјењивала силу у случају побуна, схватајући да јој је потребна раја ради сакупљања харача, а НДХ је била држава која је умјесто пореза узимала животе људи. Народ није имао избора и оружане побуне су биле неминовне. Италијански окупатор је био златан у поређењу са НДХ. Да није било злочина НДХ вјероватно и сигурно не би било разлога за озбиљније устанке. Та творевина је произвела грађански рат, у који је лукаво увукла и Бошњаке а потом уживала у међусобним сатирањима муслимана и православаца. Дакако, тиме не умањујем злочине нациста Велике Албаније због којих се у Црну Гору слило преко 20 000 избјеглица пред Тринаестојулски устанак.
Сва писања и трањања Дрљевића о томе како је Краљевина Југославија била тамница народа су постала бесмислена чим је ушао у пројекат НДХ, која није била тамница већ губилиште народа. Хвала што сте ми рекли да је ова колумна објављена на НСПМ, то нисам знао.

Секула Забрљовић и његова блудна дјеца

среда, 29 јул 2015 Аутор: Војин Грубач

 
У Колашину је прије пар дана одржана трибина “Др Секула Дрљевић и Црна Гора” на којој су учествовали: историчар Шербо Растодер, Новак Аџић, Маријан Миљић, Борислав Цимеша, Сретен Зековић, Зоран Ракочевић и предсједница општине Колашин Жељка Вуксановић. Послије свега, рекло би се да је у колашинском Центру за културу био скуп обожавалаца пропалог чиновника Независне државе Хрватске, а не неки научни скуп како су га актери назвали. Сви учесници ове феште су се прописно испроваљивали, обрукали и себе унизили у славу Секуле, а највише историчар Шербо Растодер који је рекао да је Секула Дрљевић кроз ову трибину “дошао у свој завичај на прави начин”! Укратко, Секула им је доша’, а параду примио господин Растодер уз једногласни подсмијех цијеле Црне Горе.

Збиља, зар није смјехотресно да се скупљају коротници у славу лика који је био миш у рукама Анте Павелића, а којем су окренули леђа: устаници Тринаестојулског устанка, комунисти, монархисти, часни чланови династије Петровић, Крсто Зрнов Поповић, дакле сви- и који је ликвидиран у Аустрији од стране ловаца на нацисте?

Одбрамбеном националисти пукла одбрана

Учесник трибине Новак Аџић је, својевремено, у једном свом тексту о Секули Дрљевићу констатовао: “Није спорно да је потоњи савезник др Секуле Дрљевића током Другог свјетског рата био поглавник усташке НДХ- др Анте Павелић. Избор посљедњег савезника је његова трагична грешка и заблуда и то се не може аболирати. Секула Дрљевић је озбиљно и опасно погријешио што је већину Другог свјетског рата провео у Загребу и Земуну под патронатом Павелића и НДХ. То је чињеница коју није могуће оспорити. Неспорно је и да је своју политичку судбину стратешки политички погрешно везао за силе Осовине, прво за Италију, а потом и за Њемачку. Да је био у блиским политичким везама са др Антом Павелићем и усташком НДХ није спорно, и то је укупно једна велика мрља у његовој политичкој и животној каријери.”
 
Да се, поред свега наведеног, дотични и одбачени негативац Дрљевић ипак може третирати са усхићењем- Новак Аџић показује у наставку истог текста који почиње са “али”: ”Али, Др Секула Дрљевић није био фашиста и нациста, по идеолошким увјерењима, већ црногорски суверениста и националиста одбрамбеног типа. Др Секула Дрљевић је и аутор највећег дијела текста црногорске народне и државне химне »Вјечна наша Црна Горо«, која је недавно, са одређеним оправданим скриптуралним интервенцијама, усвојена као званична химна Црне Горе под насловом »Ој свијетла мајска зоро«.” Ова Новакова сентенца о “националисти одбрамбеног типа” ме је одушевила. Рецимо, и Хитлер је пред крај рата био “националиста одбрамбеног типа” јер је прешао у паничну одбрану пошто су му Руси на Источном фронту убили четири и заробили 3, 4 милиона војника, уништили: 63 000 војних авиона, 56 000 тенкова, 289 000 артиљеријских оруђа и минобацача. Хитлеру је, на крају „баладе“, одбрана пукла- независно што је тада био “одбрамбени националиста”!

Историјске клацкалице – од Османа до Секуле

Секула Дрљевић је држао говор и пласирао идеје на Петровданском сабору, да би му се тај ангажман срушио сјутрадан када се дигао Тринаестојулски устанак. У том устанку је учествовало 25 000 некомуниста, људи којима је била идеал слобода од окупације, као и 2000 комуниста и 5000 скојеваца који су тај устанак и организовали. У њему је учествовало и 26 свештеника СПЦ, око тридесет ученика богословије, богослова и теолога, као и 115 официра, активних и пензионисаних. Иако се на оружје дигла сва Црна Гора устанак је угушен. У његовом гушењу је учествовало преко 100 000 италијанских војника, као и преко 20 000 припадника муслиманских и албанских милиција. Управо овај податак комунистичких историчара о великом учешћу муслиманских и албанских милиција у гушењу Тринаестојулског устанка би требао бити фокус психолошког, социолошког и историјског осврта историчара др Растодера. Умјесто што велича Секулу Дрљевића, др Шербо Растодер би требао да се осврне на негативне историјске личности попут: Османа Растодера, Ђуле Мустафића, Зуфера Аговића, Саита Шахмановића, као и Шемса, Риза и Шаба Феровића, те да им нађе адекватно мјесто у историји. Елем, ако је Секула “златан дечко”, тада су и они били бар “сребрни дечаци” нацизма.
Рецимо, револуционар Милош Џудовић је 1984.г. на Чакору рекао да је приликом масакра у Велици 28 јула 1944.г. убијено „око 673 лица од којих је евидентирано 340, међу којима 120 дјеце“. Предраг Т. Шћепановић тврди да је организатор самог покоља над цивилима је био Саит Шахмановић из Плава, те да је у њему учествовао и хоџа Осман Мула Растодер. Историчар Растодер негира учешће муслиманских милиција у том догађају, а све приписује њемачкој 21. СС дивизији Скендербег и 14. СС дивизији Принц Еуген?!

Збиља, зар је за покољ стотина цивила у Велици било потребно ангажовати двије дивизије? Логично је- да је било довољно само пар десетина зликоваца, и ништа више. На чудне тврдње др Растодера реаговао је Бранко Јокић, аутор књиге “Покољ у Велици”. Он је у подгоричким Вијестима, у тексту “Није злочин већ геноцид”, рекао следеће: “Др Шербо збивања од 28. јула, 1944. године, назива злочином (као да се ради о премлаћивању у некоме потоку, не о клању преко 500 особа…). Након што замагљује истине о овоме геноциду, др Шербо још више блефира када овај геноцид товари Аугусту Шмитхуберу, њемачком генералу, команданту 21. СС дивизије Скендербегу. Он је осуђен на смрт вјешањем – „за почињене злочине“, али се у обимном судском досијеу (преко 500 густо куцаних страна) ни једном ријечју не помиње геноцид у Велици и Полимљу (Архив Југославије, Ф. 367). Ова неистина, коју нуди као „чињеницу која говори друго“, др Шербу би требало да послужи као главни аргумент „да се злочин жели приписати комшијама“. „Заборавља“ да су комшије масовно припадали балистичко-вунлетарским јединицама, те да су са неколико стотина (нових) припадника попунили баш и дивизију Скендербегу- управо при њеном кољачком походу на Полимље и Велику. Као што то потврђује и књига др Зећа Феровића, “Од Јакупа до Шемса Ферија” (Приштина, 2008), који наглашава да су вунлетари, којима је главни заповједник био његов отац Шемсо, имали званични штаб и у старту десетак чета, са преко 1.000 припадника. Касније су те фашистичке јединице увећаване и нарасле на близу 2.000.”

Расне халуцинације Борислава Цимеше

Не лута само др Растодер, већ и извјесни Борислав Цимеша који је својим генерализацијама давно одскакутао у нацизам. Портал ЦДМ је пренио да је у Колашину “окупљање крунисао Борислав Цимеша који је истакао да све оно што се догодило “величанственог 21. маја 2006. године има у себи учинак Секуле Дрљевића”. Иначе, Цимеша је познат по својим расним халуцинацијама које је продемонстрирао и у тексту: ”Неки обичаји код Срба, антиномије етоса и интереса”, гдје се позивао на тезе “О расној теорији Црногораца”, које је 1941.г. изнио Миливоје Матовић, сарадник Секуле Дрљевића. Расна теорија Цимеше се своди на то да Турци нису никада владали Црном Гором, па је она због “немијешања са Турцима” постала етнички особена, те се из тога извлачи расна разлика- посебно у односу на Србе. Уједно, тзв. “мијешања са Турцима” третира отвореним подругивањем према жртвама насиља. Цимеша изгледа не зна да је чак и стара Црна Гора била под Турцима од 1499. до 1688. године, када је на црногорском збору донешена одлука да се збаци турска и прихвати млетачка власт. У та два вијека патње су дизане изнуђене побуне али и гушене са страшим последицама, посебно 1505. и 1520. године. Најгори турски владар Црне Горе тога периода је био Скендербег Црнојевић, Станиша- исламизирани син Ивана Црнојевића, које је њоме свирепо владао од 1513. до 1528. године. И када је подловћенска Црна Гора, послије два вијека ропства, збацила турску власт опет је било огромних проблема. Рецимо 1714. године, када је на Црну Гору напао Нуман-паша Ћуприлић, хронике свједоче да су турске снаге све попалиле, а потом “крстариле по црногорским брдима и хватале нејач, која је потом одвођена у ропство”. Владика Данило је послије те апокалипсе избјегао у Русију, а по повратку у Црну Гору 1716.г. писао руском канцелару Голофкину о стању које је затекао: “Све је разорено, растјерано и мачу предано, у ропство одведено: а неки мали остатак у гору је остао и спасио се”. Брда су коначно ослобођена од Турака послије побједе на Мартинићима и Крусима 1796. године, а Подгорица и Никшић 1876-78. г. када се завршила окупација ова два града дуга четири вијека.

Из свега произилази да Цимешине приче о расној чистоти на основу периода турске окупације представљају бесмислицу, јер је данашња територија Црне Горе била под окупацијом и терором од стране Осмалија од два до преко четири вијека. Чак шта више, ко се раније условно ослобађао трпио је нападе, одмазде, терор и масакре све до момента када су Османлије протјеране. Томе треба додатии миграције, гдје се исељавање из Црне Горе вјековима кретало према Србији. Рецимо, данас у Србији живи преко 270 000 грађана који су се у њу доселили из Црне Горе послије Другог свјетског рата, и сигурно се нису „мијешали између себе“ да би потврдили Цимешину расну теорију. Ипак, Цимеша и даље форсира расизам, иако му лично неваспитање, провинцијализам и неинтелигенција, чиме је “обдарен”, показују да је расној теорији коју заступа- грош цијена.

Дубровачки трубадури

Да би комедија била потпуна, на скупу је био и Мираш Дедеић. Разлог може бити спиритуално воздизање духа Секула Дрљевића, којег је др Растодер пламеним говором вратио у “свој завичај”. О каквом се апсурду ради, цитираћу оно што је некада говорио Мираш Дедеић, противник „словенског Хитлера“: ”Напад на Дубровник, који је својевремено био црногорски и као такав предвиђен за престоницу Црне Горе, објашњавам тиме што се у њему Срби и Хрвати немилосрдно међусобно убијају. Ратна морнарица федерације покушава да преко тог напада уђе у град и допринесе мирном животу. А словенски Хитлер, Фрањо Туђман, наредио је да се блокирају касарне савезне војске и послао је хрватске резервисте да опколе војнике савезне војске да ови не би спријечили Хрвате да протјерају Србе из Хрватске… А што се тиче Италије, сматрам да, уколико дође до распада Југославије, она има сва права да поново узме територије Истре и Далмације. То би ми било заиста драго и увјерен сам да ће Влада Италије заштитити свој интерес, јер је то праведно са историјског аспекта. Словенија би, пак, због културних и традиционалних односа, могла да се уједини са Аустријом.” (1991. г. новембарски број италијанског листа “Ил Пополло”)
Скупу у Колашпину није присуствовао др Новак Килибарда. То је све познаваоце прилика зачудило, јер Мираш и Новак увијек “иду у пакету” надопуњујући се идејама. Рецимо, неколико мјесци прије изјаве Мираша за Ил Пополо, Новак је говорио:”То што Хрвати раде на Дебелом бријегу је смијешно. Право да вам кажем, мало нас држи да Народна странка пошаље одред својих момака да их потјера до Конавала или Дубровника. Уосталом, Дубровник никада није био хрватски. Интимно, више бих волио да у Далмацији за комшије имамо културне Италијане него Хрвате. Уколико не буде део Црне Горе, Дубровник ће бити балкански Хонгконг. У сваком случају, гарантујем вам, хрватски неће бити! (“Политика експрес”, 25. 5. 1991). Умјесто Новака, на скупу је била предсједница општине Колашин Жељка Вуксановић испред партије Ранка Кривокапића, која је мислила да ће скуп бити о чувеном команданту Пеку Дапчевићу. Зли језици тврде да су јој се, због шока од онога што је чула и видјела у току трајања трибине о Секули Дрљевићу, у очима појавиле црвенкасте свастике. Ипак, Мираш је госпођу утјешио вјеровањем да ће та појава само потрајати до обиљежавања четрдеснице од дана одржавања скупа.

Да није био НДХ злочина би било мање

Интересантно је да учесници скупа стално истичу и осуђују везе ЈВО са окупационим руководствима Италије и Њемачке у току Другог свјетског рата. Како може бити да ти исти уједно величају Секулу Дрљевића који је био сарадник Италијана и Њемаца, што је мање важно од тога да је био сарадник НДХ, најгоре државе која је била на просторима Балкана? Да није било НДХ у виду злочиначке творевине и фабрике смрти устаника би било много мање, јер не би било повода за оружане акције, а самим тим би и некакво дијељење на монархисте и комунисте било безначајно и небитно. Управо су усташе гурнуле, или натјерале, и Бошњаке да крену у акције које су се завршиле међунационалним ратом са Србима и Црногорцима. Штета је што др Шербо Растодер то не уочава, и не жели да види очигледно. Секула Дрљевић је био дио система НДХ, те самим тим дио творевине од чијих се злочина тло не може смирити нити за хиљаду година.
Дрљевића су одбацили устаници Тринаестојулског устанка, ма којој опцији потом припадали. Њега је чак одбацио и Крсто Зрнов Поповић, неординарна личност које је у себи имала принципе који су били дио реалности свог времена. Сама ликвидација Крста Зрнова послије рата је била непотребна и апсурдна. Требали су га пустити да буде гдје жели, јер више није представљао никакву опасност за било кога. Није било потребе за хајкама и за засједама против њега, јер је Крсто Зрнов био частан официр и адекватан човјек, за разлику од нацисте и вјетропира Секуле Дрљевића. Како тада учесници трибине могу славити и Дрљевића и Крста Поповића истовремено, када су они били космичке супротности и по политичким и по моралним карактеристикама?

Принц Михаило Петровић, част и достојанство!

Највећи историјски шамар, који и сада одзвања у ушима учесника скупа у Колашину, је ударио са растојања од седамдесет пет година аристократа и антифашиста принц Михаило Петровић, унук краља Николе. О томе је писао сјајни публициста и новинар, покојни Чедо Прелевић у тексту „Три пута одбио круну”. У моменту када су Италијани окупирали Црну Гору и прогласили је независном марионетском државом принц Михаило је већ био заточеник њемачких фашиста, најприје у Швајцарској па у логору Бад Хомбург у Њемачкој. Ту су га походили представници фашистичке Италије и Трећег рајха, гдје му је маркиз Сера , изасланик италијанског премијера Мусолинија, показао телеграм који је тог дана примио од грофа Галеаца Ћана, министра спољних послова фашистичке Италије. У телеграму је писало: „Изволите се обавијестити да ли би црногорски принц Михаило био вољан ступити на престо свог покојног дједе краља Николе, коју му понуду чини италијанска Влада“.
Принц Михаило Петровић их је на нељубазан начин одбио изјавивши: ”Био сам одувијек убијеђени и одушевљени присталица пуног југословенског јединства. Поред тога, већ одавно сам положио заклетву на вјерност свом брату од тетке, покојном Александру и ту заклетву обновио под намјесником, кнезом Павлом. Ни за шта на свијету не бих одступио од своје чврсте ријешености да останем на пуној линији вјерности својој отаџбини, Југославији.” Маркиз Сера је послије те одлуке принца био зачуђен, али није крио дивљење према човеку који, иако у рукама Гестапоа, између квислиншке круне и части бира ово друго, праћено неизвесношћу и страдањима. “Види се, кнеже, да сте од свога соја” – казао је Сера на растанку. Дакле, за разлику од марионете и фашисте Дрљевића, антифашиста принц Михаило је одбио круну и условно лијеп живот за вријеме окупације, изабрао част и њемачке логоре, што учесници скупа у Колашину сигурно не могу разумјети.
 
Принц Михаило је крај живота провео усамљенички, једва састављајући крај с крајем, умро је 24. марта 1986. г. и почива у привременој гробници на Српском гробљу у близини Орлија код Париза. Несвакидашњем аристократи и антифашисти није се испунила последња жеља, изречена на самрти, да му гроб буде на Цетињу. Јован Маркуш, бивши градоначелник Цетиња, је у тексту Прелевића то објаснио овако: ”Тај аманет, иако је за Михаила почетком 1990. направљена гробница на Дворском гробљу испред Цетињског манастира, до данас није испуњен. А, изгледа и да – неће. Његов син Никола планира да његове земне остатке само пренесе на друго гробље у Паризу.” Збиља, како то да човјеку који је својим моралним и људским вриједностима обиљежио једну ломну епоху у историји Црне Горе- неко или неки не желе испунити његову последњу жељу. Јер, принц Михаило није само отац једног сина, већ и симбол исконски позитивног хероја, један из оних за које је Његош говорио: “Виле ће се грабит у вјекове, да вам в’јенце достојне саплету!”

Словени на Сиријусу, Балкан у словенизацију!

понедељак, 20 јул 2015  Аутор: Војин Грубач

 

Црну Гору периодично запљусне талас етногенезе гдје се може свашта прочитати. По последњим генетским теоријама етничких чаробњака, у Црној Гори становништва словенског поријекла нема чак ни 10 одсто.

Како је могло 10 одсто Словена словенизирати огромне масе несловена- носиоцима те чудне теорије није јасно, нити могу то објаснити!? Скандалозна тврдња им се тако нашла у ћорсокаку, јер је неспојива са здравим смислом. Да би им се помогло, да би се том смјехотресном хаосу дао смисао, настала је теорија која све то повезује, под називом Теорија етничког постања и синтезе народа Грубач- Јекнић. Она ову мистику волшебног словенизирања несловена тумачи на следећи начин.

Словени отправљени пут Сиријуса

Када су се Словени доселили на Балкан, они су на том мјесту оставили своје жене и исчезли! Тачније, преко деведест одсто словенских мушкараца је на чудан начин нестало. Уфолози тврде да је та необична појава исчезавања везана за долазак ванземаљаца који су мушко становништво ратничких Словена пребацили у правцу Сиријуса, гдје су се водиле велике планетарне битке. Потврда томе су босанске пирамиде (из незнања тако назване), које су раније биле тачке навигације и контроле пловидбе интерпланетарних летјелица, а у којима су нађени ратни планови непознатих цивилизација. Други доказ су цртежи- изгреботине по пећинама, које јасно показују укрцавање Словена у летеће тањире.
Оставши саме, жене Словена су отимале мушкарце из околних региона, некада преваром и лукавством, некада мачем, те са њима имале бројно потомство. Колико су биле опасне те ратнице- свједоче хронике тих времена у којима се наводи да су могле чак и два заплијењена свезана мушкарца носити на раменима десетине километара до своје пећине.
На мјестима предаха су их дријешиле, изазивале на дуеле у којима су их лако побјеђивале не користећи песнице- да им не би оштетиле лице. Том грубом игром су их доводиле у стање страха, и онемогућавале било какву помисао на бјекство из ропства.  Према извору Константина Порфирогенита:“Те Словенке су много рађале јер су биле: снажне конституције, плавокосе, широкобоке и крупногруде, да су могле издојити по три Влахбанца и чак четири Илира истовремено, а приликом дојења погодити копљем зеца који трчи по ледини.
Нема сумње, све указује да је то било прво велико мијешање народа на Балкану. Куриозитет тога времена, којег обиљежава власт жена словенског кода, је било протежирање зарјадке (претече аеробике) као стила живота и вида дотјеривања фигуре тих опасних словенских дјевојака. Пионир увођења тога новитета, који означава почетак новог модерног доба, је била Руђа Мрдочелна де Велс коју је у те тајне упутио њен муж Сидмон де Велс,  Келт којег је она заробила скочивши му са дрвета за врат у временима када су Крсташи ишли ка Јерусалиму да уводе демократију. Руђу Мрдочелну де Велс, жену заводљиве фигуре, су пратили уздаси свих пет мушкараца које је држала у ропству, иако је Сидмон де Велс увијек био највољенији и први међу једнакима.

Дјечаци гора и двоглави орлови

Жене Словена су дјечаке дојиле до десете године, вршећи над њима насилну културну и језичку словенизацију, а потом их одводиле у високе горе и остављале да се сналазе, боре и преживљавају у суровим условима дивље природе. Ипак, та дјеца су имале у горама савезнике, храниоце и заштитнике у виду необичних звијери, попут двоглавих бијелих орлова и лавова у покрету са подигнутим репом. Тако су израстали сурови ратници којима су се препуниле горе од мора до великих ријека.
И тада се десио судбински инцидент, јер су им сусједна номадска племена, дошавши са обале Дрима и говорећи неразумљивим језиком, из злих намјера пустила двије краве у прасловенски купус. Десило се свеопште огорчење словенизираних горштака са дизањем на оружје, и настао је лом у региону. Словени су кренули у страшни обрачун са најездницима на мирољубиви и еколошки прасловенски купус чије су сјеме донијеле њихове мајке  из своје прапостојбине. У тим незадрживим походима и јуришима над њима су летјела јата двоглавих бијелих орлова, који су кликтањем давали сигнале о премјештању противника.
Хаос на противничкој страни су изазивали лавови у покрету са подигнутим репом, који су риком и сламањем кичми противничким војницима производили ужас. Резултате тог похода Порфирогенит описује овако:
„Словенске хорде су пустиле своје двије краве у свој купус и оптужиле све околне народе за најезду. Кренуле су потом у сурови рат и свирепу пљачку. У таквом прегањању и непријатељству Балкан је био у великој невољи, као у некој тјескоби, опустјевши од много плијењења и проливања крви, пропадајући до краја од глади због неорања, тако да су се многи разишли по туђој земљи. Дивљи Словени многе градове пообараше и порушише, и изменише славу њихову у слику пустоши, и име њихово не назва се више тамо у области тој…“

Међутим, последња генетска истраживања на територији Дукље су показала да су краве, које су биле повод рата, ипак носиле хаплотип Е1б1б са модификацијом Е-В13 што показује да је Порфирогенит направио историјску подвалу, те да су двије дримске краве заиста биле пуштене у мирни прасловенски купус од стране најездника. 

Мијешање народа и насилна асимилиција

Крајеви које опустошише горштачки Словени остадоше без мушкараца. Жене непознатог језика поставиле су ултиматум словенским старјешинама да их морају узимати за жене, иначе ће се дићи на устанак  и водити партизанску борбу до судњег дана. Осим тога, други услов  који су оне поставиле је било инсистирање да се озакони вођење љубави по наизмјеничном систему 7/69.
У међупериоду се дио пријетње остварио, јер је немали чопор несловенских жена напао у раним јутарњим часовима успаване словенске ратнике. Последице напада су биле страшне. Један дио ратника који су, проснувши се из дубоког сна, од изненађења зинули били су угушени женским грудима на свиреп начин. Другима су биле почупане косе, изгребани по цијелом тијелу до костију, да су се морали дуго лијечити у термалним водама Гејзиркрша.
Словенске вође су, схватајући озбиљност ситуације, у страху прихватиле први женски захтјев, а за други су се умијешали ниоткуда изникли попови. По ватиканским изворима, ти попови источног обреда су тражили да за испуњење другој захтјева жене неразумљивог језика морају прихватити насилну словенизацију током вођења љубави по систему 7/69.
Договор је склопљен послије дугих преговора, и тада је кренуло друго велико мијешање народа. Ватикан тврди да су попови у пропаганди пошли корак даље, траживши од старјешина да се грб на ратничком штиту промијени. Захтијевали су да се осим лава у покрету са подигнутим репом на грб стави доминантни двоглави бијели орао са хаплотипом И2а, знак словенских предака који су вољом више силе одлетјели на небо, у правцу Сиријуса да одбране мир у свијету.
Тај захтјев, који је према виђењу Рима требао индоктринирати и лакше асимиловати несловенско становништво- је прихваћен од стране словенских старјешина. Управо је то био кључни моменат који је омогућио вишеслојну словенизацију старосједелаца Балкана, да су они заборавили ко су и шта су! У дугим ноћима обасјаним сунцем, загрљене и спелетене тијелима са Словенима, несловенске жене су од неразумљивих крика полако прелазиле на словенизиране уздахе, па чак и јасне поруке:
„О, ратниче светлости, обасјај моје тело громовима планина, да кроз мене прођу сви електрони словенства, а ја ћу ти родити синове који ће имати само једну мисао- да им је све твоје непријатеље спржити!„

Представљање теорије на скупу у Лозани

Теорија етничког постања и синезе народа је представљена први пут на научном скупу у Лозани, гдје је изазвала еуфорију међу научницима.  Сви су се сагласили да се ова теорија савршено уклапа у неогенетска истраживања у Црној Гори, и објашњава како је могуће научно расвијетлити  спектакуларно откриће да арбанашког гена нема код 75 одсто Албанаца у Албанији и 56 одсто Албанаца на Космету. Амерички академик Дориан Грифит Греј није скривао одушевљење, рекавши:
„Ова теорија представља блиставу синтезу мултидисциплинарног каркатера која спаја реално и метафизичко како у генетском, тако и историјском смислу. Психолошка анализа карактера древног словенског народа кроз њихово понашање у разним ситуацијама, са посебним освртом на мушки и женски сегмент, даје нам јасну спознају кључних фактора импулса великословенских Великословена“.
Насупрот њему, албански публициста Шпетим Крује је оцијенио да у овој теорији има примјеса пародије на ненаучна истраживања црногорских публициста, истакавши:
„Не спорећи виртуозне поставке ове теорије, морам примјетити да она периферним реакцијама на неки начин дезинтегрише свијест о потреби стварања Природне Албаније,  што представља нежељени, бар за нас, нуспродукт ових- ипак необоривих теза.„