Актуелни НАТО јуриш: ,,Oперација Телеком”

четвртак, 27 март 2014 0:10 Аутор: Војин Грубач

Да би Црна Гора ушла у НАТО без референдума десила нам се у пројектованој зори сумрака- „НАТО операција- Телеком”. На развалинама Телекома, западна војна алијанса прави свој нови бедем, бубњајући при томе о „правди и демократији„.

„Афера НАТО”- на одскочној дасци Телекома

Ових дана се у црногорским медијима констатује следеће- “На основу докумената америчког суда- Комисија за хартије од вриједности и берзу(СЕЦ) САД тврди да је након приватизације Телекома Црне Горе 2005. године “адвокатица Ана Коларевић примила мито у име свог брата Мила Ђукановића”. У том смислу, СЕЦ је “тек сад открио” коруптивну шему „по којој је сума од 7,35 милиона евра исплаћена најмање двојици црногорских државних функционера, као и „сестри највишег државног званичника“, да би Мађар Телеком под повољним условима купио Телеком Црне Горе.“
Подгоричке “Вијести”, главни медијски промотер НАТО пакта у Црној Гори, на овај и сличан начин освјетљавају прастару аферу у новом паковању, не наговјештавајући- који су суштински циљеви САД у овој причи. Уједно, „Вијести“ нам свакодневно представљају САД као државу која “погибе за Црном Гором”, доброг џина којем се “срце цијепа” због корупције у Црној Гори. Нигдје, у тим текстовима, нема чак ни призрака сумње да је управо САД главни планетарни кривац за проблеме многих ограбљених држава, укључујући и Црну Гору, од којих су неке и брутално бомбардоване армијом те државе, између осталих и Црна Гора.
На другој страни, скоро да је постало очигледно да афера Телеком у црногорским медијима који промовишу НАТО постоји из само једног важног разлога- да „охрабри“, или тачније уплаши Ђукановића- па да он, по било коју цијену, угура Црну Гору у НАТО. Елем, тако испада да је Телеком, у ствари, само једна важна одскочна даска за безочно катапултирање Црне Горе у НАТО алијансу.

САД законски опљачкале Македонију и Црну Гору

Да се разумијемо, афера Телеком је имала свој епилог пред судовима САД у децембру 2011. године када се десила драконска судска пресуда. На основу те пресуде, “Дојче телеком” и његова филијала “Мађар телеком” платили су 95 милиона долара казне америчком Министарству правосуђа и Комисији за хартије од вриједности (СЕЦ) „због доказаног подмићивања званичника у Македонији и Црној Гори“.
Чудовишност ове пресуде се састоји у томе што је амерички суд одлучио да ове корпорације исплате 95 милиона долара САД, а не оштећеним државама- Македонији и Црној Гори. Тако су Македонија и Црна Гора опљачкане по други пут, и то законски- од државе САД!
Правно упориште за ову одлуку се налази у невјероватном закону САД, чији је званични назив- “Закон о борби против корупције ван територије САД”. Иако се закон примјењује првенствено на америчке фирме, он се односи се и на оне фирме које послују и имају представништва у САД. У вријеме када се десила ова корупциона афера, на њујоршкој берзи се трговало дионицама “Мађар телекома”- што је Америци дало правно упориште за покретање тужбе и стављање гомиле туђег новца у свој џеп.

САД отимају и јаре и паре

Ипак, све наведено је само дио леденог бријега, јер у овој причи постоји једна кључна ствар. Наиме, суд САД је одлучио да “Дојче телеком” и његова филијала “Мађар телеком” плате скоро стомилионску казну да би америчко Министарство правосуђа и Комисија за хартије од вриједности, погледајте ово- „одустали одустали од тужбе о подмићивању званичника у Македонији и Црној Гори“.
Дакле, америчке институције су у овом случају потегле за уцјеном корпорација, узели паре од њих, да би последичним одустајањем од тужбе- добиле и „јаре“ у виду омче око врата за државне врхове Македоније и Црне Горе.
Ова омча је била главни адут САД да се, у перспективи, руководства Македније и Црне Горе буталним уцјенама натјерају да раде против интереса својих грађана, а у складу са интересима САД и НАТО. Зато одговорно тврдим да је улога САД у овој причи око Телекома крајње негативна, и то у читавом периоду њеног трајања.
Умјесто виђеног и урађеног, боље би било да су САД додијелиле одсуђених од корпорација 95 милиона долара Македонији и Црној Гори, јер су то државе чији су осиромашени грађани силно оштећене у овој афери. Као друго, САД морају напокон престати да аферама уцјењују државне врхова разних земаља, да би у последичном смислу ти врхови радили по диктату САД- против интереса својих грађана.
Управо зато, мислим да је афера око Телекома у Црној Гори у ствари афера НАТО пакта, агресивног негатора права грађана на референдум по питању евентуалног прикључења Црне Горе овој злокобној војној алијанси.
 

Запад у Украјини као – произвођач хаоса!

субота, 8 март 2014 17:34   Аутор: Војин Грубач


  Велики шефови Запада (из САД и ЕУ) воле да уводе економске санкције разним државама у свијету- све у смислу њиховог “дисциплиновања”. У тим акцијама Запада се десио несвакидашњи апсурд- без икаквих отворених економских санкција према било којој држави ЕУ, те исте западне политичке и банкарске елите су уништиле многе европске државе, које данас тону у несавладивим дуговима и социјалном безнађу. Економски колапс многих држава ЕУ, као и криза финансијског сектора САД, изнoва пријете да експлодирају на свјетском нивоу- као што се десило и 2008. године. Управо зато, Запад обожава да распирује ратове, као вид изласка из сопствене економске кризе, при чему је очигледно да темељно овладавање ресурсима срушеног Ирака и Либије нису били довољни за неки значајнији помак по том питању.

Украјина на развалинама финансијских варвара

На економским развалинама несретне и дубоко политички подијељене Украјине, САД и ЕУ су инсталирале класичним пучем своје марионете. И то није ништа страшно, то је- “већ виђено”! Сурово је то што су својим украјинским марионетама, којима су повољни кредити били једини услов политичког опстанка у ближој и даљој будућности, западни шефови одмах рекли да им неће дати новце који ће их извући из безизлазне ситуације. Умјесто тога, упутили су их да траже кредите код Међународног монетарног фонда, који су суштини представља класичне и бескрупулозне дерикоже читавог свијета, монсртуозне финансијске диктаторе у државама које су пале под њихову власт.
Запад је на примјеру Украјине доказао да воли силом да мијења системе, али не воли да даје новац својим пуленима и марионетама.Да се разумијемо, то је била позиција Запада и према свим државама несретног Балкана за вријеме Западом режираног хаоса на њему. Укратко, Запад воли непријатеље који су постали послушне и ропске слуге, осуђене да буду бесконачно биједне у будућности, али и пријатеље које ће са истим жаром затопити у вртлог дужничког ропства.
На крају испада ово- свеједно је да ли си Западу пријатељ или непријатељ, према теби ће се односити као врагу осуђеном нa уништење! Овај логични закључак је изванредно мјесто за утјеху- медијским хајкама изопштених народа и држава.

Агресивна проијекција Запада, и реакција Русије

Питање Украјине данас није питање демократије и недемократије, права човјека и грађанина, већ нови покушај западних елита да ријеше своје финансијске проблеме кроз несреће свих народа и држава, а све кроз производњу нових ратова, могуће и Великог рата?!
Ради појашњења ове позиције неопходно је цитирати двије изјаве западних функционера… Госпођа Мадлен Олбрајт је, као амерички државни секретар, својевремено рекла:„Ми се нећемо устручавати да силом обезбиједимо приступ сибирским ресурсима, јер без тога не можемо западном свијету обезбиједити данашњи стандард“. Бивши министар иностраних послова Њемачке, господин Гидо Вестервеле, је у том контексту рекао следеће:„Приступ немачке индустрије сировинама мора се осигурати ако је потребно и оружјем.“
Могуће је да је у овим изјавама, које показују неодустајне тенденције Запада,била суштина изненадне реакције Русије у доба велике свјетске финансијске кризе 2008.г. када се одлучила за модернизацију армије улагајући при томе невјероватне милијарде долара. Наиме, те 2008.г. замјеник премијера Русије Сергеј Иванов је изјавио да ће “Русија у 2009. години, упркос финансиској кризи, потрошити 50 милијарди долара за куповину оружја и војне опреме”. Тада је одлучено и да Русије у наредне три године уведе 70 нових стратешких нуклеарних бојевих глава, те да у нови нуклеарни потенцијал уложи око 141. милијарду доллара. Дмитриј Медвједев је, као руски предсједник 2009. године, изјавио да ће “Руска војска 2010. године добити 30 интерконтиненталних балистичких ракета за лансирање са копна и са подморница, три нуклеарне подморнице и још доста другог модерног наоружања”, истаквши:“Овдје нема места за дебате- oво оружје једноставно мора бити набављено!“
Сада је јасно да је војни буџет Русије, намијењен успјешно изведеној модернизацији Армије у последњих пет година, био буџет за “Велики рат”- који је давно пројектован на Западу, што свједоче предостављене изјаве Олбрајтове и Вестервелеа. Изгледа даје Русија знала све, јако давно, па се спремала за оно што се не може избјећи!

Запад- некада симбол наде, а данас симбол зла!

У временима комунизма на Истоку Запад је изградио изванредни друштвени систем који је био симбол наде читавог свијета. Послије пада комунизма, банкарске елите су Запад претвориле у похлепног диктатора који своје диктате и ултиматуме постављао свима, са само једним циљем- да се сви опљачкају под разним разлозима.
Више нисам увјерен да свака лоша прича Запада мора имати лијеп крај за Запад. Превише је Запад нанио зла и Западу и Истоку да свако ново поробљавање и пљачка могу бити представљени као “хуманитарна мисија” или “борба за демократске принципе”. У питању је, очигледно, само безочна похлепа неодговорних људи у виду накарадних елита Запада, који се играју са судбином планете као да је Свијет њихова прћија- коју треба коначно прогорети.

“Велики рат” или – Исток у вртлогу лицемјерног Запада?

  Vojin Grubač Blog 03. Mar. 2014. |

Запад није демократија, стабилност, поштовање људских права, друштво довољно богатих и социјално обезбијеђених грађана, већ је Запад све више и све очигледније  кључни произвођач неповратног посрнућа биједних држава ЕУ, својих патроната изван ЕУ,  као и творац хаоса широм планете.  

Запад бије, а не храни и не помаже!

Украјина је економски посрнула држава у којој су САД и ЕУ направиле политички пуч, гдје су послије бруталне политичке игранке новом пучистичком руководству хладно саопштили да не могу очекивати оно главно за одржање власти- економску помоћ кроз повољне кредите. Умјесто тога, ново руководство Украјине су упутили Међународном монетарном фонду, класичним банкарским дерикожама читавог свијета- на темељно докусуривање државе и народа.

Елем, данас је саопштено да је ново пучистичко руководство Украјине поклекло, те да су прихватили све услове ММФ, што значи- сигурни  ход  Украјине у све веће невоље, илити економску катастрофу космичких размјера у предвечерје режираног грађанског рата.  Тиме се показало још једном да сурова олигархија лицемјерног Запада прави револуције, господари територијама, такорекућ- бије, а не храни и не помаже своје слуге. 

Политичка игра преваре

Виктор Јанукович, предсједник Украјине у избјеглиштву, је својевремено у својој  успјешној предсједничкој кампањи  обећао гласачима економску и политичку блискост са Русијом.  На том фону је добио предсједничке изборе у Украјини . Послије избора је одмах окренуо леђа гласачима, и свом силом почео гурати Украјину ка  ЕУ и НАТО.  Испало је у пракси да је он био играч Запада, одјенут лажним огртачем  проруске политичке опредјељености. У магновењу се показало да је поражена Јулија Тимошенко, отворени заговорник политичког присаједињења Украјине Западу, била  много ближа Русији у осјећају неопходности економске сарадње двије компатибилне економије, него њен “проруски орјентисани” противкандидат Јанукович.

И не само то, јавна је тајна да је Јануковичева проруска реторика била отворени покушај једног дијела украјинске олиграхије да се преко свог кандидата домогне власти у Украјини по сваку цијену, да би послије тога могли још више увећати своје богатство. Међу том олигархијом украјинских милијардера, главни патрон и газда Јануковича је био Ринат Леонидович Ахметов , чије се богатство процјењује на 15,4 милијарде долара. Али, осим њега и Игор Коломојскиј , Вадим Новинскиј и  Сергеј Тарута.

Свим овим олигархима који су стојали иза Јануковича, те умножили своје богатство третирајући предсједника Украјине као марионету, нова власт Украјине је, гле чуда, понудила мјеста губернатора области на истоку Украјине. Пристали су  Игор Коломојскиј, назначени губернатор Дњепроперовске области, и  Сергеј Тарута, назначени губернатор Доњецке области, који су губернатори ових области само на папиру. Вадим Новинскиј је назначен губернатор Крима, гдје се чак не смије ни појавити. Ринат Ахметов се уклонио од функције губернатора,  мада је признао легитимност нове власти, и прихватио њену реторику.  

Подјела или пљачка држава

Да је Запад политички коректан према пучистичком руководству Украјине, питање помоћи тој држави и таквом руководству би се ријешио украјинским новцем. Наиме, ако је тачна тврдња западних медија да Виктор Јанукович има од четири до четрнаест милијарди долара на западним банкама, тај новац би се могао одузети Јануковичу и дати Украјини. Ако би се додатно одузеле милијарде долара Јануковичевих украјинских олигарха које се налази у истим банкама Запада, те  хитно вратио тај новац Украјини, и њеном марионетском руководству, проблем би се темељно ријешио и за нову власт и за државу. Али, то Запад неће из непознатих разлога. Погодите којих?! Можда из истих разлога што и стотине милијарди Моамера Гадафија нису враћене Либији?

Да није у свим овим случајевима била у питању класична пљачка држава у којима је извршен пуч, и у чијој власти су почеле фигурисати такозване “прозападне демократске власти”?

Укратко, чини се да циљ преврата које прави Запад било гдје у свијету, јуче у Ираку и Либији, данас у Украјини, има нажалост пљачкашку конотацију, а не основу у фундаменталним идејама демократије, права, слобода сваког грађанина. Украјина је, највјероватније,  програмирано осуђена на финансијску смрт, дужничко ропство, а могуће и грађански рат. Русија је осуђена на тешке економске последице, јер ће одлив капитала из Русије на Запад попримити колосалне размјере. За информацију, рубаљ је пао у односу на долар и евро у задњих пар мјесеци за двадесет одсто, а Русија је изгубила данас, трећег марта 2014.г,  72 милијарде долара на рачун пада вриједности акција руских предузећа. Елем ако се не деси ратно крвоприлиће, може се констатовати већ сада да се десило “финансијско крвопролиће” Украјине и Русије, без иједног испаљеног метка. Све остало је у домену режиране пропаганде, оног већ виђеног што спада у елементе класичног ПР чији је циљ замагљивање главних циљева Запада. Зато у освјетљавању кризе око Украјине ми нећемо имати реалну представу, већ  стављање у први план емоција за паљење широких народних маса да би се прикрили стварне намјере великих шефова са Запада.