Грађанска држава и грађански градови
С обзиром на то да је Црна Гора дефинисана Уставом као грађанска држава, несумњиво је да егзотични фашионисти заборављају чињеницу да у Црној Гори они немају нити једно право веће од права који има, рецимо, Кинез или Мексиканац, Ром или Египћанин, са пасошем Црне Горе. “Заборавна” у смислу грађанске равноправности,и једнакости, је била и новинарка РТЦГ Ивана Шебек, која је на свом Фејсбук профилу својевремено послала скарадну поруку овог садржаја: ”Срамота бре, селите се ђе волите – а, помирите се – живите у градовима црногорским!“Елем, очигледно је да ова новинарка не воли да ослушне глас јавности, иако је новинарка, па да на основу додатних информација изведе исправне закључке о несолидности сопственог става. Да је била у криву може се провјерити на једноставан начин. Могуће је, рецимо, у Улцињу расписати информативни референдум па да грађани тога града изаберу, Иване ради – да ли је Улцињ црногорски (што тврди госпођа Шебек), албански (што је могућа варијанта) или грађански град (што тврдим ја)? Ако се резултати не би поклапали са мишљењем госпође Шебек, тада дотичној дами треба дати буздован, па да сама отјера све оне који нису по њеноj вољи и афинитетима, а све “у име демократије и пацифизма”.
Доселите се!
Елем, код дотичне госпође се појавио додатни проблем – кашњења са поруком јер се, по последњим подацима, из Црне Горе иселила бар још једна Црна Гора до момента када се она гласнула.Наиме, из ресорног Министарства дата је информација да се највише исељеника из Црне Горе, и њихових потомака, у тражењу “резервне државе” гдје ће боље живјети, налази у Сјеверној и Латинској Америци, Србији, Турској, западноевропским и земљама бивше Југославије, али значајан број њих живи и у Украјини, Аустралији, Русији и неким афричким земљама.
По економским показатељима ти исељеници су 2012. године у Црну Гору послали 342,8 милиона еура, што је било за 6,7 одсто више новца него што је послато 2011.Године. Највећи дио прилива новца u 2012.г. је био из Србије 55,8 милиона еура, Италије 41,8 милиона, Њемачке 31 милион, Сједињених Америчких Држава 21,7 милиона, Руске Федерације 19,3 милиона, Грчке 16,6 милиона и Велике Британије 15,3 милиона.
Осим тога, према подацима Централне банке (ЦБЦГ) грађани Црне Горе који раде у иностранству и исељеници послали су у Црну Гору у првој половинипротекле 2013. године око 169,28 милиона еура, што је чак 2,4 одсто више него у истом периоду 2012.г. Из свега овога се може извести следећи закључак – да се госпођа Шебек иселила из Црне Горе, умјесто што друге тјера из ње, прилив новца би био додатно већи, а еколошка ситуација у домену државне идеологије била много љепша. У том смислу, за исељенике из Црне Горе највећа казна би била када би им неко данас наредио-“Доселите сe“! Дозволите да примјетим, можда и косвено штитећи госпођу Шебек, да је – “Доселите се у Црну Гору”, много гора ствар од Иванине препоруке- “Селите се из Црне Горе!”
Резервна држава за уплакане сердаре
Дакако, примјер скарадног понашања дотичне даме није изузетак. Недавно је свеприсутни коментатор Данило Стојановић објашњавао Зиппу, алудирајући на његову бошњачку припадност, да не треба да се љути када га тјерају из Црне Горе. Господин Стојановић је том приликом рекао следеће:“Вријеђате се што вам кажу да идете тамо ђе вам је љепше (а ви очито имате резервну кућу – Босну). Ђе ми Црногорци да кренемо – који је немамо?“ Елем, овдје се појавио један нови, интересантни детаљ. Нaиме, ти који тјерају своје неистомишљенике и грађане “неподобних националности” из Црне Горе уједно упућују вапај читавом земном шару да немају “резервну државу”.Изгледа да би фашионисти прогонитељи жељели да их још сажаљевамо, да оплакујемо њихову злехуду судбину што немају “резервне државе”, да пустимо коју горку сузу због “те трагедије”. Умјесто да пустим сузу, ја мислим да је рјешење њиховог проблема више него једноставно и сасвим просто. Неиме, они који тјерају било кога из Црне Горе, да постоји правна држава, добили би експресно “резервну домовину” у Спужу. А послије изласка из Спужа, имали могућност, као и сви други, да “резервну домовину” нађу изван Црне Горе и то у врло прецизном правцу који се дефинише као- “Све четири стране свијета”.
Значи, очигледно је да “резервне државе” итекако постоје, што показује исељење читаве једне Црне Горе изван њених граница. Дакако, повод за одлазак није био националне природе, већ нормална жеља за солиднијим и бољим животом. Зато је несумњиво да онима који су било када отишли изван границе, Црна Гoра није дестинација у коју би се радо вратили, јер у њој нема могућности да се живи чак ни осредњим животом достојним човјека.
Управо је зато и свака прича о потреби да се неко исели не само непристојна, антицивилизацијска и неваспитана, већ и крајње депласирана. Вриједна тога да се над њом, и њеним протагонистима, сви грохотом насмијемо, и дамо им један важни црвени картон за њихов закономјерни излазак из игре чија правила не разумију.