субота, 24 март 2012 19:35 Војин Грубач
“Призрак” америчке, турске и албанске заставе у кабинетима појединих локалних функционера Црне Горе изазвао је значајну пажњу свеколике јавности. Наиме, и до сада смо знали да у грађанству Црне Горе постоји нескривена и пламена љубав према другим државама и њиховим заставама, што је природан и позитиван тренд који треба охрабривати. Међутим, права је новост када се та тенденција пројављује код функционера државе чији политички врх води унапријед изгубљену битку “утјеривања љубави” према садашњим, неадекватним, државним симболима. Дакако, отворена мржња режима према симпатији грађана ка другим државама и њиховим симболима представља необичан облик политичког атавизма у главама дотичног, деформисаног политичког естаблишмента.
Да подсјетим, Нусрет Калач, предсједник општине Рожаје и члан предсједништва ДПС, у свом кабинету истиче заставу Турске, док предсједник улцињске општине Назиф Цунгу предпочитава држање албанске заставе у службеним просторијама. За разлику од њих, у кабинету Здравка Влаховића, начелника Комуналне полиције у Никшићу, гордо стоји америчка застава.
Црногорска културна мрежа и "лажни Црногорци"
На другој страни, у “првим рововима одбране” заставе, грба и химне Црне Горе “неуморно” стоји једна марионетска “невладина организација” под називом Црногорска културна мрежа (ЦКМ). “Тешко прихватамо чињеницу да су остали народи веома поносни на постојање своје државе, док у Црној Гори често бивамо свједоци непоштовања државних симбола”, тврдили су оснивачи НВО ЦКМ, а потом послали сљедећу поруку јавности: ”Позивамо све грађане Црне Горе, а посебно Црногорце, да превазиђемо подјеле и да ширимо љубав према застави, грбу и химни…”
Елем, зар вам није чуднa ова адреса апела- “а посебно Црногорце”, који су очигледно, такође, постали сумњива, неконтролисана грађанска категорија коју треба преваспитати!?
Ипак, како то “ширење љубави” изгледа у политичкој пракси ове организације најбоље свједоче двије изјаве Александра Дамјановића, предсједника ове НВО. Једну је дао уочи протеклог пописа становништва, гдје је рекао: “Уколико се на попису преко тридесет пет посто грађана изјасни да су српске националности - ми који се декларишемо као Црногорци имаћемо великих проблема да сачувамо своју државу, језик и симболе?!” Друга изјава, у вези евентуалног скраћења химне, била је још невјероватнија: ”Тачно је да је химна предугачка, али треба скратити мелодију а не текст. Они којима двије строфе које је писао Секула Дрљевић парају уши лажно се представљају као Црногорци?!“ Дакле, на једној страни, НВО ЦКМ сматра да слoбодно национално изјашњавање Срба у Црној Гори представља опасност за такозване симболе и грађане црногорске националности, а на другој страни, по њиховој извитоперној терминологији, фигуришу и “лажни Црногорци”, као додатна опасност.
Дакако, да би гротескност ове приче о стремљењима ЦКМ била потпуна, на територији Црне Горе обитава и тзв. МОНСТАТ, који је увијек спреман да прискочи у помоћ и фризира резултате пописа становништва. Ово тим прије када је такву “паничну неоходност” детаљно образложио дотични Дамјановић. Јер, основни и очигледни задатак НВО ЦКМ је прављење етничког еталона “правог Црногорца”, који ће безумно да воли наметнуту химну, грб и заставу у облику који је сада актуелан, и ништа више. Ради достизања тог “великог циља” представници ове шовинизиране организације су циркуским методама ишли по школама у Црној Гори, и објашњавали дјеци и омладини разних узраста- зашто се треба вољети нешто што је од стране великог процента грађана, а међу њима и родитеља тих младих људи, давно одбачено. Свакако, с обзиром на то да ову НВО финансира Влада Црне Горе, као и Прва Банка, то ова индентитетска борба са вјетрењачама има и и своју бизнис - димензију.
Корекција грба- отшивањем или одлијепљивањем?!
Садашњи државни симболи Црне Горе су својевремено изабрани од стране познатих, неодговорних партија по принципу да што више подијеле јавност и грађанство. Они су, у суштини, били израз потребе импулса црногорских националиста, а поготово црногорских шовиниста из дотичних странака, да понизе оне који су гласали за заједничку државу, али и велики дио грађана разних националности који су били за независну Црну Гору. Треба ли подсјетити да су већ тада високи функционери партије Ранка Кривокапића износили оштре примједбе на рачун тих симбола. Рецимо, посланик СДП Џавид Шабовић је изјавио: “Сто пута сам рекао, и сада понављам, да садашњу заставу Црне Горе нећу носити на свадби својих синова и доживљавати као своју.”
Ове ријечи свједоче да је СДП странка која сублимира спој скоро немогућег. Ево додатног примјера, за разлику од Ранка Кривокапића који на препознатљив начин држи десну руку на црногорском грбу који му је “фластером залијепљен за срце”, потпредсједник те странке Рифат Растодер на грбу Црне Горе највјероватније држи нокте. А како то изгледа у пракси својевремено су описали медији, констатујући да у кабинету Рифата Растодера стоји чудни црногорски грб, са којег су “откинути скиптар, шар и круна, као и крст”.
Не примјећујући све те поступке и изјаве, пресједник НВО ЦКМ Александар Дамјановић каже сљедеће: “Ако химна буде скраћена, испред Скупштине Црне Горе ће бити организовани протести. Ако се не заштите интереси црногорског народа, бићемо принуђени да, као што то раде други мањински народи када су им угрожени интереси, организујемо велико окупљање грађана из свих крајева Црне Горе испред зграде парламента и тражимо своја права”. Можете замислити, рекао је да ће се Црногорци окупљати као и други мањински народи, те изразити свој масовни бунт?! Збиља, а шта je са чињеницом да сви остали већ изражавају свој бунт, на посебан, цивилизован начин, којег сам већ описао?
Лети ли цвијеће, скиптар, шар, круна...
Елем, послије ове “пламене ријечи” Дамјановића поставља се логично питање- зашто се ти ликови желе окупљати испред Скупштине да би одбранили државне симболе? Због чега “генералну пробу” ове смјехотресне представе не направе испред партијских просторија СДП, па да видимо како то изгледа? Јер, очигледно је да би на том мјесту из кабинета Кривокапића на Дамјановића летјело цвијеће, а из других просторија СДП, рецимо кабинета Растодера - по главама чланова ЦКМ би падали крстови, шар, круна и скиптар.
Додуше, ако би на том мјесту Дамјановић поновио своје ријечи: “ Не треба нико очекивати да ћемо ми, који се изјашњавамо као Црногорци, још дуго скретати поглед док се блате црногорски језик, црква, симболи и све што има везе са Црном Гором ”, могуће је да би за шаром, скиптром, крстовима и круном из просторија СДП, у знак грађанског протеста против бунта, полећели и кљунови, панџе, перје,..., са истога државног грба. Наравно, тада би дјелови данашњег државног грба били правилно распоређени по главама свакога члана ЦКМ, такорекућ равномјерно!
Домаћи и инострани окупатори- да ли постоји граница
Нема сумње, црногорски националисти су грабежима у области економије, уништењем социјалне стабилности друштва, као и форсирањем некаквих државних симбола који нису прошли општеграђански цензус- довели до тога да je држава коју су толико жељели добила деформисани облик у виду унеређености. И сада им ништа није јасно, чак ни очигледност да по формулама Катунског Гебелса који промовише свакодневни и приземни црногорски шовинизам, који је цивилизованим дјеловима друштва досадио, ништа није могуће направити осим да ова власт личи на неприродног домаћег окупатора.
Дакако, свака власт у држави је окупаторска, на овај или онај начин. Окупаторство може да се пројављује не само у облику непоштовања грађанских или националних, већ и социјалних или економских права и слобода. До сада је термин окупатор коришћен у смислу такозваног спољњег, илити туђинског фактора. Времена се чудно мијењају, те се границе тога термина неминовношћу историје и реалношћу сурове политичке праксе елегантно бришу. Управо зато, претпостављам да би се из употребе хитно требао избацити израз туђински окупатор, када се говори о суштинским стварима овог смисла, све док домаћи окупатор не покаже грађанству да има бар у нечему боље “друштвене резултате” од туђинског окупатора.
