Војин Грубач, ИН4С, 06.06.2020,
Ових дана је Зоран Пажин, опскурни потпредсједник Владе, одговарајући на посланичка питања у Скупштини Црне Горе, истакао да ће “дијалог између Српске православне цркве и Владе Црне Горе бити настављен ‘кад се за то испуне услови’, те оцијенио да коначан успјех тога дијалога умногоме зависи од тога да ли ће обје стране бити искрене и спремне да уваже аргументе друге стране.” (1)
Одговор на дилеме Пажина око ‘искрености и уважавања аргумената’ стигао је, али баш искрено, с друге стране Атлантика и с аргументима.
Наиме, ових дана је пензионисани амерички пуковник Вес Мартин, у ауторском тексту за конзеративни сајт Townhall, скаредни Закон о вјероисповијести назвао ‘законом Ђукановића’ наводећи сљедеће:
“Наизглед безазлен закон постаје гола отимачина земље, идентификована, пресуђена и извршена од стране државе“, те закључио да “нема Закона о вјерским слободама у Црној Гори, већ је то закон за контролу цркве и за пљачку коју спонзорише држава”. (2)
Из става америчког пуковника слиједи логични закључак да се никада неће стећи услови за било какве нормалне преговоре.
Наиме, ако се преговори воде око закона који директно крши шест чланова Устава Црне Горе a који је донесен не само да отме имовину Православне цркве, већ и да је постепено, нарастајућим ултиматумима, ликвидира као вјерску организацију-тада се нема о чему причати већ се закон мора утилизовати без икаквих преговора.
Разбојнички закон дуплих аршина
Умјесто да поштује Устав Црне Горе, по којем су религијске заједнице равноправне и одвојене од државе, шеф режима је донио сатaнистички закон по којем су норме Устава скршене на штету СПЦ.
Дакако, Римокатоличка црква и Исламска вјерска заједница (ИВЗ) су и даље одвојене од државе, јер су с њима потписани посебни уговори па тај скаредни закон за њих не важи.
То уочава и амерички пуковник Вес Мартин, који констатује да се отимање имовине односи само на Српску православну цркву, додајући: “Остале, далеко мање вјерске микро заједнице имају различите и посебне уговоре с државом која их штити од тих диктата”. (2)
И то је тачно, јер je посебним уговорима ИВЗ и Римокатоличкој цркви све гарантовано: слобода вјероисповијести, имовина, институционални и историјски континуитет, али само њима.
Наиме, Уговор Црне Горе са Светом Столицом је потписан 24. јуна 2011. године у Ватикану, са измјенама и допунама извршеним размјеном нота од 17. и 19. марта 2012. године.
У Члану 1 тога Уговора пише: “Црна Гора и Света Столица потврђују да су Држава и Католичка црква, свака у свом подручју, независне и самосталне, обавезују се да ће у међусобним односима потпуно поштовати то начело…”.
Укратко, потврђује се независност, сувереност и самосталност Ватикана и Црне Горе као двије равноправне стране потписнице.
У Члану 6 је написано сљедеће: “Католичка црква је надлежна за сва црквена именовања и додјелу црквених служби, у складу са одредбама канонског права. Именовање, премјештај и смјена бискупа у искључивој је надлежности Свете Столице.”
Дакле, држава Црне Горе се не може и не смије мијешати у именовање, смјену или премјештај бискупа, јер то у надлежности друге државе.
Уговор Црне Горе са Исламском вјерском заједницом, од 30. јануара 2012. године, потписан је у Подгорици и сличан је претходном.
У Члану 1 тога Уговора пише: “Влада Црне Горе и Исламска заједница у Црној Гори, позивајући се на међународно призната начела о одвојености вјерске заједнице од државе и слободи вјере, обавезују се да ће у међусобним односима потпуно поштовати та начела…”.
Дакле, умјесто да се позову на Члан 14 Устава Црне Горе, гдје пише: “Вјерске заједнице одвојене су од државе”, потписници се позиваjу на “међународно призната начела о одвојености вјерске заједнице од државе”, чиме се ИВЗ заштитила од сваког лудака који би безакоњем ликвидирао Члан 14 Устава Црне Горе, што се и десило крајем децембра 2019.
Опет, у Члану 23 тога Уговора пише: “Исламска заједница у Црној Гори је сагласна да у случају евентуалног настанка проблема у рјешавању разлика унутар саме заједнице, односно спорова унутар ње које она не може ријешити, арбитражу врши Исламска заједница Турске, која приједлог решења на повјерљив начин доставља Влади Црне Горе.”
Дакле, врховни арбитар по свим питањима или проблемима ИВЗ у Црној Гори је ИВЗ Турске, која увијек доноси коначну одлуку, не питајући власт Црне Горе свиђа ли јој се то или не, већ јој своје рјешење само “повјерљиво доставља”.
Кадa ‘врховник’ баци Устав у мутну Морачу
Потписивањем посебних уговора с Црном Гором, ИВЗ Црне Горе и Римокатоличка црква су се међународним уговорима и законима одвојиле од Црне Горе и њеног лудог режима.
О некој равноправности СПЦ са њима нема говора, иако то јемчи Члан 14 Устава Црне Горе гдје пише: ”Вјерске заједнице су равноправне и слободне…”. Испало је да све више нису равноправне, нити слободне!
Врхунски правни стручњаци Црне Горе су доказали да је доношењем скаредног закона шеф режима прекршио шест Чланова Устава Црне Горе, и то под бројевима: 14, 24, 46, 58, 145 и 147.
А за кршење само једног Члана Устава Црне Горе предсједнику државе је прописана законска “нога у задњицу”, односно детронизација!
Да закључимо, у жељи за грабежом и ликвидацијом Православне цркве у Црној Гори, шеф режима је суспендовао Устав Црне Горе и бацио га у мутну Морачу, а обавезних санкција нема.
Дакако, Устав Црне Горе су супендовали и посланици који су гласали неадекватни Закон о вјероисповијести, као и Уставни суд који глуми непостојање и нема намјеру реаговати на ове антиуставне баханалије.
Рушење Устава Црне Горе бахати шеф режима сада брани свим противзаконитим средствима који му могу пасти на памет.
То, прије свега, ради злоупотребом полиције, судства, тужилаштва и дуплим стандардима у примјени закона.
Али, и хајкама са острашћених режимских медија који у етар пласирају мржњу према православним Србима и Црногорцима, учесницима молебана и протестних литија, сатанизујући СПЦ, Митрополију, митрополита, епископе и свештенство СПЦ.
Дакако, сва та пропаганда режима има ограничени и јадни утицај, јер се ‘не прима’ у јавности и народу због очигледне провидности и апсурдности.
Урлик шефа режима како је Црна Гора суверена, те да нико изван Црне Горе неће управљати њеним вјерским организацијама је примјер планетарног лицемјерја.
Наравно, тај бесмислени крик набијеђеног државника демантују Уговори потписани са ИВЗ и Светом Столицом, гдје Ватикан и ИВЗ Турске искључују могућност лудачких мешетарења које може шеф режима покушати према тим вјерским заједницама ако вјетар његове помаме промијени смјер.
Елем, на крају је испало да шефу режима и олињалој дворској свити само смета СПЦ и њено сједиште у Београду иако се зна да Митрополија и епископије СПЦ имају изузетни степен аутономности у свом дјеловању.
Рецимо, познато је патријарх СПЦ посјећује епархије по благослову епископа тих епархија.
Односно, патријарх не долази без позива епархијског архијереја, нити, рецимо, митрополит иде у другу епархију без позива, при чему свака епархија са својим приходима аутономно сама располаже.
Раскућио државу а управљао би имовином цркве
Чауши шефа режима, ти острвљени медијски пропагандисти, годинама и деценијама се пренемажу како приходи епархија СПЦ у Црној Гори иду изван Црне Горе.
И шефа режима “то брине”, саучествује идеолошким имбецилима “у болу”, док са милијарде долара црногорске олигархије авионима пребацују на тајне рачуне изван Црне Горе.
Слугањске авети које “изгибоше за аутокефалношћу ЦПЦ” сматрају да ће се питање Цркве “лијепо ријешити” када имовином епархија СПЦ у Црној Гори буде управљао режим који је комплетну државну и друштвену својину Црне Горе ђаволисао суманутом пљачком.
А о каквој пљачки државе је била ријеч имамо примјер текста из 2014. на порталу РТЦГ, управо на ту тему, у којем наводи сљедеће:
“У периоду од 2002. до 2011. године, из Црне Горе је, нелегалним путем, изнијето 4,299 милијарди долара, показало је истраживање непрофитабилне америчке организације 'Global Financial Integrity', чије је сједиште у Вашингтону, а која прати нелегалне токове новца, новац приходован криминалом, корупцијом и избјегавањем пореза, свих земаља у развоју.” (3)
Дакле, из Црне Горе је од 2002. до 2011. нелегално изнијето 4,299 милијарди долара приходованих криминалом, корупцијом и избјегавањем пореза држави Црној Гори.
Ако се тој суми дода отимачина до 2002. и послије 2011. цифра свакако мора бити чудовишна.
Интересатно је да те милијарде, отете од државе Црне Горе, никада нису биле у фокусу интересовања ликова који "преминуше од бола и бриге" око прилога православних вјерника за манастир Острог!
Нису их, збиља, интересовали и неки други прилози, они које приватници и бизнисмени у Црној Гори прилажу шефу режима, о чему је јавност информисао одбјегли Душко Кнежевић, наводећи да се ради о бруталном рекетирању свакога ко се бави било каквим послом.
Све су прилике да је режим и шеф режима сво вријеме посматрао Црну Гору као плијен који треба растргнути и ограбити, прикривајући се покличима патриотизма: “Да’е вјечна!”, “Волимо те мала!” и барјачењем на све стране.
Из истих мотива је донесен и сатанистички Закон о вјероисповијести.
По њему, тај исти наказни режим се јавља управником имовине СПЦ, која прво прелази у државну својину а потом постаје плијен оних који ће је по свом старом обичају раскубати и превести у џепове криминалних група.
Управо зато се и десио оправдани бунт грађана и револуција православног народа Црне Горе који је јасно упозорио шефа режима да то неће дозволити ни по коју цијену.
Атеистички “геније религијске мисли”
Рушење Устава Црне Горе и свих цивилизацијских норми шеф режима оправдава реториком пласирања смјехотресне псеудорелигијске идеологије.
Тај јари антитеиста, мајстор монопола у бизнису, је намах умислио да је доктор за религију!
Иако већ има двије квазицрногорске параправославне псеудоцркве, од којих једну води цивил Мираш Дедеић а другу цивил Лав Лајовић, које су пропале јер су вјештачке творевина, шеф режима је на Осмом конгресу ДПС-а најавио стварање нове вјештачке творевине-своје личне, “партијске” православне “Цркве”.
Касније је дотјеривао идеју, па је испало да мисли на стварање православне “Цркве националних Црногораца”, мада су Црногорци као и Срби на протестним литијама рекли Не његовим подмуклим, неадекватним и меркантилним неосатанистичким концептима.
Збиља, јавност се у чуду пита што шефу режима није пало на памет да друге религије и народе Црне Горе "усрећи својим генијалним псудорелигиозним идејама"?
Рецимо, да реформише ИВЗ на етничком принципу, јер се у њеном саставу налазе: Бошњаци, Албанци, Муслимани, Роми и Црногорци муслиманске вјероисповијести.
Па да свако има Исламску вјерску заједницу своје нације, да би се “осијећао равноправно”, а можда чак добио 'aутокефалну Џамију црногорску' као “неопходност за личну срећу".
Јер, шеф режима је задњих пар година заволио појам “аутокефалност” који му, као атеисти, некако “историјски значајно и гордо звучи”.
Или да Римокатоличку цркву у Црној Гори реорганизује на албанску и хрватску РЦ, па се и њима обезбиједи аутокефалност, за којом ти народи “вјековима жуде” очекујући да ће се "појавити цар религија", попут шефа режима, који ће им то обезбиједити-све с Томосом приде.
Наравно да се то неће десити, иако се од полулудих дворских идеолога, који су се уложили у необични и бизарни експеримент који се сада спроводи над Црном Гором, све може очекивати!
Ето, сада је могуће да сваки лидер партије оснује своју вјерску организацију, и постане нови гуру, баш као и шеф режима, а све с циљем да религије нестану попут хљеба којег они дробе у супу.
Основни и јасни концепт шефа режима је свакако био да разори и ограби Православну Цркву Црне Горе, а онда да се чешка по глави и мисли шта даље да ради.
Да је ударио на све три религијске организације истовремено, имао би огромне проблеме јер му не би прошао сатанистички закон у несрећном парламенту који глуми поштовање Устава.
Подмуклост и хипнотички транс зомбија
И ту се види беспризорна патолошка подмуклост шефа режима.
Потписујући посебне уговоре са ИВЗ и Римокатоличком црквом, он је послао јасан сигнал посланицима муслиманске и римокатоличке вјероисповијести да “плес вампира” у Скупштини може отпочети.
То је била, отприлике ова порука: Сада, када сам осигурао ваше вјерске организације од мог сатанистичког закона, хајдемо скупа да донесемо тај противуставни Закон о вјерским заједницама који ће ми омогућити ликвидацију Православне цркве.
Дакле, у жељи за грабежом имовине Цркве он није презао од протежирања међувјерског конфликта, што је врло знаковито, опасно и ван разума.
Додуше, то је познато и већ смо то видјели у историји.
Наиме, са истом том идејом је италијански окупатор 1941. године, поред својих 100.000 војника, мобилисао око 30.000 припадника Муслиманских и албанских милиција из окружења да учествују у гушењу православног Тринаестојулског устанка Црне Горе.
Исто то је шеф режима урадио у парламенту Црне Горе 27. децембра 2019. године када су његови посланици играли улогу италијанског окупатора, а посланици партија мањинских народа придодати тој борби против православног народа.
Пропагандисти шефа режима сада покушавају некаквом причом о “изненадно искрснулим четницима” додатно мобилисати грађане муслиманске вјероисповијести у борби против православних Срба и Црногораца, што је провидно.
Та прича више не пролази тако лако, јер је јадна, биједна и офуцана идеолошка одртина.
Мада, ништа више шефу режима не пролази али он то, срећом, не види јер је у трансу класичног зомбија.
Сваки његов потез носи у себи нову, све крупнију грешку која иде у распону од јако лоше до безумно лоше, водећи га у неумитну политичку провалију све с илузијом да је свемогућ!
Литијски покрет као одговор православног народа
Насупрот тога лударања режима на земљи и у етру лелуја мирни литијски покрет који најљепше упозорава шефа режима да престане с баханалијама и метежом који прави у држави.
Против такве силе православних Срба и Црногораца, којима су се придружио дио истакнутих личности из редова других вјероисповијести, шеф режима никакве шансе нема.
А то значи, вријеме је да оде или да се отјера из политике да би Црна Гора изашла из кошмара у којем се сада налази.
Зато није ни чудо што се, никако случајно, баш сада појавио ауторски текст америчког пуковника Веса Мартина.
Пуковник Мартин је јасно упозорио да су “добро документоване везе Ђукановића и мафије”, подсјећајући јавност Црне Горе да је шефа режима “OCCRP прогласио за “Човјека године у организованим криминалу и корупцији”, а да је Фридом Хаус Црну Гору уклонио са листе демократских земаља и сврстао у хибридне ауторитарне режиме.” (2)
Изјава америчког пуковника је ријетки бритки глас конзервативног и разумног Запада, а дошла је у право вријеме.
По степену важности вјероватно се може ставити у највиши ранг, као рецимо изјава мудрог ефендије Хусеина Хоџића, предсједника ИВЗ Црне Горе за Будву и Боку, који је у јануару ове године за РТРС рекао: "НАТО интереси још нису ријешени и одатле дувају сви ти вјетрови".(4)
Да би томе добавио: "Закон је донесен ад хок, брзо, а на крају ће нам рећи да није писан у Црној Гори, већ да је дошао написан, јер поново неко у Црној Гори треба да буде нови газда и да се ми поново мрзимо. Једном су нас растурили, не би требало дозволити да нам то опет раде!" (4)
Послије свега, једно је сигурно, православни народ Црне Горе је неодустајно одлучан да се друштво и држава извуку из хаоса, безнађа и социјалне биједе коју је произвела безумна политика и помамно дивљаштво садашњег шефа режима.
А успут да меко спере све идеолошке остатке своје конфликтне прошлости.
Па да се, напокон, са јавне сцене неумитно ометла надмени и штетни лик чије свако јавно обраћање и сваки потез показују да се претворио у неадекватног монструма државе, који у својем бјеснилу никоме не да мира.
То је закономјерно да се деси, јер то је дијалектика, а сви одлично знамо да: “Наша слога биће пораз врагу”!
Рeференце:
(1) (“Пажин: Нећемо пристати на ултиматуме СПЦ; вријеђање институција не доприноси успјеху дијалога”, портал ИН4С, 02.06.2020.; Цитат: “Одговарајући на питање једног од лидера ДФ-а, Андрије Мандића, Пажин је апострофирао да Владу у дијалогу са представницима СПЦ неће пристати на било какве ултиматуме, али да са друге стране неће ни постављати било какве ултиматуме саговорницима. Оцијенио је да проблем етнофилетизма, једнако неприхватљив у друштву као и у самој цркви, представља значајну сметњу постизању обострано прихватљивог рјешења. „Ја мислим да нико у цркву не иде да би га национално пребројавали. Ако постоји добра воља, да се спозна и ова димензија проблема, веома смо бризу рјешења,“ закључио је потпредсједник.”)
(2) (“Пензионисани амерички пуковник о Ђукановићу: Нема више шта да се украде”, амерички пуковник Вес Мартин, ауторски текст за конзеративни сајт Townhall, Вијести-онлајн, 04.06.2020.; Цитат: “ Townhall је познати конзервативни политички сајт, новина и радио станица у власништву Салем групе познате по промовисању конзервативних хришћанских вриједности, а осим редовних конзервативних аутора, за тај медиј као гостујући коментатори су писали и синови америчког предсједника Доналда Трампа, Ерик Трамп и Доналд Трамп јуниор. Вес Мартин, за ког се наводи да је био први антитерористички официр за све коалиционе снаге у Ираку, у ауторском тексту насловљеном “Нема више шта да се украде” износи оштре критике на рачун Ђукановића, а чланак почиње констатацијом да најдуже влада у Европи иако има тек 58 година. Пензионисани пуковник наводи да можда нису добро познате, али да су добро документоване везе Ђукановића и мафије, подсјећа да га је OCCRP прогласио за “Човјека године у организованим криминалу и корупцији”, а да је Фридом Хаус Црну Гору уклонио са листе демократских земаља и сврстао у хибридне ауторитарне режиме. Он наводи да Црна Гора подсјећа на приватну државу која служи Ђукановићу и групи око њега и да су институције под контролом предсједника. Мартин подсјећа да је Закон о слободи вјероисповјести изгласан са 45 гласова ЗА и без гласова против у Скупштини коју је назвао Потемкин парламентом. Он је Закон оцијенио неуставним, подсјећајући да је прописано да све вјерске заједнице морају доказати власништво над имовином саграђеном прије 1918. године, а све захтијева регистрацију код државе. Мартин барата цифром од 60 хиљада људи на улицама Подгорице који су захтјевали да се повуче Закон и подсјећа да је то око 10 одсто становништва. “То није била мала релијска техникалија закопана у опскурностима легислативе, већ питање од националне важности. Величина је открила солидарност против крађе коју спонзорише државе од које су Црногорци постали болно уморни”, наглашава Мартин. “Међутим, у стварности се та клаузула односи само на Српску православну цркву. Остале, далеко мање вјерске микро заједнице имају различите и посебне уговоре с државом која их штити од тих диктата”.“Ако црква оспорава било какав покушај одузимања земљишта или измишљене тврдње, то морају учинити пред истим тијелом које контролише Ђукановић, које је одговорно за оцјену правне ваљаности њихових докумената о власништву земљишта; Након доношења одлуке нема права на жалбу”, наводи Мартин. Он закључује да нема Закона о вјерским слободама у Црној Гори, већ да је то закон за контролу цркве и за пљачку коју спонзорише држава. “У малој држави, не постоји неогранично да се подијели и да партија и војници буду срећни. За Ђукановић после 30 година остаје без стаза и ресурса које би дијело помоћницима и окренуо се на Цркву када више није остало ништа друго да се украде”, закључује Мартин.”)
(3) (“НЕЛЕГАЛНИ КАПИТАЛ: За девет година, из ЦГ се "одлило" 4,3 милијарде долара”, РТЦГ, 24. 08. 2014.; Цитат: “У периоду од 2002. до 2011. године, из Црне Горе је, нелегалним путем, изнијето 4,299 милијарди долара, показало је истраживање непрофитабилне америчке организације 'Global Financial Integrity', чије је сједиште у Вашингтону, а која прати нелегалне токове новца, новац приходован криминалом, корупцијом и избјегавањем пореза, свих земаља у развоју.”)
(4) (“Ефендија Хоџић поновио: Срцем и душом сам
уз СПЦ, док бошњачки министар шета са гејевима”, портла Новости-онлајн, 21.
јануар 2020.; Цитат: “Eфендија
Хоџић је нагласио да спорни Закон о слободи вјероисповијести треба да буде
враћен и најмање што може бити учињено јесте компромис који треба да диктира
Српска православна црква (СПЦ), а никако држава. "Закон је донесен ад хок,
брзо, а на крају ће нам рећи да није писан у Црној Гори, већ да је дошао
написан, јер поново неко у Црној Гори треба да буде нови газда и да се ми
поново мрзимо", рекао је председник Исламске верске заједнице Црне Горе за
Будву и Боку. Он је нагласио да "НАТО интереси још нису решени и одатле
дувају сви ти ветрови". "Мислим да евроатлантске интеграције немају
места на Балкану док се његови народи не договоре. Једном су нас растурили, не
би требало дозволити да нам то опет раде", рекао је Хоџић за РТРС. Он је
оценио да Митрополија црногорско-приморска не треба да прихвати Закон о слободи
вјероисповијести и да је потребно наћи компромис на задовољство СПЦ, те да је
то могуће, уколико се желе избећи сукоби. "Са колегама сам сваки дан -
нема попуштања, иде се до краја. Рекли су тако и ја им верујем. Иду тако
поносно, озбиљно и достојанствено и не верујем да ће протести стати док се не
нађе прихватљиво решење за СПЦ и њену имовину, односно светиње", рекао је
Хоџић. је изразио наду да ће Митрополија
имати подршку, те да се већ види да је има и то не само на нивоу Црне Горе,
будући да је тема постала планетарна. Хоџић је рекао да се у знак подршке срцем
и душом придружио Митрополији и православном народу са жељом да успеју да
одбране оно за шта су устали, напомињући да је изражавајући подршку Митрополији
и СПЦ много ризиковао, јер је у Црној Гори, пре свега, странац.”)
