Судар НАТО „књажева“ – „беба“ против Бебе

уторак, 21 април 2015 Аутор: Војин Грубач


Досадашње „одојче“ у пеленама НАТО пакта, директор књажевства ,,Вијести“ Жељко Ивановић, је изненада, свим силама, блицкригом „избомбардовао“ промортера НАТО пакта у Црној Гори- књаза у сјенци, Бебу Поповића, кроз потресну колумну “Бебин НАТО”.
У том тексту се, виртуозним улизивањем свјетским моћницима, критиком „неправовјерних“ заступника НАТО-а и примитивним блаћењем свих противника НАТО-а, Ивановић покушао наметнути као једини „морално подобни“ промотер те злочиначке војне организације у Црној Гори.
Није ваљда да је морал и моралност потребан и крајње неопходан услов за мјесто перјанице НАТО пакта, те да се за тако нешто треба неморално борити до последњег даха?!

Перјаник „беба“, са еполетама Алијансе

Послије овог текста, у којем је потопио Бебу, Ивановић ће сигурно бити унапријеђен у „бебу перјаника“ у Црној Гори, са шљаштећим еполетама НАТО алијансе. Елем, да је то тако свједочи резиме текста- гдје Ивановић упућује следећи убједљиви вапај “савезницима са Запада”: “Срамота је господо да нам чланство у НАТО промовишу корумпирани и похлепни, криминални и властољубиви. Само да знате да ми нијесмо са њима, иако наш глас иде на исту страну.”

Сад је све на Западу! Збиља, слажем се са Ивановићем да чланство Црне Горе у НАТО „промовишу корумпирани и похлепни, криминални и властољубиви“, али морам додати да таквима Ивановић и компанија „Вијести“ одавно конкуришу својим “квалитетима”: лицемјерјем, медијским манипулацијама, стварањима лажних опозиционих (НАТО) странака- које су спремне да уцијене свакога само да би погурали интересе иностраних држава и савеза. Ту, прије свега, мислим на гурање интереса САД и НАТО, којима је стало до економије и грађана Црне Горе колико до лањског снијега, што је случај са њиховим односом и према осталим државама планете.

Противници НАТО су “националисти и Путинови пацифисти!”

Што се тиче противника НАТО пакта у Црној Гори, Ивановић их у агитпроповском стилу текста фарба тамним бојама, и дефинише као ”реликвију националиста који најављују протесте за одвраћање Црне Горе од чланства у НАТО (ојачане Путиновим пацифистима)”!?
Мала дигресија, према истраживању ИПСОС-а, највећи проценат грађана Црне Горе има повољно мишљење о Србији (82 одсто), затим о Русији (64 одсто). САД имају 36 одсто подршке међу грађанима Црне Горе, а НАТО 35 одсто. Проценат противника НАТО је 57 одсто. Послије ових података да се закључити да Ивановић 57 одсто грађана Црне Горе, који су против НАТО, и  8 одсто неодређених третира- “реликвијом националиста”, а 64 одсто  грађана који симпатишу Русију- “Путиновим пацифистима”. “Лијепа етикета” за превасходно већински проценат грађана Црне Горе- од једног интелектуалца, и демократе приде, нема шта!

Невјероватно, Ивановић као да није примјетио да грађани Црне Горе, орјентисани против НАТО пакта, имају за циљ- војну неутралност. Хајде да су ти грађани орјентисани за стварање руске војне базе у Црној Гори, што резултати ИПСОС- а (64 процента подршке Русији грађана Црне Горе) дају као перспективну могућност, па да Ивановић има некакав разлог за бијес.
Овако, никоме није јасно- како то да благородна позиција војне неутралности може бити окарактерисана од Ивановића приземном етикетом, а да се такво његово понашање не оцијени као одређени облик заслијепљености и лудила? И не само то, проф. Мишко Перовић је створио на таласима „Вијести“, чији је директор Ивановић, квазиопозициону странку Позитивна, са Пајом Нејаким на челу. Та странка није дала да Никшић добије опозициону општинску власт, без прихватања услова да сви пјевају химну о љубави ка НАТО пакту. То што је Никшић пропали град, економски уништени град, из којег се масовно исељавају грађани, Ивановића и Перовића не интересује. Напросто, они  не припадају биједном и социјално пострадалом становништву Црне Горе, па им је титула „првих промотера НАТО“- најважнији јавни циљ, којем стреме по сваку цијену.

„Oсјетио олакшање“ послије бомбардовања НАТО

Ивановић се у свом тексту позива на њемачког филозофа Карла Јасперса да би објаснио и оправдао НАТО бомбардовање 1999.г. на овај начин: “Равнање терена од стране НАТО авијације на подручју Србије и Црне Горе, селективно гађање циљева, невини изгубљени животи, разарање земље, све то личило је на трагично Јасперсово „олакшање“. У дубљем, Јасперсовом смислу то је било питање суочавање са сопственом одговорношћу, личном и колективном, за све оно што је један бандитски режим починио у име свог народа претходних година.”
Мислим да овим „мислима“ недостаје само искрено признање Ивановића Западу- да би био за НАТО и да је нека од НАТО бомби пала на његову породицу, те да би ту трагедију сматрао оправданом жртвом, којом се са другим жртвама „преузима колективни гријех цијелог народа“.

Изгледа да је Ивановић побркао неке појмове и процесе, баш као и Американци  који су 1944.г. у „борби против Хитлера“- сравнили са земљом Никшић и Подгорицу, убили неколико десетина њемачких војника, али зато стотине цивила саханили у рушевинама сопствених кућа, па чак и преживјеле цивиле митраљеском ватром из авиона убијали, наводно не видећи да ти људи не носе униформе.
Изгледа да  страшно разарање Либије, Ирака, Сирије, у борби за „демократизацију по плану САД“, Ивановић не види као план пљачке ресурса тих суверених држава, гдје се са додатним распиривањем грађанског рата у тим просторима дошло до стања космичког страдања народа. Збиља, можда би се могао позвати на филозофа Карла Јасперса, те оправдати такве злочине САД и НАТО као вид „самопрочишћења разних народа кроз страдање“, због некакве- колективне кривице.

Колективна кривица не постоји

Да се разумијемо, не постоји колективна кривица народа. Ако неко жели прицијенити коме је рат негдје био потребан, тада треба погледати- коме је он одговарао, и ко је из њега извукао корист.
Нема сумње да је бацање у дужничку јаму, ропство,  пљачкање држава насталих послије распада Југославије био коначни циљ оних који су тај рат пројектовали. Ситуације је проста, и очигледна, и све указује на Запад.
Наиме, према подацима бањалучких „Независних новина“ од 23.09. 2014.г., спољњи дуг Југославије је 1991.г. био  15,6 милијарди долара, а данас независне државе настале распадом Југославије имају дуг Западу од 180 милијарди долара. Најгоре су прошле „праведне државе“, које су сада у ЕУ, јер је Хрватска од 3.2 милијарде евра скочила на 54 милијарде евра дуга, а Словенија са 1.8 милијарди евра отишла на дуг од 42 милијарди евра.

Могуће је да Ивановић  сматра да је исправно, вољом САД, Косово одијељено од Србије, као облик казне за колективну кривицу о којој говори. Али, да ли је колективна одговорност Албанаца на Косову плаћена тиме што су их Амери засули бомбама са осиромашеним уранијумом, те повећали степен канцерогених обољења грађана Косова  стотинама пута?
Да ли је јагма америчких функционера за приватизације на Косову по ништавној цијени- такође казна за колективну кривицу Албанаца? А егзодус који је недавно био када су стотине Албанаца бјежале са Косова, шта је то? Искупљење космичких гријехова? Значи, сви су криви(?)- не може бити!

Ивановић је малена, незнатна  модификација Поповића

И тако, колико сам разумио – некакав Беба Поповић и дотични Жељко Ивановић воде бруталну утакмицу за милост у расподјели новца за пропаганду НАТО-а.
Народ је очигледно против те НАТО опције али ни првог, нити другог актера народ не интересује. Тај сукоб на нивоу ниских страсти ће они рјешавати између себе, препуцавати се и вријеђати, али мислим да је вријеме да им се каже да су исти.

Њихов психолошки профил је једнак, моралне вертикале код ових ликова су се претвориле у некакве моралне спирале. Методе су им различите, али побуде и циљ исти.
Смијешни манипулатори опет праве шоу, на костима и патњи пострадалог народа. Бар да се не жале, кроз јадиковке и вапаје од текстова!

Влахбанац у тражењу среће

Аутор: Војин Грубач   16 април 2015 

Аналитичар Мирослав Ћосовић, самоубијеђени Влахбанац, има свој ауторски шоу на “Аналитици”. У том простору објављује своја сензационална открића- која изазивају таласе громког подсмијеха у јавности Црне Горе, али и аплаузе код малобројних сердара на гувну државотворства.

Елeм, да наведем неке његове оргиналне мисли:“Срби су нестали послије најезде Отомана, и не постоје”, “Црногорци су мјешавина Влаха и Албанаца”, “Св. Василије Острошки је био Влах”, “Сима Милутиновић Сарајлија је “посрбио Његоша” и Црну Гору”! “Утицај мојих сензација на водостај страсти у стиху- “Ријеке ће наших вала”, могла би бити тема докторске дисертације овог аналитичара, уколико се деси да ипак једног дана заврши  факултет историје, и почне раздвајати историју од приземне политичке мисли кратког рока трајања.

Теорија о пет отаца нације, а сви су- Сима! 

Дотични Ћосовић убјеђује јавност да је Његош био наиван и незнавен, те да је великог владику и пјесника, који је пропутовао пола свијета,  лично и персонално “посрбио” агент Сима Милутиновић Сарајлија. Ипак, чини ми се да је Ћосовић помало недоречен, тако да ћу, у шали која одговара његовом стилу аматерског бављења историјом, предочити “Теорију о пет виртуалних Сима у историји Црне Горе”. Наиме, први “тајни агент” Сима је убиједио становнике римске провинције Дукља да су они Дукљани. Да је снага његове агентурне мисије била далекосежна, свједочи и назив једне институције у Црној Гори- Дукљанска академија наука и умјетности. Ипак, њега је послије пар вјекова замијенио агент Сима Други, који је Дукљане убиједио да су Зећани, а потом и Сима Трећи који је дио Зећана убиједио да су Црногорци. Рекао сам дио, јер постоји велика сумња да је Св. Петар Цетињски био четврти агент Сима који је, обраћајући се Црногорцима и Брђанима,  Брђане “препознавањем њихове посебности” утврдио као посебан етнос. И таман када су се требали стопити Црногорци и Брђани у једно, дошао је Сима Пети Милутиновић Сарајлија, о којем прича Ћосовић. Мислим да ће ова “Теорија о пет Сима”, сасвим озбиљно употпунити теорију завјере на порталу Аналитика, а сердаре на гувну државотворства бацити у историјски севдах.  Ипак, мала дигресија, за разлику од Ћосовића, којем друштво праве сопствени комплекси и трећеразредни напаљени  интелектуалци на гувну државотворства, необични и свестрани Сима Сарајлија се у своје вријеме, рецимо, дружио са Гетеом, и Јаковом Гримом.

Принцип препознавања као историјски трик

Принцип “препознавања посебног етноса”, који сам споменуо,  је омиљени историјски трик г. Ћосовића. Рецимо, на основу књига др. Комара,  Ћосовић је закључио да се становништво шире Херцеговине назива у тим истраживањима Власима. Елем, док др. Комар тврди да се под тим појмом подразумијевају сточари из залеђа, Ћосовић је устврдио да су Власи били етничка група, а доказ је следећи- “тако су их препознали” писци тих докумената. Чак је тај “Принцип препознавања” издигао на ниво обраћања јавности у следећем виду:”Нађите ми у тим документима да се спомињу Срби. Ако не нађете, то значи да Срби не постоје”.

Aко би се ова појава малограђанштине и приземности у обраћању јавности требала објаснити антиподом, примјер питања би гласио овако:”Нађите ми документа да се у временима Дукље и Зете помињу Црногорци. Ако их нема, значи да Црногорци нису постојали.” Или, ако се у обраћању Св. Петра Цетињског помињу Црногорци и Брђани, то раздвајање по Ћосовићевом “принципу препознавања” аутоматски значи да су Брђани посебна етничка група. Интересантно, зар не!?  Зар није очигледно колико је тај трик са “препознавањем” научно смјехотресна категорија, а нелогично извођење закључака, без општих принципа, погрешно? У наукама постоје општи принципи, а не верзије да се исте ствари посматрају различито кроз форму шибицарења.

Теорија расне чистоте као доказ непостојања

Свима је познато да је Хитлер на пиједестал своје политичке мисли ставио расну чистоту, као доказ превасходства Њемаца над другим народима. Мирослав Ћосовић такође има теорију расне чистоте, али као доказ непостојања неких народа. Дакле, од нацизма је нешто научио, и примијенио на свој начин. Наиме, у комуникацији са др. Комаром, Ћосовић је изнио теорију да су Црногорци, Херцеговци и Бокељи један народ, али да они нису Словени, па самим тим нису ни Срби. Укратко, ако Срби нису чисти Словени, тада не постоје.

Збиља, зашто због недостатка расне чистоте не објави Хрватима, Бошњацима,  Бугарима, Македонцима да не постоје, већ је тај закључак о неопходности националне чистоте везао само за Србе?  Како одговора нема, нити га је желио дати, јасно је да му се селективна теорија о расној чистоти распала. Уједно, Ћосовић је уношењем у анализе елементе нацизма, отворено показао нијансе шовинизма у свом размишљању, и црте националног анимозитета према грађанима у чијем окружењу живи.

Што се тиче Црногораца, ту Ћосовић искључује потребу за расном чистотом, и тврди- “црногорска нација је мјешавина више старосједјелачких етнија”. Укратко, када се Ћосовић ослободи нацизма у себи, прихвати да су и Срби “мјешавина више старосједилачких етнија”, као и други народи, те извуче закључак да су Срби они који се тако осјећају, могуће је да ће бити на прагу излијечења од тешких мисли које га тјерају у срљање.

Галопирање кроз историју

Ћосовић од историје прави чорбу за дневну политику, и зато се саплео у својим многобројним теоријама. Очигледно не признаје право грађнима да се осјећају како желе, па их трпа у торове. Тако су чувени Власи, које је препознао као народ, од “Принципа препознавања” одједном улетјели у “Принцип државних граница”. Тако су они Херцеговци који су у Црној Гори, по Ћосовићу, постали Црногорци, а остали Херцеговци, у Републици Српској, престали бити Срби. Хумореска, зар не?

У све то Ћосовић улази са теоријом о хаплопгрупама, да би подржао своју идентитетску кризу,  па испада да су на Берлинском конгресу и на засиједању АВНОЈ а, у клупама за одлучивање сједјели генетичари, са картама хаплопгрупа, те на основу њих одређивали границе Црне Горе. Ћосовић чак није ни примјетио да је постављањем државне границе као одлучујег фактора, послао у непотребност сва остале теорије које вади из вреће. И све то због чињенице да се државне границе не поклапају са границама народа, религија, хаплопгрупа, и свих “препознавања” о којима говори.

Нема сумње, г. Ћосовић има тешке психолошке трауме и кризу идентитета, коју мисли рјешавати скандалима кроз млаћење историјске сламе. И то није чудо, јер је он класични продукт времена које је родило неизбалансиране и неутемељене људе, који немају елементарне норме културе, образовања које подразумијева и развијање логике, као и осјећаја да грађани имају право на личну слободу.

Полемика о Власима на ИН4С: Војин Грубач- Мирослав Ћосовић

Miroslav Ćosović

Vojin Grubač je čoek koji se razumije u: ekonomiju, NATO pakt, dnevnu politiku, istoriju, crkvu, teologiju, spoljnu politiku i ko zna još u što sve ne! I o svemu ovome Grubač diskutuje i objavljuje kolumne! Najpovršniji čoek na crnogorskom internetu. Pomalo se u sve razumije, a suštinski – ni u što! Život mu prolazi u radosti i veselju, jer uvijek ima o čemu da diskutuje, jer se u sve razumije, naravno.

 Војин Грубач

Ћосовићу, поред таквих историчара у покушају, као што сте ви, сви се могу занимати историјом. Наиме, за било шта у животу је потребан минимум логике, која је код вас у проблематичном стању.
    Да још једном поновим ваш став:”Бањани су тада спадали у Херцеговину, као и у другим документима, у Бањанима се увијек наводе Власи, све док по природном слиједу нијесу припали Црној Гори…”
    Чињеница је да су Бањани племе Старе Херцеговине који су ушли у састав Црне Горе незнатним дијелом 1860, а коначно 1878. године.
    Вашу теорију да је неко до 1878. године био Влах, а потом није, оспориће и дијете из основне школе и ударити на логику вашег чудног размишљања, а не одрасли људи. Још ако се томе дода да је школска и владарска политика на Цетињу 1878. била национална до те мјере да нико тада Влахе није могао видјети осим ви, послије сто четрдесет година.
    Уосталом, ево вам опет оглед Андријашевића, па сами видите колико је било приче о Власима на Цетињу, а какво је стање било у школама на Цетињу најбоље говори један поднаслов… „Cilj škole je bio da vaspita “Srbina, a ne kosmopolitu”
    http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_xix_vijeku/srpstvo_u_cg.htm   

        Miroslav Ćosović    

        Gospodine Grubač, vi pišete i „diskutujete“ o ovome očigledno iz čiste dokolice. Ne mogu drugačije da razumijem vaše ponašanje, kad znamo da nikada nijedu knjigu nijednog istoričara nijeste pročitali, a neku knjigu istorijskih izvora – kao što je Komarova, nikada nijeste ni viđeli! No to Vas ne ometa da se ludo zabavljate i „diskutujete“. Valjda je to vaša uloga u srpstvu. Vi ste oficijalni trol srpstva u Crnoj Gori. Vaša uloga je, valjda, kad neki Crnogorac nešto objavi da priskočite sa svojim zamajavanjem, je li?
        Dakle, citirali ste me – ”Бањани су тада спадали у Херцеговину, као и у другим документима, у Бањанима се увијек наводе Власи, све док по природном слиједу нијесу припали Црној Гори…”
        Ako su Banjani mnogo puta u izvorima do 19. vijeka nazivani Vlasima, a u istom periodu i kasnije se mnogo puta zajednički borili rame uz rame sa Crnogorcima i ako su svojom žarkom željom ušli u sastav crnogorske države i tako se oslobodili od Turaka, zar nije bio prirodni slijed stvari što su ušli u crnogorsku državu-naciju? Pravo da vam kažem, ja se vrlo besmisleno ponašam kad gubim vrijeme sa vašim – trla baba lan argumentima.

            Војин Грубач

            Ћосовићу, ја о овоме пишем зато што видим нелогичности и неквалитет у вашем писању, које има више натегнуте скандалозности него озбиљности.
            Да би се уочила проблематичност рада било које професије, рецимо, историчара или грађевинског инжењера није потребно изучавати огромне стручне материјале из тих области. Да је паркет лоше лакиран, зид крив, историјске чињенице доведене у нелогичан склоп, може уочити сваки грађанин и дати оправдану замјерку. Ви вјероватно нисте аутолакирер, али лако можете оцијенити да ли вам је неки мајстор коректно лакирао ауто, ако се за тим указала потреба. Дакле, ја се не сјећам да сам вам оспоравао историјске факте које сте изнијели, али коректно оспоравам логички склоп тих факата који је очигледно вјештачки изокренут.
            За разлику од мене, г. Ивановић је дао објашњење појма Власи у неколико варијанти, а ви се на то нисте осврнули. Дакле, ви као историчар нисте ни покушали да појам Влах или Власи погледате са свих аспеката, а не само са једног. Осим изнесеног, сви знамо да је појам Влах био подругљив назив за хришћане у Отоманско вријеме. „Ја сам бољи, чуј, Влаше од тебе… Какво Влаше…“, знамо од Његоша.
            Ако ви пишете за јавност, тада се суочите са реакцијом јавности, и коригујте писање које не даје коректну слику изабране теме.

                Miroslav Ćosović

                Grubač, ja sam O Vlasima juče odgovorio na ovom portalu jednom čovjeku koji daleko bolje poznaje istoriju ovih prostora nego vi i Filip Ivanović. Nijeste pročirtali moj odgovor Komaru juče objavljen? Za vas ja skandalozno pišem jer sam pokazao hrpu ĆIRILIČNIH dokumenata u kojima se u 17. vijeku u Hercegovini navode Vlasi. Zaista skandal, kako sam se samo usudio!

                Војин Грубач

               
                Ћосовићу, видио сам ту преписку с др. Комаром, човјеком на чије књиге се позивате. Др. Комар је био врло јасан у оцјени термина Власи, гдје стоји на становишту да је он „означавао сточара из залеђа“. Дакле, то је његов став, мада се у отвореним изворима мође прочитити да се након освајања Балкана од стране Отоманске империје израз „Влах“ и „Власи“ користио за:
                - све хришћанске поданике Отоманске империје;
                - искључиво Србе Босне и Херцеговине;
                - досељенике/становнике Војне крајине који су исповиједали православље;
                - све становнике Балкана који су бавили сточарством као главном дјелатношћу.

                За разлику од тврдње Комара, ви на основу његових истраживања закључујете „да су људи у тој херцеговачкој народној маси највише препознавали Влахе и зато су их све збирно – Власима звали.“

                Дакле, Ћосовићу, др. Комар и ви имате дијаметрално супротан став о термину Власи, на основу докумената које износи др. Комар. Знате, ваш аргумент је био како је ко кога „препознавао“? Шта значи „препознавање“ као историјски аргумент?

                Рецимо, Црногорци су својевремено исто тако „препознавали“ Брђане, Бокеље и Херцеговце. Дакле, по вашем систему „препознавања“, то су четири посебне народности. Или, некад тај принцип важи, када вам одговара, и не важи када вам не одговара? У једном се слажемо, баш ме забавља када гледам како вам принципи у једном примјеру, престају да важе у другом примјеру. И нисам једини који то уочава.

                Miroslav Ćosović

               
                Naravno Grubač da vi vidite nelogičnosti, jer je jedino „istorijsko“ štivo koje ste u životu pročitali Gorski vijenac! Zaista ovo što pišem, ne poklapa se sa Gorskim!
                Grubač, ja sam pokazao ko su Vlasi citirajući najboljeg srpskog istoričara. Što tu vi imate još da dodate, a nikada nijednu knjigu iz istorije nijeste pročitali? Vi se svakako ne slažete sa akademikom Ćirkovićem, zar ne?

                Војин Грубач

                Ћосовићу, говорили сте о Власима у Херцеговини у 17. вијеку. Ја сам вас питао шта се с њима десило у 18. и 19. вијеку, а ви не одговарате. Дакле, шта се десило с тим термином, јер ако се бавите том проблематиком тада је ред да завршите ту причу заокруживањем цјелине. Прочитао сам тезе Ћираковића, али и текст који сте писали о њему 03. 01. 2013 на порталу Аналитика.
                Ево пасуса тог текста… „Vlasi/Morlaci na zapadnom Balkanu su prije svega etnicitet, narodna grupa i glavna su etnička komponenta svih savremenih nacija sa zapadnog Balkana: Srba, Hrvata, Bošnjaka, Crnogoraca (moguće i Makedonaca). Vlasi su isti oni ljudi koje su Rimljani zvali – Ilirima.“
                Дакле, ако су Власи етничка компонента свих побројаних народа ја не видим разлог ваших погрешних закључака из те информације. У тексту др. Комару сте рекли…“Комар каже да су Црногорци, Бокељи и Херцеговци један народ, са чим се углавном слажем“. Погрешан закључак вам је био…“Тај један народ (Херцеговци, Бокељи и Црногорци) о коме Комар говори нијесу Словени, а самим тим нијесу Срби!“
                Исправан закључак је да су Срби мјешавина разних народа, као што су мјешавина и други народи. Уопсталом, већ сам вам рекао следеће:“Ако кажете “црногорска нација је мјешавина више старосједјелачких етнија”, тада прихватите по истом принципу да су и Срби “мјешавина више старосједилачких етнија”, а из тога извуците закључак да су Срби они који се тако осјећају.

   Секула

Не расправљајте са будалом док прећуткује византијске изворе који говоре да Травунију насељавају Срби а да су битку код Туђемила Грци изгубили од Травуњанина Србина Стефана Војислава.

Негдје је Марко Миљанов написао, чини ми се у „Племе Кучи у причи и пјесми“, како је књаз Данило савјетовао неког свог дворјанина да поред толико Срба не удаје кћер за Арбанаса Дрекаловића. Сад се несрећа Ћосовић, Дрекалов потомак, позива на Црну Гору и црногорство а вјероватно је за длаку фалило да му претка Петровићи (Срби из Босне) закољу у колијевци током похаре Куча.

    Miroslav Ćosović

    Sekula, moji preci su u Cuce iz Kuča prešli, ili u 16. ili početkom 17. vijeka. To je opštepoznato o Malocucama.

Секула

Ријеч Влах је највјероватније од Германа преузета, она је њихов назив за поданике Римског царства, односно синоним за термин Роман. Уосталом, и држава Романија је настала из покрајине Влашке као свог језгра, нису старосједиоци Балкана испарили него су потискивани ка истоку од Срба које је Херакле населио на територији данашње Далмације одакле су се ширили ка истоку. Румуни су једини народ ових простора, да их условно укључимо у Балкан, романског језика и културе. Албанци би жарко жељели бити старосједиоци, не свиђа им се теорија о арапској стокупљевини са Кавказа, али се бојим да их индоевропска категорија језика одаје. То је елементарна логика, старосједиоци Балкана морали би бити романизовани након толико времена римске владавине, случај Румуна (Романа) то потврђује.

Војин Грубач

Да вам одговорим на питање:“Ako su Banjani mnogo puta u izvorima do 19. vijeka nazivani Vlasima, a u istom periodu i kasnije se mnogo puta zajednički borili rame uz rame sa Crnogorcima i ako su svojom žarkom željom ušli u sastav crnogorske države i tako se oslobodili od Turaka, zar nije bio prirodni slijed stvari što su ušli u crnogorsku državu-naciju?“
Ћосовићу, наређали сте ствари погрешно, па вам ни слијед није логичан.
Наиме, улазак Бањана у састав Црне Горе нема никве везе са Власима, то су разне ствари. Друго, наведите податке о томе како се у изворима од 19. вијека Бањани називају, те зашто су их престали у 19. вијеку називати Власима, кад већ тврдите да добро познајете историјске изворе по тој теми.
Осим тога, нису само Бањани жељели да буду у саставу Црне Горе, већ читава Херцеговина до Невесиња. Херцеговци су хтјели да уђу у државу Црну Гору, а не „državu-naciju“ како тврдите. Какву је књаз Никола правио државну иделогију у том времену Живко Андријашевић говори о томе следеће:“Sa Crnogorcima kao najboljim Srbima i Crnom Gorom kao oduvijek slobodnom srpskom zemljom, prirodnom je i pravednom izgledala njegova težnja da zasjedne na prijesto buduće velike srpske države“!
Успјели сте, Ћосовићу, да само у једној реченици демонстрирате недореченост и нелогичност. Изгледа да мијешате Берлински конгрес и АВНОЈ, вјекове, што не ме чуди.

Miroslav Ćosović

Grubač, ako Banjani nijesu (dragovoljno i rado) ušli u crnogorsku naciju zašto su prihvatili crnogorska identitetska obilježja – kapu i nošnju? Zbog čega su htjeli da se poistovjete sa Crnogorcima?

    Милош Бар 

    Што си тиче капе и ношње,обоје су дошли са истока и нису изворни црногорски производи.Црногорска народна ношња јако личи и на херцеговачку и на личку .Не знам колико гледате руске канале али могли сте да примијетите да козаци из Доњецка имају скоро идентичну капу као и Црногорци.Обод је црн а горњи дио капе је црвен а једина разлика је у томе што је преко њега извезен златни крст.
    Капа Марка Миљанова (чува се у музеју Марка Миљанова на Медуну) има извезено 4С и он је носио док је био жив у 19 вијеку као и многи Црногорци.Дакле капа Марка Миљанова је направљена у 19 вијеку за вријеме књаза Николе , а Марко се упокојио 1901,та капа је морала бити старија најмање 17 година прије уједињења и те фамозне 1918 год послије које је како се на државним медијима често чује „фалсификована“ црногорска капа додајући јој 4С …

        Miroslav Ćosović

        Miloše, crnogorska nošnja liči na ličku i hercegovačku ili lička i hercegovačka liče na crnogorsku, što misliš?

Секула

У попису скадарског санџака Маријана Болице из 17. вијека као војвода кучки се наводи Лале Дрекалев, као и у још неколико историјских извора из 17. вијека. Како онда родоначелник Ћосовића, који је био сигурно пет генерација иза Лала Дрекалова, може да се досели у Цуце у 16. вијеку? Ћосовићу, године се броје унапријед, не уназад.

Miroslav Ćosović

Sekula, imaš na montenegrini „Putopis proz Male Cuce“ napisan krajem 19. vijeka, pa čitaj. Autor Ivanišević je zabilježio ono što su mu tada Malocuce pričali. A imaš i kod Erdeljanovića („Stara Crna Gora“) slično predanje. Eredeljanović ga je zabilježio početkom 20. vijeka.

    Секула 

    Читао сам његове путописе али се не сјећам да тамо има било шта корисно. Нису Малоцуце ништа рекли ни Иванишевићу ни Ердељановићу о владици Данилу или Нуман-пашином походу јер у то вријеме нису ни били у Црној Гори.

    Зар ниси рекао да Ердељановић пише лажи и подмеће Црногорцима? Која поглавља да читам, која су релевантна? Да прескочим оно гдје набраја џамије и пише о плаћању харача Турцима?

        Miroslav Ćosović

        Erdeljanović neđe laže i izmišlja, neđe prenosi tačna predanja, a neđe prećuti – kao što je prećutao predanje koje su mu ispričali Lješnjani.
        Što se tiče Malocuca uglavnom se poklapa sa Ivaniševićem, prema tome, izgleda da je predanje istinito prenio.

Војин Николајевич

Ћосовићу, рекли сте:“Ako Banjani nijesu (dragovoljno i rado) ušli u crnogorsku naciju zašto su prihvatili crnogorska identitetska obilježja – kapu i nošnju? Zbog čega su htjeli da se poistovjete sa Crnogorcima?

Ћосовићу, опет сте у једној реченици направили неколико промашаја. Бањани су ушли у састав Црне Горе, а не нације, јер је у Црној Гори тада владала идеологија великосрпских великосрба Петровића, о чему говори Андријашевић. Друго, нису драговољно и радо ушли само зато што су то хтјели, јер је читава Херцеговина хтјела да уђе у састав Црне Горе, већ је то била одлука Берлинског конгреса. Ако су вам капа и ношња неки доказ, тада мијењајте професију.

Miroslav Ćosović

Grubač, ako Banjani tada nijesu ušli u crnogorsku naciju zašto su počeli da nose crnogorsku kapu i nošnju? Ako su samo formalno ušli u sastav Crne Gore što nijesu preuzeli nošnju iz Srbije i rekli Crnogorcima – „mi hoćemo da se poistovjetimo sa maticom Srbijom“? Što preuzeše narodna obilježja Crnogoraca?

    Војин Грубач

    Ћосовићу, народна ношња нема везе с темом о којој расправљамо. Основно је, у какву су Црну Гору ушли Бањани. Дакле, када су Бањани ушли у састав Црне Горе дјеца су у школама учила, по Андријашевићу, следеће… Ево поднаслова историјског огледа…
    Težilo se da crnogorski đaci budu “zadahnuti jednom mišlju srpstva”
    Da škola oblikuje Srbo-Crnogorce i sprema ih za “kosovsku osvetu”
    Cilj škole je bio da vaspita “Srbina, a ne kosmopolitu”
    U crnogorskim školama pjevalo se “Rado ide Srbin u vojnike”

    U “Čitanci za drugi razred” učenicima se objašnjava da su svi oni koji govore srpskim jezikom po nacionalnosti Srbi, a kako svi državljani Crne Gore govore srpski, to je logično da su svi ljudi koji žive u Crnoj Gori – Srbi. Da bi učenici lakše usvojili znanja i pojmove o svojoj nacionalnoj pripadnosti, u “Čitanci” su date i tri pjesme: “Merima”, “Srbin sam” i “Srpkinjica”… Isti nacionalni sentiment razvijan je i njegovan i u novim crnogorskim čitankama za osnovne škole koje su se pojavile neposredno prije početka Prvog svjetskog rata (1913 – 1914). Učenicima je, recimo, objašnjavano da se Srbi razlikuju samo po nošnji, dijalektu srpskog jezika kojim govore i državnoj pripadnosti.
       

Војин Грубач

Зато, ваш је проблем Ћосовићу, што не гледате у суштину приче, и пројектујете нешто чега није било. У Црној Гори краља Николе, не само православни, већ и грађани римокатоличке и муслиманске вјероисповијести су учили да су Срби. Самим тим и Бањани су то исто учили и знали. Да, постојала је Црногорска православна црква, али њена паства су били Срби у Црној Гори што небројена документа Андријашевића показују. Самим тим, она је била црква српског народа, јер су се вјерници тако осјећали. Чак је и Пећка патријаршија једно вријеме налазила у границама Црне Горе.
А што се тиче Херцеговине, ево дијела „Прокламације Херцеговцима“, коју је јуна 1876. књаз Никола упутио Херцеговини, па тиме и Бањанима:
„Херцеговци! Јуначко прегнуће, сложни рад и послух увјенчаће дјело наше успјехом. Акобогда, Херцеговина ће брзо слободна бити и ви ћете уживати слободу с којом се и ваша браћа Црногорци увијек поносе. А ви сте је достојни, Херцеговци, и ви сте јунаци, који ћете дати свијету величанствених примјера јуначке борбе и пож’ртвовања за слободу, као што сте вазда, а особито ову годину дана, како прегнусте витешки, те уздрмасте царевину турску и освојисте поштовање и наклоност свега образованог свијета. У Херцеговини је од вазда живио цвијет народа српскога, који ни за пет вјекова најужасније варварство уништити није могло. Отуда ова лијепа, значајна, за вас поносита ријеч српска: Херцеговина свијет насели, а себе не расели!“

    Miroslav Ćosović

    Vaš je problem gospodine Grubač, što blage veze o istorji na ovim prostorima nemate, nikada nijednu knjigu nijednog istoričara nijeste pročitali, a knjige istorijskih izvora nikada očima nijeste ni viđeli. I vjerovali čitaoci ovih komentara ili ne, to vas kao potpuno dokonog čovjeka, uopšte ne sprječava da hrabro uđete u diskusije o našoj prošlosti!
    Ako kažete da sam pogriješio kad sam napisao da su Banjani ušli u crnogorsku naciju po prirodnom slijedu stvari, zašto su Banjani prihvatili crnogorska narodna obilježja??? Što im bi? Nije bilo vas da ih ubijedite da griješe?

        Војин Грубач 

 Ћосовићу, ваша нервоза је последица чињенице да сте послије много прочитаних историјских документа укључили антилогику, па вам је све то испало накарадно. Када из историје коју проучавате избаците политику засновану на нелогици, тада ћете можда бити прихватани озбиљно од академског свијета.
        Зато вам се и дешава да ја користим само ваше историјске изворе, постављам их логички, и ваше тезе висе у ваздуху. Рецимо, тврдите да су Црногорци, Херцеговци и Бокељи исти народ, па онда уносите народну ношњу и државне границе као неки фактор. Херцеговина о којој причате, данас се простире на три државе: Републику Српску (БиХ), Црну Гору и Србију. Државне границе нису границе народа и нација, то сви знају осим вас. Осим тога, важан фактор су и миграције становништва.
        Данас је национално изјашњавање ствар личне слободе грађана. Све нације су мјешавине разних старосједилачких етнија, национална чистота не постоји. Очигледно је да ви право на мјешавину старосједилачких етнија дајете црногорској нацији, а оспоравате то право другим нацијама, или тачније, само Србима. Хрватима то не оспоравате, Албанцима такође. То је доказ да сте у историју коју пласирате унијели политику, те да су вам принципи непознат појам. Узрок је томе што имате анимозитет према Србима, који Србе много не интересује јер је то само ваш проблем.
        У основи вашег истраживања сте заложили један принцип, који је очигледно глуп, опростите на изразу. Тај принцип је да су сви народи мјешавина разних етнија, осим Срби, који не постоје ако нису чисти Словени. По том принципу ни Руси не постоје, јер нису чисти Словени. Национална чистота је појам који су увели њемачки нацисти, а ви се тим термином користите да би означили нечије непостојање. Мислим да је ту ваш проблем, који требате сами рјешавати.

            Miroslav Ćosović

 Kaže Grubač: „Рецимо, тврдите да су Црногорци, Херцеговци и Бокељи исти народ, па онда уносите народну ношњу као неки фактор.“
            Eto zašto ga zovem oficijelnim trolom srpstva u Crnpj Gori. Zadužen da ometa javne diskusije, da zamajava svojom površnošću. Po oficijelnom srpskom trolu Grubaču narodna nošnja nema veze sa narodom, to nije nikakv faktor identifikacije jednog naroda.?!?!

            Pozdrav Grubač, dani vam prolaze u radosti i veselju, jer se u sve razumijete i o svemu diskutujete iako nijednu temu nijeste izučili. Koja će vam biti sledeća kolumna? O ekonomiji ili o NATO paktu ili o poeziji Milana Rakića? Nema veze, Vi se u sve razumijete! Haha

                Војин Грубач 

Ћосовићу, шта значи замајавање површношћу, официјални трол, ометање јавне дискусије, као и незнање, најбоље доказује ваша теорија о фактору народне ношње. И тако, Бањани почињу носити лијепу црногорску ношњу, а у школама пјевају „Радо иде србин у војнике“, и србују да их космос чује, а све по жељи књаза Николе, ха, ха, ха.. Ево текста Андријашевића о црногорским школама… :)
                Da bi učenici lakše usvojili znanja i pojmove o svojoj nacionalnoj pripadnosti, u “Čitanci” su date i tri pjesme: “Merima”, “Srbin sam” i “Srpkinjica”…
                “Merimom se zove/To je tursko ime; Ali srpska duša/krije se pod njime./Ona znade šta su/Njeni đedi bili,/Pa u srpskom društvu/Tako joj se mili./Srpsku knjigu štije;/Srpske pjesme pjeva/I na srpskoj sreći/Nade svoje zgr”jeva./Ona srpstvo ljubi/
                Više c”jela sv”jeta,/Tom je srce uči/Vjeri joj ne smeta.”
                Pjesma “Srbin sam” počinje stihovima:“Još sam malen, još sam nejak,/Ni govorit” skromno ne znam;/Ali ipak znadem reći:/Znadem reći: Ta Srbin sam!” Zatim ovaj “maleni Srbin” poručuje da će “do pošljednjeg izdaha” braniti svoju domovinu i svoje srpsko ime. I pjesma “Srpkinjica” sličnog je tematskog profila. Djevojčica koja će svakom ponosno reći: “Ja sam mlada srpkinjica”, i koja voli Srpstvo više od svega na svijetu, obećava da će se uvijek samo Srpkinjom zvati. (Dr Živko M. Andrijašević: Srpstvo u Crnoj Gori)

Секула

Није Лале Дрекалев лик из епске пјесме, историјски документи га спомињу у првој половини 17. вијека као вођу племена Кучи који учествује на састанцима у име племена и организује устанке против Турака. И владика Руфим Бољевић који га је приликом склапања другог брака превео у православље живио је у првој половини 17. вијека. Како онда његов потомак (4 или 5 генерација иза, нисам сигуран) може у 16.вијеку да се насели у Цуце? Средина 18. вијека је претпостављам вријеме насељавања, послије Нуман пашиног похода свакако. Што ће рећи да ти преци немају баш толико „црногорског стажа“ као што говориш. Вјерујем ја теби да би и сад бабе по Цуцама преносиле предање по којем сте ту од времена Дукље али једно су предања а друго су непобитне историјске чињенице које сам навео.

    Miroslav Ćosović

    Sekula, zato Marin Bici (imaš njegov spis na ineternetu) kaže u prvoj polovini 17. vijeka da su pola Cuca Latini. Naravno, poklapa se, to su Malocuce, došli skoro iz Kuča, kao latini.

    Јоксим   

Управу си у потпуности Секула. Само што бих још додао да је те састанке организовао Пећки патријарх Јован. Први којем је присустовао Ћосовићев предак је 1608. године у Морачи, а други састанак је био у Кучима 1614. године, односно састанак и договор српских главара за устанак против Турака. Лале је вјероватно био домаћин.
    Ћосовићев предак са српским партријархом договара устанак и организује саборе, а Ћосовић данас напада и пљује ту исту цркву, а самим тим и свог претка који јој је био вјеран. Што се тиче Лалетовог преласка у православље за вријеме владике Руфима, то је чини ми се Миљанов писао, онако више по предању па би требало да се узме са резервом. А да је то и било, мислим да се одиграло почетком а можда чак и крајем XVI вијека. Једино је мистерија које је вјере је био Дрекалов отац или његови даљи преци.



    Miroslav Ćosović

Joksime, Grubaču (čovjek koji ima oficijelni položaj srpskog trola u CG) se ne sviđa moja konstataciija da su Banjani po prirodnom slijedu stvari ušli u sastav crnogorske nacije (nacija = država). Pošto je to Grubača pogodilo, ja tebe i njega pitam, ako ulazak Banjana u crnogorski narod nije bio prirodan, što prihvatiše crnogorsku kapu i nošnju?

        Војин Грубач

Ћосовићу, црногорска ношња је лијепа, зато вам предлажем да је стално носите, јер ако је не носите тада доказујете да нисте „ušli u sastav crnogorske nacije (nacija = država).“ Односно, без црногорске ношње ви, по принципма које предостављате, моментално излазите из нације, државе, ха, ха, ха. Колико је нација једна држави, видимо у данашњој Црној Гори гдје на Дан албанске заставе у Улцињу и Тузима нема нити једне државне.

        Јоксим 

Па јесу ушли, као и остала херцеговачка племена, не видим шта му се не би свиђало. Он чак то и не негира, него лијепо износи аргументе да је та држава у коју су они ушли српска, такође и све остало. Провлачите појам нације по европском принципу, а знате да код нас то тако не функционише.
        Нијесам неки експерт за Бањане као ни за народне ношње. На основу чега знате да прије уласка у Бањана у ЦГ тамо нико није носио макар неки дио те ношње? Па Херцеговци из Републике Српске носе исту такву ношњу а никад нијесу били у стаставу ЦГ. И Хрвати имају неколико ношњи па не праве нације на основу тога, као и Албацни, о Бошњацима да и не причамо. Не схватам поенту твоје приче. И увијек се своди да ми теби морамо нешто да објашњавамо, који покушаваш да одбраниш неодбрањиво.

    Секула

    Мени није јасно зашто се овако тврдоглаво ухватио за народну ношњу. Ја колико знам, мој ђед црногорску ношњу никад није имао. Не само то, мислим да 90 одсто Црногораца из Цуца није имало ту ношњу. Он изгледа мисли да су сви који су били под Петровићима носили црногорску ношњу као униформу. А заправо је било – гумене опанке на ноге, обуци шта имаш а на главу какву капу да чува од вјетра. Ћосовић је вјероватно видио на ТВ-у неког гуслара из Ускока како обучен у црногорску ношњу гусла четничке пјесме и тако је схватио да су Херцеговци „прихватили“ црногорску ношњу :)

Војин Грубач 

Ћосовић се ухватрио за народну ношњу, јер не зна да објасни многе стваре из својих теорија.
Рецимо, он каже „ми Црногорци смо већином мјешавина динарских Влаха (Морлака) и Албанаца.“ Потом тврди:“Комар каже да су Црногорци, Бокељи и Херцеговци један народ, са чим се углавном слажем… Бокељи су ништа друго до мјешавина Херцеговаца и Црногораца.“
А онда се дешава преокрет, па тврди да је нација= држава, гдје државна граница одређује границе нација, па то што је у старту оцијенио као исто, одмах постаје различито.

Елем, поставља се питање, ако нацију одређује државна граница чему тада приче о Власима, генетском коду, хаплоп групама, потврда да су „Црногорци, Бокељи и Херцеговци један народ“, када над свиме тиме бдије фактор- државна граница!?

http://www.in4s.net/index.php/dr-komar-brisanjem-srpskog-stvara-se-crnogorski-identitet/
http://www.in4s.net/index.php/cosovic-crnogorci-su-mjesavina-vlaha-albanaca/    

Секула

Ћосовићу, не знам да ли се ћосаш са мном али стварно више немам живаца. Остајемо дакле на томе да сам те питао, а ти ми ниси одговорио, како то да су потомци Лала Дрекалова у Цуце досељени вијек прије него се Лале родио.

Прије владике Илариона, који је мислим послије Никанора Ивановића дошао, не постоји никакав знаменит Малоцуца да се помиње мимо гусларских пјесама.

Војин Николајевич

Могуће је да питање:“Kако то да су потомци Лала Дрекалова у Цуце досељени вијек прије него се Лале родио?“, треба преформулисати у- зашто су то урадили? Да ли су му ишли на бабине, ха, ха, ха…

Ћосовићу, ви сте једини човјек који- што више чита то мање зна! Видио сам да су неке ваше колеге, које хвале вашу борбу, наглашавали да ви уопште нисте историчар. Постоје информације да нисте ни генетичар. Збиља, да ли се ви бавите историјом у смислу хобија, и шта сте по професији?

Ниje светац холандски бут, који се суши на Његушима

среда, 8 април 2015 10:40   Аутор: Војин Грубач

 
Када је изашао текст г. Мирослава Ћосовића у Аналитици под називом – “Да ли је Св. Василије Острошки био Србин?”, прво што је у очи падало је била недореченост и једносмјерност текста. Игром околности, на ФБ зиду Душка Ковачевића, имао сам прилику да са г. Ћосовићем полемишем на ту тему, коју смо и раније опсуђивали.
У претходој полемици на исту тему, прије него што је објавио текст, ја сам Мирославу скренуо пажњу да – “свеци нису холандски бут који се потом суши на Његушима„, те да нелогичним постављањем одређених тема и факата може само доживјети да га људи мање уважавају као историчара у покушају.
Умјесто колумне, представљам дијалог, у којем је, између осталих, учествовао и г. Филип Ивановић, изванредни интелектуалац, који боље од многих познаје проблематику о којој се говорило. У сваком случају, тема је била интересантна, и било је неопходно због јавности да се неке ствари темељније разјасне. И тако, иде полемика…

Ћосовић: “Неко” је посрбио неписмене Црногорце и Херцеговце

Мирослав Ћосовић – Свако се на нешто позива, а ја на ћирилична дубровачка документа из 17. вијека, дакле – на најбоље могуће изворе. У тим документима не помињу се Срби у Херцеговини, само Власи. Ја ту ништа не могу. То је историја. Дакле, ако су јако образовани Иво Андрић и Емир Кустурица као формиране особе промијенили националност, зар је тешко било у првој половини 19. вијека посрбити 99,9% неписмене Црногорце и Херцеговце?
Војин Грубач – Мирослав је “отишао у севдах”, и побркао све лончиће. Само овом тезом – ”Један од главних аргумената Амфилохија Радовића да Острог припада Српској цркви је његова честа тврдња како је св. Василије Острошки био Србин из Херцеговине”, је промашио текст. Господине Ћосовићу, Св. Василије Острошки је припадао Српској цркви, јер није могао припадати нити једној другој. И то од пострига и монаштва до мјеста епископа, на које је хиротинисан од стране искључиво и само пећких партијарха. Никад му епархија није била у Црној Гори, јер је у Црној Гори у то вријеме митрополит био Мардарије. Св Василије Острошки је служио искључиво на турској територији, и  учествовао у страдању народа чији је био пастир.

Мирослав Ћосовић – Тачно Грубач, али као светац је препознат у црногорском народу, а не у српском.
Војин Грубач – Епископ Василије Острошки је имао у сусједству епархију којом је управљао митрополит Цетињски Мардарије. Мардарије је пао у вјери, дјелимично отишао из православља, јер је примио конкордат од Ватикана и постао унијат. Св.Василије је био велики противник унијатства. Када је као монах дошао на Цетиње, исти тај Мардарије га је протјерао са Цетиња због антиунијатског става, и са Цетињем и Мардаријем је тада прича завршена. Тако је Мардарије отишао у ништа, јер су послије њега све његове одлуке о конкордату биле одбачене, а Св. Василије је тамо гдје је, више у будућности…
Мирослав Ћосовић – Богоми Грубач, има врло утемељених доказа да је и св. Василије како кажете „пао у вјери“ и да је прихватио унију.
Војин Грубач – Што се тиче тога “у којем је народу препознат као светац”, то најочигледије говори сила вјерника који долазе под Острог, а и литије у Никшићу које организује Митрополија. Не вјерујем да те тамо има…

Ћосовић: Власи су били Бањани, Никшићи, Гацко, Требиње….

Мирослав Ћосовић – Грубач, опет садашњицом покушавате да надомјестите недостатак историјских чињеница. Пошто сте ви Херцеговац, ова документа вас сигурно живо интересују, да видите које су народно име носили ваши преци. Напомињем Грубач, документа је објавио Србин Комар, документа су ћирилична, из Дубровачког архива, првокласни историјски извори. Ђе су Срби Грубач?
У писму дубровачком кнезу и властели од 10. марта 1648. године Михо Кувељић пише: “… с коијем се здружи речени Сефер и пође, који бјеше диго глас да ће отуда из влашке земље недомак (!) Сарајева упутити се ходити у Оцињ.“ (Горан Комар, Писма Миха Кувељића дубровачкој влади – Кандијски рат 1646. до 1662. године, Херцег Нови, 2010, страна 34).

На истој страни Кувељић у још пар реченица ово исто понавља, помиње влашку земљу, као неко општепознато географско подручје, а то је заправо цијела Херцеговина и шире.
На страни 58 исте књиге је писмо Кувељића Дубровчанима од 26. августа 1648. године, ђе каже: “И тако јоште ствар оста докле дође Али бег Бегзадић капетан Новски с Љубомира и остале аге из Влаха…“ Љубомир је село поред Требиња. Па 15. новембра исте 1648. Кувељић пише: “Исто је по Требињу и на ина мјеста по Власима…“ (страна 76). Кувељић је дакле Требиње дефинисао као влашко мјесто, а село Мркоњићи ђе је Свети Василије рођен, је и данас у општини Требиње. Те 1648. године Св. Василије Острошки је имао 38 година.
Кнезу и властели дубровачкој 15. августа 1651. године Михо Кувељић пише: “… што се минутијех годишта час учини кадији у оно доба када се долу прид градом убии један Влах од Бањана…“ (Горан Комар, Писма Миха Кувељића дубровачкој влади – Кандијски рат 1646. до 1662. године, Херцег Нови, 2010. страна 117). Бањани су тада спадали у Херцеговину, као и у другим документима, у Бањанима се увијек наводе Власи, све док по природном слиједу нијесу припали Црној Гори, а Срби су и у Бањанима и у Херцеговини измишљени у 19. вијеку – кад и у Црној Гори.
Горан Комар је 2011. у Херцег Новом објавио књигу “Ћирилична документа Дубровачког архива: Прилог историји свакодневног живота на тромеђи Дубровника, Требиња и Новог 1504. – 1795.” Има много помена Влаха, нпр. у писму дубровачкој Влади од 8. децембра 1697. године које је вјероватно писао Нико Кувељић (син Миха) каже се: “Власи овдишњи и горњи, опета свиколици на прешу спра(в)љају имабашадуре њихове у Млетке…“ (страна 133).
Доњи Власи су Власи који живе у Херцеговини ближе Јадрану, а Горњи Власи су Власи сјеверних планинских дјелова – Дробњаци, Власи Полимља, Романије… У истом писму, мало касније, каже се: “Рече ми један пријатељ не од мале крије, јере без знања ђенералова учинио је пијену Буровић по себи да не давају пандури пасавати у Конавле Никшићем и друзијем Власима ваше интраде узимати…“ (иста књига, страна 133).
Никшићи су много пута у документима називани Власима, па тако и овђе. Деветог марта 1676. године Михо Кувељић пише кнезу и властели дубровачкој: “И опет подмећу Влахе из ове Драчевице…“ (иста књига, страна 344).
Драчевица је била нахија која је обухватала подручје од Херцег Новог до Рисна и сва села уз тај појас обале и села у залеђу. Нема тамо Срба тада, само Власи. Осмог априла 1697. Нико Кувељић пише властима дубровачким: “И како није овди бешкота бокуна у фундику Власи плаћени који су на Требињу и по друзијема постима и у Попову писали су једне оштре књиге…“ (иста књига, страна 467). Дана 7. 12. 1697. год. Нико Кувељић је писао властима дубровачким. Опис писма дао је Горан Комар и нема потребе цитирати из писма, поред овог Комаревог описа: “Нико Кувељић кнезу и властели дубровачкој о радости овдашњих Влаха поводом успјеха царске армије у Босни, што дијеле и житељи Брда, Црне Горе и Албаније.“ (иста књига, стране 473 и 474)
Нико Кувељић је 25. марта 1698. писао Дубровчанима: “Неки Власи из Гацка дођоше“ (иста књига, страна 479). И у Гацком су Власи, наравно. Па писмо од 3. августа 1698. истога Ника Кувељића: “Зато је у великој смутњи и жалости неизреченој за кога се харву и у фавор му дају књиге Пераштани, Паштровићи, Будљани, Власи од Грахова и од (д)ругдје инђе.“ (иста књига, страна 480)
Сва ова првокласна документа су дакле из 17. вијека, истога вијека у ком је живио Св. Василије Острошки и међу овим документима нема ниједан једини помен о Србима. Има још много докумената која нам исто казују као и ова. Уопште, никада нијесам видио ниједан помен Срба у Херцеговини у 17. вијеку. Вјероватно постоје помени Срба и Словена у 17. вијеку у Херцеговини, али у неким другоразредним изворима.
Војин Грубач – Господин Ћосовић би поцрногорчио и оне који нису Црногорци, већ Херцеговци, рецимо, али уједно био и против давања црногорског држављанства људима који су поријеклом из Црне Горе, а који му нису по вољи. Господине Ћосовићу, погледајте шта сте написали:”Бањани су тада спадали у Херцеговину, као и у другим документима, у Бањанима се увијек наводе Власи, све док по природном слиједу нијесу припали Црној Гори, а Срби су и у Бањанима и у Херцеговини измишљени у 19. вијеку – кад и у Црној Гори.”

Знате, ово је смијешно – “били су Власи док нису припали Црној Гори”!? Па ваљда су припадањем Црној Гори остали Власи, ако су били Власи, или како!? Зато г. Ћосовићу, Његош би рекао, “јунаку се често пута хоће ведро небо насмијат грохотом”! Доказивањем да Власи нису Срби управо сте негирали црногорску нацију, и доказали да у Црној Гори живе некакви Власи, те мијењајте назив државе.
Мирослав Ћосовић – Господине Грубач, Бањани су ушли у црногорску нацију, а црногорска нација је мјешавина више старосједјелачких етнија. А то ионако знате напамет, научио сам Вас, одавно.
Војин Грубач – Господине Ћосовићу, ви никога ништа не можете научити. Ево, кажете “црногорска нација је мјешавина више старосједјелачких етнија”. Ако је тако, тада прихватите  по истом принципу да су и Срби “мјешавина више старосједилачких етнија”, а из тога извуците закључак да су Срби они који се тако осјећају.
Рецимо, и ја сам “микс” Ћосовићу, Херцеговац поријеком из Цуца од Кривокапића. А Цуци су, колико ми је познато, већим дијелом насељени из Херцеговине, те ето мјешавине идеалне, која нема везе са Вашом мјешавином. Мирославе, кад научите да се границе религија, нација и државних граница не поклапају, тада ћете ослободити тај терет на души и постати слободан човјек.
Мирослав Ћосовић – Грубач, ја никоме не спорим да се данас изјашњава како му воља, нити сам икад спорио. Моји се текстови односе на прошлост, историју, а не на садашњост. Свети Василије Острошки није био Србин по народности, то је једно, а данас може да се изјашњава свако како му је воља.

Војин Грубач – Ћосовићу, шта је био Св Василије по националности, то је само он знао. Ви ту можете нагађати. Ако не спорите ником да се изјашњава како му воља, а то сте рекли, тада не спорите право Св. Василију да је он по свом избору био јерарх Српске цркве, али тачније Пећке патријаршије. И не спорите чињеницу да је он служио изван Црне Горе, те да му је епархија била на територији Отоманске империје.
Ни Брда нису била у саставу Црне Горе у временима Св. Василија Острошког, већ су ушла вијек послије, рече протојереј ставрофор Брајовић. Уосталом ево те изјаве у цјелости:„Испада да је Свети Василије Јовановић, градивши манастир заправо био државни намјештеник општине Даниловград, која није узгред речено ни постојала средином 17. вијека, или можда државе Црне Горе, којој ће Брда приступити вијек послије“, казао је протојереј ставрофор проф.др Борис Б. Брајовић, редовни професор Филозофског факултета у Никшићу и некадашњи декан Православног богословског факултета у Фочи.”
Ћосовићу, ја не знам да ли видите колико вам је конструкција слабашна?

Филип Ивановић: Појам Влах нема везе са етничком припадношћу

Мирослав Ћосовић – Није Василије српски светац, него црногорски. Он је светац постао у црногорском народу, Црногорци су га препознали као свеца. Замислите да неко Св. Леополда Мандића из Падове (поријеклом Новљанина), великог италијанског свеца, прогласи за црногорског свеца?!? Светац припада оном народу који га као таквог препозна. Тако је Василије Острошки црногорски, а не српски светац.
Филип Ивановић – Значи, Црногорци поштују Србина као свеца. Катастрофа, какав народ, присваја туђе. А Леополд је сигурно Италијан.
Мирослав Ћосовић – Прочитајте текст господине Ивановићу, нема ни говора о томе да је Василије Острошки био Србин.
Филип Ивановић – Прочитао сам и нисам укапирао, је ли Црногорац или Влах? Или Херцеговац? Или Италијан? Или Келт? Или Турчин?
Мирослав Ћосовић – Србин није!
Филип Ивановић – Али, шта је?
Мирослав Ћосовић – Оно што тврди клер СПЦ, то није!
Филип Ивановић – Али кога брига шта нешто или неко није, битно је да се зна шта јесте. Ево хипотетички, да Ћосовић безецује неку муслиманску дјевојку, којој је жива баба од стотину љетах, она би својој унуци рекла:”Нећеш ваљда за Влаха!“ И притом та баба од стотину љетах, стара муслиманка, никакву разлику не прави помеђу: Срба, Црногорацах, Брђанах, Херцеговацах – сви су они њој Власи…

Мирослав Ћосовић – Па свима које сте набројали Ивановићу, влашка етничка компонента је доминантна у њиховом народном бићу.
Филип Ивановић – Као што рекох, појам Влах је врло широк и нема везе с етничком припадношћу. Теорије о том имену су разне, неки кажу да је раноњемачког поријекла и да је означавала Римљане и оне који су припадали римском културном и политичком простору. Неки тврде да одатле потичу топоними Валонија у Белгији, Валис у Швајцарској, Корнвол у Британији итд. Касније су термин преузели погранични народи, па на старословенском Влах значи странац, извањац. Друга теорија је од египатске ријечи феллах која значи земљорадник, а неки тврде да је то комбинација ријеци valles (долина) и аqуа (вода), што опет упућује на земљорадњу. Дакле, термин је толико широк и распрострањен по Европи, да кад за некога на овим просторима кажете да је Влах исто је као да кажете да је хомо-сапиенс.

Живко Андријашевић – Српска свијест у Црној Гори изворни црногорски производ

Војин Грубач – Мирослав доказује шта неко није, а шта је неко он не зна, јер се запетљао у теоријама. Мирославе, шта је био чувени архимандрит Арсеније Гаговић, игуман Пивског манастира, који је ишао у Цариград код султана да добије ферман за Пиву?
И уопште, Мирославе, изађите из парола, и почните да причате. Рецимо, ваши истомишљеници тврде да је због тога што је Пећка патријаршија била на територији Отоманске империје, СПЦ била Турска црква. Ако је Св. Василије Острошки био хиротонисам од СПЦ, коју називате Турском црквом, а Арсеније Гаговић ишао за ферманом у Цариград, тада улазите у нови конфликт- јер морате и Св. Василија и архимандрита Арсенија прогласити турским јерарсима. И тако, кренете са једним циљем, а онда се оклизнете и главом у провалију.
Мирослав Ћосовић – Грубач, тај чувени Гаговић је 1803. у Трсту објавио велику пјесму о биткама Црногораца против Бушатлије. Ђе су Срби у пјесми? Је ли проблем што их нема то што Сима Сарајлија још није био пристигао на Цетиње?
Филип Ивановић – Као што сам већ говорио, ова аргументација је на нивоу – у Подгорици постоји робна кућа „Подгоричанка“, ето доказа да Подгоричани нису ни Црногорци ни Срби. Па нису се сви Срби борили против Бушатлије, него Црногорци, зато се они и помињу. Има ли Брђана?
Војин Грубач – Наравно да је објавио пјесму о борбама Црногораца против Бушатлије, јер су тада Црногорци били другачији него што сте Ви данас, Мирославе. Да су били као Ви, те пјесме не би било, већ нешто друго. Од дрвета не видите шуму, даћу вам примјер…

Др. Живко М. Андријашевић је у огледима “Српство у Црној Гори” рекао следеће: “Српство у Црној Гори, односно, свијест да Црногорци припадају српском народу, јавља се у 18. вијеку, када владике из династије Петровић Његош почињу да за своју политичку идеју траже упориште у митском насљеђу које је углавном баштинила Српска православна црква. Опредјељивање за то насљеђе било је неминовно, јер у то вријеме они за неко друго насљеђе готово и нијесу знали.”
Мирослав Ћосовић – Па ето Грубач и Живко се слаже да је српство од скора, он то помјера у 18. вијек. Ипак истина је да је прије Симе Сарајлије српство у Црној Гори безначајно. Андријашевић хоће да каже да се српска национална мисао помаља у 18. вијеку, назире. Са тим се такође слажем, али српство у ЦГ је прије Сарајлије, безначајно.
Војин Грубач – Ћосовићу, да ли сте видјели овај детаљ у пасусу Андријашевића…”Опредјељивање за то насљеђе било је неминовно, јер у то вријеме они за неко друго насљеђе готово и нијесу знали.”
Филип Ивановић – Кад је један амбасадор Румуније био у посјети Цетињу, показали му и Влашку цркву, он сав одушевљен вели ево Румуни насред Цетиња! Доста је требало да му се објасни да то код нас једно с другим нема везе…
Мирослав Ћосовић – Наравно Грубач, слажем се са тим, по вјерској линији је то било.
Војин Грубач – Дакле, прије тога никаквог наслеђа није ни било, али су мимо наслеђа врло јасни поступци, дакле припадност католичанству или исламу, православљу и Пећкој патријаршији. Пећке јерархе не можете црногорчити, мада … Пећка патријаршија је била пар година у краљевини Црној Гори, па теоретски можете, зар не?
Мирослав Ћосовић – Грубач, једном попу/калуђеру много је важнија вјерска припадност него народна, тако је углавном било и са цетињским владикама.
Војин Грубач – Ћосовићу, али Андријашевић у тим огледима каже да је српска национална припадност била у подловћенској Црној Гори ширена директно од Цетињске митрополије. Ево пасуса:”Код већине Црногораца свијест о српској националној припадности знатније се почела учвршћивати тек током 19. вијека, и то најприје у оном дијелу Црне Горе који је био под директним политичким утицајем Цетињске митрополије. О широкој распрострањености те свијести у 18. вијеку или раније, ми немамо релевантних историјских извора, што не значи да је уопште није било.”
Филип Ивановић – Па у то вријеме није ни било националних држава, појам националности је био потпуно непознат, француска револуција се десила тек крајем 18. вијека. Прије тога се етничка припадност рачунала по језичким и вјерским обиљежјима. Неће ваљда неко рећи да су овдје некад живјели Дукљани, Зећани, Црногорци, Брђани, Рашани и сви били различитих нација. То је све био истокрвни, једнојезички и једновјерни народ. Појам нације се дефинише управо у периоду кад Петровићи почињу српску националну „политику“. И тада су били потпуно у складу са својим временом.
Војин Грубач – Додатно, Мирославе, Андријашевић каже:”Српска свијест у Црној Гори несумњиво није била појава коју су црногорски владари из породице Петровић-Његош затекли утемељеном и снажном у црногорском друштву, већ је била појава коју су они сами развијали и учвршћивали. С друге стране, погрешно би било тврдити да им је српска свијест наметнута од некога споља или да је неки извањац унио ову свијест у Црну Гору. Напротив, српска свијест у Црној Гори изворни је црногорски производ, али се не може спорити да су за њено снажење увелико заслужни и неки извањци.”
Мирославе, из овог бих издвојио и подвукао да је Андријашевић рекао- да је “српска свијест у Црној Гори изворни црногорски производ”. Ако вам се не свиђа тај “производ” прошлости, и најславнијих Петровића, који је и данас јак, тада је јасно да се морате одрећи свега што је било на тој линији.

Мирослав Ћосовић има проблем, некакву кризу идентитета 

Војин Грубач – Филипе, убиједити Мирослава да Влах нема везе са етничком припадношћу исто је што и убиједити га у то да је Стојан Ковачевић, највећи херцеговачки јунак, који је сахрањен у Никшићу – Херцеговац. Мислим на саборни храм Св. Василија Острошког у Никшићу, којег називамо манастиром, гдје је са једне стране храма гроб “највећег херцеговачког јунака Стојана Ковачевића”, а са друге “највећег црногорског јунака Новака Рамова Јововића”.
Филип Ивановић – Видим ја да је узалудна прича. Али то тако бива код научника чије све фусноте стану у пар линкова.
Војин Грубач – Мирослав има проблем идентитета, некакву кризу идентитета. Има одређене чињенице, које је нашао и прочитао. па почне да их слаже претурањем тако да се та конструкција сама од себе руши. Ја сам Мирославу већ једном рекао, да је грађевински инжењер он би кров уградио у темеље, зидао зидове прозорима, на мјесто прозора поставио ВЦ шоље, а терасу поплочао тапетима.
Филип Ивановић – Нестаде, оде човјек на “Аналитику”, тамо је свој на своме…
Војин Грубач – Друга страна Мирославове приче је бјекство од реалности, која је катастрофална. Умјесто да послије референдума Црна Гора постане цивилизована и независна држава, она је постала крпа о коју ноге отире америчка амбасадорка у Подгорици- која је прави господар Црне Горе. Осим тога, Црна Гора је економски уништена, а Мирослав је најављивао да ће бити “као Монако”. Можда је мислио не некакав Монако послије замљотреса и пожара. То је бјекство од реалности, одлазак у унутрашњи конфликт.

Филип Ивановић – Војине, само му Црну Гору и НАТО не дирај!
Војин Грубач – Умјесто тога, Филипе, предочићу један дио текста Андреја Фурсова, руског историчара, социолога, публицисте…
Др. Андреј Фурсов каже:“Механизам психоисторијског рата је једноставан. Агресор проучава тип животне дјелатности, дјелатност друштва на кога спрема психоисторијски напад, одређује базне елементе, њихово међусобно спајање – елементе који носе смислене конструкције и на њима засновану слику свијета. Открива социјалне групе, потенцијалне савезнике или, као минимум, проводнике, транслаторе агресије, од којих се формира пета колона, а затим почиње методично наношење комбинованих спољно-унутрашњих удара по материјалним и духовним животним основама друштва мете. Главни задатак у тој етапи је да се створи психоментални хаос, „растројство у главама“, да се посумња у значај сопствених вриједности, своје историје, да се одвуче пажња на трећеразредне проблеме. Један од начина је организовање фалш позиција и фалш дискусија (конзервативци-прогресивци, државници-либерали и сл.), које имају, у најбољем случају, однос према прошлости, али никако према садашњости. Ради се о подметању реалних дискусија у фалсификованом друштву, одвођење јавног мнења у зону имитације и хаоса.“
Мирослав Ћосовић – Грубач, мора ли свако у Црној Гори да се бави НАТО пактом, економијом и дневном политиком? Жао ми је, ја то и не пратим. Само читам наслове, а на текстове и не улазим. Видим да се опозиција уситнила и што сад? И ја да то коментаришем, нема ко други поред мене?
Војин Грубач – Што се мене тиче, Ћосовићу, на првом мјесту је економија, јер без добре економије иде сиромаштво, криминал, наркоманија, кршење свих права. Држава у коју се кунеш је престала бити самостални међународни фактор само због сиромаштва. Кућа гори, а баба се чешља. Да је бар то чешљање избалансирано, него се чешља да сиђе с ума.
А што се тиче теме, свеци нису само ових или само оних народа, већ вјерника ма којем народу припадали. Св. Василије је светац и Срба и Црногораца и свих осталих православних народа, па чак и муслимана и римокатолика који долазе пред ћивот. Укратко, Мирославе, промашили сте тему, јер не видите очигледно. А вјероватно би љепше било да се забринете- зашто је власт Црне Горе постала америчка, а не народа који у њој живи, рецимо…