Sunday, June 30, 2013

Митрополит и АПА – педофили и хомосексуалци су исто!?



Изјава митрополита црногорско-приморског Амфилохија, коју је дао за “Телевизију Атлас”, да су “педофили и хомосексуалци једнако грешни” изазвала је бурне реакције у региону. Чак је и Радончићев “Дневни аваз” у наднаслову текста написао:”Скандалозна изјава митрополита црногорско-приморског шокирала јавност.” Збиља, да ли је “шок” последица неинформисаности?
Наравно, као и у другим случајевима, у потпуној контроли медијског простора, и овој причи су недостајале многе битне и незаобилазне информације. Зато је неопходно да се ствари погледају и са друге странe, да би све постало много јасније. У том смислу је незаобилазно мишљење др Џудит Рисман- консултанта, научног савjетника и бившег предсjедника “Института за медије и образовање”, као и аутора великог броја књига и научних радова у којима је истраживала питање функционисања сексуално-индустријског комплекса.

АПА je уклонила хомосексуализам, педофилију и садизам са листе „поремећаја”?


У интервјуу објављенoм у магазину “Печат”, др Џудит Рисман је предочила јавности следеће битне моменте: “Америчка психијатријска асоцијација (АПА) је 1973. уклонила хомосексуалност са своје листе „поремећаја” на основу гласања својих чланова. Већина истраживача хомосексуалног покрета закључила је да је тај потез АПА-е поставио темеље за легитимизацију хомосексуализма.
И, пазите: 22 године након тога, 1995, АПА је уклонила педофилију и садизам из своје класификације „поремећаја”. Као и када је у питању хомосексуална пропаганда и психолошке акције умекшавања (десензитизације према хомосексуализму), којима су биле потребне године дјеловања да би нас довеле ту гдје смо данас, педофилски лоби истим корацима „нормализује” сексуални однос типа „одрасли – дијете”.”
Др Џудит Рисман затим наставља: “Злостављачи деце добијају „статус консултаната“ у УН и организују серије конференција, на којима се доносе конвенције, по којима се у „права детета“ убраја и „право на секс“. Хомосексуални бракови су, и то би требало веома озбиљно схватити, само фасада којом се маскира њихов основни циљ – право на усвајање деце, што је веома опасно и ставља децу у једну ужасну ситуацију, чије се лоше последице не могу проценити.”

 

Хомосексуални и педофилски лоби имају упориште у АПА


У контексту ових информација, збиља би било интересантно видјети реакцију истих оних који су нападали митрополита Амфилохија због изједначавања хомосексуализма и педофилије. Јасно је- да је управо Америчка психијатријска асоцијација (АПА) била та кључна организација које је скинула хомосексуализам, а потом и предофилију и садизам са листе “болести”, те их изједначила- а потом уз подршку уцјењених политичара почела мијењати однос јавности према тим појавама. Дакле, и митрополит Амфилохије и АПА сматрају да су хомосексуализам и педофилија исто, с тим што митрополит те појаве сматра гријехом, а АПА- правом на слободу сексуалне орјентације.
Предраг Аздејковић, геј- активиста и уредник геј- магазина “Оптимист”, је поводом изјаве митрополита Амфилохија рекао следеће: “Та Амфилохијева изјава је кажњива Законом о дискриминацији, јер није изречена приликом богослужења. Можемо због тога да га тужимо. Мора се направити разлика између педофилије и хомосексуализма. Педофилија је завођење деце, практично њихово силовање. То није исто што и хомосексуалност.”
Дакако, и ја сматрам да је педофилија појава која представља силовање дјеце, и која је различита од слободне воље сексуалног опредјељења одраслих особа, али је господин Аздејковић промашио адресу. Ударио је по слиједу догађаја, а не по извору приче.

Ко ће ЛГБТ оптужити за хомофобију?


Управо зато, неопходно је да господин Аздејковић сада те своје ставове објасни Америчкој психијатријској асоцијацији, која је својим ставовима прогурала легализацију геј- пројеката у свијету, чији је дио и господин Аздејковић. Не би било чудно да се деси апсурдна и комична ситуација- да управо политичари који су дио сексуално индустријског комплекса који промовише и популарише нетрадиционалне облике секса-  геј активисту Аздејковића прогласе хомофобом, који не поштује права педофила.
Да на крају констатујемо, изједначавање хомосексуалаца и педофила од стране митрополита Амфилохија има упориште у одлукама Америчке психијатријске асоцијације, тако да су примједбе на његов рачун депласиране. Проблем је, изгледа,  у томе што присталице Прајда из редова ЛГБТ уопште и не знају (да ли?) да им политички ментори и педофилију сврставају у облик- легитимних сексуалних слобода. Зато не би било чудно да једног дана присталицама ЛГБТ популације исти они који их гурају на “Параде поноса” почну “завртати руке” да у своје редове приме и присталице педофилије и садизма. Наравно, када ће се и то десити зависи од планова политичких кланова који имају своје разлоге за таква политичка дејства.
Елем, када кажем политичка дејства, тада мислим на манипулацију са ЛГБТ популацијом. Та популација, која је реална, прилично затворена у своје кругове, и самим тим релативно јака- мора  слушати своје менторе јер у њима види заштитнике, који то вјероватно и нису. Зато ова прича носи даљу потребу за разјашњавањем дилема, јер се ради о глобалном процесу дјеловања силе која мијења свијет у складу са интересима. Својим економским и геостратешким интересима!

Wednesday, June 26, 2013

MЦ Драган Радуловић - отисак домољубног папка

Sunday, June 23, 2013

НВО "Пета колона" подржала ДАНУ, и тражи укидање Тринаестојулске награде

недеља, 23 јун 2013 11:14 ИН4С 

Утемељивач и предсједник НВО Пета колона, господин др Новак Килибардаџић, је ексклузивно за ИН4С најавио оснивачки фонд награде “Дванаести јул-Петровдански сабор”, која је симетрични одговор онима који су утемељили Тринаестојулску награду. 
НВО "Пета колона" из Подгорице је, на данашњој Прес конференцији на гувну, подржала академике Дукљанске академије наука и умјетности у науму враћања Тринаестојулске награде њеним оснивачима. НВО ПК је истовремено изразила чуђење да је ту награду уопште прихватио да прими двадесет један дукљански академик, ако се зна да су Тринаестојулски устанак заједно водили партизански и четнички челници: Блажо Ђукановић са сином Илијом Ђукановићем, Арсо Јовановић, Милован Ђилас, Бајо Станишић, Блажо Јовановић, Павле Ђуришић, Велимир Терзић, Ђорђије Лашић, Митар Бакић, ...
Господин др Новак Килибардаџић, предсједник НВО Пета колона, је препоручио дукљанским академицима ДАНУ да новчани дио Тринаестојулске награде приложе оснивачком фонду награде “Дванаести јул-Петровдански сабор”.
“Тај новац ће се транспарентно уложити у куповину екслузивних медаља, пехара, статуа, као и збирки дјела Секуле Дрљевића, под називом “Да је вјечна Црна Гора”, која је штампана уочи скупа “Др Секула Дрљевић- личност дјело и вријеме”, одржаног у Могрену 21. и 22. јануара 2011. године у организацији ДАНУ” – истакао је др Килибардаџић.

Friday, June 21, 2013

Случај “Фејзић”- слом идеологија у Црној Гори

петак, 21 јун 2013 16:21 Војин Грубач, ИН4С 

Мухарем Фејзић, свједок прекограничног шверца у Рожајама, његова супруга и троје дјеце недавно су напустили Црну Гору. Мухаремов отац Хакија је поводом тога одласка рекао:„Сви ћемо морати да напустимо Црну Гору, и нећу ништа више да изјављујем"!
Црногорска власт је, да се подсјетимо писања дневника "Дан" и "Вијести", као и недељника "Монитор" прије пар година, због исте приче о прекограничном шверцу, дала отказ рожајским полицајцима: Енверу Дацићу, Митхаду Нурковићу, Хамду Мурићу, Неџаду Кучу, Решаду Калачу и Еџевиту Нурковићу. Тада су Енвер Дацић и Митхат Нурковић напустили Црну Гору, а послије њих и полицајац Суад Муратбашић, који је проговорио о политичком активизму полиције у изборном процесу. Сумњиво самоубиство Ернада Калача, начелника рожајске полиције, повезује са са истом причом о прекограничном шверцу. Укратко, рожајски полицајци се прогањају "на буљуке"- врше самоубиства, самодепортују, киднапују, одстрањују из службе, а потом понеки враћају на посао, и то је традиција коју прати неадекватно реаговање политичких субјеката.

Античетници "Аналитике" искључени прекидачем?

Када је прије пар недјеља Мухарем Фејзић нестао у једном тунелу у Рожајама, оставивши у њему свој аутомобил са отвореним вратима, дигао се јавни скандал. Портал "Аналитика" је, да би се скандал амортизовао, потрчао да јавности објасни скандалозну "истину"- да је "Фејзић нађен жив и зрав". Та шкрта информација, о могућем "туристичком путовању" Фејзића, је потом добила другу димензију када је породица Фејић потврдила киднаповање, и изјавила: "Мухарем је брутално претучен и мучен". Сублимацијом ових информација- поруке портала "Аналитика", и изјаве породице Фејзић, долази се од истине да је Мухарем Фејзић "живо киднапован и здраво мучен". Љути борци против четника на порталу "Аналитика", како међу колумнистима, тако и међу коментаторима, су се тада, а и сада, по питању Фејзића одлучно утишали.
Могуће је да су заједно са сердарима државотоврног гумна побјегли у шуме као комите, због страха од новинара који би их питали за мишљење о проблему "Фејзића" што им никако није мило- јер могу изненада "нестати у тунелу". Изгледа да античетници "Аналитике", када их обузме страх, могу по неопходности да прелете у "четнике ћутологе"!? Можда им је уграђен прекидач четник-античетник?

Кад савјетника друга Рања опали "системски цунами"

Реакције није ни било од пресвијетлог Стева Вучинића када је Небојша Медојевић, коментаришући пријетње и малтретирање Фејзића, предочио јавности информацију да противзаконити прекогранични транзит у Рожајама отима 50 милиона еура годишње од црногорског буџета. Умјесто тога, господин Стево је побјегао на Штировник, и са те висине послао гаврана писмошу црногорској јавности да је тих 50 миона еура открио, ни мање, ни више- него на Острогу. У својој наивности сам помислио, послије ове изјаве, да се сва добит прекограничног шверца цигаретама упућује манастирима и Митрополији црногорско приморској.

Искрено говорећи, лично сам очекивао реакцију Андреја Николаидиса по питању прогањања Бошњака у Рожајама, тим прије државних чиновника. Отприлике на исти начин, као што је то својевремено урадио и по питању давнашњих нечасних депортацијa припадника тог народа у Херцег Новом. Када би Николаидис тај текст поново упутио јавности, с тим што би само промијенио име града, он би буквално овако изгледао:"Оно што Рожаје и Црну Гору разликује од стандарда грађанске пристојности и елементарне човјечности јесте реакција средине на киднаповање Фејзића. У Рожајама се то и данас сматра хендикепом – тако великим да је чаршија истога дана лансирала, а националистички и варварски медији у Црној Гори пренијели, информацију да је Мухарем нађен жив и здрав у сусједној држави. Ако би се, као на "Пјесми Евровизије", гласало за то који је, у јакој конкуренцији, најодвратнији град у Црној Гори, сигуран сам да би побиједило управо Рожаје – од мене би, у сваком случају, добило максималан број поена..."
Дакако, ово није могао да каже Николаидис Садашњи, као што је то некад говорио, јер га депортације и самодепортације више не интересују. Изгледа да је Николаидиса "као Содому и Гомору опалио цунами" у виду мјеста на државним јаслама покрај прешједника Рања, па је изгубио грађанску храброст- на којој је раније инсистирао код неких других, спреман чак да извријеђа и читав један град.

Организовани криминал-уважени сегмент политичког система

Нема сумње, случај Фејзић нам је дао више информација о политичком стању у Црној Гори него случај "Снимак". Он је порушио све идеологије у Црној Гори, показао њихово лицемјерје, дволичност и провидност. Чувени међународни посматрачи, који чак реагују и на изјаве домаћих опозиционих политичара, а боре се за правну државу Црну Гору, сада не реагују на неактивност државне администрације по овом питању. Ставили су катанац на уста?!
Неадекватно реаговање опозиције на овај догађај и ову судбину, нереаговање НВО, нереаговање иностраних амбасада у Подгорици, говори о томе да је организовани криминал постао уважени сегмент политичког система у Црној Гори. Да није тако, опозиционе партије, које траже декриминилизацију државе, заталасале би јавност! Заштитници основних људских права, као и права припадника мањинских народа, како те народе сада неко зове, прешли би из прошлости у садашњост, те заурлали на сав глас! СДП и БС, Позитивна и ЛП би се "дигли на устанак", тражећи расветљивање ситуације у Рожајама. Све ове набројане "љуте државотворне партије" би загрмјеле због повреде државне границе, јер је киднаповани човјек пребачен из Црне Горе на Косово, као да не постоји погранична полиција, као да је то једна држава.
Од свега тога нема ништа, јер су дволичност и лицемјерје постали норме понашања у Црној Гори. Фејзић је, са породицом, отишао преко границе направивши самодепортацију, за коју, наводно, нико није крив. То је био његов избор, рећи ће мимиком последњи "жестоки коментатори" постојећег стања, јер писнути не смију.

Wednesday, June 19, 2013

Црногорци четири вјере збијају редове

среда, 19 јун 2013 13:20 Војин Грубач, ИН4С 

 Оснивање Црногорске католичке цркве у Сутомору је била новост која је донијела нове вјерске чаролије на маленом простору Монтенегра. 
Елем, морам примјетити да је основа ове идеје заложена давно, у Бару марта 2005.г., када је локалним властима те општине упућен захтјев, који је овако почињао: "Ми, дољепотписани Црногорци, припадници римокатоличке, исламске, православне и протестантске вјероисповјести обраћамо Вам се са захтјевом да се у урбаном језгру града Бара, на погодној локацији, за потребе Црногораца католичке вјероисповијести, свих католичких вјерника и дукљанско-барске Арцибискупије, додијели локација за изградњу конкатедралне цркве... јер је Арцибискупија дукљанско-барска, као древна духовна институција, била и остала духовна матица Црногораца католичке вјероисповјести и живи симбол црногорске државности."

Четири вјере а једна мисао

Тај захтјев су, као Црногорци католичке вјероисповјести, потписали - Неђељко Ђуровић и Иван Јововић, као Црногорци православне вјероисповјести: Стево Вучинић, Гојко Кастратовић, Бранко Балетић, Војислав Никчевић и Бранко Борозан, као Црногорац протестант - адвентиста Радован Аћимић, а као Црногорац муслиман - Џони Хоџић.
Црногорац католик Иван Јововић је у међувремену постао директор Директората за односе са вјерским заједницама при црногорском Министарству за људска и мањинска права, а Црногорац католик Неђељко Ђуровић- функционер Позитивне Црне Горе, и колумниста "Вијести" који је у задњем тексту "КАП и Румија" устврдио да је за колапс КАП- а, између осталих разлога, крива црква на Румији, коју зато треба срушити?!
Иако се очекивало да ће оснивање Црногорске католичке цркве ова господа дочекати са одушевљењем, те постати њени свећеници, викари, промотери материјалних интереса, сви су се ненадано ућутали. Могуће је да се ради и о чистој љубомори, јер је пројекат ЦКЦ био у ствари њихова највећа жеља.

Конкордат са Ватиканом писала Српска црква

Уочи потписивања конкордата са Ватиканом десила се оштра реакција споменутих ликова. Ево како је Стево Вучинић за "Глас Чепурака" анализирао тај документ:
"Темељни уговор потписан између Свете Столице и Црне Горе прије неколика дана као да је писан у београдској Патријаршији. Конкордат у садржинском смислу је акт уперен против територијалне цјеловитости, наше традиције и свега нашега највреднијега, мира и љубави међу припадницима различитих вјера и култура. У њега су уграђени сви правни и политички инструменти који ће на дуги рок, и територијално и духовно разграђивати и разградити Црну Гору. Творац овога уговора је показао намјерни и дубоки презир и према Дукљанско-барској арцибискупији као католичкој цркви у Црногораца католичке вјере не помињући је. Ишао је дотле да неколике хиљаде Црногораца католичке вјере, баштиника дукљанске традиције, и не помене. Чак није поменуо ни црногорски као литургијски језик у католичким црквама.
У Темељном уговору је прописано да Католичка црква може својевољно да поставља бискупе, арцибискупа и свештенике не питајући домаћу власт да ли се слаже са назначеним или изабраним личностима... Па ђе то има? О чему се овђе ради? У чије име и за чији рачун? Ко има право да нам отима наше, а нашу браћу друге вјере понижава и поништава, и њих и сву нашу баштину? Ово је дубоко темељно државно и национално питање које захтијева да о њему буду питани и саслушани нарочито они којих се особито тиче – Црногорци католичке вјере, али и цијела црногорска интелектуална и културна јавност, јер се ради о нама и нашему."
На другој страни, Црногорац католик - Иван Јововић је "Вијестима" дао следећу изјаву:
"Забрињавајуће је да нови конкордат не спомиње више хиљада Црногораца католичке вјере, који представљају апсолутну већину у Бару у оквиру ове заједнице, већ се Барска надбискупија, насљедница Дукљанске метрополије, без било каквог историјског утемељења смијешта у неку институцију која припада само албанском народу.У том смислу, захтијевам у име Матице црногорске–огранак Бар, али и бројних вјерника да Црногорци католици уђу у текст новог конкордата, да у католичким жупанијама језик у употреби буде црногорски, да се коначно Которска бискупија нађе под црквеном јурисдикцијом Барске надбискупије сходно пракси других држава, и да се у рјешавању овог питања укључе релевантни историчари и правници".
Ватикан се, очекивано, није осврнуо на примједбе ових дејатеља религије, баш као и надбискуп барски и примас српски монсињор Зеф Гаши. Укратко, критичари су откачени. Добили су ногу!

Црна Гора земља чудеса

Нема сумње, међу пионирима религије који имају бујну машту као гром из ведра неба одјекнула је чињеница да је основана Црногорска католичка црква. Господин Иван Занковић је остварио тисућљетњи сан нових вјерских активиста, и обновио оно што су они хтјели.
Ипак, морам примјетити да у овим временима чудеса још није основана Црногорска исламска заједица, која ће тражити да се позив са минарета, и молитве у џамијама, врше на црногорском језику. Очигледно је да се господин Џони Хоџић мало успавао, јер не може бити да у Црној Гори нису угрожене вјерске, језичке и националне слободе Црногораца исламске вјероисповијести!? Тај став ће сигурно потврдити и његов колега и саборац Стево Вучинић, јер му је арапско- персијски језик прилично непознат, а чим је нешто непознато- то мора бити опасно за државу.
У земљи чудеса је све могуће. Гашење КАП- а, као највеће фирме у Црној Гори, је коначно сломило економски систем Црне Горе. Један коментатор "Аналитике" је објаснио дотични проблем на следећи начин: ''Јао, колико вијести о КАП-у. Чини ми се да се то све смишљено ради како би се фокус интересовања пребацио са много битнијих питања: цркве, језика, великосрпских претензија."
Елем, као да га је писао Црногорац католик - Недјељко Ђуровић, функционер Позитивне Црне Горе. У овом коментару је сублимисана сва савремена мисао сердара на гумну, све њихове идеје и тенденције, стратегија и тактика. Самохипноза је, очигледно, дала врхунски резултат - сердари живе у паралелним свјетовима, нису они за рјешавање баналних проблема садашњице.

Wednesday, June 5, 2013

Узлет вјерског менаџера, “ђакона Стева”- cа гумна у орбиту!

среда, 05 јун 2013 06:54 Војин Грубач - ИН4С 

Да нема чувеног Стева Вучинића, волшебног аналитичара религије, публицисте, промотера материјалних интереса НВО ЦПЦ, као и сердара на гумну Праведне Црне Горе- живот у Црној Гори би патио од неинтересантности.
Последњу медијску бомбу је Стево бацио ових дана. Лик је констатовао да на Острог долази милион и двјеста хиљада вјерника годишње, те да у виду прилога тамо остављају невјероватних 50 милиона еура. Отприлике то дође неких 50 еура по вјернику, што спада у ред смјехотресне процјене- подстакнуте изненадним халуцинацијама или лаким наркотицима. Елем, не вјерујем да чак ни представници нешто имућнијег слоја вјерника Црне Горе дозвољавају себи такав луксуз појединачног прилога за сваког члана своје породице од 50 еура, да не говоримо о томе да од величине прилога сигурно не зависи милост Божија, већ од много чега другог.

Знак долара и евра у очима Вучинића

Елем, када би Стево Ђакон смањио свој доживљај по питању манастира Острог десет пута, у новчаном еквиваленту, можда би се у њему смањио и дух заокупљајућег материјализма, и избрисали знакови долара у једном, и еура у другом оку. Ипак, ово спектакуларно јавно падање на главу Стева Вучинића, са висине непрегледне жудње за непостојећим благом, мање је интересантно од нечега другог.
Наиме, у констатацији постојања проблема- шта радити са прилозима вјерника, Стево Вучинић је понудио следеће објашњење:" Људи доносе и поклањају огромна богатства у новцу, злату, вриједним предметима, тражећи лијека разним психичким и физичким болестима. Држава је морала да тај новац, дакле око 50 милиона евра, стави под своју контролу"!
У преводу, Вучинић констатује да су сви вјерници који долазе да се помоле пред моштима Св. Василија Острошког- психички и физички болесни, па им треба помоћи тиме што ће се њихови прилози усмјерити према каси државе. Искористити, вели, изненадну шансу свеопште болести вјерника. Ово посебно интересантно звучи у контексту да је управо држава, под чијим скутима удобно љенчари подобни Стево Вучинић, крива што су грађани све болеснији и психички и физички. При томе, не само од гашења предузећа по Црној Гори, потпуног економског и социјалног колапса, безнађа проузрокованог немогућношћу смјене власти демократским путем, већ и од убрзане и увеличане наркоманије наших најмлађих грађана, дјеце, дакле.

Вријеђање вјерника и Св. Василија Острошког

Наравно, независно од тога што третира вјернике на накарадан начин, као потпуно болесне људе, Стево Вучинић је себи допустио да оскрнави и Острошког свеца. То је урадио у једном интервјуу, у којем је своје мишљење о Св. Василију Острошком представио кроз своју искривљену пројекцију наводног мишљења вјерника који долазе под Острошки манастир. Наиме, Вучинић је том приликом рекао да- вјерници долазе под Острог зато што свеца третирају као љековити леш. Наравно, представа вјерника о светим моштима и банална и увредљива квалификација тих мошти од стране Вучинића у стилу "љековитог леша", немају додирних тачака.
Шта мисле вјерници , али и коректни атеисти, о овоме Вучинићу сви могу наслутити. У сваком случају, ако би га третирали као "љековити леш"- то би му био комплимент. Умјесто да изнесем ружне квалификације, у виду етикете, о Вучинићу, а потом ставим у уста неког из окружења Вучинића, као што тоон ради, предочићу о Вучинићу мишљење људи који га одлично знају, и који су га у складу са слободом мишљења оквалификовали на неординаран начин...

Перовић: Стево Вучинић је настио брке

Наиме, Славко Перовић је на свом блогу направио осврт на лик и дјело свога сарадника Стева Вучинића. Он је том приликом, између осталог, рекао и следеће:
"Један од првих издајника и лупежа у ЛСЦГ био је Црни Гнојави Чир који се лажно представља као Стево Вучинић. Заједно са својим братом од стрица „поштеним" Ђуром, Црни Гнојави Чир од Вучинића украшће ЛСЦГ- у „Радио М", „Телевизију Монтена" и прву слободну новинску агенцију у ЦГ тада познату под именом „Монтенафаx"(све сам их ја основао) која ће се касније, под удбом, преименовати у садашњу „Мина", која годинама јесте мина за минирање сваке истине која се у Црној Гори или о Црној Гори појави. И није Чир Вучинић украо само наведене институције, украо је он, и редовно крао, и новац намијењен ЛСЦГ-у, а о мени лично ширио црне удбашке лажи. То је његов пуни лик, који се заокружује чињеницом да у приватном посједу има читаво благо сакривених археолошких предмета лично израњаних из ријеке Зете, која му тече пред кућом у Рогамима... Али, то је ментална карактеристика Црногораца: Ђе је власт, била мафијашка или било која друга наказна, ту је сласт и маст да се масте брци!
Желим рећи и сљедеће, тренутак је: чиста је лаж да се Црни Гнојави Чир Вучинић може сматрати једним од оснивача ЛСЦГ, јер је ЛСЦГ основао само један човјек, а тај човјек се зове Славко Перовић и нико други. Гнојни Чир је био само један од неколицине оперативаца који су извршавали техничке послове, иначе потпуно празан, необразован, без икаквих знања о било чему, неписмен, ружан, немушт и као Јеврем Брковић глумилац поштења, лажних глумљених суза и тако све у бескрај. Ја лично сам га, у кровињари од приземне прастаре куће у којој је живио, учио како се држе виљушка и нож док се једе , како се сједи док се једе, како се лактови не шире док се храна реже и ставља у уста, како се не федерира горе-доље-горе док се хода, како се закопчава кошуља, како се веже кравата, како се облачи и носи одијело, како се на људе око себе не „гледа" избеченим очима и још много, много тога, на примјер: што је организација, како се ствара, како се контактира са људима и тако даљееее! Осим неких техничких детаља, држања ножа и виљушке, ништа њему није ушло у главу, а срца и душе нема, јер је остао као што је био: Црни Отровни Чир, то је Стево Вучинић. "
Елем, ово мишљење Перовића, на страну етикете, носи црту јасне оцјене карактера изненадног "Ђакона Стева" - да је Вучинић човјек заокупљен жудњом за необузданом матријализацијом, и профитом у свему чега се дотакне. Зато није ни чудо да "државотворац" Стево, са гумна заслужних у прављењу свеопштег колапса у Црној Гори, покушава уновчити сваки свој потез, па макар он био на грани перверзије. У тим стремљењима је и постао црквењак, вјерски менаџер од љуте невоље.