Прва Црногорка и потоњи Црногорац

среда, 27 фебруар 2013 11:11 Војин Грубач 

Господа Лекић и Вујановић су предали своје кандидатуре за наступајуће изборе! Почели су путем писма да гласају за предсједничког кандидата власти црногорски космонаути, борци у Авганистану, морепловци, покојници, прорежимска дијаспора, посебни грађани са много личних карата, а суверенистички лелекачи на гумну Праведне Црне Горе оплакују спороходне потписе свога вође Рада Калимера!

Праведници не дају подршку своме вођи

Очигледно је да партијско друштво Рада Бојовића није активно, или се крије од одговорности на непознатом мјесту?! Зато ником није јасно, због чега Михаило Радојичић Шок не агитује запаљивим колумнама поводом нелијепе позиције Рада. Зашто академик ДАНУ Вукић Пулевић и академик Бошњачке академије наука и умјетности господин Шербо Растодер не анимирају дукљанске и бошњачке академике у вези очигледног проблема са потписима. Како се може десити да потпредсједник црногорског СУБНОР- а Зувдија Хоџић (партизански првоборац, рођен 1944.г.) не дигне са ветеранима давнашњег рата барјак пролетаријата у корист потписа за господина Рада?
Елем, ако Стево Ђакон није до сада обзнанио “Приопћење на гумну о потријеби потписа за погуривање избирања прешједника Рада Праведног Великог”, тада сигурно своје вјернике атеизма неће позвати на устанак "погуривања кандидатуре" ни другостепена личост НВО ЦПЦ, господин Мираш Дедеић.

Прање и центрифуга скупљају потписе Бојовића

Рада Бојовића су на цједилу оставили и остали високи функционери те партије, као што су Бранко Луковац, Марко Шпадијер, бивши предсједник Грађанске партије Крсто Павићевић, бивша портпаролка ЛСЦГ Нада Букилић, режисер Бранко Балетић, кљижевник Сретен Асановић, Мила Касалица, Илија Вујошевић... Дакако, да се на гумну предсједничке кандидатуре дијеле државне награде предвиђене традиционално само за генетски исправне Црногорце, јагњеће печење и титуле академика, димљени шаран и црмничко вино, ова екипа би са ентузијазмом својих државотворних достигнућа елегантно дотрчала у прве редове инаугурација.
  Све ове недаће око скупљања потписа за Рада показују да сва ова побројана, самоубјеђена, “велика имена и презимена” Праведника представају збор политичких аналфабета. Зато се и десила комедија да су хором оптужили власт да се број скупљених потписа њиховог пулена свакодневно смањује. Вијест да се потписи за Рада Праведног скупљају послије претпрања, прања и центрифуге Изборне комисије довела је до луцидних коментара на Интернету. Да предочим неке реакције: “Како је кренуо, Бојовић ће ући у минус”... “Нека проба за предсједника кућног савјета”... “Креће се човјек у обрнутом смјеру...”

Катунски Оскар и предшједник са гумна

Ево је и Светлана Цеца Ражнатовић добила катунски Оскар као најутицајнија Црногорка, а несрећни Раде Бојовић и даље чекa недолазеће потписе да би конкурисао за мјесто предшједника. Није још схватио да су му државотворне партијске скутоноше подбациле у агитацији. Елем, ако би ЦКМ дијелио награду за неутицајност, антипопуларност, идејну анахроност и политички вратолом, то би колектив Позитивна Црна Гора добио прву награду без конкуренције. Јер, у вртлогу друштвене ралности на крају испаде да је Цеца прва Црногорка, а Раде последњи Црногорац.
А све је могло да буде другачије да нису ударили лицем о блато. На примјер, како су свога црквеног поглавара Стева Ђакона и штитоносца му Мираша Дедеића изабрали на гумну за “првосвећенике”, тако су могли и Рада Бојовића на гумну прогласити за предшједника Црне Горе. И одмах затражити да им се предсједничка резиденција на Цетињу врне у власништво, да би у њој могао столовати Раде Први Калимеро, игром злехуде судбине доказани губитник, и потоњи Црногорац.

Грубач: Мочугање Влахбанца у себи

петак, 15 фебруар 2013 10:01 ИН4С-Војин Грубач 

Главни експерт за модификовање етничких крвних зрнаца у Црној Гори је, несумњиво, господин Мирослав Ћосовић. У ауторском тексту на порталу “Аналитика” тај господин је истакао сљедеће: ”Можда ће за неке бити шок, али овако стоје ствари: данашњи Црногорци су генетска мјешавина Илира, односно Влаха и Арбанаса, који чине више од 50 одсто генетског кода савремених становника Црне Горе, док је утицај прасловенских коријена знатно мањи, не прелази 10 одсто.” 
Дакле, његов закључак је да у Црној Гори не живе Словени, јер је 10 одсто “прасловенских гена” занемарљиво, већ живе Влахбанци којима је он, зачудо, дао ново име - Црногорци! Збиља, да ли је то баш тако у мом случају?

Самоетноцид над Влахбанцем

Можда је господин Ћосовић некога шокирао својим констатацијама да су Влахбанци аутохтони житељи Црне Горе, али мене не! Наиме, ја сам давно убио и Албанца и Влаха у себи. Уз напомену да даље читање није пожељно малољетним особама, признајем да је Албанац у мени, овај генетски пројектовани, умлаћен тољагом, илити мочугом. За последицу очекујем да би Франовић из Хелсиншког комитета на све ово морао хитно интервенисати, те несрећни, батином пресовани, албански ген у мени позвати на свједочење против мене!

Елем, не само да је албански ген у мени угњечен тољагом, скоро па размазан, него је и мој влашки ген брутално дављен у вискију, па потом асимилован процесом србизације. Посрбљен вољом власника тијела, рекли би неки... Ипак, црногорски трансформери генетског кода морали би наћи начин да се стане на пут таквој генетској самодеструкцији, описаној у мом случају. Збиља, да ли постоји реанимација или сервис за ремонт својом вољом уништених гена у међународно признатом “Црногорском генетском институту др Мирослав Ћосовић”, или је наука још у дефанзиви?!

Да ли је тај, споменути самоетноцид и самогеноцид, који сам направио, кажњив? Да ли се за то иде у Хаг? Да ли ће ме јавно због тога осудити генетски свјесна јавност Црне Горе?

Окупаторске религије по господину Славку

Елем, господин Славко Перовић је текст етногенетичара Ћосовића постовао на свом блогу и изјавио сљедеће: ”За мене, у овом истраживању нема ништа ново, ја знам за све што је речено у тексту, још од најранијих дана моје младости... Кад су Немањићи завршили своје дјеловање у историји Србије и Срба, у Црној се само третирало православље као кључни доказ да су Црногорци Срби, и ништа друго, наравно, кријући да је православље вјера окупаторска, на исти начин као што је то и католичанство, и ислам.“
Да је православље вјера окупаторска потврђују и правовјерни читаоци портала “Аналитика” кроз коментаре. Наиме, уредник портала “Аналитика”, господин Драшко Ђурановић, се заиста постарао да уочи Божића својим читаоцима, такозваним вјерницима ЦПЦ, објасни значење овог великог вјерског празника кроз текст “Данас је Божић”. Елем,  један коментатор је, у незнању, направио крупну грешку честитајући Божић читаоцима тога портала традиционалним поздравом - “Христос се роди!” Моментално је добио неколико десетина дислајковања у кратком периоду. У преводу, стрељачки строј вјерника тзв. ЦПЦ је по кратком поступку упуцао дотичног коментатора. Други коментатор је био по укусу необичних вјерника портала Аналитика, и добио многобројне похвале на истом мјесту за коментар да је свака прича о Божићу- “спрдња, лицемјерство и затупљивање”.

Алиби за ликвидацију религија у себе

Иако је господин Славко је био врло јасан и децидан у својим ставовима, баш као и антивјерници тзв. ЦПЦ, морам рећи да је мој став по овом питању дијаметрално супротан. Наиме, као припадник окупаторске православне религије, признајем да сам својом вољом ријешио питање католичанства и ислама у себи мрачњачким начином, тј. на исти начин као што је то некада радила средњевјековна инквизиција.

Ипак, имам солидан алиби за невиност уколико ме буду тужили јари припадници екуменизма. Како су ислам и католичанство такође окупаторске религије, а то изричито тврди господин Славко, моје инквизиторско понашање према другим, окупаторским религијама у себи има очигледне олакшавајуће околности. У свему овоме остаје само једна дилема, тачније, није ми  јасно - ако господин Славко каже да је православље окупаторска религија, зашто је тада основао НВО ЦПЦ? Има ли икога да умије одговорити  на ово питање, или је одговор јасан сам по себи?!

Адигејац у Никшићу

Objavio Vojin Grubač Blog 14. Feb. 2013. | 12:34 PCNEN


Експерт за пребројавање етничких крвних зрнаца у Црној Гори је, несумњиво, господин Мирослав Ћосовић. У недавном ауторском тексту тај господин је истакао сљедеће:”Можда ће за неке бити шок, али овако стоје ствари: данашњи Црногорци су генетска мјешавина Илира, односно Влаха и Арбанаса, који чине више од 50 одсто генетског кода савремених становника Црне Горе, док је утицај прасловенских коријена знатно мањи, не прелази 10 одсто.
Дакле, његов закључак је да у Црној Гори не живе Словени, јер је 10 одсто словенских гена занемарљиво. Да ли је то тако?

Самоетноцид над Влахбанцем

Можда је господин Ћосовић неке шокирао својим констатацијама да су Влахбанци аутохтони житељи Црне Горе, али мене не! Наиме, ја сам давно убио и Албанца и Влаха у себи. Албанац у мени, онај генетски пројектовани, је умлаћен тољагом, илити мочугом, те мислим да би Франовић из Хелсиншког комитета обавезно требао интервенисати, те до непрепознавања пострадали албански ген у мени позвати на свједочење против мене!
Елем,  не само да је албански ген у мени угњечен тољагом, скоро па размазан, него је и мој влашки ген брутално удављен у вискију. Ипак, требамо знати има ли спаса, те да ли постоји сервис за ремонт уништених гена у црногорском “Генетском институту др. Мирослав Ћосовић”, или је наука још у дефанзиви?!
Такође, не знам да ли је тај споменути самоетноцид и самогеноцид кажњив?  Да ли се за то иде у Хаг? Да ли ће ме јавно због тога осудити генетски свјесна јавност Црне Горе?
Дакако, генетика је чудна ствар, па тако из других извора сазнајемо да на простору Србије и Црне Горе словенски супстрат чини 30%, илирски 21%, германски 18%, келтски 14%, феничански 9%, хеленски 6% и викиншки 2%.
Наравно, то што сам Словен 30 одсто, по овом истраживању, чини ме неизмјерно срећним, јер што је више словенских гена то се боље осјећам, али…
Треба узети у обзир да сам послије ове информације одмах кренуо у акцију унутрашњег генетског чишћења, те задавио Илира, Викинга, Келта и Феничанина у себи, спалио Германа, а Хелена протјерао на Олимп, и постао игром случаја опет нешто друго- Черкез, а не оно што сам желио!?

Како сам постао Черкез

Доктор наука Марија Ивановна, шефица “Клинике за крв” у Чељабинску и водећи специјалиста у тој области, ме је давне 1996. г. лијечила од непознате болести. Елем, два пута сам био на граници смрти, а трећи пут сам чак и прешао ту црту. Три плазмаферезe и осамнаест литара примљене крви су били главни дио тога лијечења.
С обзиром на то да организам може одбацити туђу крв, било је неопходно да она буде блиска мојој не само по РХ и ХР фактору, него и у складу са осталих четрдесетак подфактора.
Једного дана дошла је Марија Ивановна и рекла важну иформацију да моја крв нема никакве везе са Словенима, да је она оргинално черкеска, и да је то могуће једино ако су ми оба родитеља Черкези. Само на Кавказу, и само код Черкеза се може наћи твоја оргинална крв, објаснила је Марија Ивановна!
Наравно, објашњење за ту појаву ми је одмах било јасно и просто! Подметнуше ме Черкези у никшићко породилиште! Ипак, Черкеза у себи нећу дирати. Не само да ми је донирањем оргиналне крви спасио живот, него ме је сачувао и од нових генетичких политичких игара на Балкану. На крају крајева, тај малени народ има и два имена- Черкези или Адигејци, а “adyge” у преводу значи “племенити”!

Раде Праведник, шеф гумна лелекача, у акцији

среда, 06 фебруар 2013 18:34 ИН4С-Војин Грубач 

Десило се да је Пајо Нејаки, брижљиво програмирани Црногорац који је уцјењивао комплетну опозицију у Црној Гори, упрскао пелене када је требао изаћи на ове предсједничке изборе. Искористио је ново “олимпијско гесло” Позитивне- "Важно је неучествовати"!
Мишко Медионосац би му требао, као минимум, промијенити политичке пелене, независно од тога што, наводно, није желио један једини грош да уложи у његову предсједничку кампању. А тај “довољни грош” је била малена дневна промоција Паја Нејаког у виду четвртине једне странице у штампаном издању, и само пет минута појаве на ТВ Вијести, послије чега би Пајо био “овјенчан славом”! Није се десило, није се хтјело. Преовладао је страх!
Ипак, одмах је стигла замјена у виду Рада Бојовића, следећег клона који ће да уцјењује опозицију. Пропало политичко подземље државотвораца има, изгледа, неицрпни извор антиталената за сваку нову политичку чорбу у Црној Гори

Раде Клон на бијелом коњу

Раде Бојовић је предсједник партије Праведна Црна Гора, која је више одлијепљена од реалности него Позитивна Црна Гора, на чијем челу суверено и даље влада страшљиви Пајо Нејаки. Праведна Црна Гора је, у најкраћим цртицама, по својој профилацији клуб сједача на гумну, друштво забринутих и иделошки ојађених црногорских лелекача, скуп узрујаних државотвораца. Праведна је, управо зато, још неадекватнија, политички луђа од Позитивне. “Праведници” су се до сада показали као тотални аутсајдери. Елем, својевремено су рекли да неће излазити на предсједничке изборе ако немају бар 15 одсто гласова бирача, с алтерантивом да утекну са избора као и у случају недавних, оних парламентарних. Кад, ево Рада Праведника на бијелом коњу у предсједничкој трци, који моли штитоносца Рања Државотворног да му скупља потписе.

Бјежање од избора

Када су, недавно, Рада Бојовића питали зашто је побјегао са парламентарних избора, он је дословно рекао сљедеће: ”Па нијесмо могли, пошто смо мала група људи и нијесмо се формирали због избора. Истраживање јавности је показало да се та подршка врти ту негдје око 2,5 одсто. Било је сулудо нешто што је иначе формирано због неких дугорочних амбиција изложити ризику да не прође на тим изборима, и да онда са неким ореолом губитника поново идете испочетка.” Елем, нису смјели истрчати на те изборе, мада на том државотоврном гумну Праведне Црне Горе поред Рада Бојовића сједјели такви “љути” Црногорци и Црногорке као што су:  Михаило Радојичић Шок, Стево Вучинић, Бранко Луковац, Крсто Павићевић, Шербо Растодер, Нада Букилић, Бранко Балетић, Мила Касалица, Илија Вујошевић, Марко Шпадијер, као и партизански првоборац Зувдија Хоџић, који је рођен 1944 г. Дакако, не могу, а да не примјетим да је ова група страшљивица звучних имена прва у јавности када треба давати екстремне изјаве. Више су присутни у медијима него сви остали Црногорци, који су изгледа мање бучни али и много храбрији када се треба одмјерити на изборима.

Демагогија и лутање

Добро је што је Бојовић, напокон, признао да је бијег "Праведника Црне Горе" од избора био последица паничног страха од дебакла и катастрофе. Раније је овај опскурни лик тај потез посматрао из угла вјечних превара и фалсификата на изборима, рекавши једном приликом: “Ја немам никакву дилему - у посљедње двије деценије, када су посриједи партијски избори, не би се могли окарактерисати као фер и поштени. Просто имате ситуацију да једна партија која је израсла из бившег Савеза комуниста већ двије деценије влада као таква.” Тада је Бојовић за изборне махинације грубо оптужио и партију Рања Кривокапића, рекавши да свему томе очекивану подршку пружа Социјалдемократска партија, која је постала "симбол лојалности, синекуризма и заштитник националних идеја које се зачас разбију о хриди личних интереса“. А сада од тога истог СДП, као “симбола синекуризма”, Бојовић тражи помоћ у скупљању потписа за предсједничку кампању. Нелогично, зар не? Или је Бојовић закономјерно, у смјехотресном стилу, легао на руду сопствене конфузије?
Укратко, ево нам га на сцени! Раде Бојовић, предсједнички кандидат сједача на гумну, сада учествује на “фер изборима”, који то раније нису били, уз помоћ СДП, које је раније грубо етикетирао као “синекуре” и “симболе лојалности”.
Раде Клон иде у акцију! Рокада са Пајом Нејаким је завршена! Сјахала је квазиопозициона Курта да узјаше антиопозициона Мурта.